У петак, 1. августа 2025. славимо Светог деспота Стефана Лазаревића, Стефана Високог - у сваком смислу - владара и витеза, дипломате и писца, часног наследника Светога кнеза Лазара и кнегиње Милице, ктитора и управитеља који је 1403. године прогласио Београд својом престоницом. По речима Патријарха српског Порфирија, Велики Деспот Стефан у себи сажима мноштво особина које треба да буду узор за свакога ко стоји високо, ко влада, ко војује, ко управља, али и за свакога ко смирено не примећује себе, ко чезне за смислом - за Богом, јер је показао да је човек као личност целина, да је и народ позван да буде целина, "а сам Христос је позвао на то да сви једно будемо". Празник Светога деспота Стефана је, од 2023. године, слава Војска Србије. Посебно свечано се прославља у задужбини - Манастиру Манасији, као и у београдским црквама: Храму Светог Саве као слава Параклиса, црквама-брвнарама које су му посвећене на Авали и при Манастиру Светог Георгија у Лештанима, потом, у Вазнесењском храму у центру Београда где се налази кивот са Иконом и честица моштију Светога. Радио "Слово љубве" АЕМ СПЦ, од свог оснивања, 2009. године, поносно носи име по чувеној поеми - позиву на братску љубав који је произашао из пера једне од најважнијих личности средњовековне Србије и српске културе - Светог деспота Стефана.
Подсећамо на беседу Његове Светости и извештај поводом прославе Славе Војске Србије, Светог деспота Стефана, 2023. на линку:
Војска Србије први пут прославила крсну славу
**
"Слово љубве", Деспот Стефан Лазаревић
Стефан деспот,
најслађему и најљубазнијему,
и од срца мога нераздвојноме,
и много, двоструко жељеноме,
и у премудрости обилноме,
царства мојега искреноме,
(име рекавши),
у Господу љубазан целив,
уједно и милости наше,
неоскудно даровање.
Лето и пролеће Господ сазда,
као што и псалмопевац рече,
и у њима красоте многе:
птицама брзо, весеља брзо прелетање,
и горама врхове,
и луговима пространства,
и пољима ширине;
и ваздуха тананог
дивним неким таласима брујање:
и земаљске дароносе
од мирисних цветова, и травносне;
али и саме човекове природе
обнављање и веселост
достојно ко да искаже?
Ово све, ипак,
и друга чудна дела Божја,
која ни оштровидни ум
сагледати не може,
љубав превазилази.
И није чудо,
јер Бог је љубав,
као што рече Јован син громов.
Варање никакво у љубави места нема.
Јер Каин, љубави туђ, Авељу рече:
"Изиђимо у поље".
Оштро некако и бистротечно
љубави је дело,
врлину сваку превазилази.
Љубав Давид лепо украшава,
рекавши: "Као миро на главу,
што силази на браду Аронову,
и као роса аермонска,
што на горе силази Сионске".
Узљубите љубав,
младићи и девојке,
за љубав прикладни;
али право и незазорно,
да младићство и девство не повредите,
којим се природа наша
Божанској присаједињује,
да Божанство не узнегодује.
Јер апостол рече:
"Духа Светога Божјега не растужујте,
Којим се запечатисте
јавно у крштењу".
Бејасмо заједно и један другом близу,
било телом или духом,
но да ли горе, да ли реке
раздвојише нас,
Давид да рече: "Горе Гелвујске,
да не сиђе на вас ни дажд, ни роса,
јер не сачувасте Саула,
ни Јонатана"!
О безлобља Давидова,
чујте, цареви, чујте!
Саула ли оплакујеш, нађени?
Јер нађох, рече Бог,
човека по срцу моме.
Ветрови да се с рекама сукобе,
и да исуше,
као за Мојсија море,
као за Исуса судије,
ћивота ради Јордан.
Еда би се опет саставили,
и видели се опет,
љубављу се опет сјединили
у самом Христу Богу нашем,
Коме слава са Оцем
и са Светим Духом
у бескрајне векове.
Амин.
Извор: Радио Слово љубве
Recommended Comments
Нема коментара за приказ.
Please sign in to comment
You will be able to leave a comment after signing in
Пријави се одмах