Књиге о економији

[εργασία]

 

On 10/11/2017 at 18:23, Ronald рече

Sam Roberts kaze da je izuzetno tesko izracunati i pratiti jednu takvu projekciju kao sto je tendencijski pad profitne stope, pogotovo na globalnom nivou. Tacnije on i nije u stanju da mjeri tendencijski pad profitne stope na globalnom nivou jer kao sto kaze, nema dovoljno podataka iz zemalja koje su u razvoju, posto je obicno tamo profitna stopa veca.... Trece, obim proizvodnog sektora se smanjio, mada Roberts kaze da ce automatizacija samo na kratko odloziti pad profitabilnosti, ali zanemaruje nesto na sto je ukazao Vuk Vukovic nedavno a to je obilje poslova koje nismo u stanju da iskoristimo a koje nam je internet donio i donosi nam. To i automatizacija, su prilika za trecu, ovog puta informaticku i AI revoluciju. Poslovi su tu, a na nama je da se adaptiramo i iskoristimo to za novu kreativnu destrukciju. Uopste nije bitno sta ce biti sa profitnom stopom kad u oblasti poljoprivredne i prehrambene industrije postoje tako velike mogucnosti, odnosno sa bioinzenjeringom i nanotehnologijom.

Nađoh vremena da konačno odgovorim. To je Roberts govorio o profitnoj stopi na svetskom nivou ali za visokorazvijene zemlje imamo podatke mnogo, mnogo i mnogo bolje nego u vreme kada su Smit, Rikardo, Mil i Marks živeli. Pad prosečne profitne stope za desetine zemalja jasno se ocrtava, a zahvaljujući radovima iz ekonofizike sada možemo da vidimo i strukturu profitnih stopa za jednu privredu. Kako su predvideli matematičari Emmanuel Farjoun i Moche Machover još 80-tih, na osnovu svojih teorijskih probablističkih postulata, empirijska istraživanja su pokazala tzv. gama statistički raspored profitnih stopa za masu preduzeća u jednoj ekonomiji. Evo na primer, kako to izgleda za Japan i Švedsku:

Isti autori su u svojoj knjizi Laws of Chaos pokazali šta se dešava sa gama raspodelom kada prosečna profitna stopa počne da pada. Čitava struktura stopa počne da se sužava, pa se verovatnoća nalaženja preduzeća u zoni niske profitabilnosti, od recimo 5 %, sve više uvećava što ima za posledicu sve veći broj njih koja odlaze u bankrot, a što dalje vodi u nestabilnost privrede, nezaposlenost, neiskorišćenost kapaciteta sa krajnjim ishodom u recesiji. Evo i tabela koja pokazuje šta se dešava sa gama raspodelom kako profitabilnost odmiče:

Kao što se da videti u hipotetičkom primeru, ako bi srednja profitna stopa pala na 5%, više od 56 % verovatnoće bi postojalo da jedno preduzeće bude pod pretnjom nestanka. Krajnja desna kolona pokazuje koliko se uvećava procenat krajnje devastiranih firmi. Toliko o tome da, eto tako, nije bitno šta će se desiti sa profitnim stopama. 

Motor i sveža krv kapitalizma nalazi se u dovoljnoj masi viška vrednosti, koja može da se akumuliše i krene u R&D i nove investicije koje povlače uvećanje proizvodnje i rast zaposlenosti. Očigledno je da kapitalizam u svom najboljem izdanju ne može da obezbedi kontinuirani nivo zaposlenosti i iskorišćenost kapaciteta što se odražava na uništene živote miliona ljudi i njihovih porodica. Sredinom 60-tih i 70-tih postojala je čak zasebna disciplina - socijologija ekonomskih fluktuacija, koja je pratila posledice na širem društvenom planu, od rasta kriminala, trenda razvoda brakova, porasta siromaštva, društveno devijantnog ponašanja itd. itd čiji su uzrok bile ekonomski ciklusi. 

Poslova ima i biće ih i nije problem u automatizaciji, koja je u XX veku bila enormna i koja uprkos rastu stanovništva nije dovela do katastrofalne nezaposlenosti, već je problem u samooganičenoj reprodukciji kapitalizma koja se odvija na proizvodnji razmenske vrednosti koja predstavlja granicu i prvi uzrok i smisao kapitalizma kao takvog.

No, izlgeda da je najbolje rešenje ne tražiti rešenje jer kapitalizam kao svetinja ne sme da se ama ni najmanje dira.

[Ronald]

On 19.10.2017. at 6:10, εργασία рече

 

Nađoh vremena da konačno odgovorim. To je Roberts govorio o profitnoj stopi na svetskom nivou ali za visokorazvijene zemlje imamo podatke mnogo, mnogo i mnogo bolje nego u vreme kada su Smit, Rikardo, Mil i Marks živeli. Pad prosečne profitne stope za desetine zemalja jasno se ocrtava, a zahvaljujući radovima iz ekonofizike sada možemo da vidimo i strukturu profitnih stopa za jednu privredu. Kako su predvideli matematičari Emmanuel Farjoun i Moche Machover još 80-tih, na osnovu svojih teorijskih probablističkih postulata, empirijska istraživanja su pokazala tzv. gama statistički raspored profitnih stopa za masu preduzeća u jednoj ekonomiji. Evo na primer, kako to izgleda za Japan i Švedsku:

Isti autori su u svojoj knjizi Laws of Chaos pokazali šta se dešava sa gama raspodelom kada prosečna profitna stopa počne da pada. Čitava struktura stopa počne da se sužava, pa se verovatnoća nalaženja preduzeća u zoni niske profitabilnosti, od recimo 5 %, sve više uvećava što ima za posledicu sve veći broj njih koja odlaze u bankrot, a što dalje vodi u nestabilnost privrede, nezaposlenost, neiskorišćenost kapaciteta sa krajnjim ishodom u recesiji. Evo i tabela koja pokazuje šta se dešava sa gama raspodelom kako profitabilnost odmiče:

Kao što se da videti u hipotetičkom primeru, ako bi srednja profitna stopa pala na 5%, više od 56 % verovatnoće bi postojalo da jedno preduzeće bude pod pretnjom nestanka. Krajnja desna kolona pokazuje koliko se uvećava procenat krajnje devastiranih firmi. Toliko o tome da, eto tako, nije bitno šta će se desiti sa profitnim stopama. 

Motor i sveža krv kapitalizma nalazi se u dovoljnoj masi viška vrednosti, koja može da se akumuliše i krene u R&D i nove investicije koje povlače uvećanje proizvodnje i rast zaposlenosti. Očigledno je da kapitalizam u svom najboljem izdanju ne može da obezbedi kontinuirani nivo zaposlenosti i iskorišćenost kapaciteta što se odražava na uništene živote miliona ljudi i njihovih porodica. Sredinom 60-tih i 70-tih postojala je čak zasebna disciplina - socijologija ekonomskih fluktuacija, koja je pratila posledice na širem društvenom planu, od rasta kriminala, trenda razvoda brakova, porasta siromaštva, društveno devijantnog ponašanja itd. itd čiji su uzrok bile ekonomski ciklusi. 

Poslova ima i biće ih i nije problem u automatizaciji, koja je u XX veku bila enormna i koja uprkos rastu stanovništva nije dovela do katastrofalne nezaposlenosti, već je problem u samooganičenoj reprodukciji kapitalizma koja se odvija na proizvodnji razmenske vrednosti koja predstavlja granicu i prvi uzrok i smisao kapitalizma kao takvog.

No, izlgeda da je najbolje rešenje ne tražiti rešenje jer kapitalizam kao svetinja ne sme da se ama ni najmanje dira.

Gledao sam ja i te grafikone i cituckao radove na te teme, samo mi nije jasno kakav sistem ti zelis, hajde izlozi ga na nekoj temi. Moche Machover je nedavno kritikovao LTFRP, i rekao da je neodredjena u narednom periodu, pa je njega nakon toga Nick Rogers. Ali je jos smijesnije kad spominjes ekonofiziku kao ozbiljnu granu ekonomije, jer znamo koliko je besmisleno fiziciziranje i matematiziranje ekonomije na makronivou, jer je ekonomija kompleksna nauka. Kazes " pokazali u hipotetickom primeru" i kako onda to ima neku primjenu u realnosti kada su ovako slozeni problemi u pitanju, ma hajde, pa jos niko ne moze da odgovori i detaljno objasni sam kapital ili inflaciju u filozofsko epistemoloskom smislu. Procitaj neku knjigu iz Filozofije ekonomije, nema ih mnogo.

Niko nije rekao da je kapitalizam savrsen, kapitalizam generise krize, ali kapitalizam se pokazao kao najadaptiniji sistem, zbog kojeg velikim dijelom jesmo tu gdje jesmo. Tacnije ovde smo zbog "ideja" kao sto kaze Deridre Mclosky, koje su najbolju primjenu nasle u u kapitalistickim drustvima sa kvalitetnim institucijama.  Kriviti kapititalizam i njegove krize za porast kriminala, razvod brakova, je dosta neozbiljno. Brak u smislu monogamnog je institucionalizovan zahvaljujuci drzavi koja je bila pod uticajem Crkve. Za raspad brakova uzroke mozemo traziti i u povecanju bogatstva, sto je dio pozitivnih strana kapitalizma jer su brakovi bili sklapani iz slabasnih ekonomskih mogucnosti. Zatim pricas o porastu kriminala a ne navodis komparativne analize, odnosno koje periode poredis, zatim razliku u broju stanovnista u tim periodima, itd., itd.

Statistikom se moze svasta dobiti to je problem i u mnogo ozbiljnijim naukama, kao genomici, a ne ekonomiji, koja jeste bolja od ostalih drustvenih nauka, izuzev nekih oblasti psihologije, ali i dalje konfuzna i puna kontradiktornih tvrdnji i radova. Statistika koliko moze biti korisna, moze i problematicna, sto je nedavno pokazao i jedan odlican rad u Nature.

Zatim  "disciplina" sociologija ekonomskih fluktuacija, hahahah, pa u ekonomiji pola oblasti izuzev korisnih tehnickih stvari nemaju nikakvo teorijsko utemeljenje.

Na kraju, ja nikad nisam nekirao krize koje se desavaju u kapitalizmu, ja samo kazem citajuci radove iz gene-culture evolution, ekonomske istorije itd., da mi nemamo bolje drustvo zato sto smo na tom colective brain novou glupi kao sto su lijepo objasnili bioloski antropolozi, pocev od Boyd, Richersona, Heinricha, pa i Hayeka koji je i prvi ozbiljno razmotrio culture evolution.

Ja sam vise za jednu vrstu Popperovsko Hayekovskog pristupa u pogledu institucionalnog resenje kada su institucije koje dolaze sa vrha u pitanju, ne dozvoliti da one postanu mejnstrim kao sto jesu, jer su se kroz istoriju mnogo bolje pokazale inkluzivne institucije. Ali i ekskluzivne mogu biti korisne u slucaju GMO hrane ili Globalnog zagrijavanja.

Ja mislim da kapitalizam nije savrsen, kapitalizam je najmanje los sistem, ali se uz liberalno demokratski politicki sistem pokazao kao najbolji u odnosu na alternative.

Narocito me interesuje da li ti citas neke druge autore izvan ekonomista marksista, i ako citas hajde nam izlozi o kakvom sistemu mislis da je realan a da nije utopijski kao anarho kapitalizam. Izlozi nam tvoj ekonomsko-politicki sistem ili nekog marksistickog autora sa kojim se slazes ali da ima veze sa realnoscu

[εργασία]

пре 5 часа, Ronald рече

Gledao sam ja i te grafikone i cituckao radove na te teme, samo mi nije jasno kakav sistem ti zelis, hajde izlozi ga na nekoj temi.

Narocito me interesuje da li ti citas neke druge autore izvan ekonomista marksista, i ako citas hajde nam izlozi o kakvom sistemu mislis da je realan a da nije utopijski kao anarho kapitalizam. Izlozi nam tvoj ekonomsko-politicki sistem ili nekog marksistickog autora sa kojim se slazes ali da ima veze sa realnoscu

Evo dobrovoljno priznajem da sam psihički slučaj i da ništa u svom životu nisam pročitao sem dva i po marksista, a i sumnjivo je da li sam i toliko pročitao, pošto bukvar nisam savladao. Kad budem savladao javiću se ponovo.

пре 5 часа, Ronald рече

Ali je jos smijesnije kad spominjes ekonofiziku kao ozbiljnu granu ekonomije, jer znamo koliko je besmisleno fiziciziranje i matematiziranje ekonomije na makronivou, jer je ekonomija kompleksna nauka.

 Sve je smešno i glupavo i ništa nema veze sa realnošću osim onoga što ti pišeš. Može li se znati s kim pričamo, pošto si ti izgleda doktor ekonomskih nauka sa nekrunisanom titulom Nobela?

пре 5 часа, Ronald рече

Kazes " pokazali u hipotetickom primeru" i kako onda to ima neku primjenu u realnosti kada su ovako slozeni problemi u pitanju, ma hajde, pa jos niko ne moze da odgovori i detaljno objasni sam kapital ili inflaciju u filozofsko epistemoloskom smislu. Procitaj neku knjigu iz Filozofije ekonomije, nema ih mnogo.

Ne mogu da pročitam knjigu iz filozofije ekonomije jer moram prvo da savladam bukvar. 

Elem, počeo si da čitaš ne ono što piše nego onako kako se to tebi sviđa. Hipotetički primer je bio pomoćno sredstvo za neupućene čitaoce ovog forma kako bi shvatili o čemu je reč. Naime, šta se dešava sa gama raspodelom profitnih stopa kada prosečna proftina stopa počne da opada na nivou cele privrede. Ne može jasnije od toga. Sve je napisano iz didaktičkih razloga. Ja sam jedan od retkih koji na ovom forumu pazi na činjenicu da sve ovo može da čita širi auditorijum i nikada svog sagovornika ne vređam i ne ismejavam ako nešto ne zna ili nije shvatio ili ne razume. To je prosto bonton koji sam savladao još na Sezamovom sistemu bbc-a, još 90-tih godina, kada su modemi imali jedva 14.4 kbps- download-a i kada su se okupljali entuzijasti raznih fela da diskutuju i uživaju u novom vidu komunikacije koje je ponudio internet. Forumi služe da se razmene ideje, ukrste mišljenja, saznaju nove stvari, podele iskustva, a i kritike na primeren način i da sve ovo bude od neke pomoći u zavisnosti od teme koja se pokreće i eventualno steknu nova poznanstva. Koga interesuje i ko hoće da čita moje postove može uvek da polemiše sa mnom.  Ko misli da ništa ne vredi slobodno može da ih preskoči.

Da se vratim na temu. Vršena su empirijska istraživanja i potvrđuju teorijske pretpostavke da spektar profitnih stopa ima oblik gama raspodele. Ne vidim šta je tu sporno. Možemo da polemišemo da li se dešava tendencijski pad profitne stope i da li on izaziva posledice onako kako to skiciraju marksisti ili on nema ama baš nikakav uticaj. Međutim, skretati temu na nekoliko različitih koloseka tipa ekonofizika je glupava, ovo je smešno, ovo ne valja, za šta si ti, socijalizam, komunizam, društvo džedajevih vitezova, Jupitera ili možda Saturna, ili si možda ovo ili ono, mislim da predstavlja izbegavanje diskusije i pripremu terena za flejm. Za tako nešto nisam zainteresovan.

пре 5 часа, Ronald рече

Niko nije rekao da je kapitalizam savrsen, kapitalizam generise krize, ali kapitalizam se pokazao kao najadaptiniji sistem, zbog kojeg velikim dijelom jesmo tu gdje jesmo.

I šta sad sa tim? Kapitalizam nije savršen ali znaš, ipak on nema alternativu, pa je najbolje ne samo da ne tražimo nova rešenja, nego bi bilo čak najbolje da ga i ne kritikujemo, jel kojim slučajem možemo da postanemo staljinisti, a da toga nismo ni svesni. I sve tako u krug.

пре 5 часа, Ronald рече

Kriviti kapititalizam i njegove krize za porast kriminala, razvod brakova, je dosta neozbiljno. Brak u smislu monogamnog je institucionalizovan zahvaljujuci drzavi koja je bila pod uticajem Crkve. Za raspad brakova uzroke mozemo traziti i u povecanju bogatstva, sto je dio pozitivnih strana kapitalizma jer su brakovi bili sklapani iz slabasnih ekonomskih mogucnosti. Zatim pricas o porastu kriminala a ne navodis komparativne analize, odnosno koje periode poredis, zatim razliku u broju stanovnista u tim periodima, itd., itd.

 U redu shvatili smo da kapitalizam nikada ni zašta nije kriv. To je izmišljotina nas neprilagođenih ili u ovom mom konkretnom slučaju, ovih što moraju prvo da savladaju bukvar.

пре 5 часа, Ronald рече

Zatim  "disciplina" sociologija ekonomskih fluktuacija, hahahah, pa u ekonomiji pola oblasti izuzev korisnih tehnickih stvari nemaju nikakvo teorijsko utemeljenje.

Ostaje da se vidi šta si ti napisao, istražio i utvrdio "ozbiljno".

 

[Ronald]

пре 16 минута, εργασία рече

Evo dobrovoljno priznajem da sam psihički slučaj i da ništa u svom životu nisam pročitao sem dva i po marksista, a i sumnjivo je da li sam i toliko pročitao, pošto bukvar nisam savladao. Kad budem savladao javiću se ponovo.

 Sve je smešno i glupavo i ništa nema veze sa realnošću osim onoga što ti pišeš. Može li se znati s kim pričamo, pošto si ti izgleda doktor ekonomskih nauka sa nekrunisanom titulom Nobela?

Ne mogu da pročitam knjigu iz filozofije ekonomije jer moram prvo da savladam bukvar. 

Elem, počeo si da čitaš ne ono što piše nego onako kako se to tebi sviđa. Hipotetički primer je bio pomoćno sredstvo za neupućene čitaoce ovog forma kako bi shvatili o čemu je reč. Naime, šta se dešava sa gama raspodelom profitnih stopa kada prosečna proftina stopa počne da opada na nivou cele privrede. Ne može jasnije od toga. Sve je napisano iz didaktičkih razloga. Ja sam jedan od retkih koji na ovom forumu pazi na činjenicu da sve ovo može da čita širi auditorijum i nikada svog sagovornika ne vređam i ne ismejavam ako nešto ne zna ili nije shvatio ili ne razume. To je prosto bonton koji sam savladao još na Sezamovom sistemu bbc-a, još 90-tih godina, kada su modemi imali jedva 14.4 kbps- download-a i kada su se okupljali entuzijasti raznih fela da diskutuju i uživaju u novom vidu komunikacije koje je ponudio internet. Forumi služe da se razmene ideje, ukrste mišljenja, saznaju nove stvari, podele iskustva, a i kritike na primeren način i da sve ovo bude od neke pomoći u zavisnosti od teme koja se pokreće i eventualno steknu nova poznanstva. Koga interesuje i ko hoće da čita moje postove može uvek da polemiše sa mnom.  Ko misli da ništa ne vredi slobodno može da ih preskoči.

Da se vratim na temu. Vršena su empirijska istraživanja i potvrđuju teorijske pretpostavke da spektar profitnih stopa ima oblik gama raspodele. Ne vidim šta je tu sporno. Možemo da polemišemo da li se dešava tendencijski pad profitne stope i da li on izaziva posledice onako kako to skiciraju marksisti ili on nema ama baš nikakav uticaj. Međutim, skretati temu na nekoliko različitih koloseka tipa ekonofizika je glupava, ovo je smešno, ovo ne valja, za šta si ti, socijalizam, komunizam, društvo džedajevih vitezova, Jupitera ili možda Saturna, ili si možda ovo ili ono, mislim da predstavlja izbegavanje diskusije i pripremu terena za flejm. Za tako nešto nisam zainteresovan.

I šta sad sa tim? Kapitalizam nije savršen ali znaš, ipak on nema alternativu, pa je najbolje ne samo da ne tražimo nova rešenja, nego bi bilo čak najbolje da ga i ne kritikujemo, jel kojim slučajem možemo da postanemo staljinisti, a da toga nismo ni svesni. I sve tako u krug.

 U redu shvatili smo da kapitalizam nikada ni zašta nije kriv. To je izmišljotina nas neprilagođenih ili u ovom mom konkretnom slučaju, ovih što moraju prvo da savladaju bukvar.

Ostaje da se vidi šta si ti napisao, istražio i utvrdio "ozbiljno".

 

 Nobelova nagrada za ekonomiju i jesto ono na sta se sam Nobel zgrazavao

Pazi, niko ne ne gira postojanje tendencijskog pad profitne stope( profitna stopa nije nesto mnogo ni rasla da bi sad drasticno padala), ali kao sto Roberts kaze tu je i kapitaliazam koji se na to najbolje adaptira. Takodje niko ne negira da je  kapitalizam ima svoje negativne strane, medjutim ja tebe i provociram( forum takodje i za to sluze pored ovoga sto si ti nabrojao) da vidis i njegove pozitivne strane, jer je nemoguce da ih nema. Ono sto me zanima da li ti mozes analiticki da sagledas i jednu i drugu stranu, a ne da uzmes jednu i na osnovu toga mozda zakljucis kako je sve katastrofa.

Ne ismijavam ja tebe vec neke oblasti u ekonomiji koje sa naukom i nemaju mnogo veze, ismijavam i neke druge oblasti drustvenih nauka jer koristim Popperovsku okamovu ostricu i ne znam zasto neko mora biti dr bilo cega ili Nobelovac da bi kritikovao. Kritikujem i mnoge radove iz evolucione psihologije, determinizam itd.

I ne znam zasto si se uhvatio bukvara, kad ja nemam potrebe da pazim na siri auditorijum, pisanje, cistocu jezika tu ste vi koji se interesujete za " sire auditorijume", "narod" itd., a mene licno boli briga za to. I sta se odmah cimas, ovo je forum, gdje ti je hriscanska smirenost hahahaha

Vjerujem da jesi citao i nesto drugo, ali evo navedi mi ekonomiste koje citas osim marksista? Jesi li citao nesto od poslednjeg nobelovca Richarda Thalera?

 

[εργασία]

пре 25 минута, Ronald рече

Takodje niko ne negira da je  kapitalizam ima svoje negativne strane, medjutim ja tebe i provociram( forum takodje i za to sluze pored ovoga sto si ti nabrojao) da vidis i njegove pozitivne strane, jer je nemoguce da ih nema. Ono sto me zanima da li ti mozes analiticki da sagledas i jednu i drugu stranu, a ne da uzmes jednu i na osnovu toga mozda zakljucis kako je sve katastrofa.

A da malo manje mene provociraš i pogledaš desetine miliona ljudi čiji se rad eksploatiše da bi tikvani vozili jahte? Ali čekaj, u pravu si, to je opasno, evo ga na pomolu Staljin. Bolje ćuti i naporno radi, pa će jednog dana biti bolje kad na vrbi rodi grožđe. E, da i bukvar u ruke, pa kad se slova nauče odmah potom idi po Ludviga fon Mizesa u biblioteci, da nas kojim slučajem nešto u međuvremenu ne zagadi misaono, logički, kognitivno...

Čitah Miltona Fridmana (ju zar je moguće), Fridriha fon Hajeka (verovatno sam lažov prve klase), Pola Samuelsona (aha evo ga koren zla) davno beše i Adama Smita (ovo "davno beše" pripisati lošem stanju demencije verovatno je čitao nešto drugo pa pomešao sa Smitom), pa Jozefa Šumpetera (auuu sad već nešto definitivno nije uredu s njegovim mozgom), tu negde i Džoan Robinson (opa, evo dokaza da je komunista), moradoh da polažem i ekonomske predmete uz put (eto konačno smo utvrdili da je zagađem samoupravnom ideologijom serbskih akademskih institucija), ali sve to se ne računa jer ćeš mi ti svakako dati dijagnozu, pa reko da se ne trudim da dalje nabrajam.

A što se tiče bukvara, ti si neopozivo utvrdio da ja nijesam ni marksiste čitao niti šta bilo drugo u životu. Tako da moram prvo da krenem od bukvara, pa onda sve redom, ali pre toga Mizesa...

[Ronald]

1 hour ago, εργασία рече

A da malo manje mene provociraš i pogledaš desetine miliona ljudi čiji se rad eksploatiše da bi tikvani vozili jahte? Ali čekaj, u pravu si, to je opasno, evo ga na pomolu Staljin. Bolje ćuti i naporno radi, pa će jednog dana biti bolje kad na vrbi rodi grožđe. E, da i bukvar u ruke, pa kad se slova nauče odmah potom idi po Ludviga fon Mizesa u biblioteci, da nas kojim slučajem nešto u međuvremenu ne zagadi misaono, logički, kognitivno...

Čitah Miltona Fridmana (ju zar je moguće), Fridriha fon Hajeka (verovatno sam lažov prve klase), Pola Samuelsona (aha evo ga koren zla) davno beše i Adama Smita (ovo "davno beše" pripisati lošem stanju demencije verovatno je čitao nešto drugo pa pomešao sa Smitom), pa Jozefa Šumpetera (auuu sad već nešto definitivno nije uredu s njegovim mozgom), tu negde i Džoan Robinson (opa, evo dokaza da je komunista), moradoh da polažem i ekonomske predmete uz put (eto konačno smo utvrdili da je zagađem samoupravnom ideologijom serbskih akademskih institucija), ali sve to se ne računa jer ćeš mi ti svakako dati dijagnozu, pa reko da se ne trudim da dalje nabrajam.

A što se tiče bukvara, ti si neopozivo utvrdio da ja nijesam ni marksiste čitao niti šta bilo drugo u životu. Tako da moram prvo da krenem od bukvara, pa onda sve redom, ali pre toga Mizesa...

Pa ne bih rekao da moras Mizesa, mozda bi mogao Jamesa Buchanana, Gordona Tullocka, Olivera Williamsona, Stiva Pejovicha, Darena Achemoglu, Mankur Olsona I Amartya Sena itd.

 Ali i ne moras, jer evo ja vidim da ima mnogo bogatasa ciji radnici uzivaju u svom poslu, niti se osjecaju iskoristeno, niti teze nekakvoj revoluciji. Takodje vidim da danas ima vise stanovnika nego ikad u istoriji a sve manje i manje gladnih.

Tebi ostavljam da pronadjes bolji sistem koji ce funkcionisati u realnosti, ako bude ona post- socijalisticka utopia kao kod Iana. M Banksa necu se ljutiti

Pocni ovo, pa onda mozes i knjige iz serije:

https://en.m.wikipedia.org/wiki/Culture_series

 

[εργασία]

пре 10 минута, Ronald рече

Ali i ne moras, jer evo ja vidim da ima mnogo bogatasa ciji radnici uzivaju u svom poslu, niti se osjecaju iskoristeno, niti teze nekakvoj revoluciji. Takodje vidim da danas ima vise stanovnika nego ikad u istoriji a sve manje i manje gladnih.

Takođe ima nikad više žena u najlonskim čarapicama što je izričit dokaz da je kapitalizam superiorni društveni entitet u svekolikom kosmosu. Gotovo! Nadmašio sam libertarijance! Pronašao sam neoboriv argument za sve prednosti kapitalizma, a da nisam morao da pročitam ni jednu knjigu! Ha...

[Ronald]

пре 6 минута, εργασία рече

Takođe ima nikad više žena u najlonskim čarapicama što je izričit dokaz da je kapitalizam superiorni društveni entitet u svekolikom kosmosu. Gotovo! Nadmašio sam libertarijance! Pronašao sam neoboriv argument za sve prednosti kapitalizma, a da nisam morao da pročitam ni jednu knjigu! Ha...

Ne znam to, ali znam da u nekim ne bas lijepim rezimima i ekonomskim sistemima zene nisu imale nikakve carapice a o najlonskim su samo mogle sanjati.

Sad da li ces nekoga nadmasiti, vidjecemo, bilo bi lijepo da predstavis kako neki tvoj super postkapitalisticki sistem radi bolje od ovog koji je kako ti kazes slabasan i nepravedan. Naravno tu je i plebs koji to mora prihvatiti.

[εργασία]

пре 1 минут, Ronald рече

Ne znam to, ali znam da u nekim ne bas lijepim rezimima i ekonomskim sistemima zene nisu imale nikakve carapice a o najlonskim su samo mogle sanjati.

Sad da li ces nekoga nadmasiti, vidjecemo, bilo bi lijepo da predstavis kako neki tvoj super postkapitalisticki sistem radi bolje od ovog koji je kako ti kazes slabasan i nepravedan. Naravno tu je i plebs koji to mora prihvatiti.

Nema potrebe. Zbog ženskih haltera sam se preobrazio u vatrenog pristašu kapitalizma. To je definitivno superiorni društveni sistem, a ekonomstima, sociolozima pa i libertarijancima predlažem da se obese jer ne mogu da vide nešto što je očigledno... 

[Ronald]

пре 7 минута, εργασία рече

Nema potrebe. Zbog ženskih haltera sam se preobrazio u vatrenog pristašu kapitalizma. To je definitivno superiorni društveni sistem, a ekonomstima, sociolozima pa i libertarijancima predlažem da se obese jer ne mogu da vide nešto što je očigledno... 

Otvorilo ti se Mogu misliti sta bi ti se desilo kada bi poceo bruseve da gledas i zamisljas kako se grudice lijepo uklapaju u one mekane korpice, postao bi prozorljiv i pronasao nacin kako prakticno da realizujes neki svoj super postkapitalisticki sistem

[Аурор]

пре 35 минута, εργασία рече

Zbog ženskih haltera

Sa jednom koja ih je stalno nosila više nisam jer je bila totalno luda.

Da ne ulazim u detalje...

[Ronald]

пре 10 минута, Аурор рече

Sa jednom koja ih je stalno nosila više nisam jer je bila totalno luda.

Da ne ulazim u detalje...

A dok je rukica klizila oko njih onda nije bila luda, nemoj zezat Aurorce

[Lady Godiva]

пре 11 минута, Аурор рече

Sa jednom koja ih je stalno nosila više nisam jer je bila totalno luda.

Da ne ulazim u detalje 

Хаха, колика писанија и ти се ухватиш халтера. Мада те разумем, јесте то далеко занимљивије од економије.

[εργασία]

Kapitalističkom konkurencijom će se to razrešiti tako što će izići ponuda na prodaju femino-androidnog robota koji će EM talasima da čita vaše želje i onda će dodatno poskupeti halteri zbog povećanje tražnje. Kapitalizam je neuništiv! Čovek jeste...

[Ronald]

пре 2 минута, Lady Godiva рече

Хаха, колика писанија и ти се ухватиш халтера. Мада те разумем, јесте то далеко занимљивије од економије.

Kako i ne bi kad su ostali tako jasno urezani u pamcenju, hahaha Haltercici, lijepe noge, rukica itd., fina neka kombinacija