ТВ Храм: Векови - Дечански путокази

Хришћанска нада је одржала овај народ. Ту наду нико нема право да угаси, нити може да угаси и док год нашег народа има на овом простору, и док год смо ту око Цркве сабрани, те наде ће бити.

Данас се суочавамо са посебно великим искушењем - што одређеним решењима која се траже на политичком плану може да се деси да наш народ потпуно оде са ових простора. Можда заправо оде потпуно више него икада раније у историји. Питање је шта ће бити са овим светињама у таквим решењима, јер када говоримо о разграничењу два народа подразумева се – тамо где један живи нема другога, где живи други нема првога. Срби и Албанци су историјски повезани на много начина, имали смо и хришћанске везе, и у раном периоду, али данас, и у идеологији која преовладава на овим просторима, постоји огоман степен нетрпељивости, и према нашем народу и према овим светињама које се виде као опасност за успостављање једнога новог идентитета, културног, духовног, пре свега културног и политичког идентитета на овом простору. И зато је оно с чиме се ми сада суочавамо нешто што је веома специфично и можда много опасније него у другим периодима. Зато смо ми као Црква, као народ, као свештенство и монаштво, подигли један апел, упутили један апел са нашим епископом, управо износећи забринутост због таквих решења која могу имати далекосежне и опасне последице. Дакле, то није ништа што је везано за политику, још мање за политичке партије. Црква је та која нас сједињује, повезује, у Цркви нема и не може бити партија иако људи из Цркве, односно верници, свештенство, могу бити и чланови одређених партија као грађани, то није забрањено, могу да гласају као грађани, али та врста поделе не сме да постоји међу нама у Цркви, јер Црква је та која сабира људе око неких других вредности које нису од овога света и које далеко надилазе вредности овога света.