Свето причешће

[Semberac]

Вјерујем ја теби да тога има и сматрам да то није добро...али сматрам да такође није добро да се људи "присиле" да се причешћују ако рецимо слабо кад посте, схваташ ли ме?

[Guest - . . .-]

Вјерујем ја теби да тога има и сматрам да то није добро...али сматрам да такође није добро да се људи "присиле" да се причешћују ако рецимо слабо кад посте, схваташ ли ме?

Ја заиста Тебе не разумем. Ко је икада говорио о присиљавању? Побогу брате, схваташ ли Ти шта говориш? Да ли мислиш да бих икада икога причестио ако то он неће? Заиста не схватам одакле теби такав закључак, али ми то управо говори да је то закључак који многи квазибранитељи вере извлаче као главни аргумент у њиховој безумној борби против причешћивања, Боже опрости као да су сатанисти.

Нема брате никакве присиле, јер где је присила ту нема љубави а Литургија је благодарност и љубав према Богу за све што је учинио за нас.

Мени је заиста жао што су многи од вас ускраћени да чују молитве које се читају за време Литургије и није исто када их ја овде поставим и када их ви чујете као учесници Свете службе.

[Жика]

Вјерујем ја теби да тога има и сматрам да то није добро...али сматрам да такође није добро да се људи "присиле" да се причешћују ако рецимо слабо кад посте, схваташ ли ме?

Па,ја не знам да је неко то говорио.Подразумева се да треба постити све постове од Цркве прописане.

[Guest - . . .-]

Вјерујем ја теби да тога има и сматрам да то није добро...али сматрам да такође није добро да се људи "присиле" да се причешћују ако рецимо слабо кад посте, схваташ ли ме?

Па,ја не знам да је неко то говорио.Подразумева се да треба постити све постове од Цркве прописане.

Наравно. Постоји када се због болести или немоћи или осталих других разлога разреши на блажи пост (на пример када неко у породици има проблем око поста јер у кући не могу да схвате да он пости).

Но, ево и још једно питање:

Дође човек који није постио, готово никада није долазио у Цркву и чује беседу о Евхаристији и Цркви ( ја мислим да о овоме треба највише говорити) и срце му пожели да се причести. Да ли га причестити када приђе Чаши или га одбити?

[syd]

Pa kako kad se nije ispovedio?

[Guest - . . .-]

Pa kako kad se nije ispovedio?

Како мислиш да се није исповедио? Зар мислиш да се он није исповедио зато што му свештеник није прочитао разрешну молитву?

Испрети контекст мог питања, па покушај да поново одговориш.

за мене је сама Литургија исповедање грехова и присаједињавањеса Христом. Опет кажем, многи никада нису чули нити прочитали литургијске молитве и онда веома тешко могу да се ослободе схватања Литургије са етичке стране а не са онтолошке.

Ево пример:

Зашто деца могу да се причешћују а не могу одрасли? То је пракса, по мени веома погрешна, у многим црквама и манастирима?

Изгледа да ћу морати да почнем да постављам молитве овде да видите о чему се ради.

[marko_13]

Вјерујем ја теби да тога има и сматрам да то није добро...али сматрам да такође није добро да се људи "присиле" да се причешћују ако рецимо слабо кад посте, схваташ ли ме?

Па,ја не знам да је неко то говорио.Подразумева се да треба постити све постове од Цркве прописане.

Наравно. Постоји када се због болести или немоћи или осталих других разлога разреши на блажи пост (на пример када неко у породици има проблем око поста јер у кући не могу да схвате да он пости).

Но, ево и још једно питање:

Дође човек који није постио, готово никада није долазио у Цркву и чује беседу о Евхаристији и Цркви ( ја мислим да о овоме треба највише говорити) и срце му пожели да се причести. Да ли га причестити када приђе Чаши или га одбити?

Врло шкакљиво питање. Са једне стране имамо важност причешћа, поготово оних који се не причешћују или то чине врло, врло ретко, а са друге чињеницу да га је инспирисала проповед и он пожели да се причести. У сваком случају одговорност је на свештенику. То је још један сурогат и опасност савременог друштва и парохије што свештеник може доживети да не познаје народ који заједничари у евхаристији.

[Guest - . . .-]

Препоручујем свима који би желели да озбиљније прате ову тему преузму текстове Литургија Светог Јована и Светог Василија Великог:

https://www.pouke.org/library.php?cid=15&id=553&do=view

https://www.pouke.org/library.php?cid=15&id=555&do=view

[Guest - . . .-]

Марко, слажем се да је питање шкакљиво али је и решиво. Хајде да га мало поједноставимо:

Познајете тог човека, парохијанин је ту, али је слабо долазио у Цркву, никада се није причестио и после ваше беседе о значају и смислу Евхаристије, он је пришао. Није постио.

О случају да не познајете човека ћемо другог пута.

[syd]

Ajmo ponovo. Evo pitanja. Odnosno imaginarne situacije.

[

Дође човек који није постио, готово никада није долазио у Цркву и чује беседу о Евхаристији и Цркви ( ја мислим да о овоме треба највише говорити) и срце му пожели да се причести. Да ли га причестити када приђе Чаши или га одбити?

Ja sam na to, latinicom, postavio pitanje: Kako pricestiti (tog kome je srce pozelelo da se pricesti, a nikada nije dolazio u crkvu) ako nije ispovedjen?

[marko_13]

Ако је таква ситуација онда не видим зашто не би био причешћен. Наравно, постоји опасност да се покуша нешто са изменом ''праксе'' без претходне евангелизације народа, а усуђујем се рећи и монаштва (да не кажем и свештенства)... Тек евангелизовани људи могу разумети текст Литургије, а сетимо се да је Свети Василије Велики управо у светописамским текстовима проналазио ''поткрељење'' својих евхаристијских молитви.

[Guest - . . .-]

Ajmo ponovo. Evo pitanja. Odnosno imaginarne situacije.

[

Дође човек који није постио, готово никада није долазио у Цркву и чује беседу о Евхаристији и Цркви ( ја мислим да о овоме треба највише говорити) и срце му пожели да се причести. Да ли га причестити када приђе Чаши или га одбити?

Ja sam na to, latinicom, postavio pitanje: Kako pricestiti (tog kome je srce pozelelo da se pricesti, a nikada nije dolazio u crkvu) ako nije ispovedjen?

По овоме што желиш да кажеш, ако Те ја добро разумем, јесте да се обавезно тада мора исповедити?

Ако је тако, хајде да погледамо једну веома битну молтву, а зове се молитва пред Причешће:

ВЕРУЈЕМ, Господе, и исповедам да си Ти ваистину Христос, Син Бога живога, Који си дошао у свет да грешнике спасеш, од којих сам први ја. Још верујем да је ово само пречисто Тело твоје, и ово сама часна Крв твоја. Стога Ти се молим: помилуј ме, и опрости ми сагрешења моја, хотимична и нехотична, учињена речју и делом, свесно и несвесно, и удостој ме да се неосуђено причестим пречистим Тајнама твојим на отпуштење грехова и на живот вечни.

Прими ме данас, Сине Божији, за причесника Тајне Вечере твоје, јер нећу казати тајну непријатељима твојим, нити ћу Ти дати целив као Јуда, већ као разбојник исповедам Те: помени ме, Господе, у Царству твоме.

Нека ми причешћивање светим Тајнама твојим, Господе, не буде на суд или на осуду, већ на исцељење душе и тела. Амин.

Шта Теби ова молитва говори? Зар овде и овај хипотетички учесник и сви они који су присутни не траже опроштај својих сагрешења?

П.С.

Моје је мишљење, поучен праксом најпре свога Епископа а онда и многих других Епископа, свештеника и свештеномонаха је да се ова молитва чита наглас и то само једном, пре него што се свештеник причешћује у олтару а сав народ сасвештеником понавља. Нема поновног читања на Царстким дверима, јер одмах са тим изнова уводимо поделу између свештенства и народа, уместо правог и црквеног разликовања (подела и разлика није исто)

[Guest - . . .-]

Ако је таква ситуација онда не видим зашто не би био причешћен. Наравно, постоји опасност да се покуша нешто са изменом ''праксе'' без претходне евангелизације народа, а усуђујем се рећи и монаштва (да не кажем и свештенства)... Тек евангелизовани људи могу разумети текст Литургије, а сетимо се да је Свети Василије Велики управо у светописамским текстовима проналазио ''поткрељење'' својих евхаристијских молитви.

Баш тако. нама свима је неопходна евангелизација и катихезација или просто: да учимо шта је наша вера да би заволели, знали и веровали јер између знања и вере и љубави у Цркви нема разлике. Ово троје је једно те исто.

[syd]

Ajmo ponovo. Evo pitanja. Odnosno imaginarne situacije.

[

Дође човек који није постио, готово никада није долазио у Цркву и чује беседу о Евхаристији и Цркви ( ја мислим да о овоме треба највише говорити) и срце му пожели да се причести. Да ли га причестити када приђе Чаши или га одбити?

Ja sam na to, latinicom, postavio pitanje: Kako pricestiti (tog kome je srce pozelelo da se pricesti, a nikada nije dolazio u crkvu) ako nije ispovedjen?

По овоме што желиш да кажеш, ако Те ја добро разумем, јесте да се обавезно тада мора исповедити?

Ако је тако, хајде да погледамо једну веома битну молтву, а зове се молитва пред Причешће:

ВЕРУЈЕМ, Господе, и исповедам да си Ти ваистину Христос, Син Бога живога, Који си дошао у свет да грешнике спасеш, од којих сам први ја. Још верујем да је ово само пречисто Тело твоје, и ово сама часна Крв твоја. Стога Ти се молим: помилуј ме, и опрости ми сагрешења моја, хотимична и нехотична, учињена речју и делом, свесно и несвесно, и удостој ме да се неосуђено причестим пречистим Тајнама твојим на отпуштење грехова и на живот вечни.

Прими ме данас, Сине Божији, за причесника Тајне Вечере твоје, јер нећу казати тајну непријатељима твојим, нити ћу Ти дати целив као Јуда, већ као разбојник исповедам Те: помени ме, Господе, у Царству твоме.

Нека ми причешћивање светим Тајнама твојим, Господе, не буде на суд или на осуду, већ на исцељење душе и тела. Амин.

Шта Теби ова молитва говори? Зар овде и овај хипотетички учесник и сви они који су присутни не траже опроштај својих сагрешења?

Pa valjda se covek mora ispovediti kod svestnika pre nego sto pridje Casi?!!! Molitva pred pricesce ne moze da zameni ispovest, svetu tajnu. !!!!

[Guest - . . .-]

Заиста ми није јасно како се не увиђа да је главни проблем данас у Цркви еклисиолошки проблем, тј. непознавање бића Цркве. када бисмо о томе више причали и са смиренијим тоном уз уважавање саговорника приступали овом питању, данас не бисмо имали расколнике у самој Цркви.

Мени као свештенику је пастирски циљ да они који су окупљени уЛитургији буду и њени учесници. То се трудим колико знам и умем разговорима, писањем, проповедањем, животом, верем, служењем... да ли ће донети плода или неће- видећемо. Ако је од Бога сигурно хоће, ако није- само ће да се распрши и неће бити ништа.

Мени лично је веома битно што моја породица учествује на свим богослужењима активно, на првиом месту као причасници. Мислим да ми свештеници најпре од своје породице треба да кренемо, јер ми смо ти који смо узор и пример парохијанима.