Свето причешће

[Лазар Нешић]

Одлазак на литургију последица већ спасеног човека?!? То је већ озбиљна јерес...

...и прелест.

Нека се нико не вара: ако ко није унутар жртвеника, лишен је хлеба Божијега. Који, дакле, не долази на заједнички скуп, тај се већ погордио и себе је осудио - св. Игнатије Богоносац

[Guest - . . .-]

hajde dobro snoozer_11 ali prvo da se ogradim da stvarno ne zelim da vama nesto pametujem niti da drzim nekakvo predavanje,i izvinjavam se sto imam problema sa izrazavanjem,i inace,a kamoli kad je rijec o Bogu.,u direktnom razgovoru mi je dosta lakse jer koristim dosta postapalica crutches

dakle...prozvali ste me da ja propagiram djela,i da za mene Pricesce nije nasusna potreba...a uopste ne mislim tako,za mene su djela nesto sto treba da se podrazumijeva,i djela su samo posljedica covjeka koji je u vjeri,i ateista moze da ima dobra dijela,kako bi tek onda vjernik trebao...

meni se samo ne svidja takav vas pristup,stalno pozivanje na Liturgiju,insistiranje na pricescivanju,redovni odlasci na sluzbe,ja mislim da to uopste ne znaci da takav jedan covjek,koji sve to cini,i ima Boga,to mi je pomalo sektaski pristup,oni se tako zalazu da se dolazi,da se prisustvuje...i nekako mi se cini da su odlasci na sluzbe za vas UZROK,dakle AKO odlazimo redovno,odstojimo,pricescujemo se,Gospod ce nas poznati kao svoje Tijelo,samo treba da smo eto redovni...a ja odlaske na sluzbu dozivljavam kao POSLJEDICU vec spasenog covjeka,onoga koji je Gospodu dao svoje srce(sva poenta je shvatiti kako nista ne mozemo bez Boga,ali smo pala priroda,gordi smo,i zato to i jeste najteze,treba se odreci takvog sebe)mimo bilo kakvog hrama i obreda,obicno tamo gdje je nasa najveca bol jeste i nase prosvijetljenje,i to je ono sto nam je Gospod obecao-da nije lako,treba poloziti dusu,rijetki su koji ga nalaze,uzan put isl....dakle,takvom covjeku,nema sta ko da prica o Liturgiji,da ga poziva,takav covjek tamo odlazi iskljucivo iz ljubavi,i zelje samo da zahvaljuje i blagodari Bogu zato sto mu se dao i sto ga je poznao kao svog sina...licno mislim da su takvi primjeri jako rijetki,ljudi u crkvu odlaze iz razlicitih pobuda,znaju da im nesto fali,tamo osjecaju mir,i vrlo cesto idu linijom manjeg otpora,ubjede sebe da ih Bog voli bas takve kakvi jesu,a da nemaju nikakvu potrebu da se zagledaju u sebe,pa prema tome oni ni ne znaju kako ih Bog vidi,ali eto samozavaravaju se i prave nekakve precice za raj...tako,recimo neko moze redovno da se pricescuje,a da se ustvari nijedanput nije stvarno pricestio Hristom...a vrlo lako se vide plodovi Duha Svetoga i koji covjek ima Boga,to su oni koji imaju mir,radost i ljubav.,problem je to sto opet svi razlicito dozivljavamo,narocito kad nemamo iskustvo blagodati-mir i radost koji nisu od ovog svijeta...evo npr. primjer moje bake...cijeli svoj zivot ta zena je imala djela,takva kakva ja necu nikad,bila je krstena,ali nije redovno posjecivala hram,niti se cesto pricescivala,i odjedanput se tesko razboli,da ne opisujem tu njenu agoniju,uglavnom imala je nesnosne bolove,ali vjerujte mi u toj zeni je bio sami Bog.,ona je na svaku njoj upucenu rijec samo blagosiljala,na pitanje da li je boli blago je odgovarala-''ne,samo malo'',znaci lezala je nepokretna,ali je imala potrebu ona da sluzi,da zahvaljuje,blagoslovi,svakom uputi blagu rijec,i sam njen lik bio je nekako izmijenjen,a opet isti...tako da stvarno mislim da je srce glavno u poznanju Boga,i sve vise mi se cini da stvarno vazi ono-neke ima Bog,ali ih nema crkva,neke ima crkva,ali ih nema Bog...eto,toliko.

Веома ми је тешко да било шта одговорим јер многе ствари које сте изнели и ја такође на тај начин схватам. Но, из овог Вашег писања могао бих да покренем још неколико веома занимљивих питања. Ево једног: Како ви и на који начин закључујете да се неко није ни једном причестио Христом а долази редовно у Литургију? Како то можете да знате? Да ли ово треба да буде аргумент за непричешћивање? Можда нисам добро разумео, можда сте хтели да кажете да човек може да се причешћује на осуду, зар не? Да, може. Но, ја заиста не бих могао то никако да тврдим јер за мене је долазак у Литургију већ жртва (ако ме будете питали како то мислим радо ћу вам одговорити) и сама Литургија нас спира од греха ( а то говоре и евхаристијске молитве). Пазите, ја ни једном нисам рекао да нам дела нису потребна. Ми делима сведочимо да смо хришћани.

Ово је веома широка тема, доста смо о воме говорили и никада није много јер се тиче нашег спасења. Тренутно немам времена, чим будем добио мало више времена наставићу са излагањем који не мора да буде исправно 100% и вероватно да и није. Но, ја овако живим, живи моја породица и тако говорим мојим пријатељима.

[anajrim]

Одлазак на литургију последица већ спасеног човека?!? То је већ озбиљна јерес...

hehe,ti si ono aleksandar bogdanovic,je li.,e,pa onda mi je to znak da sam na pravom putu,s obzirom da su mi poznati tvoji stavovi sHa_sarcasticlol

sala mala,naravno uvjek ostavljam mogucnost da nisam u pravu,da iznosim mozda pogresne stavove,ili da sam u prelesti,kako neko rece,ustvari prelesti se bas bojim,zato sam cesto u konsultaciji sa svojim duhovnim ocem...

dakle,kad kazem spasen onda mislim da je u jednom trenutku mimo bilo kakvog hrama i obreda poznao Boga Duhom Svetim i donio cvrstu odluku da se promijeni,i krene na put pokajanja,a to i jeste spasenje,poznati Boga kao svog Oca,i zelja da se bude sin,dobar sin...sto naravno ne znaci da takav opet ne moze pasti,Bog nikog ne siluje,ali sve dok je na tom putu pokajanja,i ima zelju da se upodobljava Bogu on ustvari jeste spasen,a sluzbe su samo zahvalnost i blagodarnost...

[anajrim]

...и прелест.

Нека се нико не вара: ако ко није унутар жртвеника, лишен је хлеба Божијега. Који, дакле, не долази на заједнички скуп, тај се већ погордио и себе је осудио - св. Игнатије Богоносац

a ko kaze da ne treba dolaziti na zajednicki skup,samo pricam o razlicitim motivima,i da su rijetki oni kojima sluzba i jeste ono sto stvarno treba da bude-blagodarenje!

[anajrim]

Но, из овог Вашег писања могао бих да покренем још неколико веома занимљивих питања. Ево једног: Како ви и на који начин закључујете да се неко није ни једном причестио Христом а долази редовно у Литургију? Како то можете да знате?

pa vrlo je jednostavno,plodovi Duha Svetog su jako vidljivi,vec sam pisala-nesebicna ljubav,mir,radost...i pokajanje,dakle promjena dotadasnjeg nacina zivota,zelja da se bude dobar,da se ugodi Bogu,najprije kroz odnose s ljudima,s bliznjima,dakle ako nema pokajanja nema ni govora o Bogu,a takva promjena je nemoguce da ne bude vidljiva...

[Лазар Нешић]

a ko kaze da ne treba dolaziti na zajednicki skup,samo pricam o razlicitim motivima,i da su rijetki oni kojima sluzba i jeste ono sto stvarno treba da bude-blagodarenje!

Управо ти кажеш.

Малопре си написала читаву апологију недоласка у цркву, а сад се чудиш... :o

Лепо то звучи, али "циљ службе" (како то кажеш) није да се дође, одстоји, благодари, чак ни да се моли. Циљ службе је причешће и о томе нема шта да се расправља, то је данас и врапцима јасно. Е, друга је ствар што гомила људи то неће да прихвати...прочитај пажљиво шта је Шмеман написао и биће ти јасно да постоји демонска борба против Евхаристије у Цркви.

Други је проблем што може доћи и до евхаристијског утопизма, а код многих је већ и дошло.

Ја сам о томе лично и јавно написао чланак пре скоро 2 године, и после су ме забранили у том нашем црквеном часопису. Евхаристијски утопизам настаје због неких других ствари и то је преопширна и сложена тема. Но, никако не настаје због редовног причешћа.

И да, није "неко" реко да си у прелести, већ свети Игнатије то каже за све оне који не долазе редовно у Цркву, на службе и на Литургију. Може се односити на сваког, па и на мене. није ми био циљ да те прозивам за прелест, али је јасно ко дан у чему се налази човек који није редован у Цркви. Може се после вадити хиљадама прича, типа: "није све у причешћу", "није све у службама", "ја се молим сам кући свом персонал Џизису", итд...све је то слатко, али је на жалост прелест.

[anajrim]

Управо ти кажеш.

Малопре си написала читаву апологију недоласка у цркву, а сад се чудиш... :o

Лепо то звучи, али "циљ службе" (како то кажеш) није да се дође, одстоји, благодари, чак ни да се моли. Циљ службе је причешће и о томе нема шта да се расправља, то је данас и врапцима јасно. Е, друга је ствар што гомила људи то неће да прихвати...прочитај пажљиво шта је Шмеман написао и биће ти јасно да постоји демонска борба против Евхаристије у Цркви.

Други је проблем што може доћи и до евхаристијског утопизма, а код многих је већ и дошло.

Ја сам о томе лично и јавно написао чланак пре скоро 2 године, и после су ме забранили у том нашем црквеном часопису. Евхаристијски утопизам настаје због неких других ствари и то је преопширна и сложена тема. Но, никако не настаје због редовног причешћа.

И да, није "неко" реко да си у прелести, већ свети Игнатије то каже за све оне који не долазе редовно у Цркву, на службе и на Литургију. Може се односити на сваког, па и на мене. није ми био циљ да те прозивам за прелест, али је јасно ко дан у чему се налази човек који није редован у Цркви. Може се после вадити хиљадама прича, типа: "није све у причешћу", "није све у службама", "ја се молим сам кући свом персонал Џизису", итд...све је то слатко, али је на жалост прелест.

ne,samo kazem da ako je neko redovan na sluzbama to uopste ne znaci da ima Boga,i mislim da su takvi zaista rijetki-oni koji imaju Boga,i kojima je Liturgija ono sto i treba da bude-blagodarenje...tacno je da je prelest ako se samo molim kuci i ne odlazim u hram,ali je isto tako prelest da odlazim,a da nemam nikakvu potrebu za pokajanjem i da umisljam kako tako nesto uopste nije potrebno,kako me Bog voli bas ovakvu,kako je tako nesto prevazidjeno,a Hristos je isti juce,danas i sutra,istina imamo drugacija iskusenja,ja bih rekla jos i veca vec ranije jer su nam cula bombardovana svim i svacim...toliko,necu vise zaista,a i u skripcu sam s vremenom...

[Ратко :(]

А ако већ има увид у то да је ствар личног избора да ли ће приступити или неће, и да је светитељ, као што неко рече, оградио и једне и друге, зашто би жена уопште оптерећивала свештеника са овим питањем.

[athanasios]

Copypastatat ću jedan svoj post koji govori o kanonima koji zabranjuju pričešće u menstrualnom ciklusu:

Mislim da ovoj problematici nemožemo pristupiti samo na razini komentarisanja dotičnih kanona, i nagađanju o istorijskim uslovima u kojima su nastali; mislim da trebamo sagledati problem u širem kontekstu značenja krvi u celom judeohrišćanskom teološkom predanju, od Mojsija naovamo.

Po meni, to bi išlo ovako:

1.) Stari zavet najoštrije zabranjuje konzumiranje krvi, i preti najoštrijim kaznama za prekršaj ove zapovesti

2.) Ova zapovest nije samo za jevreje, već je dana Noju nakon opšteg potopa, kao univerzalni zakon za čovečanstvo; zato jevreji i danas ubrajaju ovu zapovest u tzv. 7 Nojevih zapovesti za Narode, i smatraju da bi pripadnik Naroda imao udela u Budućem Svetu, mora da se pridržava i te zapovesti.

3.) Posledica je toga rigorozno držanje prema krvi u judaizmu:

a.) soljenje, ispiranje i cijeđenje mesa prije jela

b.) propis da se neke vrste mesa (npr.jetra) mogu jesti samo nasoljena i pečena na otvorenom plamenu da izgori krv

c.) nepranje okrvavljenih mrtvaca, kako bi mogli biti sahranjeni sa krvlju

d.) skupljanje prolivene krvi poginulih iz istoga razloga

e.) rok očišćenja ženi nakon poroda (čišćenje od krvi), i posebni propisi za menstruaciju, tokom koje je žena obredno nečista, i ne samo da ne sme da spava sa mužem, veće nesme ni da dotakne muža (kod ortodoksnih)

4.) Na tragu ovih propisa apostoli na jerusalimskome saboru donose zabranu krvi i za pagane koji se obraćaju na hrišćanstvo.

5.) Poštujući to, Crkva donosi kanone protiv uživanja krvi, kao i zabrani krvarećim ženama da se dotaknu svetinje.

što je, dakle, za te ljude značila krv, da su se toliko rezervirano držali prema njoj? Za razliku od starozavetnih propisa, koji su određene vrste hrane držali obredno nečistima, krv je u Starom zavetu smatrana svetom. Knjiga Postanja nam opisuje kako se u krvi nalazi duša živog bića. Rabinska tradicija kazuje da je to tzv. niža duša, jevrejski nefeš, ili grčki psyhe. Dakle, u krvi je život, duša, duhovno počelo i nositelj života, a to je nešto što dolazi od Boga i pripada samo Bogu. Zato se krv upotrebljavala u verskim obredima, njom se oblivao žrtvenik (povežimo to sa opisom iz Otkrivenja Jovanova da se duše mučenika nalaze ispod žrtvenika!), a postaje nam jasnije šta je Gospod Hristos mislio kad je vino nazvao svojom Krvlju. Prolijevanje krvi u Bibliji postaje tako sinonim za izlaženje duše iz tela, odnosno-smrt.

A pošto je uzročnik smrti greh, a začetnik greha đavo, onaj tko je u stanju krvarenja, nalazi se u stanju simboličnog ispoljavanja pale naravi ljudske, izlaženja duše iz tela, a to je predokus smrti. Zato u takvom stanju da ne prilazi svetinjama.

Ovakav način razmišljanja je nama, savremenim racionalnim zapadnjacima, stran i odbojan. Mi smo navikli da oštro razdvajamo duhovno i telesno, da duhovno izjednačavamo sa nematerijalnim, i da mislimo kako se sve versko nalazi na nekom nevidljivom području duše. Drevni ljudi, od kojih dolazi ovo predanje, verovali su da je čovek jedinstveno biće, da duša pripada u celosti ovome svetu, i da se svi procesi duše odrazuju na telo i obrnuto. Ne zaboravimo da je kod jevrejskih mistika duša razdeljena na isto toliko delova koliko ima i telo. Za te ljude, sve što se dešavalo na duhovnome, netvarnome nivou, jasno se ispoljavalo na tvarnome, telesnome.

Zato smatram da se iz ovih kanona može mnogo naučiti. Ne iz kanona shvaćenih u bukvalnom juridičkom smislu (jer to nije ni prvotni cilj otačkih kanona), već iz teologije, duha i predanja koje stoji iza njih, a koje čuva duboke istine o telu i duši, jedinstvu čovekovu i međusobnoj ovisnosti ovih elemenata. Čovek nije anđeo, to mi često zaboravljamo, da bi mogao funkcionisati samo na temelju nutarnjeg duha. Sva naša duhovnost mora biti ovaploćena u materiju i telo, i to je ona konačna poruka ovih kanona.

[angst]

Ја сам о томе лично и јавно написао чланак пре скоро 2 године, и после су ме забранили у том нашем црквеном часопису.

:o

[laetitia]

ali je isto tako prelest da odlazim,a da nemam nikakvu potrebu za pokajanjem i da umisljam kako tako nesto uopste nije potrebno,kako me Bog voli bas ovakvu

Па Бог нас и воли баш овакве, што не значи да не треба да се поправљамо.

Ја сам често била спречена да одлазим на Литургију и због тога ми је постало још јасније да је Литургија сам Живот, јер је Он Живот.... И када већ добијем такав дар, могућност да одем на Литургију и још да се причестим, последње питање које ми падне на памет је да ли имам менструацију, посекотину или заноктицу... Христос шири своје руке ка нама и уместо да му потрчимо у загрљај, ми се тако често бавимо непотребним стварима и измишљамо препреке између Њега и нас...

[w.a.mozart]

На који начин Евхаристија открива Христа као Истину? Шта значи изјава да је Христос Истина за живот и структуру Цркве, у светлу њеног евхаристијског искуства?

КЛИК АКО ВАС ЗАНИМА НАСТАВАК

[anajrim]

Па Бог нас и воли баш овакве, што не значи да не треба да се поправљамо.

Ја сам често била спречена да одлазим на Литургију и због тога ми је постало још јасније да је Литургија сам Живот, јер је Он Живот.... И када већ добијем такав дар, могућност да одем на Литургију и још да се причестим, последње питање које ми падне на памет је да ли имам менструацију, посекотину или заноктицу... Христос шири своје руке ка нама и уместо да му потрчимо у загрљај, ми се тако често бавимо непотребним стварима и измишљамо препреке између Њега и нас...

pricam u svoje ime...naravno da me voli,ali ne zato sto sam onakva kakva treba da budem vec sto On ne moze drugacije-jer je Ljubav...ja tacno znam kakvom Bi Bog volio da me vidi,kakva treba da budem.,to sto sam takva da Mu trenutno ne dajem prostor da se ponovo spojim s NJim je samo i iskljucivo do mene...ali vjerujem u Njega i znam da ce naci nacin da me spasi od sebe same...

[anajrim]

i jos nesto,kazete da je Liturgija sam Zivot(dakle ta dva sata u hramu)...a ja mislim da cijeli nas zivot treba da bude Liturgija,ne samo ta dva sata vec 24/7,365 dana u god.

[pravoslavna]

Ja nemam blagoslov da se pricescujem za vreme menstruacije. Kaze pop krv i Pricesce ne idu zajedno, cak i ako se svestenik posece, ne moze da sluzi.

Ni ja. A pitala sam jednom za Vaskrs da li mogu, nekako sam baš htjela tada, rekao mi duhovnik "čekaj da ti prođe". Eto, nekako mi bilo milo da sam pitala, a draže što sam poslušala. Nekako nikad ne vidim na forumima da neko govori o poslušanju mnogo. Ako se govori o duhovnicima, onda se govori o pretjerivanju ljudi koji za sve pitaju duhovnike. što se tiče pričešća, ako imam nedoumicu, zaista pitam. A duhovnika ne "cimam" za obične stvari.