Jump to content
Поштовани посетиоци, да бисте приступили свим функцијама и сервисима сајта Поуке.орг потребно је да будете регистровани или да се пријавите. ×
  • Поуке.орг инфо
    Поуке.орг инфо

    By Поуке.орг инфо •

    Савиндан постао званични празник у Румунији

    Представници свих парламентарних група у Румунији једногласно су на свечаној седници изгласали закон којим је Дан Светог Саве постао званично признати празник у овој земљи. На позив румунског парламента седници поводом свечаног проглашења Савиндана за званични празник присуствовао је епископ будимски Лукијан, саопштила је Епархија темишварска.

    Говоре су пре гласања одржали српски посланик Славољуб Аднађ, иначе иницијатор овог закона, државни секретар за сарадњу са црквама и верским заједницама Виктор Опасхи, представници владе и парламента који су пружили подршку за усвајање закона.

    У оквиру радне посете Букурешту, владика Лукијан посетио је село Клежан код Букурешта. У овом месту, као и у околним селима у Влашкој равници, како се подсећа у саопштењу, налазе се задужбине капетана Мише Анастасијевића: Црква Светих архангела Михаила и Гаврила, као и Занатска школа, тада највећа у Европи, копија београдског Капетан-Мишиног здања, која је данас, нажалост, у рушевинама.

    Надлежни архијереј састао се и са потомцима Срба који су из Шумадије у ове крајеве дошли са Капетан-Мишом и који, како се истиче у саопштењу, и дан-данас говоре српски језик.

    Политика.рс

     

    Go to Странице

    Повратне информације корисника

    Recommended Comments

    АлександраВ

    Срби, Савиндан и Румунија

    Јуче нам је стигла дивна вест из братске нам Румуније да је Савиндан једногласно изгласан за званични и законом признати празник. Тим поводом вреди подсетити на познате и мање познате везе између српског и румунског православног народа.

    Историја односа двеју нација почиње венчањем румунске принцезе Наталије за краља Милана Обреновића тј. принцезе Марије за Витешког краља (Александар I  Карађорђевић). Чак и пре тога, српски витезови су преко витешког Реда Змаја били повезани са устаницима у Влашкој, оличеним најпре у војводи Владу III Дракулу (Drăcul од румуснке речи за змаја) који је писцу Брему Стокеру послужио за романе о Дракули. Такође, Румунија није признала квази државу „Косово“, гласавши против само дан након самопроглашења 2008. године са 357 према 27 гласова.

    Но ван династичких и дипломатских односа, важнији су односи између двеју народа. За разлику од осталих мање или више блиских комшија, српски и румунски народ никада није ратовао, чак ни индиректно. У Балканским и Великом рату, две земље бориле су се као савезнице. Румуни често воле да кажу да немају других пријатеља „до Срба и Црног мора“. Па ипак, наш народ недовољно упознат, мало или нимало баштини српско-румунске односе. Напротив, у прошлости термин „Румун“ је узиман за погрдно значење, као и „Влах“ која потиче од Турака.
     
    %25D1%2580%25D1%2583%25D0%25BC%25D1%2583
     
    Но, када говоримо о влашком народу, ако и не говоримо о најправославнијем народу (што никако не искључујемо), а онда свакако о једном од. Православни Румуни са око 18 милиона верника чине око 90% укупног становништва. Примера ради, Руси у својој држави чине 80% становништва а према попису из 2012. тек 40% одлази у цркву.
     
    Такође Румунију красе 637 активних манастира са преко 7500 монаха – 2810 монаха и 4795 монахиња. Чак неколико монашких обитељи броји преко 500 монаха, док се у Србији братија између 30-40 монаха сматра многобројном (нпр. Високи Дечани).
     
    %25D0%25A0%25D1%2583%25D0%25BC%25D1%2583
    Румунска ћирилица. Акатист из 1786. године
     
    Оно што је занимљиво је да су Румуни чак до 1860. писали ћирилицом, када је укинута и замењена латиницом у циљу латинизације и романизације балканских народа. Треба споменути страховладу диктатора Н. Чаушескуа када су многе цркве и манастири претварани у штале и оставе. СФРЈ је за Румунију по квалитету живота била Западна Европа...  Па ипак Православље се одржало после свих реформи, промена и искушења, и данас незадрживо цвета.
     
    У Букурешту се данас у неовизантијском стилу гради највиша и по обиму највећа православна црква на свету. Изградњу Храма спасења румунског народа, која је идејно рођена још у 19. веку, слично Храму Светог Саве онемогућио је комунистички режим. Завршетак радова храма посвећеног Св. Андреју Првозваном и Вазнесењу Господњем очекује се 2024. године.
     
    На крају, о каквом ми народу овде говоримо? Једном приликом упознао сам нашег свештеника ожењеног Румунком. Како су његову парохијску цркву осликали румунски фрескописци, питао сам га какав је братски румунски народ? Колико држе до вере? Једноставно је одговорио – да је ово село у Румунији уместо у Србији, имало би бар пет уместо једне цркве.
     
    Да живи братски народ, са жељом да остане светионик другим хришћанским народима! 
     
    Mulțumesc frați!

    Извор

     

    Share this comment

    Link to comment
    Подели на овим сајтовима


    Please sign in to comment

    You will be able to leave a comment after signing in



    Пријави се одмах

  • Категорије

    Прикажи ми све категорије  

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

© ☦ 2009 - 2025 Сва права задржана.

×
×
  • Креирај ново...