Виктор Франкл

[Bokisha]

Najsnažniji, primarni Ijudski motiv je volja za smislom (a ne

za moći ili uživanjem, kako to veruju Adler i Frojd). A to je "traženje konkretnoga smisla lične egzistencije". Smisao života nije apstraktan, nego je uvek jedinstven, osoben za svaku individuu (njegove najviše

vrednosti i ideali). Čoveku smisao ne može neko drugi dati ili mu ga stvoriti, već; ga svaki pojedinac mora sam otkriti, vlastitim snagama pronaći za sebe. Čovek kao svesno, odgovorno i slobodno biće bira

ili otkriva one vrednosti, ideje i ciljeve koji će ga privlačiti i davati mu smisao. Svaki pojedinac ima svoju sopstvenu misiju i jedinstvenu Šansu, svoj zadatak koji samo on može ispuniti.

Smisao se može naći na tri načina, u tri oblasti:

(1)u stvaranju i radu (ostvarenje nekog dela, izvršavanje svog zadatka, svoje misi- je),

(2) doživljaju neke vrednosti (u Ijubavi prema nekome, u razumevanju i pomaganju drugome) i

(3) u trpljenju (u hrabrom suočavanju sa neotklonjivom patnjom i u prihvatanju tragične sudbine kao

smislene, u pretvarenju trpljenja u ostvarenje).

U pronalaženju smisla čoveku pomaže njegov "organ smisla", a to je- savest.

Bog podsvesti

Viktor Frankl

[JESSY]

Najveća vrednost Franklove teorije izložene u knjizi BOG PODSVESTI jeste u tome što na jedan kompleksan način pristupa problemima savremene ličnosti, ne zanemarujući duhovno-religijsku dimenziju čoveka, njegovu strasnu čežnju za smislom življenja, ali i odolevajući iskušenju da ponudi univerzalne recepte za spas, kao što to čine mnoge utopističke ideologije. Ovaj veliki psiholog i humanista ne propisuje “ispravan” ili “smislen” način života nego, naprotiv, hrabri pojedinca da otkrije, pronađe i proživi svoj vlastiti smisao postojanja; bodri ga da preuzme odgovornost (pred drugima, Bogom i svojom savešću) za svoj izbor smisla i za svoj način samoprevazilaženja.

 

.(prof.dr Zarko Trebjesanin)

[Милан Ракић]

Najsnažniji, primarni Ijudski motiv je volja za smislom (a ne

za moći ili uživanjem, kako to veruju Adler i Frojd). A to je "traženje konkretnoga smisla lične egzistencije". Smisao života nije apstraktan, nego je uvek jedinstven, osoben za svaku individuu (njegove najviše

vrednosti i ideali). Čoveku smisao ne može neko drugi dati ili mu ga stvoriti, već; ga svaki pojedinac mora sam otkriti, vlastitim snagama pronaći za sebe. Čovek kao svesno, odgovorno i slobodno biće bira

ili otkriva one vrednosti, ideje i ciljeve koji će ga privlačiti i davati mu smisao. Svaki pojedinac ima svoju sopstvenu misiju i jedinstvenu Šansu, svoj zadatak koji samo on može ispuniti.

Smisao se može naći na tri načina, u tri oblasti:

(1)u stvaranju i radu (ostvarenje nekog dela, izvršavanje svog zadatka, svoje misi- je),

(2) doživljaju neke vrednosti (u Ijubavi prema nekome, u razumevanju i pomaganju drugome) i

(3) u trpljenju (u hrabrom suočavanju sa neotklonjivom patnjom i u prihvatanju tragične sudbine kao

smislene, u pretvarenju trpljenja u ostvarenje).

U pronalaženju smisla čoveku pomaže njegov "organ smisla", a to je- savest.

Bog podsvesti

Viktor Frankl

 

Najveća vrednost Franklove teorije izložene u knjizi BOG PODSVESTI jeste u tome što na jedan kompleksan način pristupa problemima savremene ličnosti, ne zanemarujući duhovno-religijsku dimenziju čoveka, njegovu strasnu čežnju za smislom življenja, ali i odolevajući iskušenju da ponudi univerzalne recepte za spas, kao što to čine mnoge utopističke ideologije. Ovaj veliki psiholog i humanista ne propisuje “ispravan” ili “smislen” način života nego, naprotiv, hrabri pojedinca da otkrije, pronađe i proživi svoj vlastiti smisao postojanja; bodri ga da preuzme odgovornost (pred drugima, Bogom i svojom savešću) za svoj izbor smisla i za svoj način samoprevazilaženja.

 

.(prof.dr Zarko Trebjesanin

Или што каже др Карајлић:

[Bokisha]

FRANKLOVA

EGZISTENCIJALISTIČKA PSIHOLOGIJA RELIGUE

Bečki psihijatar Viktor Frankl (rođen 1905), kod nas čuven po svojim knjigama Zašto se niste ubili (IP "Žarko Albulj", Beograd 1994) i Nečujan vapaj za smislom: psihoterapija i humanizam (IP "Žarko Albulj", Beograd 2000), smatra se osnivačem i najboljim predstavnikom jedne osobene varijante egzistencijalisticke psihoterapije, poznate pod nazivom logoterapija. Sam termin, grika složenica logoterapija (gri. Logos= smisao i Therapia= lečenje), znači doslovno "lečenje smislom" ili još tačnije "isceljenje smislom", kaže Frankl, (Nečujan vapaj za smislom, Beograd 2000, str. 17).

Prema Franklu, Sigmund Frojd je precenio telesnu, čulnu stranu čovekovog bivstvovanja, a zanemario je onu duhovnu, religijsku. "Dubinsku psihologiju" treba dopuniti "psihologijom visina", smatra tvorac logoterapije.

Čovek je biće koje je u neprestanom traganju za smislom. Njegov glavni motiv nije samoostvarenje, kao što to smatraju humanisticki psiholozi (A. Maslov, K. Rogers), već samoprevazilaženje, jer čovek je biće koje je u stanju da transcendira sebe samoga i uslove u kojima se nalazi.

Poučen stravičnim ličnim iskustvom u zloglasnim nacističkim logorima poput Aušvica i Dahaua, gde je izdržao i preživeo paklene

muke i najveca iskušenja, Frankl tvrdi da čovek može da opstane u svim uslovima samo onda ako ima apsolutnu veru u bezuslovni smisao života. A to znači da život ima i zadržava smisao pod svim uslovima i u svim okolnostima.

U nacističkom konc-logoru, logoraš Viktor Frankl je zamišljao da drži predavanja "o psihologiji logoraša" i to ga je održalo. Ispunjavajući svoju misiju psihologa, on je uspeo da nađe vlastiti smisao u služenju nauci, te da tako sačuva duševno zdravlje, svoj psihički integritet i lični identitet. A koje u logoru ostao bez bilo kakvog cilja i bez vere u neki smisao, bio je izgubljen. "S gubljenjem vere u budućnost izgubio je svoj duhovni oslonac, prepustio se i izložio telesnom i duhovnom propadanju". zapaža Frankl u svom potresnom delu ,,Doživljaji jednog psihologa u koncetracionom logoru" (kod nas prevedeno pod nazivom Zašto se niste ubili)

[Bokisha]

Jer kako kaže Niče: "Onaj ko zna 'zašto'- živeti, moći će podneti gotovo svako 'kako' živeti .

Vera u bezuslovni smisao egzistencije u tesnoj je vezi sa verovanjem u transcedentnu stvarnost i apsolutno biće. Frankl se slaže sa A. Ajnštajnom: "Naći odgovor na pitanje o smislu života - znači biti religiozan". Ili kako to

kaže savremeni egzistencijalistički teolog P.Tilih: "Biti religiozan znači strastveno tražiti smisao svoje

egzistencije".

Prema mišljenju Frankla religija je traganje za poslednjim smislom i vera u nadsmisao, odnosno pouzdanje da

postoji nadsmisao (Bog,Apsolut)

[JESSY]

Kada čovek shvati da je njegova sudbina da pati, tada mora da prihvati patnju kao svoj zadatak; svoj jedan i jedinstveni zadatak. Mora da shvati činjenicu da je, čak i u patnji, on jedinstven i sam u univerzumu. Niko ga ne može osloboditi te patnje ili patiti umesto njega. Čovekove jedinstvene mogućnosti kriju se u načinu na koji on podnosi svoj teret.

---

Ljubav doseže mnogo dalje od fizičkog voljenja osobe. Ona pronalazi svoje najdublje značenje u svojoj duhovnosti, unutar sebe same. Bio čovek zapravo prisutan ili ne, bio on i dalje živ ili ne – sve to nekako postaje manje važno.

---

Svaki dan, svaki sat pružio vam je priliku da donesete odluku. Odluku koja bi utvrdila da li ćete se potčiniti onome što je pretilo da vam ukrade vas, vašu unutrašnju slobodu; odluku koja bi utvrdila da li biste postali igračka okolnosti, koja se odriče slobode i dostojanstva kako bi postala oblikovana u tipičnog zatvorenika.

 

---

Ako postoji smisao života, onda mora postojati i smisao patnje. Patnja je neizostavni deo života, podjednako kao i sudbina i smrt. Bez patnje i smrti, judski život ne može biti potpun.

---

Ako čoveka vidimo onakvog kakav jeste, činimo ga gorim. Ali ako ga precenimo … pomažemo mu da napreduje ka onome što zaista može biti.

---

Sve se od čoveka može oduzeti, osim jednog: njegove krajnje slobode – da odabere stav u određenim okolnostima; da izabere sopstveni put.

---

Život nije prvenstveno potraga za užitkom, kao što je verovao Frojd, niti potraga za moći, kako je to učio Alfred Adler, već potraga za smislom. Najveći zadatak svakog čoveka je da u svom životu pronađe smisao.

---

Ne ciljajte ka uspehu. Što više ciljate i od njega pravite metu, više ćete ga mašiti. Jer uspeh, kao i sreća, ne mogu se pronaći – oni moraju nastati, a nastaju samo kao posledica lične posvećenosti razlogu većem od samog čoveka, ili kao nusprodukt nečije potpune predaje drugoj osobi. Sreća mora da se desi, a isto važi i za uspeh – morate da dozvolite da vam se dese tako što nećete misliti o njima.

---

Kada više nismo u stanju da promenimo situaciju, izazvani smo da promenimo sebe.

---

Na kraju, čovek ne treba da se pita koji je smisao njegovog života, već da shvati da je on taj koji je upitan.

[JESSY]

“Život ne čine okolnosti nepodnošljivim, već nedostatak smisla i svrhe”.

Frankl čvrsto veruje da se ljudski duh može podići iznad okolnosti koje je nemoguće i zamisliti.

“Kada više ne možemo da promenimo situaciju, izazvani smo da promenimo sebe”.

Logoterapija se manje bavi prošlošću i ispitivanjem svesti, ona je okrenuta budućnosti i smislu sopstvenog života prema kome se treba usmeravati. Na pitanje, šta je smisao života, on odgovara:

“Životni smisao se razlikuje od čoveka do čoveka, iz dana u dan, iz sata u sat. Zato i nije tako važan opšti smisao života, koliko specifičan smisao života u datom trenutku. Postaviti tako uopšteno pitanje bilo bi kao da pitamo šahovskog majstora koji je šahovski potez najbolji na svetu. Jednostavno, nema najboljeg, ili čak dobrog, poteza koji ne bi zavisio od situacije u igri i od osobina protivnika.“

Lekcije koje je Viktor Frankl naučio na težak način zvuče jednostavno i u tome je njihova lepota.

Ne možemo da biramo svoje okolnosti, ali možemo da biramo svoj stav.

Frankl kaže da, kada je sve drugo oduzeto, čovek i dalje ima svoju poslednju slobodu, a to je sloboda da ‘bira svoj stav u bilo kakvom sklopu okolnosti’. Mi donosimo odluku da nastavimo dalje, da nastavimo da se budimo i živimo svoj život svaki dan, zato što verujemo da postoji neka viša svrha – da naša patnja nije uzaludna.

“Na neki način, patnja prestaje da bude patnja u trenutku kada dobije smisao, kao što je smisao žrtvovanja”

[JESSY]

“Po prvi put u životu sam osetio istinitost onoga što su toliki mislioci izrekli kao poslednju mudrost svog života i što su toliki pesnici opevali: da je ljubav poslednje i najviše do čega se ljudska egzistencija može vinuti.”

 

“Pokušaj humora i posmatranja svega u humorističkom svetlu stvara veštinu koja se zove umetnost življenja.”

 

“Ne ciljajte ka uspehu. Što više ciljate i od njega pravite metu, više ćete ga mašiti. Jer uspeh, kao i sreća, se ne mogu pronaći, oni moraju nastati, a oni nastaju samo kao posledica lične posvećenosti razlogu većem od samog čoveka ili kao nusprodukt nečije potpune predaje drugoj osobi. Sreća mora da se desi, a isto važi i za uspeh, morate da dozvolite da vam se dese tako što nećete misliti o njima.”