Богородичина црква: Филм и реч о св. Марији Гатчинској

У петак 21. марта 2025. године ће у Богородичиној цркви у Земуну са почетком у 16 часова, бити приказан документарни филм под називом "Сила се Божија у немоћи показује" о св. Марији Гатчинској, руској подвижници и светитељки која брзо помаже свима који се боре са депресијом и чамотињом. О светитељки ће говорити мати Злата (Пантелић), игуманија манастира Тројеручица, Танкосава Дамјановић, преводилац акатиста и житија, Драгана Д. Мирковић, аутор песме Светој Марији и Јелена Мићић, аутор филма.

Честице моштију Свете Марије Гатчинске стигле су до наше земље благодарећи Патријарху московском и све Русије Кирилу, који је блаженопочившем српском Патријарху Иринеју поклонио непроцењив дар за манастир Пресвете Богородице Тројеручице у рипањском засеоку Дробњаци, о чему је поред нашег Радија својевремено известио и службени лист Српске Православне Цркве - "Гласник" бр. 4 из априла 2018. године.

У емисији "Збор зборила господа хришћанска" емитовали смо слово Виктора Александровича Васиљева, писца и историчара, секретара Комисије за канонизацију Светих Гатчинске Епархије РПЦ, такође писца житија и Акатиста св. Марији Гатчинској, које је произнео 12. новембра 2023. године, после свете Литургије у Подворју Московске Патријаршије у Београду - храму Свете Тројице на Ташмајдану.

ЖИТИЈЕ СВ. МАРИЈЕ ГАТЧИНСКЕ

Руска монахиња и новомученица Марија Гатчинска исцелитељка од депресије, празнује се 26. јануара (+ 1930). Непокретна монахиња коју су комунисти ухапсили јер се молила за друге и тешила их.

Мученица Марија Гатчинска (рођена као Лидија Лелианова) рођена је у Санкт Петербургу 1874. године. У шеснаестој години као девојка оболела је од тешке Паркинсонове болести, која је била последица прележаног енцефалитиса. На дипломском испиту у женској школи коју је похађала и завршила, Лидија је доведена у инвалидским колицима.

Нису јој помогли многи третмани којима је била подвргнута, укључујући и одласке у иностранство. Болест је наставила да неуморно узима девојци телесно здравље: почела су да јој се суше руке и ноге, а цело тело је почело да се скупља у величини. Према савременицима тог доба није било третмана који би јој помогао. Она је прво престала да осећа ноге и увек је морала да лежи, јер није могла да седи због константних и страховитих болова у свим ткивима. Постепено су јој се и руке парализовале и цело тело је почело да се суши. Само глава и лице су остали без промена. Лице јој је било благообразно и светло.

У том што је болест будуће Мати Марије наставила да се развија по необичном обрасцу видимо дејство и ефекте Божанског Провиђења. Озбиљна болест није добила обрасце који су обично неизбежни и која кроз телесне повреде такође доводе и до уништења личности.

Као што је наведено од стране писаца првих житија и биографија многих мученика и исповедника руских, укључујући Мати Марију, тако и свештеник Михаиљ Пољски наводи: „доживевши пуну физичку инвалидност, (Мати Марија) не само да није ментално деградирала, већ се прилично неуобичајено код таквих пацијената појавила чудна особина личности и карактера: она је постала веома кротка, понизна, покорна, скромна, концентрисана у себи, продубљена у сталној молитви, без најмање жалости за своје тешко стање“.

Године 1913. породица се преселила са Лидијом у место Гатчин. Овде се Лидија 1922. године по благослову Свештеномученика Венијамина Петроградског замонашила са именом Марија. Због подвиг непрекидне молитве, трпљење туге и духовне помоћи болеснима и страдалницима коју је пружала у месту Гатчину, названа је Мати Марија Гатчинска.

Равно десет година је служила по Божјем благослову људима Мати Марија Гатчинска. Прикована за кревет, она је на десетине људи примала и молила се за њих, међу којима су били сељаци, занатлије, свештеници, чак и епископи. Њена слава и светост која ју је окруживала током живота, проширила се далеко изван Гатчина и Петрограда.

Мученицу Марију је Господ благословио даром љубави, увида и чуда. У истражном предмету из 1932. године комунистичке руске полиције о мати Марији, из извештаја полиције која је водила поступке против свештеника и монаха, постоји много доказа о овим даровима благодати. А они полицијски истражитељи који су скупљали фабриковане оптужбе и стварне догађаје против руских свештеника и монаха, тако и против Мати Марије Гачинске, у ствари су и не знајући, писали материјал за житије светитељке…

На крају живота физичко стања Мати Марије Гатчинске је било тако лоше да је сваки додир изазивао неподношљив бол. Упркос томе, и даље је пружала помоћ свима који су јој долазили, узносећи молитве Господу за њих и дајући им духовне савете.

Мати Марија Гатчинска и њена сестра су ухапшене 19. фебруара 1930. године током кампање „Конфискација монаха и монахиња“, која се десила широм руске земље. Мајка Марија Гатчинска је оптужена стандардном оптужбом за руске вернике, укључујући проповедање Јеванђеља. Руски комунисти и чекисти су били сурови према непомичној монахињи. Према изјавама савременика, њу су при хапшењу вукли са другог спрата куће за руке двојица чекиста, игноришући њене крике бола а затим је убачена у камион и одведена у Петроград.

Мученица је остављена у болничким заточеничким кућама где је умрла 17. априла 1930. године, када је већ била осуђена да три године проведе у егзилу. Тело мученице је покопано по тадашњем закону без публицитета и присуства верујућих људи.

Одмах после страдања Мајке Марије, њена гробница у близини капеле Блажене Ксеније Петроградске постало је место ходочашћа за вернике. На њеном гробу је било комеморација, молебана, узимала се земља са гроба …

Године 1981. мати Марија Гатчинска је канонизована и прослављена као светитељка и нашла се у светом дому нових руских мученика и исповедника Руске православне цркве у иностранству. Тек је 25 година касније, 17. јула 2006. године Мати Марија Гатчинска канонизована и прослављена као светитељка и у Русији, код куће.

Мошти Свете Марије Гачинске су 26. марта 2007. године са Смоленског гробља у Петровграду свечано пренете у Гатчинско Павловску цркву, где сада почивају у лепоти кивота и доступне су за поштовање од стране верних, који од ње траже утеху у жалости и болести, и плачу са вером и љубављу призивајући њену помоћ:

„Мати Марија мученице, молите се за нас“!

Извор: Радио "Слово љубве"