Знате ли да разграничите осуду од критике???

[Зорица екс Милева]

Сви смо мање више склони осуди, али врло често се кажемо ја тог и тог критикујем за његово добро, да се поправи и размисли о себи. Колико је то у ствари само мазање сопствених очију и сакривање сопственог гријеха под плаштом назови бриге? Успијевате ли да одвојите ове двије ствари и у којој мјери?

[Пивопија]

Не волим да глумим неког душебрижника и наслађујем се његовом муком. Зато саветујем само оне најбоље другаре са којима сам потпуно искрен и чији савети ми много значе, као и њима моји. Када се међусобно разумете са оним кога саветујете онда нема никаквих проблема.

[PACTKO]

Мислим да знам, јер увек кад осетим нелагоду у стомаку и кад ми је непријатно да изговорим речи, знам да је осуда, а не добронамерна критика.

[JESSY]

Мислим да знам шта је шта...али исто тако знам да једно и друго треба да избегавам...прво, ја лично се  не осећам добро кад то радим, а друго, кад се другој особи каже директно у лице шта мислиш , њој се то никако не допада...то је моје искуство...трудим се да не држим предавања никоме, јер ко каже да сам баш ја у праву по неком питању, али кад стварно имам потребу да некој мени блиској особи изнесем своје мишљење, она се веома увреди, брани се од нечега и не жели да призна и оно што је очигледно, па макар било и на њену штету...тако да

Знам да у мом окружењу не постоји особа са којом бих могла да будем потпуно отворена.... 0110_hahaha а тако бих то желела...да будем просто оно што јесам а да неко то погрешно не протумачи...да нико не буде повређен...

[Пивопија]

кад се другој особи каже директно у лице шта мислиш , њој се то никако не допада

Тачно, зато ме доста људи не подноси...

[Зорица екс Милева]

Temu sam pokrenula zbog sopstvenog nazovi problema. Ne volim da držim slovo nikome, ali nekad prosto se nametne situacija. Kažu da tada imam oštar jezik. Ljudima se generalno ne sviđa istina, pogotovo kad se radi o njima samima. A ja sam opet sklona onome što na umu to na drumu, nisam baš taktična ali  . Elem, naljute se poslije, i odu, ali pri prvom problemu eto ti ih ponovo natrag. Naravoučenije ISTINA ZAISTA OSLOBAĐA, ako ne u datom trenutku ono poslije izvjesnog vremena. E sad, osuda ili kritika? Pitanje je sad! Kod mene je razlika u tome što one koji su mi stvarno bliski uvijek kritikujem, a ne osuđujem jer ih volim i sposobna sam da razumijem njihov pad. One koji mi nisu bliski i koje ne poznajem osudim po slabosti svojoj, i mnogo žalim što ne mogu da to prevaziđem, ali daće Bog. Osuda je uvijek nešto što mi kao misao proleti kroz glavu i ono zbog čega se poslije kajem danima.

[Пивопија]

Настави тако, увек им кажи истину и оно што заиста мислиш. Боље по њих а и по тебе!

[Зорица екс Милева]

Због ове моје "мане" многи људи су ми окренули леђа, али касније су неким својим поступцима покушавали да ми покажу да им је жао. Често сам имала прилике да чујем - ја знам да си ти у праву, али ја волим да радим по своме па мекар и била у криву. Е ово никад нисам контала.

[Mamica Forumska]

Ljudi vrlo teško prihvataju da ih neko kritikuje. Kada osjete da je kritika osnovana trude se da ne pokažu da nisu u pravu i svako uporno kritikovanje kod većine izaziva ljutnju.Ovo pogotovo važi za osobe sa kojima nismo bliski, pa svaku našu primjedbu shvataju kao atak na njihovu ličnost.Ja se trudim da u razgovoru sa ovakvim osobama, jasno iznesem svoje mišljenje o spornoj temi,ali izbjegavam da mjenjam njihovo po svaku cijenu,jer su to po meni besmislene rasprave.Kada se radi o meni bliskim osobama onda se "ubjeđujemo " dok ne nađemo prihvatljivo rješenje,a da ne osuđujemo jedni druge.Ako već treba osuđivati onda se trudim da osudim postupak ,a ne osobu.

[Пивопија]

Ево две поуке које се добро уклапају у тему:

Ако твој пријатељ чини осјетне погрешке, не снебивајући се укоравај га, - то је прва обавеза пријатељства.

Ако ли пак на порок пријатеља гледаш равнодушно и не стараш се о његовој поправци, тиме јавно објелодањујеш себе да си и ти сумњивога поштења.

Пријатељ се тиме и разликује од ласкавца што ласкавац ради насладе и уживања бесједи, док пријатељ говори и оно што може огорчити (тј. ако пријатељу истину каже у очи).

Св. Василије Велики

Искрени друг је бољи од свакога рођака.

Ништа на свијету нема прекрасније од пријатељства. Оно служи као утјеха садашњега живота. Шта може бити веће и драгоцјеније од тога када имаш коме открити своје срце, подијелити оно што је тајно, повјерити му оно што је од других сакривено? Шта може бити утјешније него ли када имаш искрено преданог ти човјека који дијели с тобом радост када си у добру, у несрећи пак узима саучешће, у страдању пружа ти савјете и утјехе?

Св. Амвросије Милански

[emilija]

Citam vas i puno mi je srce. Zbog saznanja da u ovom mraku, gde svako svakog gazi nije bitno iz kog razloga i (samo) opravdanja, ima ljudi kojima je vaznije kako ce se osecati drugi nego oni sami.

Ima ljudi koji preispituju sebe, svoje kriterijume, vagaju sta ce reci i ulaze u dusu drugoga kako ce to drugi primiti.

Nekako bezim i od jednog i od drugog, a ne valja, eto....ako bas moram, draga Mileva da kritikujem nekoga do koga mi je stalo, znam da je nesto najvaznije u tome - nacin na koji cu kritikovati. Blago, ali odlucno, da se zna da kritikujem postupak a osobu volim....tu sam negde otprilike.

[emilija]

Inace, nismo isti, pa kritikuj, sta da ti kazem....suvishe cesto mi se desavalo da ne kritikujem na vreme ili ne postavim limite drugome dokle ce da me vredja, te u pravu si, sakrivanje istine me nije oslobodilo nego donelo mnogo patnje koja me onesposobi za davanje onima kojima treba, tako da.....

Podseti me na moju prijateljicu, jednog andjela od zene koja odmah kaze ako je pitana ili provocirana , inace ne.Bliskima se ne libi da iskritikuje za njihovo dobro. Ali nacin na koji to radi, najprirodnije nekako, najcistije, jasno se oseti da tu nema ni truna zlobe ili osude ili samohvale....a mislim da je sve zato sto nije sujetna ama nimalo  0102_laugh

[Зорица екс Милева]

Ti si zlato jedno sejo 

[emilija]

"Osuda je uvijek nešto što mi kao misao proleti kroz glavu i ono zbog čega se poslije kajem danima. "

hehe, i ti si:)

to je ta borba, taj put na kojem nikad ne znas dokle si stigao, a ja se pitam cesto i da li sam ga utrefila uopste....decenijama se nisam uopste kajala, onda je sledila druga krajnost preteranog kajanja i skoro ocaja, gde je djavo odigrao glavnu ulogu kad ti preuvelicava sve i prestravljuje mislima da je i kasno i previshe greha...

onda na teske muke trazish sredinu, ali zaista uski put sa previshe stranputica i levo i desno ka provaliji.

Tada su mi sveti Oci davali odgovore kroz ostavljenu pisanu rec....cini ono sto ti donosi MIR, a sto nije od Gospoda odbaci...."po plodovima njihovim poznacete ih"...tu je sva mudrost naseg ponasanja, kritike prema drugima, osude samog sebe...mislim...hvala Gospodu za sve:)

[Милан Меденица :)]

мислим да да, и све више.