Истраживање и путовање до суседних сунчевих система

[Milan Nikolic]

Ако имате идеју и знање о могућности откиривања других сунчевих система планета и месеца, погодних за живот, у смислу биолошке природе, замолио бих да то поделите са другима. Када је реч о физици, а пошто је кључни проблем у сфери енергетике, жеља ми је да нека размишљања и ја поделим са другима.

Наиме, због зависности свемирских истраживања од енергетских иновација, као што је потреба за новим системом добијања енергије у дуготрајним свемирским путовањима, желео бих да покренемо расправу о научним и техничким могућностима.

Пошто таква врста енергетске иновације доприноси и превазилажењу енергетске кризе у свету, такву врсту дискусије, иако је она значајна, замолио бих да овде оставимо по страни.

Дакле, свако кога занима истраживање суседних система планета, и могућност проналажења других планета и месеца погодних за живот, нека буде љубазан да учествује у овој теми.

[maxwell]

"Spreading out into space will completely change the future of the human race, if we have any future at all." -Stephen Hawking

Његовој животној философији озбиљно недостаје есхатологија.

Е сада, моја нека идеја је била да се направе оно неки dwarf planet sized свемирски бродови, сви self sustainable, тако да генерације на њима живе/репродукују/умиру. Мислим да је то вероватније од заустављања старења неким хибернационим замрзавањима.

[Александар Милојков]

Постоји ли уопште начин да човек стигне на неку евентуалну планету која је слична Земљи? Постоји ли начин да се превали пространство мерено стотинама, хиљадама или милионима светлосних година? Част науци, али мислим да је то немогућа мисија. Чак и да човек направи свемирски брод који би могао да се упусти на такво путовање, остаје питање времена које је потребно да би се до циља стигло.  smej.gif

[Александар Милојков]

"Spreading out into space will completely change the future of the human race, if we have any future at all." -Stephen Hawking

Његовој животној философији озбиљно недостаје есхатологија.

Е сада, моја нека идеја је била да се направе оно неки dwarf planet sized свемирски бродови, сви self sustainable, тако да генерације на њима живе/репродукују/умиру. Мислим да је то вероватније од заустављања старења неким хибернационим замрзавањима.

Брате, колико времена треба свемирксом броду да превали удаљеност од неких 1000 светлосних година? Колико генерација људи? Верујем да космос нема толико година колико би требало том броду да стигне до најближе галаксије.

[maxwell]

...мислим да је то немогућа мисија...

Тачно, јер колико сам ја чуо концензус научника је да је то немогуће. Међутим ако дође до неког пробоја, па се открије неки начин да се заобиђе простор-време...што јесте фантастика, али не мора значи да ће у будућности то бити.

P.S. Моје је лично мишљење да би било много паметније бавити се овом планетом, односно како да њу сачувамо као и да подигнемо стандард живота СВИХ људи на њој, па тек када средимо све проблеме овде (рецимо укинемо војске и оружја и ратове, уложимо тај новац у медицинска истраживања, излечимо болести, нахранимо гладне), онда да се упутимо у истраживања свемира.

[Milan Nikolic]

Мислим да је технички могуће обавити путовање које би трајало пар година, до удаљености која се мери стотинама светлосних година. У питању је убрзање које би се добијало неком новом технологијом, у смислу непрекидног убрзања, например од 1Г, што је јачина гравитације на површини Земље.

У том случају, путници би имали ослонац на броду као да су на Земљи и живели би у природном амбијенту, спавали би на кревету нормално, итд, јер би свемирски брод непрестано убрзавао силом од 1Г. У том случају, на пола пута, потребно би било да се сила убрзања усмери у супротном правцу, тако да се друга половина пута своди на успоравање.

Рачуница говори да би се са убрзањем од 1Г, у року годину дана, достигла брзина светлости у односу на полазну тачку, то јест на Земљу. Како би се то могло постићи, ствар је расправе.

Најближа суседна звезда удаљена је свега 4 светлосне године (Алфа Кентаура). А звезда са првом видљивом планетом удаљена је 230 светлосних година (2М1207). Можда је нама тренутно немогуће путовати толико далеко, али тако се чинило људима и раније када су гледали морску пучину.

[Александар Милојков]

P.S. Моје је лично мишљење да би било много паметније бавити се овом планетом, односно како да њу сачувамо као и да подигнемо стандард живота СВИХ људи на њој, па тек када средимо све проблеме овде (рецимо укинемо војске и оружја и ратове, уложимо тај новац у медицинска истраживања, излечимо болести, нахранимо гладне), онда да се упутимо у истраживања свемира.

Видиш брате, лепо си ово рекао. Трагедија палог човека је та што није постао свештеник, приноситељ творевине Богу, већ потрошач творевине. Тај свој паразитски менталитет човек сада показује што увиђа да је полако потрошио своју мајку Земљу, зато и размишља да тражи нову жртву. Све у циљу како би хранио и држао живим мртваца у себи.

То је наша трагедија. Бесмисао. Окретање ствари наопачке. Човек мисли да ће живот сачувати тако што ће обезбедити свој замрзивач, своје оставе. Али у тим замрзивачима, у тим оставама, не налази се живот. У њима човек држи лешеве којима се храни. И мисли, наивни човек, да је то живот: да једеш лешеве и да будеш жив.

"Ја сам хлеб живота: Који мени долази неће огладнети, и који мене верује неће никад ожеднети."

                                                                                                                              (Мт 6, 35)

[Milan Nikolic]

Добро сад, хајмо да се окренемо истраживању суседних система. Човек по природи мора да се шири и размножава.

[GeniusAtWork]

Човек мисли да ће живот сачувати тако што ће обезбедити свој замрзивач, своје оставе. Али у тим замрзивачима, у тим оставама, не налази се живот. У њима човек држи лешеве којима се храни. И мисли, наивни човек, да је то живот: да једеш лешеве и да будеш жив.

   

"Ја сам хлеб живота: Који мени долази неће огладнети, и који мене верује неће никад ожеднети."                                                                                                                            (Мт 6, 35)

Slažem se...zato treba bojkovati zamrzivače (i ostale proizvode potrošačkog mentaliteta, recimo računare), pa lepo u šumu u lov -  šta se nađe/uhvati, to će se jesti. Ako se ništa ne ulovi - pa, u svakom slučaku ostaju mudrosti za utehu, zar ne?

[Volim_Sina_Bozjeg]

Verujem ja da cemo mi putovati samo da ne zaboravimo Sveto Pismo da ponesemo toga se plasim .

[Благовесник]

Боље се устремити ка човеку, ка том космосу у малом, јер стоји брат до брата, човек до човека,

и џаба - човек (многи) је сам (индивидуа) у космосу, и то на земљи, иако је стотине особа поред њега.

Не би му вредело ни да открије све тајне (љубопитљивости своје!) и да космос врви од живих организама, опет би остао сам у универзуму.

А маштања о тим предалеким путешествијима у потрази за другим је узалудан посао,

много је то времена, а свет овај само што се није склопио као књига кад се затвори.

Биће нам знано и то (тј. отићемо и тамо), не бринимо, јер:

,,Тражите ви Царства Божијег, и правде Његове, а све о с т а л о  ће вам се додати"

:реч је Творчевог Логоса.

[Милан Меденица :)]

"Spreading out into space will completely change the future of the human race, if we have any future at all." -Stephen Hawking

Његовој животној философији озбиљно недостаје есхатологија.

Е сада, моја нека идеја је била да се направе оно неки dwarf planet sized свемирски бродови, сви self sustainable, тако да генерације на њима живе/репродукују/умиру. Мислим да је то вероватније од заустављања старења неким хибернационим замрзавањима.

Брате, колико времена треба свемирксом броду да превали удаљеност од неких 1000 светлосних година? Колико генерација људи? Верујем да космос нема толико година колико би требало том броду да стигне до најближе галаксије.

то није спречило људе да населе из Европе све делове света ... добро, освоје.  prst ka dole

елем, некад се путовало са краја на крај европе по деценију, па док се вратиш још толико. постоје и путописи, најпознатији Марка Полоа, цео живот трајали док је отишао и вратио се из Кине.

проблем је само брзина путовања и количина стреса коју човек може да поднесе.

а има и озбиљно-шаљива страна научне историје:

[Милан Меденица :)]

P.S. Моје је лично мишљење да би било много паметније бавити се овом планетом, односно како да њу сачувамо као и да подигнемо стандард живота СВИХ људи на њој, па тек када средимо све проблеме овде (рецимо укинемо војске и оружја и ратове, уложимо тај новац у медицинска истраживања, излечимо болести, нахранимо гладне), онда да се упутимо у истраживања свемира.

Видиш брате, лепо си ово рекао. Трагедија палог човека је та што није постао свештеник, приноситељ творевине Богу, већ потрошач творевине. Тај свој паразитски менталитет човек сада показује што увиђа да је полако потрошио своју мајку Земљу, зато и размишља да тражи нову жртву. Све у циљу како би хранио и држао живим мртваца у себи.

То је наша трагедија. Бесмисао. Окретање ствари наопачке. Човек мисли да ће живот сачувати тако што ће обезбедити свој замрзивач, своје оставе. Али у тим замрзивачима, у тим оставама, не налази се живот. У њима човек држи лешеве којима се храни. И мисли, наивни човек, да је то живот: да једеш лешеве и да будеш жив.

"Ја сам хлеб живота: Који мени долази неће огладнети, и који мене верује неће никад ожеднети."

                                                                                                                              (Мт 6, 35)

само да нас не одведе у самозадовољство, и ту лежи опасност. 

[obi-wan]

Мислим да је технички могуће обавити путовање које би трајало пар година, до удаљености која се мери стотинама светлосних година.

Tehnicki je to, naravno, sasvim nemoguce - i dalje...

I ja bi` voleo da moze da se lunja, al` ne vredi...

Naravno, verujem da ce to biti moguce nekad, samo ako svet uopste potraje toliko...

Sto se tice putovanja velikim ubrzanjima - brod teoretski moze da dostigne neku vrlo veliku brzinu, ali samo do svetlosne, jer pri njoj - kaze fizika - masa tela postaje neogranicena...

Osim toga, da bi konstantno ubrzavanje bilo moguce, potrebno je da ladja ima ogromne zalihe goriva, a naravno - i isto toliko i za kocenje (za ovo gledajte i citajte Odiseju i njene nastavke)...

Ono sto se prikazuje u SF filmovima - tuneli, koji se stvaraju kao efekat eventulanog dostizanja te brzine, bi omogucili putovanja u realnom vremenu, ali pitanje je kad bi (ako potraje, kazem) ova civilizacija to mogla da dostigne...

Mozda kao sto kaze u Star Treku?

Inace, i za brzinu zvuka su svi mislili da je nedostizna, pa smo je i prestigli, to isto - sasvim sam uveren - vazi i za brzinu svetlosti...

............

Nego, Milane, jel se ti to spremas za 2012.-u? gringrin

E, i ako imas ovu lepu sliku sto si postavio u vecoj rezoluciji, daj de neki link...

[obi-wan]

Sto se tice pisanja brata Alexandra, sasvim se slazem, jedino bih dodao da osim potrosnje ima i mnogo drugih razloga zbog kojih bi (bar neki) ljudi voleli da plove kosmosom - izuzetna velicanstvenost i lepota stvorene vasione, na primer...