Епархија далматинска

[Драгана Милошевић]

СВЕДАЛМАТИНСКИ САБОР У

МАНАСТИРУ КРКИ

 

Хиљаде православних верника из свих крајева Далмације окупило се јутрос,

на велики хришћански празник Преображења Господњег,

у Светоархангелском манастиру Крки да учествује у литургијском сабрању

којим је началствовао Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј.

 

 

Првојерарху Српске Православне Цркве саслуживали су домаћин, Епископ далматински г. Фотије, Високопреосвећени Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије и Преосвећена господа епископи сремски Василије, бачки Иринеј, шумадијски Јован, врањски Пахомије, бихаћко-петровачки Атанасије, франкфуртски и све Немачке Сергије, брегалнички Марко, викарни јегарски Јероним и умировљени захумско-херцеговачки Атанасије, као и многобројни свештенослужитељи из више епархија наше свете Цркве.

 

Литургијском сабрању молитвено су присуствовали протојереј-ставрофор Стојадин Павловић, директор Патријаршијске управне канцеларије; протојереј-ставрофор др Зоран Крстић, ректор Богословије Светог Јована Златоуста у Крагујевцу; игуман студенички архимадрит Тихон, игуман житомислићки архимандрит Данило и намесник манастира Ковиља јеромонах Исихије.

 

Богослужењу су присуствовали и саветник Председника Републике Србије г. Радослав Павловић, саветник Председника Републике Хрватске г. Андро Крстуловић Опара, председник Скупштине Републике Српске г. Недељко Чубриловић, шеф Кабинета Председника Републике Србије г. Мирослав Латиновић, генерални секретар Председника Републике Српске г. Синиша Каран, директор Управе за сарадњу са традиционалним Црквама и верским заједницама Владе Републике Србије др Милета Радојевић, саборски заступник Милорад Пуповац, надбискуп задарски монсињор Желимир Пуљић, изасланик Кардинала загребачког монсињор Недјељко Питарић, представници дипломатског кора, привредници, културни и научни посленици.

 

На крају торжествене архијерејске Литургије, присутнима се обратио домаћин сабрања, Преосвећени Епсикоп далматински г. Фотије, чију беседу у целости преносимо:

 

Ваша Светости, Ваша Високопреосвештенства, Ваша Преосвештенства, часни оци, уважени високи гости, браћо и сестре,

 

Ево дана који створи Господ да се радујемо и веселимо у Њему (Пс. 118, 24), јер се данас Господ Христос преобразио на гори Тавору, да би своје ученике, али и све нас и читаву творевину „причестио“ Својом нетварном светлошћу. То и јесте тајна Царства небеског – Бог на сабору богова, живи и мртви, ангели и људи, окупани и просвећени небеском неприступном светлошћу у благословеном Царству Оца и Сина и Светога Духа.

 

Својим крштењем на реци Јордану, Господ наш и Спаситељ Исус Христос је читаво старозаветно предање, представнике закона и пророка узвео на узвишенији ступањ познања Бога као Свете Тројице, док је на гори Тавору пројавио пуноћу свога божанства и преко својих ученика Петра, Јакова и Јована призвао све људе и читаво човечанство „да не окусе смрти док не виде Царство небеско које је дошло у сили“ (Мт. 16, 28). Преображење је, дакле, пуноћа светог крштења, циљ или teloj, како су говорили древни Грци и есхатолошки смисао постојања човека и целокупне творевине. Бог је све створио да би у Христу било преображено и на тај начин добило своју вечну ипостас и спасење. Тако говоре Свети Оци када тумаче надумни догађај Преображења Христовог на Тавору. Тавор је у Новом Завету икона новог и вечног раја са кога су потекле три реке богословља: литургијског, догматског и аскетског (исихастичког), напајајући Нови Израиљ – Цркву Христову – „речима вечног и непролазног живота“ (Јн. 6, 68).

 

Заиста је Преображење Господње пуноћа празника, пуноћа наше вере, наше наде и љубави. У њему се крије одговор на сва космолошка, антрополошка и ехатолошка питања, у њему је одговор на сва питања живота и смрти, почетка и краја, јер је Преображење предукус Васкрсења.

 

 

Ваша Светости,

 

 

Ми смо се данас сабрали овде у манастиру Крки благодаћу Духа Светога, Који од Оца исходи (Јн. 15, 26), да би просвећени светодуховском – таворском светлошћу видели преображенога Христа и једни друге као своју браћу. Тим циљем је била руковођена и благочестива Јелена Шубић, рођена сестра цара Душана Силног, када је подизала овај манастир, да би православни Срби Буковице и све Далмације могли се Богу молити, преображавајући своја бића светим тајнама наше Цркве, које су ништа друго до снопови таворске светлости.

 

Надахнут истим Духом кир Теодор, Митрополит дабробосански, који у то време столоваше у манастиру Рмњу, подиже при овој крчкој обитељи 1615. године богословско училиште, да буде расадник светлости, расадник свештенства и монаштва, које ће са народом овога краја носити крст православног сведочења кроз историју.

 

Од свога оснивања крчка богословија је постала једно са Епархијом далматинском. Када је живела богословија – живела је и Епархија. Када би се гасила и затварала богословија – гасио се и живот у овој Епархији. То је најчешће било у време великих страдања, када су моћне империје које су владале овим просторима (Венеција, Млеци, Аустрија и Турска), прогонили православне Србе да би проводиле своју земаљску политику и интересе у чему се свакако не може препознати дух Преображења, већ на жалост пре дух таме и деструкције. Због тога се крчка богословија често селила: 1832. године у време Епископа далматинског Јосифа Рајачића она прелази у Шибеник, да би мало касније 1841. године била премештена у Задар, тадашње седиште Епархије далматинске, где ће бити све до краја Првог светског рата 1920. године. После Другог светског рата, владика далматински Стефан (Боца) враћа богословију поново у манастир Крку, своје историјско седиште, где ће радити све до новог погрома Срба у Далмацији у трагичном рату од 1991. до 1995. године. Међутим, како је Божија увек последња, даде Бог да се поново обнови рад ове богословије 2001. године, те она после апокалиптичке пустоши поново постаје знак наде, преображења и васкрсења нашег народа у древној и апостолској Далмацији.

 

Велика имена и значајни људи везани су за наш манастир Крку и богословију: Никола Тесла, Вук Караџић, Доситеј Обрадовић, Симо Матавуљ, Владан Десница, Милош Црњански, Мирко Королија... Из ње је до сада изашло близу хиљаду свештеника - владика, игумана и духовних радника, којих је било и данас их има на свим континентима. Они су плод и изданци ове светиње и наше богословије и најбољи сведоци значаја овог најстаријег богословског училишта СПЦ.

 

Ми се данас, празнујући празник Преображења у Крки, сећамо и великог владике далматинског Никодима Милаша, који се упокојио тачно пре сто година. Без Милаша, по нашем скромном мишљењу, ни камен на камену не би остао од светог Православља у Далмацији. Милаш је био истински пастир овог народа, који је својим богословљем светих канона и Православном Далмацијом оставио неизбрисив траг у историји СПЦ, а посебно у Епархији далматинској. Милаш је био велики пријатељ кијевске и царске Русије, члан Краљевске академије наука, многих учених друштава широм Европе, али и онај ко је искрено бринуо о своме народу и очувању његвог културног и националног бића. Милаш је синоним далматинске Епархије, њен учитељ Православља, а ако Бог да, једног дана и у Диптиху светих, јер би тиме био и остао путоказ свима нама „својим животом и учењем“, како Васељенском Православљу, тако и пуноћи хришћанске Цркве.

 

Ваша Светости, браћо Архијереји, драги гости,

 

Хвала што сте данас дошли у манастир Крку да заједно обележимо овај велики јубилеј Епархије далматинске и пуноће СПЦ. Молим Вас да нас непрестано имате у својим молитвама, како бисмо достојно носили крст свој и крст повереног нам народа, народа распињаног али и васкрсаваног. Епархија далматинска са својим немањићким светињама Крком, Крупом и Драговићем, опстала је и постоји и данас и врши своју мисију. Томе свакако доприноси и наша обновљена крчка богословија, која ево прославља 400 година од свога оснивања. Оно што је утемељено на Крајеугаоном Камену (1.Пт. 2, 6) – Господу Христу – вечно је и неуништиво. То је управо оно што нас је и данас сабрало и преображава, чинећи од нас слабих и смртних људи, христолике личности и сведоке вечне и нетварне таворске светлости. Благословите.

[Драгана Милошевић]

Потом је Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј поздравио све окупљене вернике и све пријатеље ове велике светиње, у којој се на данашњи празник Господњи вековима окупља христољубиви и братољубиви народ Далмације: - Данас су са нама овде и сви они који се силом прилика и неприлика налазе расејани по целом свету. Сигуран сам да су они данас са нама у својим мислима и молитвама, и сигуран сам да се сећају времена када су на овом месту славили велики празник Преображења Господњег.

 

У више него надахнутој беседи, Патријарх је подсетио да је ово место освећено Божјом благодаћу коју је овде својевремено донео Свети апостол Павле, као и благословом моштију ранохришћанских мученика похрањених у катакомби испод манастира. - Од тада до данас ово место сија благодаћу Божјом и вековима привлачи оне који желе да уздигну свој ум и срце ка Господу, поручио је патријарх Иринеј, нагласивши да је сваки човек икона Божја, без обзира којој раси и ком народу припада: - Сви смо народ Божји и деца Божја. То је највећи дар од Бога. То је порука Јеванђеља, порука Христова упућена свима нама. То је и тајна данашњег великог празника!

 

Говорећи о славној и мученичкој историји Богословије Света Три Јерарха, Патријарх је захвалио на труду и пожртвованости свима онима који годинама изводе генерације врсних богослова, нових апостола, који шире реч Божју. – Из ове школе вековима излазе духовни хероји одушевљени Божјом речју и Јеванђељем, нови апостоли Цркве, поручио је патријарх Иринеј.

 

Патријарх је са наглашеним пијететом говорио и о Епископу далматинском Никодиму Милашу, који се преставио у Господу пре равно стотину година: - Никодим Милаш је велико име наше историје. Велики угодник Божји, велики ум који је задужио наш народ и Српску Цркву.

 

Патријарх Иринеј је подсетио да су на простору Далмације у XIV веку поред манастира Крке подигнута још два манастира, што сведочи о вековном присуству српског народа у овим областима. Патријарх је поручио да је зло које је претрпео српски народ у блиској прошлости највећа трагедија: - То што се догодило - посебно имајући у виду да се молимо истом Богу, читамо исту свету Књигу, исто Јеванђење - ни Творцу није било мило. Десило се да се браћа заваде и почињена су злочинства од којих се и само Небо постидело. То се увек догоди када се човек одвоји од Бога. То је последица пада људи, последица човековог греха. То нису радили Божји људи. Човек Цркве подноси и трпи зло. Помолимо се да такве трагедије остану далеко иза нас, да се више не понове ни нашем народу ни другим народима. Хришћански мислити и хришћански живети, љубити пријатеље и непријтеље своје - начин је да се зло искорени и излечи. Данас је тешко време. Патријарх Павле је својевремено рекао да се зло не може победити радећи зло. На данашњи велики празник ова светиња поручује свима: Морамо се преобразити, нека рђави постану добри, а добри бољи и најбољи. Тако управљајмо нашим животима. Живели и Бог вас благословио.

 

Празнично саборовање настављено је богатим културно-уметничким програмом.

 

фото: http://www.spc.rs/sr/svedalmatinski_sabor_u_manastiru_krki

[Драгана Милошевић]

Слава параклиса у манастиру Крупи

 

 

На празник Ваведења Пресвете Богородице, Његово Преосвештенство Епископ далматински г. Фотије служио је свету архијерејску Литургију у параклису посвећеном овом великом празнику у манастиру Крупи.

 

 

У својој беседи епископ Фотије је нагласио да је Ваведење велики празник који нас уводи у реалност Новог Завјета: -Пресвета Богородица увођењем у храм Господњи у Јерусалиму постаје нови Ковчег Завета и Кивот и Храм из којег ће се оваплотити Спаситељ света Господ Исус Христос. Својим свесавршеним и светим животом Пресвета Богородица почиње нови начин живота и подвига у Новозаветној Цркви монашким служењем, али је њен живот позив и свим верујућим да живе светим хришћанским животом.  На тај начин сви чланови Новозаветне Цркве било монаси или мирјани постају благодатни храмови Духа Светога - Цркве Христове.

 

После свете Литургије преломљен је славски колач у част празника где су поменути сви ктитори и приложници манастира Крупе, а посебно блаженопочивша монахиња Параскева која је ктитор овога параклиса у манастиру Крупи. За све госте приређена је трпеза љубави у манастирској трезарији трудом крупскога игумана Гаврила Стевановића.

 

 

Извор: Епархија далматинска

• Епархијске вести

|

[Драгана Милошевић]

Никољдан у манастиру Драговићу

 

 

На велики празник Светог Николаја Чудотворца, Његово Преосвештенство Епископ далматински

г. Фотије служио је свету архијерејску Литургију у манастиру Драговићу.

Овај дан, када се сећамо величанствених дела врлинског угодника Божјег, Архиепископа мирликијског и великог светитеља, посебно је значајан за сав православни род. -У нашем народу се често каже да Светог Николу слави половина Срба, а друга половина иде код њих на славу. Тако ће се и данас у многим домовима, Божјом милошћу, окупити породице и пријатељи да би у радости и заједничкој молитви прославили име свога заштитника. Свети Николај Чудотворац слави се широм света, где год да има православних људи, њему се моли на разним језицима и на свим континентима. И заиста је чудесно житије његово, препуно дела којима нас је задужио да их се док је света и века радо сећамо, а његово име изговарамо са посебним поштовањем и захвалношћу, поручио је владика Фотије.

 

-Иако рођен у богатој породици, Свети Николај од ране младости беше незаинтересован за материјално и посвећен Господу. Након смрти родитеља он раздели сиротињи сав свој иметак и тиме започе мноштво добрих дела због којих је остао довека запамћен по својој скромности и милосрђу. По промислу Божјем он би изабран за архиепископа града Мира у Ликији, а у време гоњења хришћана под Диоклецијаном и Максимијаном би бацен у тамницу, али је и тамо људе поучавао закону Божијем. Би познат као велики заштитник истине Божије, али и борац за правду међу људима, па тако у два маха по три човека спасе од незаслужене смртне казне. Још за живота људи су га сматрали светим и молили од њега помоћ у разним невољама, а он им се увек радо одазивао, те се многима јављао у сну и на јави. Лице овог чудотворца сијало је посебном светлошћу и сама његова појава била је довољна да међу људе унесе утеху и мир. Упокоји се овај светитељ у старости, али духом остаде међу људима до дана данашњег као светао пример архијерејима и свештенослужитељима да буду чувари вере,  својим животом и учењем у свему први у стаду, а за све вернике да буду истински хришћани, благи и милостиви и носе бремена једни другима како би испуњавали закон Христов, беседио је Владика.

 

Епископ Фотије честитао је крсну славу игуману манастира Драговића Варсонуфију (Рашковићу) и свима који славе Светог Николу и поручио да се увек угледамо на овог великог светитеља који је био за оне који путују сапутник, за болесне исцелитељ, за сиромашне заступник и у свему свет да би нас за Христа задобио.

 

 

Извор: Епархија далматинска

[Драгана Милошевић]

Слава Богословије у манастиру Крки

 

 

На празник Света Три Јерарха, 12. фебруара 2016. године, свету архијерејску Литургију у манастиру  Крки

служио је Митрополит загребачко-љубљански др Порфирије, уз саслужење Епископа франкфуртског и све Немачке Сергија,

бихаћко-петровачког Атанасија и далматинског Фотија.

 

 

Слава крчке богословије окупила је на овом светом месту велики број верника како из Далмације, тако и из разних крајева бивше Југославије. Међу су били и председник СДСС Војислав Станимировић, председник Заједничког већа општина Драган Црногорац, амбасадорка Србије у Хрватској Мира Николић, представник Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама др Марко Николић, подпредседник СНВ Саша Милошевић, директор Покрајинског завода за заштиту споменика културе РС Зоран Вапа, начелник општине Кистање Горан Рељић, Душан Торбица, Жарко Драгичевић и многи други.

 

Његово Преосвештенство Епископ франкфуртски и све Немачке г. Сергије обратио се током свете Литургије окупљенима и честитао свима благословени дан. -Данас када прослављамо велике учитеље Цркве, који су удахнули дух аутентичне теологије у тело Христово, пред нас се поставља питање о правом смислу савремене хришћанске теологије, поручио је епископ Сергије подсећајући на речи Светог Григорија Богослова: ,,Ако желиш да богословствујеш, буди као Мојсије‟, што значи да треба да тражимо живога Бога. Зато, немојмо никада заборавити да је изворна и аутентична православна теологијa могућа једино као ,,учествовање у Богу‟. Она, дакле, захтева читавог човека који држи подвижнички етос сa једне стране и човека који читав свој живот претвара у Божанску Литургију, објаснио је епископ Сергије.

 

Захваливши на овим богоугодним речима, епископ Фотије је честитао празник којим прослављамо заштитнике Богословије „Света Три Јерарха“, али који је такође и слава богословља и јединства Цркве Христове: -То се најбоље види из саме историје овога празника која нас враћа у Цариград, у 11. век, када су се верници поделили у три групе: једни су тврдили да је Свети Василије Велики највећи богослов, те су се назвали василијанима, други су пак мислили да је то Свети Григорије Богослов (григоријани), а трећи су за најважнијег међу богословима сматрали Јована Златоустог (јованити). Овај раскол Господ је искористио да утврди јединство Цркве, па су се тако једноме благочестивом Епископу тога доба јавила сва три светитеља говорећи му да међу њима нема првог, другог и трећег, него су сви они једнаки пред Богом и треба их славити заједно.

 

-Овај нам празник говори да треба да будемо јединствени, да је свако од нас благословен другим даром Духа Светога, али подједнако важним и да не треба да дозволимо да међу нама буде поделе и непријатељства из било кога разлога, рекао је епископ Фотије и додао да нам је јединство потребно да будемо браћа и да је то права порука овога празника.

 

Његово Преосвештенство Епископ франкфуртски и све Немачке г. Сергије даровао је комби за потребе богословије. Осим тога, ученицима је поклонио мноштво намирница које су им свакодневно неопходне, због чега му је епископ Фотије из свег срца захвалио. -Захваљујем епископу Сергију на свим благословима које смо до сада примили од њега, а пре свега на томе што овде радо долази и воли ову светињу, рекао је епископ Фотије.

 

Након славске Литургије сви присутни имали су прилику да погледају свечану академију која је припремљена овим поводом, као и да се послуже на славској трпези љубави. На почетку програма епископ Фотије је обратио званицама говорећи да су управо јединство и саборност једна од најважнијих компоненти овог богословског училишта, које је једна од осам богословских школа Српске Православне Цркве, а једина школа тог типа на подручју Хрватске, поред Православне гимназије у Загребу. -Надамо се да ћемо једнога дана у Загребу имати и огранак Православног богословског факултета  и тиме затворити круг просветних институција које су веома битне за опстанак српског народа на овим просторима, рекао је епископ Фотије.

 

Своју школску славу богослови су прославили игроказом на тему 1000-годишњице мученичке смрти Светог краља Јована Владимира, која се ове године обележава у свим богословијама. Драмска секција богословије „Света Три Јерарха“ уз помоћ и вођство свога професора, оца Дргана Зорице, увеличала је овај догађај, а у томе су им својим гласовима помогле чланице женске певачке групе „Везак“ из Београда.

 

И ове године празник три најзначајнија богослова прослављен је широм православног света, а при богословији у манстиру Крки традиционално су се окупили верници свесни значаја ове институције која већ вековима даје незамељив допринос нашем свештенству стварајући будуће свештенослужитеље, али пре свега добре људе који ће својим животом доприносити очувању наше свете вере.

• Епархијске вести

[Драгана Милошевић]

Преображење у манастиру Крки

21. Август 2016 - 13:18

 

 

Традиционално сабрање поводом Преображења Господњег окупило је многобројне вернике у Светоархангелски манастир Крку.

Његово Преосвештенство Епископ далматински г. Фотије служио је 19. августа 2016. године свету архијерејску Литургију у овом светом храму, а затим се обратио присутнима и зажелео им срећан и благословен празник. -Свако ко је данас овде дошао је уствари на гору Тавор да се сусретне са преображеним Христом. Није чудо да су у 14. веку монаси овога манастира дошли овде из Свете Земље у потрази за божанском светлошћу и основали неколико скромних келија, чиме је манастир Крка 1345. године започео своју историју. Од тога времена монаси овог манстира као преображени људи сведоче Христа, попут Његових ученика који су проповедали чудо којем су присуствовали на гори Таворској, рекао је епископ Фотије и додао да смо сви данас на овом светом месту да се причестимо том божанском светлошћу да бисмо предокусили тајну васкрсења ка којој иде људска историја.

-У том смислу Преображење такође представља и предокус суда Божјег, јер све оно што је од таме и греха биће одагнано од Бога, а оно што је од истине и светлости, праведно и врлинско биће преображено. Тако ће и они људи који су испуњени хришћанским врлинама, вером, љубављу и надом, наследити Царство Небеско. Данашњи празник нам поручује да се преобразимо и будемо такви, благочестиви људи, да свако ко живи недостојним животом искуси покајање и постане честит и уљудан човек. Све оно што није по Богу треба да се преобрази у нама кроз заједницу са Богом коју остварујемо првенствено у Цркви Христовој на Светим Литургијама. Уз благодат Духа Светога треба да постанемо људи који ће својим ближњима увек пружати утеху и наду, рекао је владика Фотије.

Он је поздравио све присутне, а посебно представнике власти који се боре да наш народ на овим просторима добије прилику да оствари своја права и буде равноправан и прихваћен братском и хришћанском љубављу. -Желимо да кажемо да ми јесмо ту и да нећемо отићи са ове свете земље коју нам је Бог дао, али све друге људе поштујемо и прихватамо као браћу и сестре у Христу, поручио је Епископ далматински. И ове године преображењски сабор посетило је мноштво званичника, а међу њима и амбасадорка Србије у Хрватској гђа Мира Николић, као и представници локалних општинских власти.

Извор: Епархија далматинска

• Епархијске вест

[Драгана Милошевић]

Два века храма у Штикову, Далмација

1. Новембар 2016 - 12:30

 

Дан када празнујемо Светог апостола и јеванђелисту Луку и Светог Петра Цетињског у Епархији далматинској је, са посебном духовном радошћу, обележена 200-годишњица храма Светог Луке у Штикову.

На светој Литургији коју је служио Преосвећени Епископ далматински г. Фотије окупило се више од пет стотина верника. -Данас смо се сабрали да прославимо два велика угодника Божја, али и значајан јубилеј овог светог храма. Велика је радост што смо се окупили у оволиком броју и добро је да се види да нас има и да наша вера живи на подручју Далмације. Широм Епархије обновили смо многе свете храмове, а њихова обнова је уствари почетак обнове наших живота и нашег биствовања на овој земљи. Јасно је да је тешко вратити се у обновљене али празне куће, без посла и сигурности, али је важно да таква намера постоји. Не смемо да заборавимо своја огњишта. Вековима смо овде и овде треба да останемо, да очувамо нашу веру, да поштујемо све друге људе, али никад да не заборавимо своју традицију, рекао је епископ Фотије захваливши свима који су помогли обнову храма Светог Луке у Штикову.

Извор: Епархија далматинска

[александар живаљев]

Книн, православни гробови на удару селективне бирократије

уторак, 01. нов 2016, 18:51 -> 19:26

Извор: Танјуг

На низу гробница, углавном православних, на градском гробљу у Книну залепљена су обавештења о неплаћеним рачунима за гробну накнаду с претњом "деложацијом" покојника, пишу хрватски медији.

У обавештењу фирме "Чистоћа и зеленило" наводи се да одређено гробно место "нема евидентираног корисника у гробноj евиденцији и положајном плану гробних места и гробница и да за исто није плаћена гробна накнада десет година", преноси Вечерњи лист на сајту писање портала Трис.

Саопштење о '”деложацији” на православним гробовима у Книну

"На основу те чињенице, а у складу са чланком 14 Закона о гробљима, ово гробно место сматра се напуштеним и може се поновно доделити на коришћење", пише у обавештењу.

Портал Трис истиче да су обавештења неселективно лепљена и на гробове корисника чије породице уредно плаћају гробну накнаду, па тако преноси сведочење једног мушкарца који је посетио книнско гробље.

Он је рекао и да у таквом потезу "види настојање једне јавне институције да избрише све трагове постојања Срба у Книну", а порталу је послао фотографије "наружених" гробова и потврде о плаћеној гробној накнади за породичну гробницу на којој је нашао претњу.

Саопштење фирме “Чистоћа и зеленило”

"Случајно или не, обавештења се налазе углавном на гробовима православаца", преноси портал.

Фирма "Чистоћа и зеленило" није одговорила на питање портала о том случају.