Радосна је вијест, у овим невременима политичким, да ће Свештени Сабор ипак почети у Великој Лаври Пећкој.

Да Господ да благополучан рад Сабора и изобилне дарове Духа Утљешитеља нашој Помјесној Цркви Српској и Васељенској!

Васкрсно-Тројични период апостолског сабрања јесте прије свега ликоливница и данас на Спомен Светог Василија Острошког и у озрачју вијести о нетљеним моштима новопрослављеног Светог Мардарија Либертивилског, треба да се молимо за причислење, нама за утјеху, Господу у славу, нових светих на овогодишњем Сабору.

Околност да је ове године 470. годишњица обнављања Пећке Патријаршије под патријархом Макаријем (Соколовићем), већ је најављена као могућност да се у ред светитеља уврсте пећки патријарси Пајсије и мученик Јован, и свештеномученик нашег доба Харитон. То је својевремено најавио умировљени владика Атанасије:

Владика бачки Иринеј најавио је у васкршњем тв интервју канонизацију Блаженог Спомена његовог претходника на катедри епископа исповједника Иринеја (др Ћирића), а Музеј СПЦ у вријеме одржавања Сабора организује изложбу о овом дивном угоднику.

Можда се неће на свецрквеном нивоу канонизовати владика Његош, али ће се у току Сабора 21. маја осветити у Бару прва црква њему посвећена.

Што се тиче ликоливнице у виду избора нових архијереја и нових, у нашем случају најчешће васпостављању старих епархија, то препустимо Духом вођеним саборским оцима.

Када смо ми као паства у питању, мислим да изражавам мишљење већине, да ни мисијски ни харитативни рад Цркве није задовољавајући. Недостаје организована мисија међу омладином, урбаним становништвом које није адекватно духовно збринуто, али и мисија у све напуштенијим селима се показује као материјално тешка. Епархијски савет шумадијски је констатовао да је у епархији од 212 попуњено 202 парохије, а од тога више од четвртине (дакле више од 50 свештеника) не може да се издржава од парохијских прихода (Каленић 2/2017). Ситуација са незапосленим младим (и све старијим) високообразованим теолозима, оба пола, такође је забрињавајућа.

Рад за очување православља на Косову и Метохији, осим духовног, прилично је неорганизован (КМ Одбор Св. Сабора није се састајао од 2013), а ту су потребе велике: и финансијске, и правно-политичке, и медицинско-социјалне.

Свјетовни медији пишу о izveštajima vladika što je i tačka koja traje najduže. Слабо се код нас зна да Сабор ради и пленарно и кроз одборе који формира (законодавни, за извјештаје итд).

Надамо се да ћемо током овок Сабора имати обраћања медијима и да неће бити беспотребних мистификација, у мјери у којој је то у нашој јавности могуће.

Ипак, ти "извјештаји владика" јесу у основној функцији Сабора: очувања канонског јединства Цркве, на помјесном и васељенском нивоу.

С тим у вези, очекујем да се Свештени Сабор СПЦ заложи код дотичних и свих осталих Помјесних цркава, за прекидање скандалозног раскола древних патријаршија Антиохије и Јерусалима.

Даље, јер је ту било "шумова у комуникацији" са Руском црквом, превазиђених посјетом патријарха Иринеја Свјатејшем Кирилу, СПЦ би јасно требало да се одреди у прилог канонској Украјинској православној цркви и да јасно сигнализира Васељенској патријаршији, да су једностране "продионисенко" (кодно име КГБ: Антонов) одлуке, искључене.

Треба се заложити за институционализацију дијалога са Румунском црквом, јер она не поштује канонску територију СПЦ, више не само у Неготинској Крајини, него и у Хрватској, гдје намјерава да уз помоћ државних власти оснује самосталну парохију:http://www.vjeronauka.net/1053105410421054105710581048/rumuska-parohija-u-zagrebu

Многе помјесне цркве су се било негативно било позитивно изјасниле о Сабору на Криту. Није тајна да и међу нашим архијерејима најупућенијим у унутарправославни дијалог постоје различита мишљења о његовим дометима. Можда је Блажењејши Јован Охридски дефинишући тему свог предавања које ће одржати у Атини при пријему почасног доктората и у Вазнесењској цркви 18.05. у 19 сати "На путу ка новом Светом и Великом Сабору", најјасније оприједелио став и очјекивања наших вјерника.

Најболније питање канонског јединства - раскол у Македонији, изгледа да сада из политичких разлога, неће бити рјешаван.

Најзад, лично бих волио да Сабор попут Александријске патријаршије оформи неко тјело за проучавање улоге ђакониса у раној Цркви и, евентуалан повратак те службе.

пре 46 минута, александар живаљев рече

Најболније питање канонског јединства - раскол у Македонији, изгледа да сада из политичких разлога, неће бити рјешаван.

Мислим да је сад најзгоднији тренутак да се уђе у причу око разрешавања овог спора.

Бојим се да за пар година нећемо имати с ким да га решавамо...

пре 10 минута, Жељко рече

Мислим да је сад најзгоднији тренутак, да се уђе у причу око разрешавања овог спора.

Бојим се да за пар година нећемо имати с ким да га решавамо...

Ево сад су регистровали сајентологе, а и неку вјерску групу "Дом" која има 34 члана:http://religija.mk/skientolozite-na-tom-kruz-registrirani-i-vo-makedonija/

пре 5 минута, александар живаљев рече

Ево сад су регистровали сајентологе, а и неку вјерску групу "Дом" која има 34 члана:http://religija.mk/skientolozite-na-tom-kruz-registrirani-i-vo-makedonija/

Кад год се таласа неким национализмом и кочи нека добробит балканских православаца, увек сам сумњичав према енглезима.

Имали смо безброј прилика да овај спор са МК разрешимо и да тај народ најзад буде део васељенског православља и сваки пут се некако као измакне.

Срби и Србија и СПЦ апсолутно немају никакав интерес да дају аутокефалност македонцима а то је тренутно главни спор између нас и њих.

Некоме са стране ово све може деловати како тотално лудило. Ми хоћемо да им нешто дамо, они неће да узму из национализма, оптужујући нас да ми заправо оћемо да им нешто отмемо.

Шта можемо да отмемо, када свакако фактички и онај део цркве који је у Мк у канонском јединству има своју аутономију са даљом тенденцијом ка аутокефалији?

1 hour ago, Жељко рече

Ми хоћемо да им нешто дамо, они неће да узму из национализма, оптужујући нас да ми заправо оћемо да им нешто отмемо.

Послије два текста на једном малом сајту о ослобађању архиепископа Јована, контактирали су ме један македонски новинар "специјалиста" за црквена питања и секретар главног професора БФ и водећег интелектуалца Цркве у расколу. Лако смо се сложили да је вријеме од Нишког споразума (2002) изгубљено. Они би га сад прихватили, са обећањем да се СПЦ заложи за њихову аутокефалију, али како то питање није рјешено на свеправославном нивоу (о чему је у васкршњем интервјуу говорио владика бачки), они се плаше да би јелински блок цркава увијек одбијао да им да сагласност на аутокефалију. Колико сам могао, савјетовао сам им да направе у преговорима руско-српско-македонским, корак напријед у односу на Нишки договор у том смислу да им се призна право и на национално име МПЦ (по савјету Руса су додали - Охридска архиепископија), (што ми никако да учинимо са званичним именом СПЦ-Пећка Патријаршија). Иначе у Нишу, концепцијом коју су разрађивали Блаженог Спомена патријарх Павле и епископ шумадијски Сава, њима је од "подређеног аутономног" односа остало само да примају Свето Миро од Пећког патријарха (а у мироварењу би разумије се учествовао и охридски архиепископ), и да њихов архиепископ помиње на литургији пећког патријарха.

Имаш право да је неким, да ли британским или којим центрима моћи (можда треба да потражимо помоћ на ту тему од др Александра Раковића ) стало да подгревају раскол. 2002. је постојала убједљива већина у Синоду Цркве у расколу за прихватање споразума ( против је био покојни Кирил кумановски који није има канонске основе да буде архијереј, јер је убио човјека и Агатангел, који је касније прогонио владику Јована), али је шеф државне безбједности који је радио за тадашњег предсједника Бранка Црвенковског, извршио притисак на остале владике у расколу.

Занимљива је ова тема и са становишта руских настојања да ојачају блок словенских православних цркава, разумије се у ситуацији са Украјином ни они не би подржали пуну македонску аутокефалију, али редовно одржавају контакте. Ту је и утицај Бугарске цркве, мада ми је секретар тог професора написао "Шта нас брига шта мисле Татари", морао сам да га подсјетим да је у Бугарској практично забрањено коришћење именице Македонац (нећете је наћи нигде у штампи, или чути на телевизији).

Прошле године на дан Светог Кирила и Методија (тада нам је пуко сервер поука) у скопској саборној цркви је викар бугарског патријарха (као дио делегације Блгарске академије наука) у орнату присуствовао служби и благосиљао. Истог дана, опет просвјетном мисијом, али без молитвеног учешћа, био је у Бигорском манастиру викар-архијереј РПЦ, ректор Санкт-Петерсбуршке Духовне академије. И то су неки показатељи.

Узгред, греота је да због Саборског засиједања ми не славимо равноапостолну браћу Кирила и Методија тако торжествено као Руси, Бугари и Македонци.

Сабор СПЦ бира тројицу владика

Учесници лањског Светог архијеријског сабора (Фото СПЦ)

Сабор СПЦ почиње у Пећи

Пећка Партијаршија Фото Игор Маринковић

ПОЧЕТАК редовног пролећног заседања Светог архијерејског Сабора СПЦ заказано је за сутра у Пећкој патријаршији. После окупљања владика, литургије и обреда призива Светог духа у овом манастиру, највише црквено тело се сели у Београд, где ће у понедељак почети радни део Сабора.

Како незванично кажу у Патријаршији СПЦ, архијереји ће усвојити извештај Светог Синода, и аминовати "рапорт" епископа о стању у епархијама, размотрити прилике у региону и положај цркве. На дневном реду ће бити и извештај о радовима у Храму Светог Саве на Врачару.

- О темама којима ће епсикопи да се баве не може да се говори, јер се дневни ред Сабора утврђује на почетку заседања и сваки члан има право допуне - објашњавају у врху СПЦ. - Чињеница је и да поједина деликатна питања утичу на ток Сабора и избор питања за разматрање.

У СПЦ се незванично говори и да ће мајски Сабор попунити више упражњених епархија, али и заузети став о досадашњем учинку Мешовите комисије за разговор са Римокатоличком црквом о историјској улози контроверзног хрватског кардинала Алојзија Степинца. Није искључено ни да највише црквено тело изабере једног или више нових владика, али ни да позове на одговорност владике суочене са оптужбама за лоше руковођење епархијама.

http://www.novosti.rs/вести/насловна/друштво.395.html:664948-Сабор-СПЦ-почиње-у-Пећи

Iza zatvorenih vrata o smenama vladika

 

Prizivom Svetog Duha u Pećkoj Patrijaršiji u nedelju 14. maja počeće redovno prolećno zasedanje Svetog arhijerejskog sabora Srpske pravoslavne crkve, saopštila je juče Informativna služba SPC.

Piše: J. T.

Beograd 13. maj 2017. 12:00

Foto: FoNet

Početak radnog dela majskog Sabora planiran je za ponedeljak u Patrijaršijskom dvoru u Beogradu, kad bi trebalo da se usvoji dnevni red ovog zasedanja najvišeg crkveno-zakonodavnog tela SPC, kojim će predsedavati patrijarh srpski Irinej. Sabor se tradicionalno bavi "najvažnijim i gorućim pitanjima života i rada Crkve". Zaseda iza "debelo" zatvorenih vrata, a prema dosadašnjoj saborskoj tradiciji predložene saborske teme drže se daleko od javnosti.

Prema nezvaničnim saznanjima Danasa, pred ovogodišnje zasedanje komisija Svetog arhijerejskog sinoda proverala je rad Eparhije banatske, na čijem je čelu vladika Nikanor (Bogunović). Prethodnih nekoliko godina spekulisalo da je i on među eparhijskim arhijerejima, čije se smenjivanje očekuje, a crkveni izvori nagoveštavaju da bi slična sudbina na ovom Saboru mogla da zadesi i neke vladike iz dijaspore.

Sabor bi, kad je reč o kadrovskoj politici u SPC, između ostalog, trebalo da popuni smenom vladike Filareta upražnjenu Eparhiju mileševsku, kao i status episkopa niškog Jovana (Purića), čijom eparhijom povremeno, kao administrator, upravlja episkop raško-prizrenski Teodosije.

 

Sabor bi, prema nezvaničnim saznanjima našeg lista, trebalo da razmatra i odluke prošlogodišnjeg skupa pravoslavnih crkava na Kritu, na kome je učestvovala i SPC, rad Mešovite komisije SPC i Biskupske konferencije Hrvatske o ulozi kardinala Alojzija Stepinca u Drugom svetskom ratu, problemima Crkve na Kosovu i Metohiji, u Crnoj Gori, Makedoniji....

Izložba u Muzeju SPC

Iz Patrijaršije je najavljeno da će se prvi radni dan Sabora okončati otvaranjem izložbe „Na glasu svetosti - Irinej Ćirić, Episkop bački (1884 -1955)“. Postavku, koju su priredili Eparhija bačka i Muzej grada Novog Sada otvoriće patrijarh Irinej, a prvi put beogradskoj javnosti biće predstavljen život i rad jednog od najznačajnijih srpskih arhijereja 20. veka. Autorka izložbe i kataloga je Gordana Ćirić.

Новинарка Јелена Тасић из "Данаса", некада је била члан уредништва Православља.

 http://www.danas.rs/drustvo.55.html?news_id=345740&title=Iza+zatvorenih+vrata+o+smenama+vladika

Др Александар Раковић даје за Танјуг реалнију "агенду" Сабора:

U ponedeljak počinje redovno majsko zasedanje Sabora SPC

Beograd -- Redovno prolećno zasedanje Svetog arhijerejskog sabora počeće u ponedeljak svetom liturgijom u crkvi svetih Apostola u Pećkoj Patrijaršiji.

Izvor: Tanjug subota, 13.05.2017. | 12:44

 

 

Foto: Tanjug, arhiva

Radni deo će početi, kako se očekuje, u popodnevnim satima u Beogradskoj patrijaršiji.

Sabor je najviše zakonodavno telo Crkve i okuplja arhijereje iz celog sveta, a predsedava mu prvi među jednakima, patrijarh Irinej.

Ranije, Sabor se po pravilu okupljao dva puta godišnje, na prolećnom i jesenjem zasedanju, što nije slučaj poslednjih nekoliko godina najverovatnije zbog nastojanja crkve da štedi.

Poslednjih godina, naime, održava se samo prolećno zasedanje, koje traje po nekoliko dana i uobičajeno izaziva veliku pažnju javnosti.

Ove godine, međutim, to nije slučaj.

Teme Sabora se nikada ne najavljuju, pa se o njima u medijima najčešće nagađa.

Jedna od nezaobilaznih tema je stanje crkava i manastira na Kosovu i Metohiji u aktuelnom trenutku, a ove godine će se gotovo izvesno na dnevnom redu naći rad međureligijske komisije Vatikana, Hrvatske biskupske konferencije i SPC o ulozi nadbiskupa Alojzija Stepinca pre, tokom i nakon Drugog svetskog rata.

Viši naučni saradnik Instituta za noviju istoriju Srbije Aleksandar Raković za Tanjug kaže da ne zna šta će biti teme ovogodišnjeg majskog zasedanja Sabora, ali se slaže da će naša strana te mešovite komisije verovatno predstaviti postignuća u njenom radu do sada.

Inače, predviđeno je da međuverska komisija o Stepincu radi godinu dana. Do sada su održane četiri sednice, a naredna je najavljena u junu u Podgorici.

Prema rečima Rakovića, na dnevnom redu će svakako biti tekuća pitanja iz života Crkve.

Može se, kaže, očekivati da se razgovara o položaju sprske crkve u Crnoj Gori u novonastaloj situaciji kada ta zemlja ulazi u NATO i kada pretnje srpskoj crkvi u toj državi rastu.

Raković misli i da će se ponovo, makar uzgredno, debatovati o prilikama u Makedoniji s obzirom na novonastala dešavanja u toj zemlji.

Misli da bi ponovo na dnevnom redu Sabora mogao da se nađe i odnos srpske crkve sa Rumunskom pravoslavnom crkvom, posebno zbog toga što rumunska strana ne prestaje sa nekakonskim upadima u Timočku krajinu.

''Posebno je interesantno kako će SPC postupiti prema pitanju Rumunske pravoslavne crkve s obzirom na to da je na prethodnom Saboru najavljena mogućnost i prestanak opštenja dveju crkava zbog njihovih nekanonskih delatnosti u Timočkoj krajni'', naveo je Raković.

Biće, kaže, interesantno videti dokle se sa tim došlo I s obzirom na to da Sabor na Kritu nije urodio plodom u smislu dijaloga srpske i rumunske crkve.

"Zanimljivo će biti da se vidi kakav će sada biti stav SPC o tom, inače, veoma spornom pitanju"”, zaključio je Raković.

Inače, na prošlogodišnjem prolećnom zasedanju arhijereji su se dogovorili da se što pre započne sa priprema za proslavu 800-godišnjice samostalnosti Srpske Pravoslavne Crkve (1219 - 2019), u saradnji sa organima Srbije i Republike Srpske i sa svim relevantnim naučnim i kulturnim institucijama srpskog naroda.

Sabor redovno razmatra unutrašnje i spoljne odnose sa pravoslavnim crkavama, pa je tako prošlog maja konstatovana izuzetno dobra saradnja s svima, osim sa rumunskom Patrijaršijom, čiji episkopi i sveštenici, kako je tada saopšteno, već godinama, nekanonski i nebratoljubivo upadaju u područja jurisdikcije SPC u Istočnoj Srbiji.

Sabor je tada pozvao Rumunsku crkvu da sa tim prestane ili će, kako je najavljeno, u suprotnom SPC biti primorana da prekine liturgijsko i kanonsko opštenje sa tom crkvom,

Ne treba isključiti mogućnost da će najviše zakonodavno crkveno telo ii ove godine razmatrati kadrovska pitanja i upražnjena mesta vladika u jednom broju eparhija.

ПОЧИЊЕ СВЕТИ АРХИЈЕРЕЈСКИ САБОР: Патријарх српски и Архијереји стигли у Пећку Патријаршију (ФОТО)

13. Мај 2017 - 23:47

 

Његова Светост Патријарх српски господин Иринеј и Преосвећена господа Архијереји, чланови Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве, стигли су данас, 13. маја у Пећку Патријаршију.

Његову Светост и архијереје Српске Цркве дочекало је свештенство и монаштво Епархије рашко-призренске предвођено епископом Теодосијем. Радост сабрања донео је свети чин монашења искушенице Јелене која је прибројана монашкој обитељи Пећке Патријаршије. Она је понела име по Светом Мардарију Либертвилском првом српском епископу у Америци. 

Уследила је седница Светог Архијерејског Синода.Његова Светост ће у недељу, 14. маја началствовати светом архијерејском Литургијом са чином призива Светог Духа у храму Светих Апостола у Великој лаври Пећкој Патријаршији, чиме ће започети овогодишње редовно заседање Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве. 

Радни део Светог Архијерејског Сабора започеће 15. маја 2017. године у Патријаршијском двору у Београду.

 

МОНАШЕЊЕ У ПЕЋКОЈ ПАТРИЈАРШИЈИ: Искушеница Јелена прибројана сестринству Пећке Патријаршије као монахиња Мардарија (ФОТО)

14. Мај 2017 - 0:56

 

У навечерје Недеље пете - Самарјанке, 13. маја, Његова Светост Патријарх српски господин Иринеј замонашио је у Великој лаври Пећкој Патријаршији искушеницу Јелену Ускоковић којој је дао монашко име Мардарија.

Монахиња Мардарија понела је име по Светом Мардарију Либертвилском првом српском епископу у Америци чије су нетрулежне мошти извађене из гроба у Либертвилу пре десетак дана.

Чину монашења монахиње Мардарије присуствовали су чланови Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве, свештенство и монаштво Епархије рашко-призренске.