Паралеле између догматике Светог аве Јустина и митроплита Јована Зизјуласа

[Hana]

Није "Догматика" него "Савремена теолошка мисао", а предаје +Максим.

Извињавам се, мало сам уморна, управо сам се сетила да овај предмет предаје владика Максим. Да он воли да се бави оваквим паралелним темама различитих учитеља Цркве. Изненадило ме је да га врло занима и тема Исихастичке молитве. Један колега је недавно бранио дипломски рад на тему Исихастичка молитва и њена повезаност са литургијом код владике Максима и рекао је баш да га је дотакло што је покушао да постави исихастичку молитву на оно место у Цркви које јој заиста припада.

[дибидусрус]

Треба пажљивије читати св. Јустина. И треба знати ово. Митр. Зизјулас је ученик Флоровског, а нека истраживања указују да је Јустин најпре близак Флоровском ( имате у зборнику Црпска теолошка мисао 2006 или 2007. година.)Иначе то ми је било за дипломски у Русији.

[Mиљан Танић]

Треба пажљивије читати св. Јустина. И треба знати ово. Митр. Зизјулас је ученик Флоровског, а нека истраживања указују да је Јустин најпре близак Флоровском ( имате у зборнику Црпска теолошка мисао 2006 или 2007. година.)Иначе то ми је било за дипломски у Русији.

Profesor Lubardić je napisao knjigu "Јустин Ћелијски и Русија, путеви рецепције руске философије и теологије", i mislim da se u njoj dotiče toga dosta.

Evo i prikaz:

http://www.eparhija-backa.rs/novosti/prikaz-knjige-bogdan-lubardic-justin-celijski-i-rusija-putevi-recepcije-ruske-filosofije-i-t

[дибидусрус]

Јесте. Треба да је то тамо.

[Milan Nikolic]

Једном приликом, читајући догматику аве Јустина, подвлачио сам оне цитате који су идентични са ставовима Митрополита Ј. Зизјуласа, очекујући управо овакву прилику где ће се дискутовати о томе. У питању су биле изјаве најдубљих догматских мисли.

Сада немам времена да подробно анализирам и изведем једну листу са поређењима.

[Hana]

Слажем се, ово је захтевна тема за коју треба издвојити доста времена.

[Guest - . . .-]

Мене изузетно интересује ова тема и са великом пажњом ћу је пратити.

Треба свакако поменути разлике. Може ли неко о кључној разлици имађу поимања Бога Свете Тројице код Преп. Јустина и Митр. Јована? Мислим да је Тријадологија кључна разлика, а самим тим и поимање Личности и суштине.

Волео бих када би ово неко могао да проанализира. Милане, не би било лоше да то што си подвлачио овде и представиш. Иначе, свака част за труд.  0110_hahaha

[Guest - . . .-]

И ово је битно: Који Свети Оци су полазна тачка Преп. Јустина и који Свети Оци су полазишна тачка Митр. Јована, као да ли постојисарадња у мислима тих отаца.

Иначе, Догматске Теме Митрополита Јована су заправо записи са предавања студената, као и Еклисиолошке теме. То и није баш неко право мерило књиге, с тим што је још и превод у питању (не спорим, превод је одличан, само констатујем)

За сву браћу и сестре који желе да се позабаве овим питањима:

https://www.pouke.org/library.php?cid=33&id=440&do=view

Догматика Аве Јустина

https://www.pouke.org/library.php?cid=59&id=396&do=view

сабрана дела Митрополита Јована

Наравно, свега има на ЖРУ  0110_hahaha

[uros]

Треба пажљивије читати св. Јустина. И треба знати ово. Митр. Зизјулас је ученик Флоровског, а нека истраживања указују да је Јустин најпре близак Флоровском ( имате у зборнику Црпска теолошка мисао 2006 или 2007. година.)Иначе то ми је било за дипломски у Русији.

Profesor Lubardić je napisao knjigu "Јустин Ћелијски и Русија, путеви рецепције руске философије и теологије", i mislim da se u njoj dotiče toga dosta.

Evo i prikaz:

http://www.eparhija-backa.rs/novosti/prikaz-knjige-bogdan-lubardic-justin-celijski-i-rusija-putevi-recepcije-ruske-filosofije-i-t

Citam upravo, ima reci o tome (uticaju o. Florovskog na sv. o. Justina). Tek se dotakao teme, pasteovacu ako bude usao u detalje o tome.

[Mиљан Танић]

Треба пажљивије читати св. Јустина. И треба знати ово. Митр. Зизјулас је ученик Флоровског, а нека истраживања указују да је Јустин најпре близак Флоровском ( имате у зборнику Црпска теолошка мисао 2006 или 2007. година.)Иначе то ми је било за дипломски у Русији.

Profesor Lubardić je napisao knjigu "Јустин Ћелијски и Русија, путеви рецепције руске философије и теологије", i mislim da se u njoj dotiče toga dosta.

Evo i prikaz:

http://www.eparhija-backa.rs/novosti/prikaz-knjige-bogdan-lubardic-justin-celijski-i-rusija-putevi-recepcije-ruske-filosofije-i-t

Citam upravo, ima reci o tome (uticaju o. Florovskog na sv. o. Justina). Tek se dotakao teme, pasteovacu ako bude usao u detalje o tome.

OFF:

Javi i da li valja knjiga, da uzmem da čitam. Ja sam samo bio na promociji i zvučalo je mega.

[дибидусрус]

Св.Јустин је врло важан за 20. век. У Русији крајен 19. век И 20. долази до покрета неопатристика, руска религозна филозофија. Св. Јустин је настављач истих, али он је колоквирао, фактички дао закључак.

После је била револуција и десиле су се неке историјске промене. Почиње под утицајем, како рекох, тих јављања 19, и 20. века да се развија мисао руских емиграната.

Дакле, и св. Јустин и митр. Јован имају исто извориште.

[Hana]

А где је нестао мој коментар због ког је и отворена нова тема? О триадологији аве Јустина и о томе да ли има подударности са триадологијом митрополита Зизјуласа! Такође не могу да нађем тему Анафора у православном богословљу. У ком је делу форума?

[Sherlock H.]

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,10219.msg314680.html#msg314680

[timjančica]

predlažem da pogledam već citirano na ovu temu, i postavimo problematiku.

predmet tumačenja, sledeća rečenica:

Ми верујемо, значи, у Господа Бога који јесте. У нашег Оца небескога кога увек славимо у три лица, значи, Оца и Сина и Духа Светога! Тројица је јединица. Јединица у Тројици. Не заједница како екуменисти уче! Него јединица! -otac simeon, rečeno na videu.

šta o tome kaže justinova dogmatika, a šta dogmatika jovana z., šta sveti oci. prenijet ću ovdje citate sa teme:

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,4462.275.html, tako da uzmemo u obzir ono već napisano o tome:

eво шта је отац Симеон рекао:

Цитат

Ми верујемо, значи, у Господа Бога који јесте. У нашег Оца небескога кога увек славимо у три лица, значи, Оца и Сина и Духа Светога! Тројица је јединица. Јединица у Тројици. Не заједница како екуменисти уче! Него јединица!

Ако нисте (скоро) читали Догматику аве Јустина, дозволићете да упоредимо речи оца Симеона са оним што нас учи ава Јустин.

Цитат

ПРЕПОДОБНИ ЈУСТИН ЋЕЛИЈСКИ

ДОГМАТИКА ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

ТОМ I

ДЕО ПРВИ - ОДЕЉАК ДРУГИ

Бог у суштини

22. Догмат о Светој Тројици

Заснована на вери у Свету Тројицу, Црква је увек живела учењем Светог Откривења о Троличном Божанству, верно га чувала, многе муке и борбе за њега поднела, и према потреби изражавала га, краће или опширније, у својим древним символима, вероисповедањима, свештенородњама, славословљима, литургијама, молитвама, песмама, возгласима, док га најзад није дефинитивно и завршно изразила у Никејоцариградском Символу вере. Првих осам чланова чланова овога Символа садрже неизменљиву догму Цркве о Светој Тројици. А опширније је то учење Црква изразила у Исповедању вере које наречени епископ свечано изговара у храму приликом хиротоније. Оно гласи:

Верујем у једнога Бога у трима Лицима: Оца, и Сина, и Светога Духа, раздељивог у смислу личних својстава, а нераздељивог по суштини. Једна и иста је васцела Тројица и васцела Јединица; Јединица по суштини и природи, а Тројица по личним својствима и називима Оца, и Сина, и Светога Духа.

У такозваном Атанасијевом символу учење Цркве о Светој Тројици изражено је врло прецизно и тачно. Он гласи:

„Вера васељенска ова је: да једнога Бога у Тројици и Тројицу у јединици поштујемо, не сливајући Ипостаси нити раздељујући суштину. Јер je једна ипостас Оца, а друга — Сина, а другачија — Светога Духа.

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/AvaJustin/DogmatikaPravoslavneCrkve/DogmatikaPravoslavneCrkve23.htm

Догматика аве Јустина каже исто:

Цитат

Догмат о Светој Тројици

Верујем у једнога Бога у трима Лицима: Оца, и Сина, и Светога Духа, раздељивог у смислу личних својстава, а нераздељивог по суштини.

Једна и иста је васцела Тројица и васцела Јединица; Јединица по суштини и природи, а Тројица по личним својствима и називима Оца, и Сина, и Светога Духа.

У такозваном Атанасијевом символу учење Цркве о Светој Тројици изражено је врло прецизно и тачно. Он гласи:

Вера васељенска ова је: да једнога Бога у Тројици и Тројицу у јединици поштујемо, не сливајући Ипостаси нити раздељујући суштину. Јер je једна ипостас Оца, а друга — Сина, а другачија — Светога Духа.

Цитат

Митрополит Ј. Д. Зизиулас

ДОГМАТ О БОГУ ТРОЈИЦИ ДАНАС

Хитно је потребно да се Екуменизам суочи са проблемом Свете Тројице, и то у вези са две ствари:

…

(2.) На нивоу дијалога са другим верама, који нагло окупира дневни ред Светског Савета Цркава као и Папски Савет за унапређење Хришћанског Јединства у Ватикану, проблем Свете Тројице треба да буде централни проблем.

Екуменски задатак који стоји пред Хришћанским Црквама данас, било у односима једне према другима, или при њиховом дијалогу са другим верама, у све више плуралистичком свету нашег времена, захтева да гледамо не само на логичке или философске (у превасходно аналитичком смислу) аспекте догме о Светој Тројици, већ такође, ако не и углавном, на животну важност ове догме. Судбина ове догме у контексту наше актуелне ситуације углавном ће да зависи од тога да ли она има икаквог значаја за људско трагање за смислом у животу.

probat ću postavit još par citata, da bi se moglo diskutovati...

[Александар Милојков]

Шта каже Символ вере? У ког Бога верујемо? Не може суштина да претходи личностима, па таман то написао и Ава Јустин. Не може, јер Символ вере каже другачије: Верујем у једнога Бога Оца, а не у једнога Бога (једну божанску природу) у три лица.