Мати Макарија

[Guest Izida]

Мати Макарија Соколичка (световно Милица Обрадовић) најпознатија је монахиња Српске православне цркве, иконописац, аутор више књига и игуманија манастира Соколица смештеног на брду изнад Звечана, на Косову.

Рођена је 1940. године у Сталаћу од оца Луке, жандармеријског подофицира родом из Лике, и мајке Видосаве, девојачко Милинковић, родом из славонског села Боботе. Оца су јој током рата стрељали партизани, а мајка после ослобођења са још три њене сестре – Братиславом, Љубицом и Смиљом прелази у банатско село Баваниште крај Ковина. Ту упознаје личког досељеника Милу Ранисављева – Теслу да би, након венчања, породица прешла да живи у Ковину. Четири сестре добијају 1949. године још једну, Даницу. Мајка Видосава се запошљава у ковинској Болници као куварица, док је отац радио у Смедереву као жељезнички радник. Милица је основну школу завршила у Ковину, а гимназију у Смедереву увек као изразито добар ученик. У Београду уписује природно – математички факултет, одсек за хемију, и завршава га у року. На факултету ради као асистент, да би убрзо након магистратуре отпутовала у Љубљану где је спремила и одбранила докторску дисертацију. Одбија понуду за изванредно плаћени посао у ИНИ и враћа се у Београд да би на факултету наставила са наставничким радом. Једно време била је и члан комунистичке партије, али веома рано одбацује ту идеологију и, вођена љубављу према православној вери, постепено најпре сама, а потом уз помоћ свог духовног оца владике Данила, тада викарског владике патријарха Германа, прелази под окриље вере. Крајем седамдесетих година и дефинитивно одлази у грчки манастир Ормилију на Халкидикију и тамо, након једногодишњег искушеничког стажа, постаје монахиња. У Солуну завршава и Теолошки факултет. Полиглота је и с лакоћом савладава и грчки језик. У Ормилији, на инсистирање игуманије манастира, почиње да се бави иконописањем и открива да поседује ванредан дар који касније наставља да развија. По повратку у Србију дуго је била без „свог“ манастира, али онда одлази у запуштени и пусти манастир Соколицу изнад Звечана и обнавља га, подиже нов конак и звоник, уводи струју, телефон, формира иконописачку радионицу и постаје омиљена монахиња на целом Косову. Осликала је и трпезарију Жичког манастира, а на молбу свог духовног оца, епископа будимског Данила, и сентандрејску цркву. Мати Макарија је имала више самосталних изложби у Београду, Франкфурту, Чикагу итд. Члан је УЛУПДС-а по позиву. Ради заједно са монахињом Антонином која уз њу такође постаје врстан иконописац. Написала је и неколико књига, а последњу је посветила свом духовном оцу.

[Guest Alefshin]

[Tanja]

Imala sam srecu da Mati Makariju upoznam dan pre objavljivanja knjige koju je posvetila svom duhovnom ocu. Srecu kazem jer mi je upravo ona razbila sve stereotipije vezane za monastvo. Tolika lepota koja isijava iz jedne tako otresite zene svesne vremena u kome zivi, tolika snaga u suoacavanju sa svim nedacama, sa osmehom! Razgovor sa njom prepricavam cesto, ta energija, to isijavanje, otvorenost, suze i snaga kada prica dozivljaje sa Kosova u vreme "mira". Pripadnici KFOR-a ili kako god se zove ta vojska su njeni gosti, ona sa njima govori na njihovom maternjem jeziku. Obrazovana, otvorena pa ona se na kran pela da oslikava. Izuzetna. Kada sam videla ovu temu nisam mogla da ne podelim sa vama, ali malo sam vam rekla, to je susret koji se prepricava, prozivljava ponovo...

[Guest Izida]

Za nju sam prvi put cula jos kao dete pre petnaest godina na casu veronauke,kad je jedan stari svestenik menjao mog veroucitelja,ispricao nam je

mnogo zanimljivosti,pa i tu da postoji monahinja ikonopisac,koja je dr hemije.Ja sam tad naglas rekla kako je to za svako divljenje,obzirom da su matematika,fizika i hemija nauke 21.veka.Kasnije sam citala o njoj i slusala dosta.Nije ona jedina tako sposobna,hajduk-zena,medju monahinjama.

Moja sestra i ja smo imale prilike da upoznamo mnoge.

Bas sam ovih dana zavrsila citanje njene knjige o vladiki Danilu.Ta knjiga me je i podstakla na teme o njima dvoma. 0409_feel

[Guest Izida]

   

[Guest Izida]

Ovo je Vaskrsli Gospod.Freskopisala ga je mati Makarija i nalazi se u Sabornom hramu u Sentandreji u Madjarskoj,gde je njen duhovni otac vladika

Danili Krstic obitavao poslednje godine ovozemaljskog zivota kao Episkop Budimski.Ova freska je poznata i pod nazivom Beli Gospod,jer se prema teoloskim pravilima Vaskrsli Gospod uvek ikonopise u belom.

[Милан Меденица :)]

ауууу велика благодат! види ти овај лепи лик како исијава! 1319_womens

[Ромејац]

Mati Makarija: Svetinja ne staje u kofer

 

Ako predamo Kosovo, izgubićemo dušu, poručuje mati Makarija, igumanija Sokolice: Znale smo da će Šiptari, ako odemo, odneti i popaliti sve u našem manastiru

 

 

ŽIVIMO u vremenu novog Kosovskog boja, jer se nalazimo u situaciji kao knez Lazar. Njegovih neprijatelja tada je bilo deset puta više, a protiv nas je cela Evropa. Pred nama je novi kosovski izbor. Da li ćemo, zbog toga što smo u dugovima i što nam je nacionalni ponos srozan do krajnje granice da prihvatimo uslove Hašima Tačija, koji veruje da može sve jer je dobio podršku Amerike, a možda i Nemačke. Ili ćemo reći „Ne, mi smo Srbi i borimo se za svoje, jer je Kosovo zemlja naših predaka, naša vekovna baština“ - pita se mati Makarija, igumanija manastira Sokolica, ugneždenog pod vrhom istoimenog brda, desetak kilometara istočno od Zvečana.

 

Bez obzira na odluku državnog vrha, srpski narod sa severa Kosmeta je već odlučio o svojoj sudbini, kaže.

- Mi monahinje se ne mešamo u politiku, ali znamo svoj narod sa severa Kosova. Veoma je ponosan, nerado savija glavu i ne radi sve što mu se kaže. Čvrst je kao onaj Njegošev orah „voćka čudnovata“ koji neprijatelj „ne slomi, al’ zube polomi“. Kad su drugi bežali, ovaj narod je ostao - kaže mati Makarija, koja ima veliki ugled među Srbima sa severa Kosmeta.

 

Prepričavaju oni njene podvige iz 1999, kad su vojska, policija i zbegovi iz južnog dela pokrajine išli ka centralnoj Srbiji, a mati Makarija u suprotnom pravcu, da spasava monahinje Deviča koje su teroristi držali u zatočeništvu. Tada su je viđali kako zaustavlja kolone izbeglica i govori im da ostanu na svojoj zemlji.

Sitna starica blagog lica, na kome blistaju pronicljive oči, naglašava da nije poreklom sa Kosmeta, ali da njene monahinje i ona po cenu života ne bi napustile manastir, iako je potpuno okružen selima koja su danas naseljena isključivo Albancima. Monahinje su 2004, u vreme martovskog pogroma nad Srbima, odbile ponudu danskih vojnika Kfora da ih evakuišu.

- Nismo htele. Znale smo da će, ako odemo, doći Šiptari, sve popaliti i odneti, a da se mi nikada nećemo vratiti. 

Rekle smo komandantu Kfora da smo mi monahinje život darovale Bogu, srpskoj crkvi i narodu. 

Da li će neko nas pobiti ili ne, to nije važno. Važno je samo da ostane naša crkva, jer dok je nje, biće i Srba, da dolaze i poju božansku liturgiju u njoj - priča mati Makarija.

Vojnici Kfora, iako naoružani do zuba, sa zebnjom su se osvrtali u strahu od albanskih bandi. Monahinje su objasnile da one, kao i svi Srbi sa severa Kosova, smatraju ostanak i opstanak pitanjem časti, poštenja i poštovanja zemlje predaka.

- Kazale smo da ne možemo da ostavimo manastir kome je ktitor udario temelj u 14. veku i doneo statuu majke Bogorodice koja od tada čudotvori i Srbima i Šiptarima i Turcima, svima koji dođu i iskreno se pomole. 

Rekle smo da ne možemo da iščupamo našu crkvu iz njenih korenova i da je prebacimo negde kod Beograda. 

Čovek kao izbeglica može s jednim koferom da napusti kuću, ali mi ne možemo da ponesemo naše drevne srpske svetinje na leđima - govori mati Makarija.

Komandant Kfora je doveo je više od 800 vojnika da štite manastir.

- Bilo je ovde mnogo generala i komandanata Kfora koji su intimno podržavali Srbe i govorili nam da to prenesemo narodu, samo da im ne pominjemo imena, jer oni su vojnici i moraju da rade ono što im narede političari - kaže.

Ona naglašava da je pre nekoliko dana Sokolicu posetio i nemački general Folker Halbauer, aktuelni komandant Kfora.

- Lepo smo razgovarali o svemu i on vrlo dobro zna koje je naše mišljenje. Ono je isto kao i mišljenje naroda. 

Rekle smo da mi u manastiru učimo da sve ljude poštujemo kao sliku Božju, ali da ne moramo s njima da se slažemo. 

Srbi protiv Šiptara nemaju ništa, poštuju ih kao i sve druge, ali očekuju da i oni poštuju nas. 

Srpski narod poštuje i međunarodnu zajednicu, ali se moli da i ona poštuje njihova prava, jer se Srbi nalaze na zemlji predaka, što drugi ne mogu da kažu. 

Ukoliko bismo okrenuli leđa svojoj zemlji, pljunuli bismo u lice svetom caru Lazaru i kosovskim mučenicima. Ako bismo se predali, zauvek bismo prestali da budemo ono što jesmo - zaključuje mati Makarija.

 

KOSOVSKI UTORAK

- ŠTA god vrh države odluči, Srbi se severa neće otići. Predsednici naše četiri opštine poručili su nam u petak da budemo mirni i da verujemo državnom vrhu do utorka, kada ćemo čuti šta ima da kaže. Ali ovde čitavo vreme radi komisija koja pravi pravnu dokumentaciju za odvajanje severa KiM od Prištine. Jer, ako je ta „međunarodna zajednica“ dala Prištini pravo da kaže da neće s Beogradom, onda ona mora da uvaži i pravo severnog dela Kosova da kaže „E, mi nećemo s Prištinom“ - odlučna je mati Makarija.

TEOLOGIJA U BOJAMA

IGUMANIJA Sokolice mati Makarija jedna je od najobrazovanijih monahinja SPC. Doktorirala je na hemijskim naukama i do 1974. radila kao docent na Prirodno-matematičkom fakultetu u Beogradu. U Grčkoj, u Blagoveštenskom metohu svetogorskog manastira Simono--Petra na Halkidiku, izučavala je vizantijsku umetnost teologije u bojama - pravoslavnu ikonografiju. Tu se i zamonašila 1978. Tri godine kasnije diplomirala je na Teološkom fakultetu Aristotelovog univerziteta u Solunu. Kasnije je doktorirala teologiju. Mati Makarija je sa monahinjama koje podučava ikonopisu, završila oslikavanje manastirske crkve u Sokolici, a oslikala je i krstionicu Saborne crkve u Prizrenu, paraklis Sabora srpskih svetitelja u Pećkoj patrijaršiji, veliku Narodnu trpezapiju Svetog Save u manastiru Žiča. Njena izložba „Gračanica, zarobljena lepota angelska“ obišla je svetske metropole. Autorka je nekoliko knjiga.

 

Новости

[Primal]

Kad se vec prica o Kosovu... Malocas su albanski hakeri urnisali sajt mog Fakulteta...Kreteni...

[Душка]

 

Bolesni umovi, ali nece ni oni dovijeka...

[Душка]

Sveti srpski prorok i veliki bogovidac, isposnik i utešitelj naroda srpskoga, strac Tadej Vitovnički, koji se upokojio 2004 godine, ostavio je za sobom mnoga proročanstva o Srbima, o Crnoj Gori, o Kosovu, o Bosni i Hercegovini, o mnogim ljudima i događajima koji će se uskoro zbiti.

Za Kosovo je rekao još pre 8 godina: "Šiptari će proglasiti nezavisnost. Ali, to će biti protivpravno i bitno je samo da srpski političari nikada to ne potpišu. Jednog dana, posle velikih stradanja u koje će upasti Srbija i čitav srpski narod, zbog bogoodstupništva srpskih vlastodržaca ali i jednog dela naroda, ipak će doći do ujedinjenja najvećeg dela Srba. Srbija će se osloboditi i DOS vladara. (čiju politiku starac Tadej nije simpatisao). I Amerika i Zapad će Srbe ponovno goniti. Ipak, posle velikih srpskih stradanja (ovo je govorio posle 1999), iznenada, Amerika i Zapad će doživeti strahoviti poraz, pa će se sva njihova vojska povući sa Kosova. Tada će Srbi, za veoma kratko vreme osloboditi svoju duhovnu kolevku. I Šiptara više nikada tamo neće biti. Ni jednoga." Ponavljam, ovo je strac Tadej govorio jo pre 8 godina.

Još nekoliko proročanstava starca Tadeja.

Govorio je da će Crna Gora da se odcepi i postane nezavisna. Takođe je govorio da će udar na srpski jezik biti silan u Crnoj Gori i da će bezbožna vlast udariti i na Srpsku Crkvu.

Neki ljudi koji su bili kod njega dosta često ispričali su mi da je rekao da će u Crnoj Gori u jednom trenutku početi građanski rat, a na kraju i rat sa Šiptarima.

Jednom čoveku iz Nikšića koji je stalno išao kod starca Tadeja rekao je da ne kupuje stan u Nikšiću jer još nije pravo vreme, i da Crna Gora uskoro postaje nezavisna te da će za Srbe biti veoma teško.

Ipak, opet je rekao da će Srbi na kraju, posle velikih stradanja pobediti, ali da će cena pobede biti veoma velika.

Najveći udar biće na SPC u CRnoj Gori i Mitropoliju na Cetinju.

Na kraju, kako je govorio starac Tadej, Crnu Goru će miriti ljudi iz Srbije, i ona će na kraju ponovo ući u sastav jedinstvene srpske države.

Čak je govorio da će i mošti Svetog Vasilija Ostroškog jedno vreme morati da budu prebačene iz Ostroga na sigurnije mesto. Toliko će biti teško u jednom trenutku.

Rekao je da će Mila Đukanovića ubiti sami Crnogorci, oko njega, i da će u građanskom ratu u Crnoj Gori biti žrtava.

Najopasniji i najžešći udarac ipak će na kraju doći od Šiptara koji će napasti Crnu Goru. Stradanja će biti velika, ali konačna pobeda ipak na strani Srba iz Crne Gore. Tako sam slušao od drugih da je govorio starac Tadej o budućnosti Crne Gore, a očigledno je da su se neke stvari već i dogodile.



Starac Tadej nije govorio vremenski potpuno precizno, ali dovoljno precizno jeste govorio.

Naime on je govorio da će Crna Gora na referendumu da se odcepi od Srbije i postane nezavisna, i to uskoro. I pogodio je.

On se upokojio 2004 a 2006 je Crna Gora postala nezavisna.

Tako je govorio i da će Kosovo postati protivpravno nezavisno, ali da to nije toliko važno, kolko je važno da mi nikada ne potpišemo tu nezavisnost i da se pokajemo za neke stare srpske grehe koje i sada ponavljamo.

Govorio je da su ti gresi pre svega, necrkvenost, čedomorstva, psovke, spiritizam, sujeverja, razvrat, preljube, neverstva supružnika jedno drugome, ne držanje postova, ne držanje molitve, sodomija, pogrešno vaspitavanje dece, neposlušnost i prkos dece prema roditeljima, ...

Govorio je i da će Amerika uskoro pući kao balon, i da će tek posle kraha Amerike, Zapada i NATO, Srbi da oslobode Kosovo, jer će se NATO povući sa Kosova pre toga, i Šiptari će biti strahovito brzo poraženi, tako da više neće biti ni jednog Šiptara na Kosovu.

Što je tragično, rekao je da će Srbi da se vrate Bogu tek posle žestokog stradanja, i da će Zapad ponovo i vojno ratovati protiv Srbije.

Bio je otvoreno protiv politike DOS po mnogim pitanjima, i govorio je da su mnogi u DOS otvoreni antisrbi i nesrbi, koji uništavaju Srbiju.

Govorio je da će i Vojvodina da krene putem separatizma, uz pomoć Zapada, i da će u Vojvodini i Beogradu biti najteže, a najsigurnije u Centralnoj Srbiji.

Što se tiče Srba u Republici Srpskoj starac je rekao da ćr se i oni na kraju, posle oslobođenja Kosova, Crne Gore i Vojvodine, pridružiti ujedinjenoj srpskoj državi.

htA evo i još jednog proroštva koje je jednom Nikšićaninu R.K. rekao lično starac Tadej.

Ovaj Nikšićanin, je otišao kod starca sav prestavljen jer je sanjao neki veoma upečatljiv san, gde je video prenos moštiju Svetog Vasilija iz Ostroga na jedno skrito mesto (tačno znam i koje ali zbog antisrba u CG neću reći). Bio je veliki zbeg naroda, na hiljade ljudi, aon vidi sebe u snu kako zajedno sa nekim svojim prijateljima čuva Sveti Ćivot Svetog Vasilija Ostroškog.

Kada je pitao starca dal je to neki istiniti san, ili demonska obmana, starac mu je blago rekao: "Zaista će doći ti strašni dani u Crnoj Gori, kada će se i narod i Svetac Vasilije morati povlačiti na sigurno mesto. I zaista ćeš i ti biti čuvar Svetog Ćivota. Tačno je i naveo mesto gde će biti zbeg naroda srpskoga i gde će se jedno vreme čuvati mošti Svetog Vasilija Ostroškog.

Istom Nikšićaninu je strac rekao da ne kupuje stan u Nikšiću, jer će uskoro da dođe do velikih razaranja grada i nesigurnih vremena.

I čuo sam da je govorio da Evropskom Unijom upravlja sam Satana.

Pitali su ga ljudi kako starče. On im je rekao sledeće: "U jednoj kružnoj prostoriji okupe se najveći kapitalisti iz Evrope i njihovi političari koji ih slušaju, i oni zajedno direktno prizivaju Satanu. Ta prostorija je u skoro potpunom mraku. Satana im stalno direktno daje upustva. Čak im otvoreno Satana kaže - Dok ne ukinete Pravoslavlje i dok se ne prekine Sveta Liturgija ja neću moći da uspostavim svoju vlast u čitavom svetu"

I oni zato i napadaju najneposlušnije pravoslavne narode Srbe i Ruse. Tu je najviše Svetih Liturgija. To je glavni razlog zašto gone Srbe i Srbiju, jer smo još uvek u jednom delu Hristovi.

Mnogo je starac voleo Ruse i govorio je da oni imaju veliki dar pokajanja kakvog kod Srba retko ima. Govorio je da se treba stalno moliti, biti smiren i dobar, voleti bližnje, biti poslušan roditeljima i u mislima ... Prvi duhovnik u manastiru mu je bio Rus koji se zvao Amvrosije, u manastiru Miljkovo kraj Morave.

Biće mnogo opasno, u jednom trenutku doći će do skoro totalnog kraha Srbije, biće puno stradanja, ali ponavljam, posle svega doći će do ujedinjenja Srbije, Republike Srpske i Crne Gore. Kosovo će biti bez Šiptara. To je često ponavljao strac Tadej.

Nikad nemojte da tražite datume. U Svetom pismu postoje mnogi slučajevi kad je neka odluka Božija odložena ili promenjena, zbog pokajanja ili ispravljenja života. Recimo deo o proroštvu kad su Ninevljani čuli strašno proroštvo o njihovoj gorkoj sudbini od strane Jone proroka ako se ne varam, pa su se posipali pepelom po glavi u pokajanju i Bog je svoj gnev od njih odvratio.

Bitno je iz svega ovoga znati da su ljudi koji će sve zlo ovo doneti već rođeni kao i ljudi koji će se boriti protiv njih. Sutra ili za 10 - 20 - 30 godina? Zar to sve ne dođe i prođe kao tren?

Sad sam se setio da je starac Tadej takođe govorio da se ne kupuju kuće pored velikih reka, i da treba ulagati u nekretnine, u kupovinu zemlje i objekata u Srbiji, pre svega Centralnoj.

Pogotovo je govorio da se izbegava kupovina kuća u Vojvodini i Beogradu, a ako već neko hoće da kupi kuću ili stan u Beogradu da to ne bude u centru, a ni pored Save i Dunava, već malo ka periferiji i dalje od velikih reka. Zašto? Ne znam.

Savetovao je svim gastabajterima da ulažu u nekretnine u Centralnoj Srbiji, i da ne drže novac u bankama, jer će im to preko noći propasti, kad na berzama dođe do haosa.

Sve što vam ostane u bankama, govorio je strac, propašće vam.

Pogotovo je to savetovao Srbima u Americi, da ne gomilaju novac, već da se kupuju nekretnine i ulaže u Centralnu Srbiju, jer će im propasti ako im ostane u bankama.

Nikada nije podržavao politiku DOS, nazvavši je antisrpskom.

Govorio je i o kursu dinara, rekavši da se on drži na nerealnom nivou, i da se povlači svež novac iz opticaja, samo da bi srpska privreda bila bez krvotoka, jer je privreda bez dovoljno novca, kao čovek bez dovoljno krvi.

Čak je veoma dobro poznavao medicinu i mogao je satima da vam priča detalje ljudske anatomije i funkcionisanja ljudskog organizma.

Stvarno je bio čudesan i svestran čovek.

Pogotovo je govorio da se izbegava kupovina kuća u Vojvodini i Beogradu, a ako već neko hoće da kupi kuću ili stan u Beogradu da to ne bude u centru, a ni pored Save i Dunava, već malo ka periferiji i dalje od velikih reka. Zašto? Ne znam

Starac Gavrilo je to objasnio zašto:

Pola Beograda biće poplavljeno a pola će se urušiti sam od sebe jer je podkopan nekakvim tunelima. A i druga će ga nevolja snaći. Ljudi neće smeti ni ulicom slobodno šetati. Strah za svoje živote će osećati. Kad su ga pitali: Pa kako oče? Zašto? Ne znam rekao je, samo vidim kolone ljudi kako izlaze iz Beograda, nemojte tamo ići i budućnost počinjati, moraćete bežati iz njega. Ja sam nedavno čuo. Zaista ne smem da se zakunem da je to tačno, ali i da je tačno to vam niko neće priznati. Čuo sam da je hram Svetog Save počeo da tone. Takođe opšte je poznato da Novi Beograd svake godine "potone" za malo. To će vam svako reći.

 

Izvor Google

[JESSY]

 

У вечерашњем издању емисије Збор зборила господа хришћанска чућете предавање мати др Макарије, игуманије манастира Соколица, на тему „Духовништво православља“. У препуном парохијском дому при храму Светог Јована Владимира у Медаковићу, у склопу духовних сусрета, Мати Макарија је своје излагање базирала на два велика духовника прошлог века старца Пајсија Светогорца и Светог старца Порфирија Кавсокаливита . Предавача је најавио свештеник Драган Шовљански, старешина цркве.

http://www.slovoljubve.com/sites/default/files/96/14/01/16.01.14_zbor_mati_makarija_duhovnistvo_pravoslavlja_.mp3

[мирођија]

БОГОРОДИЦА СОКОЛИЧКА и ШИПТАРИ

Прошле јесени јави нам се Шиптар из удаљеног села. Седмогодишња кћер треба да крене у школу, али ни реч не изговара. Отворили смо им цркву. Отац се молио на свој начин, а девојчица је гледала у малог Христа мраморне статуе. Када сам их испратила до војничке страже (до грчких војника који чувају манастир), она ми се окрете и прозбори: "Ћао, Мати!" - Хвала Мајци Божјој и Њеном Небеском Сину.

Фото: Богородица са Христом

На помен манастира Соколице мисао иде ка мраморној скулптури Пресвете Богородице са малим Христом у наручју, названом Богородица Соколичка. Предање казује да је соколица однекуд "долетела, стала на дрво и позвала народ да ту подигне цркву".

Народ је подигао цркву подно брда Соколица, на југозападним обронцима Копаоника, у брдима изнад древног Звечана и Косовске Митровице. Сматра се да је то задужбина челника Мусе, господара звечанског брда, зета кнеза Лазара и оца Стефана и Лазара Мусића, витезова погинулих у Косовском боју. Манастир је сазидан у XIV или мажда почетком XV века. У међувремену се нашао у потпуном окружењу Албанаца, данас етнички чистих села Бољетин, Жаже, Дедиње...

Духовној мисији Соколице увелико доприноси и иконописна радионица која је за кратко време заузела водеће место у Српској православној цркви. Радионица је установљена доласком садашње игуманије мати Макарије. Иконе из овог манастира красе многе храмове и домове у земљи и свету: поnајвише у Грчкој, Аустралiји, Америци, на Синају, у Заиру...

Игуманија мати Макарија (световно име др Милица Обрадовић) једна је од најобразованијих и најпознатијих монахиња у СПЦ. Докторирала је из области хемијских наука, 1971. у Љубљани. До 1974. радила је као доцент на Природно-математичком факултету у Београду, а онда одлази у Грчку, у Благовештенски метох светогорског манастира Симоно-Петра на Халкидику, где изучава „византијску уметност теологије у бојама" - православну иконографију. У том манастиру је замонашена 1978. Три године касније дипломирала је на Теолошком факултету Аристотеловог универзитета у Солуну.

Мати Макарија се бави и фрескописом: осликала је крстионицу Саборне цркве у Призрену, параклис Сабора српских светитеља у Пећкој патријаршији, велику народну трпезаpију Светог Саве у манастиру Жича...

Одазивајући се позиву Цркве и државе да се Срби враћају на Косово и Метохију, Макарија и још две монахиње Жичке епархије, 1991. долазе у јужну српску покрајину; надлежни епископ рашко-призренски Артемије упућује их у Соколицу. Манастир је у јадном стању: црква прокишњава, краве оближњих сељака Шиптара шетају се по порти, воде нема, струје више нема него што има, без телефонских линија... Латиле су се посла, прво њих три, а онда су почеле да им се придружују и друге сродне душе. Манастир је оживео.

Мати Макарија брине и за друге светиње. Када су у лето 1999. албански терористи насрнули на манастир Девич својим старим "Југом" убацила се у колону тенкова и оклопних транспортера енглеских војних снага које су управо улазиле и заузимале позицију у српској покрајини. Зауставила је колону, искочила из аутомобила и, као да јој није безмало шездесет, хитро се попела на оклопни транспортер, што су забележиле светске агенције. Пошто говори неколико светских језика, затражила је хитан пријем код енглеског команданта. Апел је услишен. Манастир Девич је тада спашен.

У току рата. сестринство Соколице помагало је и комшије Албанце. А кад се рат завршио, манастир се нашао па мети напада неких од тих комшија. Чак је и сестринство оптуживано да је учествовало у некаквим злочинима. Игуманију Макарију су оптужили да је снајпером, тобоже, усмртила двадесет Шиптара у селу Жаже, које је од манастира ваздушном линијом удаљено пет километара! А добар снајпериста, што ова монахиња никако не може бити, циљ може да погоди на даљини до два километра. Игуманија је и физички нападана: прошлог лета, кад је по други пут за мање од месец дана букнуо пожар покрај манастира, мати Макарија је повикала на сестринство и на грчке војнике из састава КФОР-а да с кофама воде похитају да гасе ватру, а онда се однекуд испречио и уз псовке на њу секиром насрнуо Албанац из Бољетина. Једва су је спасли грчки војници.

Ипак, игуманија напомиње да су се најближе комшије углавном "показали као људи". Неки од њих су за време бомбардовања патролирали покрај манастирског имања, јер су се плашили "да не дођу неки Шиптари из далека и учине зло манастиру".

"Међу комшијама распознајемо само једну породицу која се трудила да нам напакости: седам пута је пресецала извор воде, секла шуму, рушила ограду око нашег имања, а ми смо покушавали да их љубављу победимо, јер наша заједничка будућност je да живимо једни поред других", каже мати Макарија.

Албанци су и после рата наставили да долазе у манастир. "Долазе када имају потребу, али и када хоће да посете манастир. Међутим, увек се окрећу около да се увере да их њихови екстремисти не виде...".

Соколица је позната и по чудесним исцељењима. Отуда на скулптури Пресвете Богородице мноштво златних ланчића, наруквица, бисерних огрлица... У знак захвалности остављају они који су овде добили утеху, исцељење, душевни мир...

"Статуа чудотвори, или боље речено, чудотвори вера онога који јој побожно прилази. Наша Богородица је специјалиста да бездетним брачницима подари плод утробе, чак и онда када су лекари констатовали да између њих није могуће да се роди дете. Наша Богородица помаже код говорних мана, код очних болести и свих оних потреба где вера молећег човека подстиче светињу да чудотвори", истиче мати Макарија.

"Прошле јесени јави нам се Шиптар из удаљеног села. Његова седмогодишња кћер требало је да крене у школу, али ни једну једину реч није умела да изговори. Отац је молио да са девојчицом дође у манастир. Отворили смо им цркву. Отац се молио на свој начин, а девојчица је гледала у малог Христа мраморне статуе. Када сам их испратила до војничке страже (до грчких војника који чувају манастир), она ми се окрете и задовољно прозбори: "Ћао, Мати!". Хвала Мајци Божјој и Њеном Небеском Сину."

Манастир Соколица има скромну економију. По томе је један од најсиромашнијих у СПЦ. Сем ливаде у којој је засађена башта и омалене шуме, остала економија је готово занемарљива. "Ливаду настојимо да засадимо орасима, мањи део да претворимо у воћњак - колико да имамо своје воће, а из баште поврће, и да тако не зависимо од пијаце."

"Главно наше послушање, сем одржавања конака, манастирске порте и пријема посетилаца, јесте рад у иконописној радионици. Сликамо иконе и на тај начин обезбеђујемо средства за свакодневни живот а, мало по мало, и за обнову манастира. Уз то, мисионарски се бавимо превођењем и писањем књига и њиховом илустрацијом. Посебно смо поносни иа књигу Духовни луг светог Јована Мосхоса, капиталног дела ранохришћанске литературе (VI век), која је преведена готово на све светске језике, а ево, за свети језик српског парода Бог је одредио наш манастир."

Како изгледа један обичан дан у Соколици?

"Дан у манастиру почиње и завршава се молитвом. Није велики напор устајање из постеље ноћу да би се, отргнувши време од сна, Богу дало славословље, јер је ноћ време у којем се утишају све страсти, па је душа слободна да излије сву љубав Ономе у кога је заљубљена. У нашем манастиру ће према мери могућности и решености неко устати пре, а неко после: неко у два часа по поноћи, неко у три, а најслабији нешто пре четири. Време до пет часова, када почиње заједничка молитва у цркви, свака монахиња проводи у миру и тишини келије и ту узноси личне молитве Богу. Заједничка јутарња молитва у цркви је прописана типиком Цркве. Она је знак јединомислија, љубави и заједничких циљева манастира као заједнице, где сваки члан пламти ревношћу: Ако Боже, не спасеш све моје сажитеље и христољубиви род наш, избриши и мене из књиге вечности.

После ове саборне молитве, која траје и до четири сата, долази време предаха. које свака монахиња проводи на својствен начин: ако је дуго ноћу бдела, одмара се или чита, наставља молитву, кува ручак...

Ручак је у девет, а после њега се обављају послушања, за време којих свака монахиња, према мери талената и могућности обавља посао за који је задужена: слика иконе, бави се ручним радом, води домаћинство... Тако до 1430 часова када се приређује послужење - кафа, чај, воће... Време до вечерње молитве је слободно. У пет по подне се врши вечерње у храму, следи вечера и коначно одмор."

За мати Макарију "црквени сликар је просветитељ простора". Јер, "он потчињава простор лепоти теологије".

"Мољење је иконописање по сопственој души и телу. Оно је созерцање Божанске лепоте... Сликање споља, иконописање, зависи од оног молитвеног сликања изнутра", каже.

У манастир Соколицу многи долазе и по савет од изузетно образованих монахиња, где већина њих говори по два или три светска језика. "Питају нас како, када и колико треба да посте, да се причесте, венчају, крсте дете, славе славу, како да сахране умрле. Ово је сасвим разумљиво јер је до скоро слобода вероисповести била само слово на папиру. У нашим разговорима са верницима покушавамо да им помогнемо како да превазиђу свој его, да воле друге људе у породици, на послу, у саобраћају... Саме имамо искуство да на нашим друмовима влада углавном право јачега, да не постоји возачка култура, да ће можда свако да те избаци из реда за чекање, да ћеш се најзад изненадити када наиђеш на љубазну продавачицу, на џентлмена на улици, у саобраћају... Наша порука је: будите људи, поштујте Бога, поштујте један другога. Волите се људи! Волите пре свега своју децу, јер ће топлина родитељског гнезда од младих птића створити добре летаче, док се из разореног гнезда испиле само рањене и разорене личности."

Сестринство Соколице и помаже и охрабрује Србе да остану на Косову и Метохији. Игуманија Макарија сматра да "човек као избеглица може све да стави у један кофер и да напусти своју кућу", али да "ми на Косову и Метохији не можемо да понесемо наше древне српске светиње, не можемо их изнети на леђима."

Не жале се на свој терет, иако не очекују да ће на Косову и Метохији скоро завладати мир.

"Иако би се мир десио, био би на стакленим ногама", сматра игуманија. "Наравно, Србија има право да брани интегритет, ослањајући се на истину Божју и правду, на међународно право, али морал овога света јесте хтење великих моћника, којима је сопствени интерес врхунски закон и који када се сете Бога и Његове правде, име Божје употребљавају узалуд. С друге стране, како пружити руку њиховим љубимцима, албанским вођама, јер ако се само дотакнете Рамуша Харадинаја, на вашој сопственој руци ће заувек остати печати крви српских невиних жртава. Ја сам монахиња. Са сестрама свакодневно вапијемо Богу да спасе народ наш. Остављајући политику политичарима, опредељујем се за једино моћно и најучинковитије оружје, за молитву, гајећи у срцу своме истинску љубав за све људе, укључујући и Шиптаре. А оно Косово, Косово које је у срцу моме, то Косово ми никада и нико не може отети."

Записи из монашке тишине

Мољење је иконописање по сопственој души и телу. Оно је созерцање Божанске лепоте... Сликање споља, иконописање, зависи од оног молитвеног сликања изнутра.

Постоје две смрти (у људском роду): смрт душе и смрт тела. Смрт душе је насиље над човековом унутрашњом суштином. Она је убиство најсуптилније, есенцијалне вредности у свим световима од памтивека до данас, она је човекова негација Бога, и као Творца, и као Родитеља и као Једино Искреног Пријатеља. Смрт душе је туга над тугама и чемер над чемерима. Смрт душе је нарицање земаљског и небеског света. Смрт тела је повратак праха у прах и ослобођење душе према свету који је човек за живота одабрао.

Смрт тела је радост и туга: радост праведника због повратка у наручје Оца Небескога и туга грешника због коначног сазнања да је, уместо светлости и покоја, одабрао таму преиспољну и место вечних мука.

Само правоверни хришћанин има право да свету објави радосну вест: 'Нећу умрети, него ћу жив бити'. Моја смрт је крај света за мене. Прижељкујем крај који би био мој истински почетак, почетак неувениве радости, почетак моје ВЕЧНОСТИ.

Извор: Нин

 

 

 

 

[мирођија]

  Претхпдни прилог је пренет у целости са сајта...http://www.forumprijateljbozji.com/showthread.php?5354-%D0%91%D0%9E%D0%93%D0%9E%D0%A0%D0%9E%D0%94%D0%98%D0%A6%D0%90-%D0%A1%D0%9E%D0%9A%D0%9E%D0%9B%D0%98%D0%A7%D0%9A%D0%90-%D0%98-%D0%A8%D0%98%D0%9F%D0%A2%D0%90%D0%A0%D0%98&p=11035#post11035

[мирођија]