Епархија будимљанско-никшићка

[Срђан Ранђеловић]

 

Парастос Лазару и Бошку Бошковићу у Пољима код Мојковца

 

 

 

 

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије одржао је у суботу 23. новембра 2013. на гробљу поред цркве посвећене Богојављењу у Пољима код Мојковца парастос Лазару и Бошку Бошковићу, великанима црногорске војске из ослободилачких ратова.

 

 

Овом приликом владика је, уз саслуживање свештеника Архијерејског намјесништва бјелопољског, обавио чин освећења обновљеног спомен обиљежја поменутих јунака.

 

 

Пригодном бесједом, у име братства Бошковића које је и обновило ово спомен обиљежје, обратио се проф. др Јагош Бошковић, члан организационог одбора.

 

 

"Не обнављамо само њихове, од зуба времена, уништене гробове, већ и вјековна историјска сјећања на њихове личности... Парастос који данас чинимо јесте заправо њихова неуништива енергија која не дозвољава заборав.“

 

 

"И сасвим на крају, нити би Лазар, а ни Бошко, Секула и други братственици били оно што јесу, да уз њих и са њима нијесу били знаменити појединци и братства која гравитирају с обије стране Таре и на ширим просторима Црне Горе, на којима су вјечито гинули у ослободилачким ратовима на понос и памћење покољењима.

 

"Нека покољења дјела суде, што је чије дају свима“, каже Његош.“

[свештеник Александар]

Живела наша браћа- крвна и у Христу, Црногорци-Срби.

[Срђан Ранђеловић]

 

Рођење Христово дало је смисао рођењу сваког човјека

 

 

 

 

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије служио је на празник Светог свештеномученика Климента, 8. децембра 2013, свету архијерејску Литургију у Саборном храму Светог Василија Острошког у Никшићу.

 

Саслуживало је свештенство и монаштво Епархије будимљанско-никшићке: протојереј-ставрофор Марко Ђурковић, архимандрит Никифор Миловић, секретар Епархијског Управног одбора, протојереј Василије Брборић, јереј Слободан Јокић, архијерејски намјесник никшићки, свештеник Остоја Кнежевић и ђакон др Никола Маројевић.

 

Никшићка Саборна црква на празничној служби Божјој била је испуњена вјерним народ од којих је велики број приступио Светом причешћу.

 

Ријечима архипастирске бесједе сабрању се обратио Преосвећени Епископ г. Јоаникије.

 

"Унапријед се, драга браћо и сестре, радујемо великом празнику који долази Божићу, Рођењу Господа и Спаса нашег Исуса Христа. Предосјећамо и предокушамо радост празника и тако је то код нас хришћана, припремајући се за празнике тиме се, заправо, припремамо за Царство небеско, јер сваки празник Господњи је пројава Царства небеског већ овдје на земљи, да га предокусимо, да бисмо душе своје ободравали и оснаживали и тако ходили према пуноћи Царства небеског, које ће се открити када Господ опет дође и овај свијет претвори у Своје вјечно и непролазно Царство за које се припремамо“.

 

"Божић је изузетан празник, ми хришћани увијек дајемо предност Васкрсењу, али и Божић је од великог значаја, јер оваплоћењем Христовим, рођењем Богомладенца обнови се људска природа. То је темељ на коме је све изграђено. То је темељ на коме је Господ изградио цјелокупни свој домострој спасења. Све што је учинио ради нас и ради нашег спасења, као што то исповиједамо у Символу вјере, учинио је у тијелу, дошао овдје, оваплотио се, примио људску природу од Пресвете Дјеве Богородице силом Духа Светог, изишао у свијет, проповиједао, чинио чудеса, исцјељивао болесне, васкрсавао мртве. О томе смо и данас слушали у Светим Јеванђељима, пострадао на Крсту и претрпио тјелесну смрт, као и сваки други човјек, с том разликом што је Он животодавац и што се Он јавио као Побједитељ смрти, да би све нас као своју браћу, као своје служитеље, као своје најближе, учинио учесницима Своје побједе над смрћу“.

 

"Празник Рођења Христовог, нарочито, је радостан због тога што нам доноси обновљење, што уноси у наше душе и у наша срца нову радост, ново осјећање, нови живот, па и рођење сваког дјетета у дому доноси радост цијелој породици, али та радост не би била права и потпуна да није ове радости на којој је ослоњена свака друга радост, јер једна је непролазна радост, она која прожима вјекове, која је запљуснула цио свијет од момента када се Господ Исус Христос родио у пећини витлејемској. Тај догађај, који је био по свему толико једноставан и прост, јер је Господ дошао и родио се, не у царском дворцу и није Себе одмах објавио као Цара над царевима и Господа над господарима, него се родио, рекло би се, у крајњем понижењу у пећини витлејемској и био положен у сточним јаслама да се одмара и зато полажемо сламу, доносимо у своје домове и обогаћујемо се Његовом простотом, заправо, обогаћујемо се Његовим богатством безмјерним, бесконачним, неизмјерним са којим се не може упоредити богатство ниједног царства, нити сјај било чега земаљског, нити се са том радошћу може упоредити било која радост на земљи, јер свака радост, свако задовољство уколико није ослоњено на ону радост коју је Исус Христос донио у овај свијет јавља се пролазном, врло често послије ње слиједи велика велика туга и велика пустош“.

 

"Ми људи смо склони заблудама, лажним задовољствима, лажним путевима, застрањењима и греховима, а Господ је дошао у овај свијет да исправи наше путеве, да обрати срца отаца ка дјеци. У тој јеванђељској ријечи видимо нешто велико; рекао је један мудри хришћански философ – Када год Господ шаље ново дијете у овај свијет тиме изнова потврђује своје повјерење у човјека, мада смо ми то повјерење много пута изгубили, али Господа нас толико љуби и толико воли и нарочито нам указује на то да је Он Превјечни Бог сишао на земљу и постао човјек, дјетенце мало али Превјечни Бог. Његово рођење дало је безмјерни значај и смисао сваком рођењу, а тиме и породици, породичном животу, заједници и сваком сусрету међу људима. Сјај Његовог лица осијава се на сваком хришћанину, а нарочито на сваком дјетету крштеном. Зато у току припрема за Божић, празник Рођења Христовог имамо дјечије празнике Дјетињце, Материце и Оце, а сви ти празници су посвећени породичном животу и нарочито дјеци, да опет изнова, кроз рођење Христово, обратимо пажњу на породицу, на дјецу, једни на друге, на заједницу. То је оно што је Господ утврдио, установио, утемељио, дао пуни смисао и пуни значај свему томе, а свему томе је савршенство љубав“, казао је Његово Преосвештенство владика будимљанско-никшићки.

Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

[Срђан Ранђеловић]

[Срђан Ранђеловић]

[Срђан Ранђеловић]

[Срђан Ранђеловић]

[Срђан Ранђеловић]

 

Слава капеле манастира Жупа код Никшића

 

 

 

 

 

Молитвеним сабрањем и ломљењем славског колача сестринство манастира Жупа код Никшића, прославило је у петак, 6. децембра 2013. године, храмовну славу своје капеле посвећене Светом Амфилохију Иконијском.

 

Литургијом је началствовао архимандрит Јоаникије (Зиндовић), игуман манастира Мајсторовина, уз саслужење протосинђела Данила из манастира Високи Дечани, јереја Миодрага Тодоровића, старјешине никшићког Саборног храма и ђакона др Николе Маројевића.

 

Вјерном народу је бесједио свештеник Миодраг Тодоровић. Он је честитао празник сабраним вјерницима, а мати Ефимији, игуманији Жупског манастира и овој светој обитељи, храмовску славу – Светог Амфилохија Иконијског, који је и имендан Митрополита црногорско-приморског Г. Амфилохија.

 

У молитвеном сабрању учествовали су житељи Жупе Никшићке и Никшића, бројни пријатељи Жупског манастира и монаштво манастираВисоки Дечани, Ждребаоник, Пипери, Бања код Рисна, Подластва грбаљске, Рустово, Ријека Црнојевића.

 

Благосиљан је и преломљен славски колач, а заједничарење у славу Божју и у част великог угодника Божјег и бранитеља вјере православне из 4.вијека, Светитеља Амфилохија Иконијског, настављено је уз трпезу љубави, коју је за присутни народ припремило сестринство манастира Светог Луке у Жупи Никшићкој.

Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

[Срђан Ранђеловић]

 

Ваведење у цркви цркви Светих апостола Петра и Павла у Бијелом Пољу

 

 

 

 

 

У цркви Светих апостола Петра и Павла у Бијелом Пољу Свету литургију на празник Ваведења Пресвете Богородице 4. децембра, служио је протојереј Дарко Пејић.

 

Послије литургије и причешћа вјерника отац Дарко се обратио вјерном народу пригодном бесједом, пожељевши им срећан и благословен овај велики празник.

 

“Сваки празник посвећен Богомајки је радост свакој хришћанској души и сваком који страда и потребује утјеху од Господа, јер је Богомајка измољена од Господа молитвом престарјелих родитеља. Иако дуго нису имали дјеце, Бог им је дао утјеху, и то не било какву него Богомајку – Богородицу. А они су заузврат обећали да ће је посветити Господу. Тако су је са три године одвели у храм, и она се сама попела и прешла 15 степеника. Испраћена од бројних рођака и пријатеља, њу је у храму дочекао првосвештеник Захарије и увео у дио у којем се налази Светиња над светињама, у којем је само једном годишње улазио првосвештеник, и то на велики празник Пасхе. Међутим, то је назначење да је Она од почетка посвећена Богу. И до 12 године провела је у храму у непрестаној молитви. Молитвом рођена, молитвом живјела, Она је сама постала храм Бога Живога, јер се кроз њу Родио и Оваплотио Син Божији. Свети Оци кажу да се ни име саме Пресвете Богородице не изговара без молитве. И када би узели црквене књиге видјели би да у њима највише служби акатиста, пјесама, и ријечи за помоћ, молитве и слављења упућена Богомајки. Нека би Бог молитвама њеним сачувао овај народ и овај град на Христовом и Богородичином путу, путу непрестане молитве и непрестаног служења Богу”, бесједио је отац Дарко.

[Срђан Ранђеловић]

 

Освештани темељи храма Светог Томе у Парешком Долу

 

 

 

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије обавио је 14. децембра 2013. године чин освећења темеља цркве Светог апостола Томе, која се обнавља у мјесту Парешки До у Бањанима код Никшића.

 

 

 

 

Преосвећеном Епископу у освећењу темеља саслуживали су  протојереј Петар Крговић, парох граховски, јереј Остоја Кнежевић, јеромонах Арсеније Самарџић, игуман манастира Косијерево, свештеник Раденко Копривица, надлежни парох, и свештеник Мирослав Ратковић, парох корјенићки из Епархије захумско-херецговачке. Свечаности полагања камена темељца присуствовали су, осим малобројних мјештана Парешког Дола, припадници братстава Кокотовића, Мишковића, Рутешића, Кнежевића, Кривокапића, Братића и Копривица, као и представници сусједног херцеговачког мјеста Корјенића. Сабраном народу бесједом се обратио Владика будимљанско-никшићки Г. Јоаникије:

 

"Нека је слава Господу Богу Који нас је данас сабрао овдје поред воде Требишњице, овдје на овом светом и знаменитом мјесту, на овом узвишењу гдје је одавно била светиња. Ово је свето мјесто од давнина и дао је Господ Бог да се у наше дане обнови и ова древна светиња, знаменита која је много страдала у својој историји и много пута, по свој прилици, била заливена крвљу њених бранитеља који су овдје гинули за одбрану своје отаџбине, за одбрану своје вјере, за одбрану наших домова, наших огњишта и наших гробова, за одбрану Часног крста. Зато је много знаменита и много памти и, хвала Богу, то се памћење улило и у срца људи који овдје живе и који одавде потичу. Иако је ово мјесто мало, сиромашно и прилично запостављено, али је знаменито, прије свега, због ове светиње и због тог памћења. Даће Бог да сви они који су везани за ову светињу својим коријенима, да се око ње и око њене обнове обједине, да би ова црква изнова пропојала и да би смо се обједињавали Духом Светим, јер гдје год је православни олтар подигнут ми се око њега сабирамо, око њега се обједињавамо, а Онај Који нас обједињује је сам Господ Исус Христос, Који нас обједињује у славу свог Оца Духом Својим Светим."

 

"Драга браћо и сестре, драга дјецо, велики је ово дан и Бог га је обдарио свјетлошћу великом и дивним сјајем небеског сунца, али нас је још знаменитије обдарио овим данашњим радосним догађајем који је, такође, свијетао и сав у небеској радости и у нади великој да ћемо ово свето започето дјело обнове овог светог знаменитог храма радити како ваља. Важно је да се ради све на вријеме, а још је важније да се уради све како ваља и како је то царски требује, да поштујемо пројекат, да гледамо да урадимо све најбоље, јер кад се црква православна зида онда треба уложити сву пажњу да се она лијепо зида и добро утврди да би служила и будућим покољењима и да би остала утврђење свима нама до скончанија свијета и вијека, а то ће тако бити ако буде слоге, разумијевања и љубави међу нама. Циљ сваке обнове је да међу нама буде што више слоге и љубави, да буде што више Божјег благослова и зато кад радимо треба да се прво Богу помолимо, да призовемо милост Божју која силази са Неба и оплемењује наше душе, наша срца, укрепљује наше руке на добра дјела и улива у наше душе наду да ћемо све, уз помоћ Божју, урадити, да ће то све бити на корист и на спасење наших душа и наших живота. Дај Боже да то тако буде."

 

"Ми, заправо, ништа ново не радимо ми настављамо да обнављамо, као што су и наши преци градили и обнављали, и ми идемо тим путем, ослањајући се на свједочанство наших предака и на свједочанство наше свете вјере православне."

 

"Нека Бог благослови ово свето велико дјело. Од свег срца сам благодаран људима који су покренули обнову ове светиње и дивим се онима који су, у ово вријеме сиромаштва и оскудице нашег народа, покренули ову обнову и молимо се Богу да им Господ дарује снаге издржљивости да не клону, него да започето дјело, с помоћи Божјом, крену како ваља, да га доврше и да завршетак буде још славнији. Дај Боже да се у скоро вријеме овдје саберемо под освећеним сводом и под освећеним крстовима, да звоно црквено зазвони са овог узвишења, да га чује цијела Херцеговина и Црна Гора, јер овдје се спајају Херцеговина и Црна Гора, заправо, овдје је била стара Херцеговина и она је и данас овдје. Ту никада није било границе, нити ће је бити, иако су нас вјештачки дијелили, али нико нас до сад није раздијелио, него смо један народ Божји. Највише нас повезују ове светиње, гробови и кости наших предака. То је, дубље гледано, света вјера православна која нас обједињује и чини једним народом Божјим."

 

"Нека овај свети храм, који се гради послужи слави Божјој, нек се укључи у оно сазвежђе светих храмова Божјих у цијелој васељени. Нека и он заблиста вјечитом славом и вјечитом свјетлошћу. Нека Господ укријепи све градитеље и обновитеље овог светог храма, који ће се сабирати око Одбора за изградњу овог светог храма, на чијем је челу г. Славко Кокотовић и наш отац Раденко. Сви да помогнемо Одбору, јер су велику обавезу преузели и треба им помоћ, а Одбор је тај који треба да направи мјеста да се сви укључе у обнову овог светог храма. Овај храм јесте мали по својим спољашњим димензијама, али он је величанствен и славан и ништа му неће недостајати кад га будемо завршили. Он ће бити светиња над светињама у којој ћемо се сабирати, у којој ћемо се освећивати и напајати љубављу Божјом, Извором живота нашег, љубављу Христовом", казао је Његово Преосвештенство Владика будимљанско-никшићки г. Јоаникије.

 

Преосвећеног Епископа, свештенство и вјерни народ у име Одбора за обнову древне парешке светиње, поздравио је г. Славко Кокотовић, предсједник.

 

По завршетку чина освећења темеља уприличена је братска трпеза љубави у манастиру Косијереву.

Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

[Срђан Ранђеловић]

[Срђан Ранђеловић]

[Срђан Ранђеловић]

[Срђан Ранђеловић]

[Срђан Ранђеловић]

 

Владика Јоаникије у Косијереву и Страшевини

 

 

 

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије служио је на празник Светог пророка Наума, у суботу 14. децембра 2013. године, свету архијерејску Литургију у манастиру Косијереву у Петровићима код Никшића.

 

Саслуживали су свештенослужитељи Епархије будимљанско-никшићке: протојереј Петар Крговић, парох граховски и вилушки, свештеник Остоја Кнежевић, јеромонах Арсеније Самарџић, игуман манастира Косијерево и отац Раденко Копривица, надлежни парох.

 

Литургију је за пјевницом пратио хор Светог Ђорђа, који поје при Саборном храму Светог великомученика Георгија у Враћеновићима.

 

Молитвеном сабрању присуствовали су мјештани косијеревског краја, од којих је један број приступио Светом причешћу.

 

На дан када наша Света Црква Православна слави спомен на Светог цара Уроша и Преподобног Јоаникија Девичког, у недјељу 15. децембра 2013. године, Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије служио је свету архијерејску Литургију у храму Зачећа Светог Јована Крститеља у Страшевини код Никшића.

 

Саслуживало је свештенство и монаштво Епархије будимљанско-никшићке: архимандрит Исаија Крговић, игуман манастира Бијела код Шавника, протојереј Велимир Јововић, надлежни парох, свештеник Остоја Кнежевић и ђакон др Никола Маројевић.

 

Празнично богослужење, на радост бројних сабраних вјерника, увеличао је чин крштења дјевојчице Василисе, ћерке протојереја Велимира Јововића.

 

Вјерном народу бесједио је Преосвећени Епископ Јоаникије, осврнувши се на ријечи из прочитаног Светог Јеванђеља "Идите и научите све народе, крштавајући их у име Оца и Сина и Светог Духа“, којима се Господ обратио Својим Светим ученицима и апостолима послије Његовог славног васкрсења.

 

"Ову заповијест Господ је дао Светим ученицима послије Свог васкрсења, а прије вазнесења и то је била последња заповијест коју је Он, на овом свијету, саопштио Својим апостолима. Иза те заповијести стоји цијело Јеванђеље, на тој заповијести је све утемељено, јер они који се крсте у име Оца и Сина и Светог Духа, укорјењују се у тијело Свете Цркве Божје, ступају у заједницу Цркве Божје, добијају опроштај својих гријехова и почињу да живе новим животом, призвани су да живе новим животом, уколико човјек живи у складу са светим крштењем. Само је то довољно, све друго ће му се онда отворити и додати, услиједиће затим и потреба да се чита Свето писмо, потреба да се иде у цркву, да се моли Богу увијек, свуда и на сваком мјесту, стећи ће се способност да љубимо једни друге, да праштамо једни другима и да прослављамо име Божје у заједници Цркве Божје“.

 

"Ево данас, драга браћо и сестре, дивног празника баш поводом испуњења те заповијести. Сабрали смо се у дан васкрсења да крстимо малу Василису, ћеркицу оца Веља и попадије Лавинике, дивних родитеља. У дивној породици родило се пето дијете, хвала Богу, три сина и двије кћери. Даће Бог још, колико Бог буде дао, а оно што је најважније они су сви у заједници Цркве Божје. Они, као мала породица, укључени су у велику породицу Цркве Божје и зато што су укључени у велику породицу, велику заједницу Цркве Божје, вјечну и неразориву, онда и та породица се назива малом Црквом. Свештеник када чита молитву прије крштења, молећи се и за себе и дијете које ће да крсти, односно новокрштеног, моли се Господу да га засади као младицу плодоносну у Светој саборној и апостолској Цркви, да би новокрштени донио добар плод, плод правде, љубави, милосрђа. То су они духовни плодови којима се обогаћујемо у Цркви Божјој, духовни плодови који се умножавају захваљујући дејству Божје благодати и милости“.

 

"Као што се цвијет отвара да прими свјетлост и топлоту сунца тако се и душа људска отвара и она, такође, може да замирише боље и љепше од сваког цвијета на земљи, да замирише мирисом раја Божјег. То је мирис правде, мирис врлина, то је јеванђељски мирис, миомир Господу и сваки хришћанин, који живи сагласно крштењу, сагласно Јеванђељу Божјем, његова душа замирише љепше од сваког цвијета на овој земљи. Нека Господ благослови породицу нашег оца Веља, нека им дарује здравље, напредак и свако добро, нека дјечица расту и лијепо се васпитавају на славу Божју, а на радост родитељима и цијеле Цркве Божје. Вама свима Божји благослов и радост, да вам на здравље дође рођење Христово, празник који обнавља наше душе и наше заједништво“, казао је Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије.