Митрополит црногорско-приморски Амфилохије изјавио је за „Дан” да припрема захтјев који ће упутити Влади Црне Горе и предложити да заједно на Цетињу саграде завјетни храм Свете Тројице, за који је још 1910. године краљ Никола поставио камен темељац, а у који би се похраниле три хришћанске светиње – Честица Часног Крста, на коме је распет Господ Исус Христ, Рука Светог Јована Претече и икона Богородице Филеримске. Митрополит је истакао да је боље 1,8 милиона евра уложити у изградњу храма, него у опремање цетињске пећине у коју власт планира да смјести икону Богородице. Тај простор је, како каже, небезбједан и изложен поплавама па је нелогично једну од највећих светиња смјестити у такву пећину.
„Пројекат имамо, ево има и новца, што зафали набавићемо, даће Бог, само нам треба добра воља“, казао је митрополит за „Дан”.
Он је нагласио како се нада да ће разум побиједити и да већ припрема захтјев Влади за градњу завјетне цркве краља Николе. Такође, нада се и да ће за Васкрс наредне године градња бити озваничена.
„Храм би се градио изнад Цетињског манастира, на простору који тренутно зјапи празан. Ова светиња би била својеврсна круна Цетиња… Вјерујем да би радови били завршени за годину и то би било нешто најзначајније за Цетиње. Ту бисмо смјестили све три светиње, које су свехришћанске и ту би могли да долазе и из Римокатоличке цркве и тек ће онда Европа сазнати за Цетиње, а потом ће и држава имати економску корист о којој говоре. Ја сам и 1993. тражио да се сагради храм, и били су обећали, али се то није десило. Надам се да ће сада разум превладати“, нада се митрополит Амфилохије.
Он је навео да је ирационално мислити да ће цијела Европа да дође у пећину на Цетиње да види икону, а то не раде ни сада када се она налази у музеју.
Митрополит Амфилохије објашњава да је икона Богородице Филеримске неодвојива од друге двије светиње – Руке Светог Јована и Честице Часног Крста, те да су увијек досад обилазећи свијет биле у цркви и у богослужбеној функцији.
„Црногорске власти су 1978. године митрополиту Данилу вратиле Руку Светог Јована и Честицу Часног Крста, а како пише у акту вјерске комисије, икона је привремено дата цетињским музејима. Тражио сам њен повраћај и у једном тренутку нам је обећано да ће је вратити и дато нам је 200.000 марака да направимо капелу при Цетињском манастиру. Ми смо то урадили, али од 1997. године ствари су се промијениле. Дошло је до другачијег односа власти према Митрополији и митрополиту и послије више нијесу хтјели да разговарају о враћању иконе законитом држаоцу светиње. Ми смо законити држаоци светиње што је потврдио и престолонаследник Александар Карађорђевић, чији је отац предао Митрополији ове три светиње“, објашњава митрополит Амфилохије.
Он је истакао да Митрополија чува камен темељац цркве Свете Тројице који је 1910. године постављен између Владиног дома и Биљарде, у част крунисања краља Николе Петровића.
„На том камену на ком је требало да буде подигнута црква пише: ‘У вријеме краља Николе Петровића подиже овај храм цар Николај Други, август 1910. године.’ Значи – то је завјетни храм краља Николе и задужбина цара Николаја. Како храм није тада саграђен, мало ко зна да изнад Цетињског манастира има пољана, на којој је одлучено да се гради храм јер је доље мали простор. Патријарх Гаврило је био припремио камен за градњу изнад Цетињског манастира, али је он након рата узет за изградњу Обода. Сада је историјска прилика да се храм коначно сагради, јер боље је у њега уложити новац него бацити скоро два милиона евра“, истакао је митрополит.
Он истиче да је Црна Гора данас независна, али ако хоћемо да буде истински таква онда она може бити само наставак Краљевине Црне Горе. Амфилохије подсјећа да су прошле године код њега долазили представници Малтешког реда који су вјековима чували три светиње и да су одушевљени идејом да се сагради храм за њих.
„Храм би попунио постојећи простор, био би круна граду, и у њему би биле три светиње. То би уједно био знак сјећања на краља Николу и зашто да не и на цара Николаја који је био велики добротвор Црној Гори“, казао је митрополит.
Из Престонице Цетиње одговорили су „Дану” да раде на сређивању пећине у којој ће смјестити икону Филермосу.
„Прва фаза реализације пројекта који спроводи Престоница Цетиње односи се на изградњу подземног објекта у функцији изложбеног простора, подземне спратности П-1-2 и укупне бруто површине 635 метара квадратних, са пратећим садржајима, као и уређење терена и изградњу комплетне подземне инфраструктуре. Прва фаза представља најобимније радове на привођењу објекта намјени. Друга фаза односи се на изградњу алтернативног улаза у објекат, који подразумијева комуникацијско повезивање, лифт и степениште, са природним отвором у доњем дијелу пећине. Укупна вриједност инвестиције је 1,8 милиона евра“, казао је за „Дан” савјетник градоначелника Иван Мијановић.
Он каже да су пројектом изградње изложбеног простора унутар цетињске пећине препознали додатне могућности валоризације туристичких потенцијала црногорске престонице.
За икону ће се борити и судским путем
Митрополит Амфилохије истиче да ће се Митрополија и судским путем борити за повраћај иконе, а уколико буде потребно обратиће се и суду у Стразбуру.
„Та светиња треба да се врати тамо гдје је вјековима припадала, а то је црква. Ми припремамо судски захтјев, покушавамо прво разговорима са цетињским властима да превазиђемо проблем, али уколико они не прихвате, покренућемо судски поступак на чему наш Правни савјет ради. Када се покрене судски спор неће моћи ништа ни да се ради. Ватикан и Малтешки ред су живо заинтересовани за судбину светиња и они су били запањени гдје су власти смјестиле икону, тај богослужбени предмет, и како сада планирају да он буде у пећини“,додао је митрополит.
Митрополит подсјећа да су у Совјетском Савезу такође одузимане иконе, али су враћене цркви.
„Не видим логику да се 1,8 милиона улаже у опремање пећине у вријеме када ми на Цетињу отварамо народну кухињу први пут послије 1916. године од аустријске окупације“, закључио је митрополит црногорско-приморски.
Светиње раздвојене у Црној Гори
Чудотворну икону Мајке Божије Филермосе, по благослову Пресвете Богородице, урадио је половином првог вијека Свети Апостол и Еванђелиста Лука. Икона је кроз вјекове била похрањена у Антиохији, Јерусалиму, Константинопољу, на Кипру, Родосу, у Италији, на Малти, Петрограду, Талину, Копенхагену, Берлину, Београду одакле је заједно са Руком Светог Јована Крститеља и Честицом Часног Крста током Другог свјетског рата пренесена у Острог. Послије Другог свјетског рата и побједе комуниста, који су и послије завршетка рата наставили са гоњењем цркве, три велике светиње су и даље тајно чуване у Острогу и нијесу изношене на свјетлост дана.
У полицијској рацији 18. септембра 1952. године којом приликом је ухапшен и настојатељ острошког манастира архимандрит Леонтије Митровић, пронађене су и од цркве брутално отете три велике светиње као и многобројне друге реликвије заједно са дијелом блага краља Петра Другог Карађорђевића. Пренесене су у Подгорицу и депоноване у сефове МУП-а Црне Горе. Након извјесног времена светиње су предате Вјерској комисији СР Црне Горе.
У јануару 1978. године десна рука Светога Јована и дио Часног Крста враћени су Митрополији црногорско-приморској, односно ризници Цетињског манастира, а чудотворна икона Богородице Филермосе предата је на чување Народном музеју Црне гдје се и данас налази. То је први пут након више вјекова да су светиње раздвојене, а тај неславни чин десио се у Црној Гори. Од момента одузимања светиња Цркви 1952. године, па до данас са иконе Богородице Филермосе, засад непозната лица, украла су два вриједна драга камена – рубин мањих димензија у ореолу Богородице и сафир великих димензија у центру Богородичине огрлице.
Митрополија годинама тражи да јој се врати икона која јој припада, али то још није урађено, већ је једна од највећих светиња хришћанства изложена у такозваној Плавој капели у Народном музеју Црне Горе.
Recommended Comments
Придружите се разговору
Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.