Свето причешће

[Guest свештеник Иван]

Питање за о.Ивана - Оче да ли сте прочитали текст или судите само на основу наслова ?

Миљане ја нигде нисам прочитао да неко учи да се не причешћујемо...немој да подмећеш неистину.

Ево читам га. На првом месту ми је засметао наслов који је постављен управо да исмеје праксу редовног причешћивања.

[Semberac]

Pre svega izvini te na latinici, nisam kod kuce.

Moje je misljenje neka svako radi onako kako mu nadlezni Episkop blagoslovi, i Hristu ce biti milo. Dakle ako Episkop blagoslovili da se u njegovoj Eparhiji pricescuje i bez posta, i bez molitve i bez ispovesti, ne treba svestenike i narod kritikovati za to. Ali isto tako treba biti poslusan i onim Episkopima koji traze od pricesnika post, molitvu i ispovest.

Da bi svako postovo naredjenja vise instance, nikada nebi bilo ovih problema. Dakle ja kazem neka svako radi onako kako mu Episkop kaze.

[Mиљан Танић]

Oče Ivane, mislim da nije zgoreg ponovo istaći da vama kao svešteniku niko i ne osporava Pričešće kad god služite - naprotiv, vaša je "dužnost" i "obaveza" da se pričestite kad služite. I kao što sam istakao ranije, mislim da upravo u pitanju pričešćivanja sveštenika leži razrešenje ovog problema. Jer, svako ko iole malo zagrebe ispod površine, videće da sveštenici nikad (do u skorije vreme) nisu bili neka od naroda odvojena i duhovno povlašćena kasta, već naprotiv - oni (tj. vi) su uvek bili samo predstojatelji na Evharistiji, vozglavljenje Crkve (sveštenik kao simvol Hrista - glave Crkve i laos kao Njegovo telo), a jedinstvo tela i glave, odnosno realizacija tog simvola se projavljuje samo i isključivo kroz Evharistiju. Dakle, kada bi se zagrebalo dublje i istražilo otkud odjednom u pravoslavlju latinski klerikalizam i povlašćenost sveštenstva u odnosu na laos, došli bi bliže odgovorima i rešenju za narod. Naravno, veliku krivicu za sve snosi latinska kategorizacija i razgraničenje nerazgraničivog u bogoslovlju, koju smo mi oberučke prihvatili.

[Mиљан Танић]

Pre svega izvini te na latinici, nisam kod kuce.

Moje je misljenje neka svako radi onako kako mu nadlezni Episkop blagoslovi, i Hristu ce biti milo. Dakle ako Episkop blagoslovili da se u njegovoj Eparhiji pricescuje i bez posta, i bez molitve i bez ispovesti, ne treba svestenike i narod kritikovati za to. Ali isto tako treba biti poslusan i onim Episkopima koji traze od pricesnika post, molitvu i ispovest.

Da bi svako postovo naredjenja vise instance, nikada nebi bilo ovih problema. Dakle ja kazem neka svako radi onako kako mu Episkop kaze.

To svakako. 

Ali ovde ne govorimo sad da bismo propisivali nekome nešto, nego da istražimo s bogoslovskog i iskustvenog aspekta Crkve kakvo je stanje stvari, kako je bilo i šta je ono što je zapravo pravoslavno, a šta ne.

[Semberac]

A ja se licno drzim prakse kakvu je sv. vladika Nikolaj opiso u knjizi Vera Svetih.

Patrijarh Pavle je takodje pisao da vernik treba najmanje 4 puta godisnje da se pricesti ali po mogucnosti (po stepenu njegove revnosti) da se treba i cesce pricescivati.

[Guest Evgenik]

Обрати пажњу - најмање, као неко снисхођење и икономија према слабима у вјери.

Причати о томе да се Срби пречесто причешћују је исто реално као и причати како имају превелике плате.

[Guest свештеник Иван]

Oče Ivane, mislim da nije zgoreg ponovo istaći da vama kao svešteniku niko i ne osporava Pričešće kad god služite - naprotiv, vaša je "dužnost" i "obaveza" da se pričestite kad služite. I kao što sam istakao ranije, mislim da upravo u pitanju pričešćivanja sveštenika leži razrešenje ovog problema. Jer, svako ko iole malo zagrebe ispod površine, videće da sveštenici nikad (do u skorije vreme) nisu bili neka od naroda odvojena i duhovno povlašćena kasta, već naprotiv - oni (tj. vi) su uvek bili samo predstojatelji na Evharistiji, vozglavljenje Crkve (sveštenik kao simvol Hrista - glave Crkve i laos kao Njegovo telo), a jedinstvo tela i glave, odnosno realizacija tog simvola se projavljuje samo i isključivo kroz Evharistiju. Dakle, kada bi se zagrebalo dublje i istražilo otkud odjednom u pravoslavlju latinski klerikalizam i povlašćenost sveštenstva u odnosu na laos, došli bi bliže odgovorima i rešenju za narod. Naravno, veliku krivicu za sve snosi latinska kategorizacija i razgraničenje nerazgraničivog u bogoslovlju, koju smo mi oberučke prihvatili.

Ја намерно истичем то "да мени оспорава Приичешће" када оспорава неком из црквене заједнице ( а који није под никаквом забраном- епитимијом). То да је Причешће "моја дужност и обавеза" може само као и сваког другог хришћана. Ако је то МОЈА ДУЖНОСТ КАО СВЕШТЕНИКУ- онда је то ништа друго него клирикализам. Ако се причешћујем по "службеној дужности" онда је боље да се и не причешћујем.

Лепо си рекао да ту лежи решење проблема, а то протојереј Правдољубов није сагледао- колико сам до сад прочитао.

[Guest Evgenik]

Ако је то МОЈА ДУЖНОСТ КАО СВЕШТЕНИКУ- онда је то ништа друго него клирикализам.

Ако се причешћујем по "службеној дужности" онда је боље да се и не причешћујем.

Управо тако.

[Guest свештеник Иван]

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,8874.msg252717.html#msg252717

Још један аргумент у прилог томе да крштење треба да се обавља на црквеном сабрању јесте чињеница да је чин примања у Цркву, фактички, рукоположење у чин лаика. На новокрштеног се полажу руке и помазује се уљем. Облачи се у бело, као старозаветни цареви и свештеници. Секу му се власи, што значи да се потпуно предаје Богу. Постаје члан царског свештенства. У свим раним порецима примања у Цркву било је садржано полагање руку од стране епископа, данашња форма чега је миропомазање. Ако новокрштавани добија своје свештеничко звање за Цркву, јер сви дарови Духа су за служење Цркви, то значи да треба да га добија у Цркви, тј. на евхаристијском сабрању, на ком су, поред клирика, присутни и они који већ јесу лаици, који већ јесу у оном чину у који се новокрштавани прима.

[Неша]

Ne podmećem ja ništa. Onaj ko uči ljude da dolaze redovno na liturgije, da žive hrišćanski, a da se pričešćuju samo 3-4 puta godišnje, taj kao da ih uči da se ne pričešćuju uopšte, odnosno, kao što sam rekao, obesmišljava samu Evharistiju kao Tajnu Crkve, zato što ne uči narod o suštini Crkve i o značaju Pričešća.

A ja to ne samo da sam čitao, nego sam i doživeo, kao i mnoge druge naopake stvari o kojima - gle čuda - niko nigde ne govori.

Заиста нисам нигде прочитао да неко учи вернике да се причешћују свега три,четири пута годишње...али никако аутоматски на свакој Литургији без неопходне припреме.

Свети Игњатије Брјанчанинов упозорава :

""Човек нека испитује себе (Кор.11,28) нека провери себе,пре него што приступи Светим Тајнама и ако се заглибио у греховну прљавштину нека се уздржи од страшног причешћа да не би навршио меру и да не би запечатио своје грехове најтежим грехом :изругивањем над Светим ХристовимТајнама,изругивањем над Христом.Пре смелог уласка на свадбу код Сина Божијега нека се побрине за за своју душевну ризу :она се пере,она се чисти од греховних мрља,ма какве ове мрље биле,неизрецивом милошћу Господа уз наше покајање.""

Ако се мирјанин вештачки чешће причешћује без подвига дубљег покајања и без исповедања сагрешења може да доведе до оног о чему апостол Павле каже : '' Тако који једе овај хлеб и пије чашу Господњу недостојно,биће крив телу и крви Господњој.Али човек нека испитује себе,и таконека једе и од чаше нека пије.Јер који недостојно једе и пије,суд себи једе и пије,неразликујући тела Господњега.Зато су многи међу вама слаби и болесни....(Прва Коринћанима 11,27-30) ''

Оче Иване да ли ви сматрате да је пред Причешће неопходна исповест ?

[Guest Evgenik]

Нешо брате, тај канон је за оне који су одступили од Цркве и престали да живе хришћанским животом.

Које је оправдање да се св.Причешће ускраћује људима који посте више од пола године и воде уредан духовни живот (читај: кају се непрестано)?

[Guest свештеник Иван]

Оче Иване да ли ви сматрате да је пред Причешће неопходна исповест ?

Ипак бих желео да ми објасниш шта под овим подразумеваш. Не знам да ли си прочитао да сам написао да онај који мисли да нема греха, да није грешан, да се не причешћује јер се причешћује на своју вечну пропаст?

А ово ћеш ми мало појаснити шта подразумеваш.

[Mиљан Танић]

Niko nigde nije nikog učio da se pričešćuje bez pripreme.

No, problem je kad se značaj pripreme izdiže iznad značaja samog Pričešća, koje u pravoslavnom predanju i učenju nije neka zasebna Sveta Tajna, nego Tajna Crkve.

Onaj ko Boga toliko voli da želi s njim da se sjedinjuje (= pričešćuje) valjda svakako čini sve da živi u skladu s tom ljubavlju. Kao što čovek kada je zaljubljen čini sve da bi udovoljio voljenoj osobi.

Ali rekoh već, ne mogu za sveštenike da važe jedna pravila, a za laike druga. Stoga, ako je za sveštenika dovoljno da posti sredu i petak i pričesti se, dovoljno je i za laika.

A ja sam već na više mesta rekao i ponavljam: onaj ko uporno mantra kako "treba" živeti hrišćanskije, kako se treba kajati ("dublje") itd. itd. zapravo samo projavljuje katoličke prakse koje su se uvele u pravoslavlje, kao i činjenicu da u narodu vlada opšta lenjost da se uopšte i trude da žive hrišćanski. Hrišćanski život je nešto što hrišćaninu treba da se podrazumeva, a ne da priča kako ne može to da ispuni. Jer onaj ko kaže da ne može da ispuni - neće to ni ispuniti, a neće se ni truditi. A trud je ono što je bitno. A onome ko voli Boga i (samim tim) želi da se s njim sjedinjuje, takav trud će se podrazumevati, te ne vidim kakva je prepreka za redovnim pričešćivanjem.

No, vratiti se naprosto na početak i krenuti od latinskog klerikalizma koji se kod nas uvukao.

[Милан Меденица :)]

додао сам још један текст о честом причешћивању, овај пут од светог Јустина Поповића

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,6097.msg252098.html#msg252098

цео је текст, па барем обратите пажњу на болдовано.

Преподобни Авва Јустин ћелијски :

'' Имајући у виду сву неизмерну важност Светог Причешћа за хришћанина,свети апостол благовести :''Стога,ко недостојно једе овај хлеб или пије чашу Господњу,биће крив телу и крви Господњој ''.

А ко ''недостојно '' једе тело Господње и пије крв Господњу ? Онај који непокајан и неисповеђен приступа Светом Причешћу.Онај који без предходне припреме постом и молитвом приступа Светом Причешћу.Онај који и после Светог Причешћа остаје свесно при својим гресима,при своме грехољубљу,те је,по речима светог апостола,као пас који се враћа на своји бљувотињу....''.

добро, па?

имаш среде, петкове, једнодневне, вишедневне, 4 велика поста, УВЕК више посних него мрсних дана.

ко држи и треба да приступа, тај је ионако већ освешћен и труди се.

кад већ држи тако, сигурно се исповеда јер има свест чему служи причешће.

остали, болесни, труднице, деца, старци и појединачни случајеви према благослову, пошто не можемо неког терати да умре да би се обожио.

уосталом, ионако је свакоме индивидуално мерило кад се причешћује и колико пости да би се што чешће причестио и ПРИВУКАО да редовније прилази путиру, а НЕ да се одбије од путира.

у чему је проблем, овде нико није ни причао да треба причешћивати без икакве припреме?

нити се неко од нас овде, који пишемо, не причешћује без припреме или добијеног благослова.

[Милан Меденица :)]

искрено, мислим да је професоркин превод доста лош јер се губи смисао а мислим да није довољно упозната са теологијом, колико са језиком, па одатле губитак.

Рецезент књиге је Епископ жички Хризостом са чијим благословом се и издаје књига. Неверујем да он дели твоје мишљење о несручности преводиоца...

вера је једно, знање је друго.