Jump to content

Символ Вере код православних и римокатолика

Оцени ову тему


Препоручена порука

pa njemu je problem navodno time smo priznali Vatikan?

Никако! Наравно да нисмо. Ми сматрамо да смо Једна Света Католичка (=Католичанска) и Апостолска Црква, а да су они расклонци и јеретици. Име Источна Православна Црква се користи за секуларна питања да не би дошло до бркања са Римокатоличком... Иначе у званичним одлукама свеправославних сабора користи се назив Католичка Црква, а не Православна. Уосталом само Православна Црква и може бити Католичка, јер Црква Христова не може бити јеретичка тј. она мора бити правоверна.

"He who fights with monsters should look to it that he himself does not become a monster... when you gaze long into the abyss the abyss also gazes into you..." — Friedrich Wilhelm Nietzsche

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 46
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

што је једноставно не користити израз САБОРНА

Мора се признати да саборна и није баш најсрећнији превод речи католичка. Уопште овај тренутни превод Символа на српски је доста лош...

"He who fights with monsters should look to it that he himself does not become a monster... when you gaze long into the abyss the abyss also gazes into you..." — Friedrich Wilhelm Nietzsche

Link to comment
Подели на овим сајтовима

a koja je razlika izemdju ove ΚαθολιΚὴν

i ove reci ΚαθολιΚός

ili je zapravo nema....

Link to comment
Подели на овим сајтовима

a koja je razlika izemdju ove ΚαθολιΚὴν

i ove reci ΚαθολιΚός

ili je zapravo nema....

ΚαθολιΚὴν стоји у Символу, док је кαθολιкός титула првог-међу-једнакима православне цркве Грузије и неких аутокефалних мијафизитских цркви... прво је једно од четири обележја цркве (једна, света, католичка, и апостолска), а друго је епископ...

"He who fights with monsters should look to it that he himself does not become a monster... when you gaze long into the abyss the abyss also gazes into you..." — Friedrich Wilhelm Nietzsche

Link to comment
Подели на овим сајтовима

pa njemu je problem navodno time smo priznali Vatikan!

Хахахахаха! Каква глупост. Ми познајемо само римокатоличку цркву, а Црква је једна, света, саборна (или још боље католичанска) и апостолска.

Призван или не, Бог је увек ту

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Свети Василије Велики, највећи и најпризнатији међу Светим Оцима и епископима,

заповедио је презвитерима (Василије Велики, Писмо 113, Писмо свештеницима у Тарсу)

да се у евхаристијско општење приме (ваљда по икономији) и јеретици

- они који не исповедају најправославније у вези Духа Светог,

само да исповеде да Дух Свети није Божије створење.

А узмемо у обзир да Римокатоличка Црква исповеда не само да Дух Свети није Божије створење,

већ исповеда да је Дух Свети личност - Треће лице Свете Тројице, а филиокве ставила у заграде.

,,Јер Отац не суди никоме, него сав суд даде Сину, да сви поштују Сина  као што  поштују 

Оца!"   Јеванђеље, Јн 5:23

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Kо jе рекао да није? :)

A колика је мања разлика између православних и римокатоличких хришћана,

него између православних и ових правих јеретика са којима је Св. Василије Велики водио дијалог?

Након тога, огромном већином прихватили су да Дух Свети није створење,

али да ипак није ни личност, и Свети Василије је успоставио евхаристијско јединство са њима,

и на то је обавезао и православне презвитере.

Шта рећи данас када сви хришћани исповедају исти Символ вере:

-источни православци,

-оријентални православци,

-асирска црква истока (тзв. несторијанци)

-традиционалне цркве протеста против папе (агликанци, лутеранци, калвинисти... баптисти...

па чак и секта адвентиста, исповедају Никео-цариградски Символ вере),

-римокатолици (са додатком филиокве).

,,Јер Отац не суди никоме, него сав суд даде Сину, да сви поштују Сина  као што  поштују 

Оца!"   Јеванђеље, Јн 5:23

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Kо jе рекао да није? :)

A колика је мања разлика између православних и римокатоличких хришћана,

него између православних и ових правих јеретика са којима је Св. Василије Велики водио дијалог?

Након тога, огромном већином прихватили су да Дух Свети није створење,

али да ипак није ни личност, и Свети Василије је успоставио евхаристијско јединство са њима,

и на то је обавезао и православне презвитере.

Шта рећи данас када сви хришћани исповедају исти Символ вере:

-источни православци,

-оријентални православци,

-асирска црква истока (тзв. несторијанци)

-традиционалне цркве протеста против папе (агликанци, лутеранци, калвинисти... баптисти...

па чак и секта адвентиста, исповедају Никео-цариградски Символ вере),

-римокатолици (са додатком филиокве).

Изгледа да је тебе тотално излудео Женевски екуменизам...

"He who fights with monsters should look to it that he himself does not become a monster... when you gaze long into the abyss the abyss also gazes into you..." — Friedrich Wilhelm Nietzsche

Link to comment
Подели на овим сајтовима

једно је бодоти дијалог али мислим да не треба са служивати са њима..и да је учествовање СПЦ на молитвеној осмини у Дубровнику грешка

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 3 weeks later...

Kanoni (tipa: "Епископ, или презвитер, или ђакон, који се са јеретицима само и молио буде, нека се одлучи"),

ne odnose se na strogu zabranu molenja sa hriscanima koji danas postoje, jer svi oni, danasnji hriscani:

-hriscani rimokatolicke crkve,

-hriscani tradiciolanih crkava protestantizma protiv pape

(luteranci, anglikanci, kalvinisti.. baptisti),

-hriscani orijentalni i

-hriscani crkve istoka tj. asirske crkve

(rodna crkva naseg Sv. Isaka Sirina ili Ninevljanskog),

ispovedaju, u sustini, istu apostolsku veru u Hrista,

sto nije bio slucaj sa ovima za koje kanoni zabranjuju da se zajedno molimo!

Nije se sa onim jereticima bilo moguce moliti, jer su oni bili u glavnom gnostickomisleci,

prosto receno, nas Bog nije bio i njjihov (gledano po onome sta su ispovedali!).

Medjutim,

gore pobrojani, polazeci od onoga osnovnog i sustinskog,

a sto je zajednicko svim danasnjim hrisanima (cemu u prilog idu i najnovije saborno donete izjave

koje su dostavili po pitanjima svog ispovedanja vere),

daju prostora za iskricu - stati i zajedno se pomoliti Onome u koga zajedno verujemo.

Ako su svi voljni i spremni da saslusaju i razumeju suprotnu stranu, u medjusobnom, ekumenskom razgovoru,

a potvrdjeno je iz dosadasnjeg iskustva da jesu (slava Bogu), u duhu bratskog odnosa, mogu uvideti

i (hvala Bogu) uvidjaju, da u svojim molitvama odaju istu slavu i velicinu, svi zajedno isto ispovedajuci Hrista,

odajuci mu istu slavu i cast, silu i vlast, klanjanje i poslusnost, zajedno sa Ocem Njegovim i Svetim Duhom,

Njemu kao Stvoritelju svega i Spasitelju svih.

Na ovom putu ohrabruje svest da je neuporedivo manja razlika danas izmedju hriscana,

nego izmedju onih duhoboraca i hriscana,

koji su, doduse na kraju prihvatili da Duh Sveti nije stvorenje,

ali da nije ni osoba (licnost), a pored toga Sv. Vasilije Veliki obaveza prezvitere

da ih prime u evharistijsko opstenje!

Naravno,

okolnosti u kojima je Crkva bila u vreme Sv. Vasilija Velikog bile su drugacije od danasnjih.

Danas mozda i nije potrebna tolika ikonomija koju je Sv. Vasilije Veliki zagovarao

ali imati ovakva zajednicka molitvena sozercanja, poput molitvenih osmina u Dubrovniku i sl.

svakako ne treba osudjivati.

Uzmimo i primer Svetog Nikolaja Lelickog, Ohridskog i Zickog,

koji se molio i sa drugim hriscanima u Americi, vodio dijalog ljubavi i cak,

ako je i to zaista istina, pricascivao baptisticku decu.

,,Јер Отац не суди никоме, него сав суд даде Сину, да сви поштују Сина  као што  поштују 

Оца!"   Јеванђеље, Јн 5:23

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...