Свети Максим Исповедник

[Лазар Нешић]

Да,исто важи и за Схолије.Међутим,оне изражавају дух и мисао Св.Максима док спис- О души,не баш.

 

И ја бих рекао да је тако, мада не познајем баш најбоље теологију светог Максима. Па ипак, чак и тако мало, на прво читање се одмах види да у спису "О души" влада нека друга атмосфера од уобичајне. Зна ли се можда ко би могао да буде аутор поменутог списа?

[Лазар Нешић]

Дакле, ако спис "О души" није написао свети Максим, ко је онда?

[Vaske]

Дакле, ако спис "О души" није написао свети Максим, ко је онда?

 

pa pseudo Maksim

nemoj mi reći da nisi čuo za njega 

[Лазар Нешић]

pa pseudo Maksim nemoj mi reći da nisi čuo za njega

 

Хехе, дааа

Како ствари стоје, ускоро ће и за све Христове речи где се помиње душа бити речено да уопште нису Христове.

[Viktor Ljvovic]

                                                                     ПИТАЊЕ 2.

 

                                              Шта означава кула која се зида у земљи Сенар?

 

                                                                      ОДГОВОР

 

      Зидамо и ми кулу кад год се покренемо из истока, то јест кад год се удаљимо од знања: а долазимо у земљу Сенар, то јест у страст прождрљивости ( јер се Сенар тумачи као будност зуба). Затим зидамо кулу, то јест чинимо телесне страсти као нешто велико, и зидамо, спајајући страст на страст.''До неба'': зато што никада неће да престану они који су брзи на узалудне ствари, већ имају незасит апетит за њих. Бог зауставља зидање куле и ''меша језике'' кад год, на корист, васпитавајући, спречава наше зло: јер кад год болешћу васпитава оног који је поражен блудном нечистоћом, или кад сиромаштвом умудрује оног који је поробљен прождрљивошћу, као да чини резање страсти куле, ''мешајући'' истовремено и гласове: зато што блудника, који се свагда труди око блуда, унижава болешћу, и чини одлазак телесног здравља, као што чини мешање гласа трајног страсног напора.

 

 

 

 

Ово је мој мали допринос преводу дела св. Максима. 

[Viktor Ljvovic]

                                                                                  ПИТАЊЕ 3.

 

                                                             Шта значи ''Давид је псалмопевајући заустављао Сауловог злог духа''?

 

                                                                                                              ОДГОВОР

 

          Сваки који, по блаженом  Давиду, пастирствује стада, то јест помисли душе, и побеђује жудњу и страст баш као(што) онај(побеђује) лава и медведа, тај , служећи се логосом поучавања, са неком  извишеном теоријом  слади слушаоца и утишава злу страст која је у њему.

 

Објашњења у заградама су стављена зарад разјашњења текста, нема их у оригиналу.

[Viktor Ljvovic]

                                                                              ПИТАЊЕ 4.

                                         

       Пошто је написано у Еванђељу да ''ако неко не буде рођен из воде и Духа'' и опет у другом месту '' он ће вас крстити у Духу светоме и у ватри'', молим(те/Вас) да научим каква је разлика.

 

                                                                              ОДГОВОР

 

      У сваком се свети Дух збива. Док као вода чисти телесна скрнављења, као Дух сапира мрље душе, а као Дух свети се поставља испод путева врлина,(и) као ватра довршава Бога по благодати, просветљавајући у њему својства божанске врлине.

 

 

  Објашњења у заградама су стављена зарад разјашњења текста, нема их у оригиналу.                                   

[LukaZ]

мени се ово свиђа како је написано http://www.eparhijaniska.rs/%D0%B1%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D1%99%D0%B5/%D0%B4%D0%BE%D0%B3%D0%BC%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0/1743-%D0%BA%D0%BE%D1%81%D0%BC%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B3-%D0%BC%D0%B0%D0%BA%D1%81%D0%B8%D0%BC%D0%B0-%D0%B8%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0

[Guest]

 

 

Ерић, Бошко — Сиријско житије Светог Максима Исповедника и православно предање [PDF 0.83 MB]

 

 

sabornost_VII_2013_8.pdf

 

 

 

[JESSY]

на дан када га прослављамо, један веома леп текст....

 

                                                     

 

Немојмо завидети једни другима, нити се раздражујмо кад нам завиде. Напротив, показујмо саосећање једни другима и смиреноумљем лечимо једни друге. Немојмо оговарати једни друге, нити се узајамно подсмевајмо, јер смо удови једни другима. Одбацимо лењост и немарност и стојмо храбро борећи се против духова зла, имајући Заступника код Оца - Исуса Христа Праведника: Он је помирење за грехе наше. Помолимо му се, дакле, чистим срцем из све душе своје и опростиће нам грехе наше. Јер, Господ је близу свима који га призивају у истини (Пс.144,18). Стога и говори: Принеси Богу жртву хвале и изврши Вишњему завете своје. Призови ме у дан жалости твоје и избавићу те, и прославићеш ме (Пс. 49,14-15).

И Исаија опет [говори]: Разреши сваку свезу неправде, раскини ужад принуде, отпусти потлачене, и сваки уговор неправедни поцепај. Раздели гладнима хлеб ceoj u сиромахе без крова уведи у кућу своју. Уколико видиш нагога, одени га, и од семена дома свога немој се крити. Тада ће гранути ујутру светлост meoja u оздрављење твоје брзо ће засијати. И ићи ће пред тобом npaвдa mвoja, u слава Господња обузеће те. И шта потом? Тада ћеш завикати и Бог ћe me чути. Још док будеш говорио, Он ће ти рећи: Ево ме. Тада ће засијаtnu у тами светлост твоја, и тама ће твоја бити као у подне. И биће Бог увек са тобом, и наситиће се душа твоја по жељи (Ис.58,6-10). Видиш ли да ћемо, разрешивши сваку свезу неправде од срца свога, развезавши свако уже присиле злопамћења у разменама нашим, и журећи да чинимо добро ближњему из све душе, ми бити обасјани светлошћу познања, ослободити се од страсти бешчашћа, испунити се сваке врлине, просветити се славом Божијом и ослободити се сваког незнања. Молећи се Христу, бићемо услишени, Бога ћемо имати увек са собом и испунићемо се жељама по Богу.
Заволимо, дакле, један другог и волеће нас Бог. Трпимо једни друге и Он ће дуготрпети гресима нашим. Немојмо враћати зло за зло и нећемо примити по гресима нашим. Опроштај грехова наших наћи ћемо у опраштању браћи. Милост Божија је скривена у нашем милосрђу према ближњем. Стога је Господ казао: Опраштајте, и опростиће вам се (Лк.6,37), и: Ако опростите људима сагрешења њихова, опростиће и вама Отац ваш небески (Мт.6,14), и опет: Блажени милостиви, јер ћe бити помиловани (Мт. 5,7), и: Каквом мером мерите, онаквом ће вам се мерити (Мт. 7,2). Ето, Господ нам је даровао начин спасења. Он нам је дао вечну власт да будемо чеда Божија (Јн.1,12). У вољи нашој, дакле, јесте спасење наше.

 

Објавио Sveto Pravoslavlje

[JESSY]

1. Љубав је добро расположење душе, по којем она ништа од постојећег не претпоставља познању Бога. Немогуће је задобити ову љубав ономе, ко је привезан за било шта земаљско.

2. Љубав се рађа од бестрашћа, а бестрашће од наде на Бога, нада пак од трпљења и дуготрпељивости; ове пак од свеобухватног уздржања, уздржање од страха Божјег, а страх од вере у Господа.

3. Који верује Господу боји се казне, а који се боји казне уздржава се од страсти. Који се уздржава од страсти (трпељиво) подноси невоље. Који трпи невоље имаће наду на Бога. Нада пак на Бога ослобађа од земаљске пристрасности, а ум ослобођен ове имаће љубав према Богу.

4. Који љуби Бога претпоставља познање Бога свему створеноме од Њега, и кроз љубав је непрестано привржен том познању.

5. Ако све што постоји од Бога и ради Бога постаде, а Бог је бољи од свега од Њега створенога; то онај који оставља Бога и занима се лошијим стварима, показује себе да он претпоставља Богу оно што је Бог створио.

6. Који има ум свој привржен љубави према Богу, тај све видљиво, па и само тело своје, презире као туђе.

7. Ако је душа боља од тела, и од свега несравњено бољи Бог који гаје створио; то онај који претпоставља тело души и Богу од Њега створени свет, нипочему се не разликује од идолопоклоника.

8. Који је одвојио ум од љубави и привржености према Богу и привезао га било чему чулноме, тај претпоставља души тело и Богу Творцу Његова створења.

9. Ако је живот ума светлост познања, а ову светлост рађа љубав према Богу; то је добро речено, да нема ничег већег од Божанске љубави.

10. Када се чежњом љубави ум узноси к Богу, тада он уопште не осећа ни самог себе, нити ишта од постојећег. Јер обасјаван божанском и бескрајном светлошћу, он је безосећајан за све од Бога створено, слично као и чулно око према звездама када се роди сунце.

[JESSY]

11. Све врлине помажу уму у стицању божанске љубави, но више од свих чиста молитва, јер њоме ум узношен ка Богу, бива изван свих ствари.

12. Када кроз љубав божанско познање заплени ум, и он нашавши се изван твари, осети божанску бескрајност, тада слично божанственом Исаији, дошавши од усхићења у осећање свога ништавила, са скрушеношћу говори речи овога Пророка:
О кукавни ја, јер погибох, јер будући човек и имајући нечисте усне, живим у народу који има нечисте усне, и Господа Саваота видех својим очима (Ис. 6, 5).

13. Који љуби Бога, не може а да и свакога човека не воли као самога себе, мада и негодује због страсти оних који се још нису очистили. Зато видећи њихово обраћање и исправљање, радује се неизмерном и неизрецивом радошћу.

14. Нечиста душа је страсна, испуњена помислима похотљивим и ненависним.

15. Ко види у срцу своме траг мржње према ма ком човеку за ма какву погрешку, потпуно је туђ љубави према Богу. Јер љубав према Богу никако не трпи мржњу према човеку.

16. Који мене љуби, говори Господ, држаће моје заповести (Јн. 14, 15.23); а овоје заповест моја: да љубите један другог (Јн. 15, 12). Који дакле не љуби ближњега, не држи заповест, а који не држи заповест не може ни Господа љубити.

17. Блажен је човек који сваког човека може подједнако љубити.

18. Блажен је човек који није привезан ни за какву ствар пропадљиву или пролазну.

19. Блажен је ум, који прешавши све ствари, непрестано се наслађује божанском красотом.

20. Ко бригу о телу доводи до похоте, и има злопамћење на ближњега ради привремених ствари; тај служи више твари него Творцу.

[JESSY]

21. Ко чува тело своје од сласти и од болести, има га за сатрудника у служењу бољим (стварима).

22. Ко бежи од свих светских похота, узноси се изнад сваке светске жалости.

23. Који љуби Бога, несумњиво љуби и ближњега. А такав не може чувати новце него богодолично њиме располаже, дајући свакоме ко год замоли.

24. Ко чини милостињу подражавајући Бога, тај не види разлике у телесним потребама између доброга и рђавога, праведнога и неправеднога, него свакоме подједнако раздељује према потреби, иако врлинскога, за добро расположење његове воље, претпоставља порочноме.

25. Као што Бог, будући по природи добар и бестрастан, све подједнако љуби као своја створења, но врлинског прославља као блиског себи по духу, а порочног милује по својој доброти и обраћа кажњавајући га у овоме свету, тако и човек који је по свом настројењу добар и бестрастан, све људе подједнако љуби: врлинског због природе и за добро расположење воље, а порочног због природе и састрадања, милујући га као неразумнога и као онога који у тами ходи.

26. Не показује се расположење љубави само раздавањем иметка, него још више предавањем речи Божје и телесним служењем.

27. Који се истински одрекао светских ствари и нелицемерно љубављу служи ближњему, брзо се ослобађа сваке страсти и постаје заједничар божанске љубави и божанског знања.

28. Који је стекао у себи божанску љубав, по речима божанственог Јеремије (Јер. 17, 16), не замара се следујући Господа Бога свог, већ храбро подноси сваки напор, увреду и ружење, не мислећи зла никоме.

29. Када те ма ко увреди, или у нечему понизи, тада се чувај од помисли гнева, да не одвојивши те жалошћу (због увреде) од љубави, вргле те у област мржње.

30. Када ти је много тешко од увреде или бешчашћа, онда знај да си тиме велику корист добио, пошто је кроз понижење, по икономији, истерана из тебе сујета.

 

verujem.org

[JESSY]

Збор зборила господа хришћанска – О св. Максиму Исповеднику

У данашњој емисији чућете житије св. Максима Исповедника и излагање Преосвећеног Епископа западноамеричког и лосанђелеског Максима на тему „Смрт, Васкрсење и Црква у мисли Светог Максима“, а у оквиру Међународног симпосиона одржаног у част Светог Максима Исповедника. Велики број црквених великодостојника, професора, студената и посетилаца присуствовало је овом предавању на Православном богословском факултету.

 

http://www.slovoljubve.com/sites/default/files/3003/15/02/03.02.2015_-_zbor_-_prepodobni_maksim_ispovjednik_64kbps.mp3

[JESSY]

31. Као што сећање на ватру не загрева тело, тако вера без љубави не производи у души светлост познања.

32. Као што светлост сунца привлачи к себи здраво око, тако и познање Бога природно привлачи к себи кроз љубав чисти ум.

33. Чисти ум је онај који се одвојио од незнања и осветљава се божанском светлошћу.

34. Чиста душа је она која се ослободила од страсти и непрестано се весели божанском љубављу.

35. Страст је порочна, јер је неприродно кретање душе.

36. Бестрашће је мирно стање душе, у коме душа постаје тешко покретна на зло.

37. Ко је трудом стекао плодове љубави, тај се не одваја од ње, ма претрпео и хиљаде зала. Нека те у то увери ученик Христов Стефан и слични њему, и сам Спаситељ који се за своје убице моли и тражи за њих опроштај од Оца, као за оне који то из незнања чине (Лк. 23, 34).

38. Ако је љубави својствено дуготрпљење и доброта (I Кор. 13, 4), очигледно је да постаје туђ љубави онај који се гневи и злобу чини. А туђ љубави, туђ је Богу, јер „Бог је љубав" (I Јн. 4, 7).

39. Не говорите, каже божанствени Јеремија, да сте ви храм Господњи, (Јер. 7, 4). Не говори и ти да гола вера у Господа нашега Исуса Христа може ме спасти. Јер то је немогуће ако не стекнеш и љубав у Њега кроз дела. Јер што се тиче голе вере, то „и ђаволи верују и дрхте" (Јк. 2, 19).

40. Дело љубави је: Усрдно доброчинство ближњем, дуготрпељивост, трпљење и по правом смислу употребљавање свих ствари.

41. Који љуби Бога никога не ожалошћава и ни на кога се не жалости ради пролазних ствари; ожалошћава пак и ожалошћава се само жалошћу спасоносном, каквом се блажени Павле и сам жалостио и ожалошћавао Коринћане (II Кор. 7, 811;
II Кор. 2, 4).

42. Који љуби Бога, анђелски живот живи на земљи: пости и бди, пева и моли се, и о сваком човеку увек добро мисли.

43. Шта ко жели, о томе се и труди да добије. Од свих тих блага и ствари које се могу желети, несравњено је боље и достојније жеље Божанство. Колико, дакле, труда треба ми да покажемо да би достигли Њега, по природи доброг и жељеног.

44. Не прљај тело своје срамотним делима и не оскврњуј душу злим помислима, и мир Божији доћи ће на тебе, доносећи љубав.

45. Изнуравај тело своје постом и бдењем, и упражњавај без лењости псалмопјеније и молитву;
и освећења целомудрености доћи ће на тебе, доносећи љубав.

46. Који се удостојио божанског знања и кроз љубав стекао његово просвећење, никада се неће надути духом сујете. А који се још није тога удостојио, лако се њиме заноси. Ако пак такав у свему буде гледао на Бога, као чинећи све Њега ради, лако ће с Богом избећи тај недуг.

47. Ко још није достигао божанско знање које кроз љубав дела, високо умује о ономе што по Богу ради (= о својим богоугодним делима); а који се удостојио тога, са скрушеношћу говори речи патријарха Авраама, које је овај изговорио када је био удостојен Божјег јављања: „Ја сам земља и пепео" (I Мојс. 18, 27).

48. Који се боји Господа за сабеседника има увек смиреноумље и кроз његова подсећања достиже у божанску љубав и благодарност. Јер се сећа (свог) ранијег светског живота и разноврсних својих погрешака и искушења која су му се десила од младости његове, и како га је Господ од свега тога избавио (ср. II Тим. 3, 11) и превео га из страсног живота у живот по Богу. И са тим страхом прима и љубав, благодарећи непрестано са дубоким смиреноумљем (Бога), добротвора и управитеља живота нашег.

49. Не прљај ум свој задржавајући у себи помисли похоте и гнева, да не би, отпавши од чисте молитве, упао у дух унинија.

50. Ум се лишава смелости према Богу онда, када постаје сабеседник злим и нечистим помислима.