MANASTIR ZAOVA

[pokajnik83]

Necemo da cackamo nista,bice lepo i na radost nadam se svih nas.Strpite se nekoliko dana.

?? ??... ???? ???????? ???????????... dobrodosli dobrodosli

[JESSY]

ту је сада наш о.Димитрије настојатељ....

[JESSY]

Заова – спој легенде и природе

У Браничеву се верује да је народни певач песму „Бог никоме дужан не остаје” испевао на основу истинитог догађаја из доба кнеза Лазара

 

Манастир Заова (Фото: О. Милошевић)

Мало Црниће – Да ли сте чули за народну песму „Бог никоме дужан не остаје”? У њој је овековечена легенда о трагичној смрти сестре Јелице, још из времена кнеза Лазара. Предање каже да су браћа Павле и Радул, властелини у оно доба, имали најмлађу сестру Јелицу коју су обожавали. Павлова жена, љубоморна на ту љубав и пажњу, одлучила се на страшни сценарио. Након што му је заклала сокола и коња, па за то оптужила Јелицу, убила је сопствено дете у колевци, а крваве ножеве подметнула заови испод јастука. Павле је поверовао жени, коју је народ назвао „кучка Павловица”, и наредио да се сестра веже коњима за репове и растргне. Тамо где јој је по предању пала брада, настао је манастир Брадача, где јој је пала рука – манастир Рукумија, тамо где су јој пале очи настало је духовно здање Сестрољин у коме се лече слабовиди, а на месту где је пао Јеличин труп, настао је манастир Заова.

Према веровању, ову светињу саградио је сам кнез Лазар. А негде стоји да су Заову можда сазидала Јеличина браћа, ако су заиста постојали. Како год, у народној традицији овај манастир се везује за Лазарево доба.

У Браничеву се верује да је народни певач песму „Бог никоме дужан не остаје” испевао на основу истинитог догађаја. Овде је готово неприхватљива могућност да је реч о мотивима из старогрчке литературе. Зато се верује да се баш у Заови налази Јеличин гроб који походе многобројни верници.

Архивска грађа на турском језику потврђује да је манастир За(х)ова постојао још 1467. године, па су га Турци до темеља порушили. Имовину цркве са рушевина отимали су мештани околних села, у повратку на кућна згаришта у време примирја са Турцима. Први пут је поправљена по налогу Карађорђа, 1805. године, а потом у још три наврата. Тек око 1838. године рађени су изнова зидови и фасаде, након чега је фрескописана у целости. Нове фреске и иконостас урадио је Живко Павловић, чувени сликар и иконописац тога доба, чији је директан потомак велика сликарка Милена Павловић Барили. Живков живопис и данас постоји у Заови.

Овде је, сасвим сигурно, место где се сусрећу историја, традиција, легенде, вера, природа и мир. Недалеко од манастира налази се и прелепо вештачко језеро Заова. Простире се на око три хектара, а дубоко је од три до пет метара. Окружено је густом шумом и омиљено је излетиште љубитеља природе и риболоваца. Налази се свега на петнаестак километара од Пожаревца, јужно од пута за Петровац на Млави.

Клупа љубави у Малом Црнићу
(Фото: О. Милошевић)

Упркос страшној легенди, у Заови има и љубави. Туристичка организација Малог Црнића, препознавши у језеру и манастиру Заова потенцијал за развој туризма у плодном Стигу, поставила је на обали језера клупу љубави. Ово излетиште полако постаје стециште заљубљених, парови долазе да се фотографишу, па не би чудило да језеро макар заличи на чувени мост љубави у Врњачкој Бањи. Није реткост да се млади одлуче и на венчање крај клупе љубави, јер у овом крају почиње да се верује да то место доноси љубавну срећу и дуговечност.

Испред манастира Заова постављен је и импровизовани бунар жеља. Верује се да се, уз Јеличин благослов, свака жеља испуни.

 

Легенда до легенде

Предање још каже да су се Јеличине сузе и шапат „провлачили” кроз шуму око манастира, па су тако код Заове настали извори Шопот и Сузине. Наводно, свуда где је падала њена крв расло је смиље и босиље.

А њена зла снаја – „кучка Павловица”, каже легенда, тешко је боловала пуних девет година. Грех ју је изједао, молила се Богу за опрост, па је на крају мужу признала злочин. Павле ју је растргао коњима исто као сестру Јелицу.

 

http://www.politika.rs/scc/clanak/360317/Zaova-spoj-legende-i-prirode