Свето причешће

[Mиљан Танић]

@Миљан

Прочитај мало пажљивије шта сам написао: говорио сам о послушању и смирењу као о неопходним врлинама. Да, уколико те духовник држи подаље од причешћа, много је већи подвиг прихватити то у смирењу него саможивошћу и гордошћу презрети духовника кога смо сами изабрали (наравно, уколико смо тај избор извршили према православним критеријумима, пре свега пошавши од парохије од које се удаљавамо само уколико ту није духовна храна погодна спасењу наше душе).

О, савршено сам ја разумео шта си ти хтео да кажеш. Ја сам само илустровао на шта се то већини у глави може свести. Ја сам се свом духовнику извињавао пре неко време што га нисам послушао за Васкрс - рекао ми да се причестим, а ја нисам - што ће рећи да сам свој суд поставио изнад његовог. Но, он човек пун разумевања па ме је пустио да се сам вратим себи - али сам пре тог неког кратког времена схватио да сам погрешио и извинио сам му се. А сложићеш се да је проблем што данашњи парохијски свештеници (из разноразних разлога) не познају духовни живот већине парохијана, те је лакше напросто све одлучити као сезонске вернике и наметати им не знам каква правила (која за њих саме не важе...).

[andrej]

@Миљан

Прочитај мало пажљивије шта сам написао: говорио сам о послушању и смирењу као о неопходним врлинама. Да, уколико те духовник држи подаље од причешћа, много је већи подвиг прихватити то у смирењу него саможивошћу и гордошћу презрети духовника кога смо сами изабрали (наравно, уколико смо тај избор извршили према православним критеријумима, пре свега пошавши од парохије од које се удаљавамо само уколико ту није духовна храна погодна спасењу наше душе).

О, савршено сам ја разумео шта си ти хтео да кажеш. Ја сам само илустровао на шта се то већини у глави може свести. Ја сам се свом духовнику извињавао пре неко време што га нисам послушао за Васкрс - рекао ми да се причестим, а ја нисам - што ће рећи да сам свој суд поставио изнад његовог. Но, он човек пун разумевања па ме је пустио да се сам вратим себи - али сам пре тог неког кратког времена схватио да сам погрешио и извинио сам му се. А сложићеш се да је проблем што данашњи парохијски свештеници (из разноразних разлога) не познају духовни живот већине парохијана, те је лакше напросто све одлучити као сезонске вернике и наметати им не знам каква правила (која за њих саме не важе...).

О да, али то је она суштинска разлика између парохијског свештеника и ИЗАБРАНОГ духовника. Далеко било да човек који је жедан причешћа не може да оде из парохијске заједнице, уколико не сматра да је у складу са њеним духовним сенсибилитетом. Дакле, постоји мера сваког смирења и трплења - та мера је, наравно, као и увек у икономији спасења. Дакле, ако човеку припадност парохијској заједници није на спасење, легитимно је отићи у другу заједницу. На сву срећу, у православној духовности је очуван и онај врло важан детаљ - ЛИЧНИ ОДНОС СА ХРИСТОМ.

Јасно и овде постоје крајности и свакако не треба лутати од храма до храма или, још горе, од манастира до манастира - али, у реду је да човек пронађе парохију где осећа да припада и душом и срцем, а у складу са својим духовним апетитом. Ако те промене нису исувише честе, могу да буду на корист и спасење.

[Mиљан Танић]

Eto vidiš kako se razumemo.

Ali ono "sveštenik se pričešćuje umesto nas" se lako da iščupati iz konteksta...

[andrej]

Eto vidiš kako se razumemo.

Ali ono "sveštenik se pričešćuje umesto nas" se lako da iščupati iz konteksta...

Да у том конкретном случају када нас одбије од путира, а није нам духовник. Наравно, мислио сам на тренутно а не на трајно стање.  0409_feel

[Guest Оливера]

Eto vidiš kako se razumemo.

Ali ono "sveštenik se pričešćuje umesto nas" se lako da iščupati iz konteksta...

Да у том конкретном случају када нас одбије од путира, а није нам духовник. Наравно, мислио сам на тренутно а не на трајно стање.  Hristos vaskrse

 

Сјано што сте се разумели, то је оно што и мене држи, али знам да је привремено. Надам се да ће ми Господ ускоро послати духовника, а не исповедника,  велика је то разлика. По мом мишљењу, неким људима је довољан и исповедник а некима духовник (зависно од саме структуре личности). Духовник се не налази тек тако...до тада, приморана јако тешким околностима, прилазићу Путиру и одговараћу за то самом Господу.

[Милан Меденица :)]

Ko ne ispituje svoju savest a pricescuje se - razviija u sebi evharistijski egoizam, a ko uskracuje sebi pricesce i sa ispitivanjem savesti u ime (pseudo)nedostojnosti - razvija u sebi odbojnost prema svetinji....

bliss jeeee bliss jeeee bliss jeeee 0110_hahaha

[Милан Меденица :)]

не живи НИЈЕДАН по Божјим заповестима, већ онај који се каје и причешћује. нема савршених, нема савршеног живота, нема безгрешних - СВИ ЉУДИ ПАТЕ ОД СМРТНИХ ГРЕХА.

.

prvo. to shto ljudi greshe neznachi da treba ukinuta sva pravila i proglasiti jovana posnika budalom shto je lupetao o nekakvim glupavim epitimija koje nemaju veze sa vezom niti veze sa zhivotom, a nikodima agiorita josh vecjom budalom shto kazhe da su kanoni jovana posnika najblazhi koji postoje i koji se moraju poshtovati ako hocjesh uopshte da se prichestish. znachi, to nisam rekao ja, nego nikodim svetogorac, borac sa chesto pricheshcjivanje. kakav licemer od choveka, zamisli, kao hocje da se svi pricheshcjuju stalno, ali, zaboga, kazhe im da moraju i da zhive hrishcjanski i nekrshe zapovesti.

drugo, smrtnih grehova ima samo par (jeres, vrachanje, svetogrdje, preljuba, itd), i to su gresi koji ubijaju dushu. ako imash samo jedan smrtni greh za koji se nisi pokajao, ako danas umresh, nemozhesh u raj, kolko god bio dobar chovek pored tog smrtnog greha. o tome pishe i sam nikodim agiorit u egzomologetarionu, kada pricha o 7 stepeni greha.

док год ниси епитимисан ИМАШ ЗАПОВЕСТ да се причешћујеш.

КАД добијеш епитимију онда имаш дужност поштовати је.

znachi to shto tvoj sveshtenik/ duhovnik npr. nema pojma shta su to kanoni svetog jovana posnika, znachi da ona ne treba da se poshtuju ili praktikuju, taj jovan posnik je to pisao bezveze, sisao iz svog malog prsta neko umovanje, jer takav farisejizam nema veze sa hrishcjanstvom. i opet je tu pretpostavljam potpuno nebitno shto sam nikodim agiorit (koji se selektivno prihvata kao autoritet kada kazhe da se treba stalno pricheshcjivati) kazhe da nesme da se pricheshcjuje onaj ko krshi pravila jovana posnika.

буквализми, без имало расуђивања.

прво и пре свега: не гурај ми скрнаве речи према светитељима у уста, а твојим тумачењем светитељских речи и бесом јуридике и суда не помаже да себе и друге приближиш КА Богу живом и светињи причешћа, већ само ОД.

друго, не товари људима колико не могу да понесу, тек Бог није у том фазону. не поштујеш те каноне ни ти, а милошћу се причешћујемо јер не постоји услов јер не постоји начин да се тај услов задовољи у било ком облику, још мање да се истраје у њему. кад би могао неко ЈЕДНУ ствар да испуни савршено - могао би и било коју другу и био би савршен ... а није.

дакле, твој суд изгледа следеће:

пређеш преко улице ван пешачког прелаза или на црвено и однекуд се створи Бог или Његов анђео и попише те да би ти пресудио на лицу места или после смрти.

искрено се надам да тако другима не судиш, иначе си у тоталној дубиози са Богом и познањем Истине.

апсурдним хипотезама нико ништа није доказао већ само открио како (искривљено) посматра свет - Бога као пописивача, џелата и тиранина који кажњава за све живо или Бога који за реч, за тешко у стомаку или срцу, за унутрашњи немир, за сузу, за погнуту главу због греха распиње се и реже на комаде и даје људима НА ОТПУШТЕЊЕ ГРЕХОВА И ЖИВОТ ВЕЧНИ.

а свесне и НЕсвесне грехове - схваташ ли да и оне исповеђене и неисповеђене, схваћене и несхваћене да су уопште греси, изречене и неизречене, на МИЛОСТ се одричу од тебе и ти од њих а не по било ком критеријуму, па чак ни покајање није критеријум.

и последње, сва правила се и укидају тиме што врхунцем правде НЕправедни Бог изабира преступнику, криминалцу, да је већа љубав него његов бес према злоделу, греху у нама, и опрашта и попушта 10 на 9 пута да се покајемо, а чак иако се не покајемо, отпушта грехе светињом причешћа - само због пристанка да ми сами себи дозвољавамо да смо грешни, свешћу приказаног приласка обзнањујемо свима присутнима и Богу да нам је потребна таква светиња на обожење и отпуст греха.

не којих греха, појединачних исповеђених јер је небројено неисповеђених, него СВИХ греха - НИГДЕ не пише нити се тумачи молитва пред причешће као ''само покајане и исповеђене грехе''.

тако се Бог укалупљује а то је апсурдно.

Милост је управо то, да се дода благослов на оно што је мало и само започето.

само си за једну ствари у праву - непрегледан је океан пада и греха.

превелики је Бог да би се обазирао на то ради једне душе коју треба спасити од греха и саме себе.

само одговори себи на једно питање: који је услов за крштење и опрост СВИХ грехова у једном чину и колико је већа света Тајна причешћа кад је само тај услов довољан и потребан да се почне живети хришћански и причешћивати.

нажалост ПОГРЕШНА пракса ретког причешћивања данас је условљена разним критеријумима који ни сами људи који их истерују нису ни способни ни жељни да испуне, а камоли благим или строгим васпитним упозорењима разних врста да притерају неодговорне овце КА светињи, па и писањем таквих упозорења да приволе људе чистом животу у Христу а не применом епитимија и претњама да констатно одричу људима светињу, изнова и изнова, одлучујући их од Цркве све више и више, на крају гасећи пламичак крштења и хулећи на опрост грехова и обожење које је бесплатна благодат.

да, припремати се - али како се припрема беба на суровост живота и тешку храну - слаткишима, млекцем, играчкама, игром са другом децом ВРШЊАЦИМА, подигнутим прстом, јаком речи, строгим лицем, осмехом и загрљајем увек и на крају. а не, само применом батина, строгошћу, подигнутим прстом, каменим лицем, постом свих врста, па и душевним одрицањем причешћа.

без пар окљоцаних колена ниједно дете није научило да вози бицикл живота и да ужива у вожњи и ветру који дува у супротну страну. замисли да је сваки пут добило батине кад је пало, да ли би уопште седало на бицикл, да ли би уопште постојала одважност (одлика сваког хришћанина) да РАЗМИШЉА о окретању педала?

и на крају, шта значе Христове речи:

Тада приступи к Њему Петар и рече: Господе! Колико пута ако ми сагреши брат мој да му опростим? До седам пута?

Рече њему Исус: Не велим ти до седам пута, него до седам пута седамдесет.

или:

И ако ти седам пута на дан сагреши, и седам пута на дан дође к теби и рече: Кајем се, опрости му.

поента Православља је вера, нада и љубав, а љубав је највећа међу њима. вера расте милошћу а не батинама, нада се подстиче обећањем светиње која обожује и отпушта грехе, а љубав привлачењем КА Богу.

само је питање како привући било кога Богу, како Бог може да каже: роги, милан посреди нас. а милан је више него недостојан и пао.

видим да смо дошли и до питања клирикализације: како свештеник може да служи сваки дан Литургију и да се причести неосуђено? у чему је разлика између свештеника којем је слободно да се сваки дан причести и верника који може сваки дан да походи Литургију?

[rogi]

link=topic=6248.msg293072#msg293072 date=1290209232]

kakav jurudički trip... malo sam razočaran

ali pazi...

nemozhesh u raj.....

7 stepeni greha.

pa da znam, sveti ignjatije i sveti nikodim (chije su to rechi koje sam ja preneo, a ti citirao) su bili juridichki tipovi, farisejchine bre. treba ih izbaciti iz kalendara i proglasiti judejstvujucjim jereticima.

[rogi]

а твојим тумачењем светитељских речи и бесом јуридике и суда не помаже да себе и друге приближиш КА Богу живом и светињи причешћа, већ само ОД.

to nije moje tumachenje, to su rechi svetitelja. dakle, u prevodu, ti prichash da sveti besne juridichki i odbijaju ljude od boga.

друго, не товари људима колико не могу да понесу, тек Бог није у том фазону. не поштујеш те каноне ни ти, а милошћу се причешћујемо јер не постоји услов јер не постоји начин да се тај услов задовољи у било ком облику, још мање да се истраје у њему. кад би могао неко ЈЕДНУ ствар да испуни савршено - могао би и било коју другу и био би савршен ... а није.

zar nereche vladika nikolaj da je bozhiji zakon za svakoga i da ga svako mozhe ispunuti?

konkretno, npr, to shto je masturbacija smrtni greh nema veze, poshto danas svi to rade, to vishe nije greh, i mogu opushteno rukobludnici da se pricheshcjuju? gomila mojih drugara (zapravo skoro svi) rukobludi vishe puta dnevno, nemogu da prestanu ni na par dana (bash o prichao sa poznanicima sa bogoslovskog faksa shta rade kad je npr. strasna nedelja), i oni mogu da se pricheshcjuju, i to je okej?

iako brjanchaninov kazhe da je to smrtni greh koji ubija dushu a apostol pavle kazhe da takvi "necje zadobiti carstvo nebesko". izgleda da su i ignjatije i pavle bili judirichki besnioci.

већ само открио како (искривљено) посматра свет - Бога као пописивача, џелата и тиранина који кажњава за све живо или Бога који за реч

dakle, svi svetitelji koji pominju npr. mitarstva, kakvi su jovan lestvichnik, ignjatije brajanchaninov i teofan zatvornik, iskrivljeno vide svet i boga, a ti vidish ispravno (ti i tebi slichni u kliru).

нажалост ПОГРЕШНА пракса ретког причешћивања данас је условљена разним критеријумима који ни сами људи који их истерују нису ни способни ни жељни да испуне, а камоли благим или строгим васпитним упозорењима разних врста да притерају неодговорне овце КА светињи, па и писањем таквих упозорења да приволе људе чистом животу у Христу а не применом епитимија и претњама да констатно одричу људима светињу, изнова и изнова, одлучујући их од Цркве све више и више, на крају гасећи пламичак крштења и хулећи на опрост грехова и обожење које је бесплатна благодат.

dakle, poshto je to tako danas (a bog ne zheli da namecje nikom "preveliki teret") nema problema da ja u nedelju ujutru ustanem, masturbiram, i onda odem na liturgiju da se prichestim?

без пар окљоцаних колена ниједно дете није научило да вози бицикл живота и да ужива у вожњи и ветру који дува у супротну страну.

hocjesh da kazhesh da je neophodno chiniti greh da bi stiglo do vrline? poshto apostol pavle govori suprotno, i mislim da je to i kasnije osudjeno kao jeres.

Тада приступи к Њему Петар и рече: Господе! Колико пута ако ми сагреши брат мој да му опростим? До седам пута?

Рече њему Исус: Не велим ти до седам пута, него до седам пута седамдесет.

или:

И ако ти седам пута на дан сагреши, и седам пута на дан дође к теби и рече: Кајем се, опрости му.

a ako se nekaje? neko nepokajan dodje i hocje da uzme ono shto ti je najsvetije?

поента Православља је вера, нада и љубав, а љубав је највећа међу њима. вера расте милошћу а не батинама, нада се подстиче обећањем светиње која обожује и отпушта грехе, а љубав привлачењем КА Богу.

rekao bih da ti nemash pojma kako uopshte pravoslavlje posmatra na ljubav prema bogu. ako te zanima, uputicju te na dva teksta svetog doroteja gde utanko sve objashnjava, ako ti nije dovoljna isusova definicija "ko me voli, ispunjava moje zapovesti". dakle, ako neispunjavash zapovesti nemash pravo da kazhesh da volish boga, jer tvoja dela kazuju drugachije.

у чему је разлика између свештеника којем је слободно да се сваки дан причести и верника који може сваки дан да походи Литургију?

ni u chemu. zato je zlatoust prichao da cje se jedan u hiljadu sveshtenika spasti. i on je bio u zabludi kao juridik, mislio da treba da se kao ispunjavaju tu neka pravila.

[Aquilius Cratus]

Hoce neko da objasni teistickom filosofu da ni jedan svetitelj nije nepogresivi papa i da

mogi svetitleji po ucenjima cesto protivrece jedni drugima i ni jednog ni drugog ne

treba izbaciti iz Crkve?!

[rogi]

Hoce neko da objasni teistickom filosofu da ni jedan svetitelj nije nepogresivi papa i da

mogi svetitleji po ucenjima cesto protivrece jedni drugima i ni jednog ni drugog ne

treba izbaciti iz Crkve?!

tebi mislim da nema ni smisla objashnjavati da je po pravoslavlju formiranje sopstvenih mishljenja na temu vere i morala jeres. ako nema svetih koji dele tvoja mishljenja (ne, svetogorski starci koji nisu kanonizovani se nerachunaju) onda si ti jeretik. chak i ako nadjesh jednog ili dva koji dele tvoje mishljenje, ali su tog oca 10 kasnijih otaca ispravili, onda si i opet jeretik.

[obi-wan]

Hoce neko da objasni teistickom filosofu da ni jedan svetitelj nije nepogresivi papa i da

mogi svetitleji po ucenjima cesto protivrece jedni drugima i ni jednog ni drugog ne

treba izbaciti iz Crkve?!

Tesko je to njemu objasniti, ipak je on filosof... stadaradim

[w.a.mozart]

link=topic=6248.msg293072#msg293072 date=1290209232]

kakav jurudički trip... malo sam razočaran

ali pazi...

nemozhesh u raj.....

7 stepeni greha.

pa da znam, sveti ignjatije i sveti nikodim (chije su to rechi koje sam ja preneo, a ti citirao) su bili juridichki tipovi, farisejchine bre. treba ih izbaciti iz kalendara i proglasiti judejstvujucjim jereticima.

da je juridički jeste ali nije farisejski jer su oni verovatno iskreno verovali u to... a dotičnii nisu kanonizovani zbog svojih izjava tako da nema potrebe za teatralnim nastupima

[Aquilius Cratus]

Hoce neko da objasni teistickom filosofu da ni jedan svetitelj nije nepogresivi papa i da

mogi svetitleji po ucenjima cesto protivrece jedni drugima i ni jednog ni drugog ne

treba izbaciti iz Crkve?!

tebi mislim da nema ni smisla objashnjavati da je po pravoslavlju formiranje sopstvenih mishljenja na temu vere i morala jeres. ako nema svetih koji dele tvoja mishljenja (ne, svetogorski starci koji nisu kanonizovani se nerachunaju) onda si ti jeretik. chak i ako nadjesh jednog ili dva koji dele tvoje mishljenje, ali su tog oca 10 kasnijih otaca ispravili, onda si i opet jeretik.

  0110_hahaha 0304_smile4 0304_smile4 0304_smile4 0409_feel 4chsmu1 :bla: :bla: :bla: :bla: :bla: 0110_hahaha 0110_hahaha 0110_hahaha 0110_hahaha 0110_hahaha 0110_hahaha 0110_hahaha 0110_hahaha

Kakva je steta sto neces da radis po decijim zurkama prosto je greh ovako skrivati tvoj talenat.

[Mиљан Танић]

Роги, стварно си лупио...