Унутрашње-психолошко стање атеисте ?

[Hana]

Добро. Са правом сам се бојао да нећете озбиљно да ме схватите.

Ви изгледа немате воље нити жеље да прочитате моје питање, а тиме још мање да ми изађете у сусрет и озбиљно и одговорно објасните ваше унутраше стање у одбацивању Бога. Ја вас не проверавам нити оцењујем него ми је требало атеистичко искуство одбацивања Бога ради нечег што истражујем. Очекивао сам ваше откривање на одређеним кредибилним или образованим поставкама. А то тражи културу говора, ушта уопште не спада овај ваш copy-paste избор. Могли сте једноставно да кажете да немате времена за овакав разговор и то би било уреду.

Ви сте атеиста а ја сам теиста, или би ви били неверник а ја "верник", а сву комплексност тога могли сте да приметите у мојој поруци. Може и атеиста да буде "верник" али се бојим да се ми уоште не разумемо (не читамо). Не можете да кажете да сте ви атеиста а ја "верник", мењајући категорију тог односа према Богу који постоји или не постоји. Ја као теиста "не верујем" него психолошки знам и осећам да постоји Бог, ослањајући се и на номолошки закон и телеолошки (не теолошки) однос према човеку. Ја се не декларишем по избору него по каузалној нужди да желим да живим, јер сада живим.

Као што сам рекао ја са вама не желим да полемишем и зато сам изабрао антрополошку платформу за разговор а ви ми нудите теолошку.

Опет да кажем, не можете академски да правите разграничење између вас атеисте и мене "верника", зато што по "верничком" бити верник не значи ништа, и то конкретно: "И ђаволи верују" и у таквом сазнању о Богу "дрхте" (то каже Библија). Која је овде корист од вере? Верује и зна Антибог, Антихрист. Али ја верујем нечем другом; верујем васкрсењу. А то је конкретно везано за питање човека. Човека са којим се бавила сва напредна људска историја.

Нисти ви мени ништа дужни и зато немам никаква права да било што да тражим од вас. Ја могу да кажем да сам убица, и да убијам. Али када ме неко на потребном образованом нивоу пита: а зашто ти убијаш? Морао бих на том нивоу да изнесем све разлоге а шта то мене тера да убијам. А да бих избегао рзговор ја бих га питао: а зашто ти не убијаш (прво ти реци мени па ћу ја теби)? Или не пијеш? Или не вараш жену. Или не продајеш дрогу?

Са поштовањем

Ocigledno je da ne moze da se udubi u ovoj razgovor i da da adekvatan odgovor, upravo zato sto bi u toku davanja odgovora shvatio da je ateizam besmislen i da je njegovo opredeljenje pogresno. Mozda je pogresno sto trazimo od njega da nam odgovori, jer bi samo davanje odgovora, u ovom slucaju, narusavalo njegovu slobodu da moze da se opredeli da ne veruje u Boga. Koliko sam shavtila Darko se opredelio da bude ateista jer je to odluka koju je doneo svojom slobodnom voljom. Mozda ga je neko nekad primoravao da veruje, roditelji npr., pa je jedva docekao da postane slobodan od te prinude. laku noc

[vanmaxq]

Gluvi telefoni. A zapravo je stvar, svakako, kompleksnije prirode. Ateizam, neizostavno jeste, jedan vid traume. Ali, ne psihološke, već pre svega one arhetipske. On, još uvek, treba da postoji. Zbog toga i ovaj oblik samoispitivanja i introspekcije, zahteva naročitu vrstu intelektualne i emocionalne hrabrost. Tražimo isuviše...možda je nepravedno, ipak...  

[Милан Меденица :)]

Унутрашње-психолошко стање атеисте ?

ни не зна да му фали даска ... ал не у глави, него у души.

[oLjuba]

Нисам разумео vanmaxq.

Кажете: "Он још увек, треба да постоји". Он - атеизам, или он -архитип? "Траума" - тај душевни потрес било које "врсте" не треба да постоји.

И не знам зашто сматрате да се обострано користимо "глувим телефонима"?

Само желим да вас правилно разумем.

[vanmaxq]

Da. Ateizam. Mislim da, barem još uvek, treba da postoji.

Vi mislite da ne?

Kod koga bi se inače obavestili o onome što nas, sve skupa, zanima?

I najzad,

uopšte ne smatram da se obostrano koristite gluvim telefonima. Naprotiv.

Vaša su pitanja vrlo jasna i razložna, premda za moj ukus, i malahno tendenciozna, no druga strana očigledno nije dorasla, ili nije raspoložena, ili jednostavno ne želi da sa nama podeli nešto, što i mene samog, verujte, jako interesuje. 

[Аурор]

Унутрашње-психолошко стање атеисте ?

ни не зна да му фали даска ... ал не у глави, него у души.

Milane, zamolio bih te da se suzdrzis od ovakvih komentara.      dada

Evo i ruzu ti dajem da ne pricas tako.

[Аурор]

Otac Ljuba misli na to da nije postojao nijedan narod, cak nijedno pleme u Africi npr. a da nije tezilo religioznosti uopste, nevezano za to da li je u pitanju monoteizam ili politeizam. Nasuprot tome, ateizam nije traganje za Bogom i ne predstavlja vid religioznosti, vec je to potpuno odbacivanje Bozijeg postojanja.

Pita vas otac Ljuba kako je donesena ta vasa odluka da postanete ateista? Koliko dugo ste razmisljali pre nego sto ste se opredelili? Zasto ste se opredelili bas za ateizam? Imate li odredjene argumente cime to potkrepljujete? Nije isto biti vernik i biti ateista. I mi smo vernici zato sto nam je ljubav Hristova dotakla srce. To je predstavljalo nas susret sa Bogom i opredeljenje da mu verujemo. Koji je vas argument da mu ne verujete? Zbog cega ste tako odlucili? Nama vernicima je tesko da zamislimo da postoje ljudi koji umesto Bozije topline i ljubavi, biraju izostanak te ljubavi u svom zivotu! Zar nikada niste osetili da vas Bog stiti, da bdi nad vama, da vam pomaze u nevolji, da vam salje pomoc ni od kuda, da vam daje hranu svakoga dana? Nije mi jasno kako je moguce da to nikada, bas nikada niste osetili? Tesko mi je da u to poverujem. Jeste li vi srca kamenoga? Da li ste ljuti nesto na Boga, pa mu tako terate inat? Nekada vam nesto nije dao sto ste mu zatrazili? Ili vam je uzeo nesto ili nekog koga ste voleli, pa to niste mogli da prezalite? Da li ste pocinili nekakav tezak greh za koji nemate snage da se pokajete, pa je umesto pokajanja koje iziskuje veliku hrabrost imnogo snage, lakse odbaciti Boga? To vas pitamo. Na ta pitanja ocekujemo vas odgovor. Pozdrav

To Jung naziva Homo religiosus. Ne znam zasto, ali ovaj svet je zaista - od Eskima do naroda Afrike - preko Aboridzina, evropskih naroda, Rusa, Srba, Amerikanaca - opsednut religijom.

Za ateizam ne trebaju nikakvi argumenti koji bi ga potkrepili jer je on nedostatak necega.

A ako neko nesto zeli da potvrdi - njemu su potrebni argumenti.

Ne znam sta bih Vam odgovorio na ta postavljena pitanja. Mislim da moj razlog nije nijedan od tih.

Ne znam ni sam koji je zapravo. Kako mislis Bog me stiti, bdi nada mnom, pomaze mi u nevolji, salje mi pomoc niotkuda? Tebi je Bog sta tacno? Ajde pozvacu se na onu sada standardnu definiciju ateizma - ocigledno da ne osecam da me Bog stiti, salje mi pomoc niotkuda, pomaze mi u nevolji i to me valjda cini ateistom.

A Bog je svesno, dobro, svemoguce i apsolutno bice koje je kreiralo univerzum ili licnost ili i jedno i drugo ili kako vec to ide? Nije mi jasno kako vi to tumacite.    

Pa i nama ateistima je ljubav dotakla srce.

Ali vama Hriscanima je ljubav ideal, apsolut, nama je osecanje.

Ja verovatno umem da volim vise i bolje od vecine Hriscana. dada

Evo sada bas odoh da se vidim sa svojom devojkom.

dada

[Аурор]

Добро. Са правом сам се бојао да нећете озбиљно да ме схватите.

Ви изгледа немате воље нити жеље да прочитате моје питање, а тиме још мање да ми изађете у сусрет и озбиљно и одговорно објасните ваше унутраше стање у одбацивању Бога. Ја вас не проверавам нити оцењујем него ми је требало атеистичко искуство одбацивања Бога ради нечег што истражујем. Очекивао сам ваше откривање на одређеним кредибилним или образованим поставкама. А то тражи културу говора, ушта уопште не спада овај ваш copy-paste избор. Могли сте једноставно да кажете да немате времена за овакав разговор и то би било уреду.

Ja se trudim da vas zaista ozbiljno shvatim i ne znam zasto mislite da je ovo copy-paste ali okej.

Pa naravno da je otkrivanje na kredibilnim i obrazovanim postavkama, nisam ja nikakav mamlaz i ne znam stvarno za sta me smatrate. Imam vremena ali morate razjasniti svoja pitanja i dobicete jasan odgovor.

A evo jednog pitanja za vas:

Covek je delo Bozije... ili je Bog delo covekovo? Kako ide?

Mislim da je i Fridrih Nice postavio identicno pitanje pa evo vam, odgovorite.

[Аурор]

Ви сте атеиста а ја сам теиста, или би ви били неверник а ја "верник", а сву комплексност тога могли сте да приметите у мојој поруци. Може и атеиста да буде "верник" али се бојим да се ми уоште не разумемо (не читамо). Не можете да кажете да сте ви атеиста а ја "верник", мењајући категорију тог односа према Богу који постоји или не постоји. Ја као теиста "не верујем" него психолошки знам и осећам да постоји Бог, ослањајући се и на номолошки закон и телеолошки (не теолошки) однос према човеку. Ја се не декларишем по избору него по каузалној нужди да желим да живим, јер сада живим.

Okej, suprotno od ateiste je teista ali ja sam rekao "vernik" posto eto, ne znam ni sam da diferenciram razliku izmedju to dvoje a mislio sam da je teista i vernik jedno te isto ali ocigledno su to dve kategorije i hvala Vam sto ste mi to rekli. Mislim da svi teoloski neobrazovani ljudi ne prave razliku izmedju tih stvari no dobro.

A kako vi to kao teista "psiholoski znate i osecate da postoji Bog, oslanjajuci se i na nomoloski zakon i teleoloski prema coveku" ? Meni je jako nejasna ta poslednja recenica "ne deklarisem se po izboru nego po kauzalnoj nuzdi da zelite da zivite jer sada zivite". U pitanju je hriscanski vecni zivot ili sta?

Опет да кажем, не можете академски да правите разграничење између вас атеисте и мене "верника", зато што по "верничком" бити верник не значи ништа, и то конкретно: "И ђаволи верују" и у таквом сазнању о Богу "дрхте" (то каже Библија). Која је овде корист од вере? Верује и зна Антибог, Антихрист. Али ја верујем нечем другом; верујем васкрсењу. А то је конкретно везано за питање човека. Човека са којим се бавила сва напредна људска историја.

Verujete vaskrsenju kakvom i zasto verujete vaskrsenju?

Ja Vas shvatam ozbiljno ali mi bas i nisu najjasnija vasa pitanja.

Нисти ви мени ништа дужни и зато немам никаква права да било што да тражим од вас. Ја могу да кажем да сам убица, и да убијам. Али када ме неко на потребном образованом нивоу пита: а зашто ти убијаш? Морао бих на том нивоу да изнесем све разлоге а шта то мене тера да убијам. А да бих избегао рaзговор ја бих га питао: а зашто ти не убијаш (прво ти реци мени па ћу ја теби)? Или не пијеш? Или не вараш жену. Или не продајеш дрогу?

Са поштовањем

Da, a biti ateista i reci "ja sam ubica" je izgleda identicno na neki nacin.

Ja ne znam sta to mene "tera" da budem ateista, ako me to pitate.

[Аурор]

Ocigledno je da ne moze da se udubi u ovoj razgovor i da da adekvatan odgovor, upravo zato sto bi u toku davanja odgovora shvatio da je ateizam besmislen i da je njegovo opredeljenje pogresno. Mozda je pogresno sto trazimo od njega da nam odgovori, jer bi samo davanje odgovora, u ovom slucaju, narusavalo njegovu slobodu da moze da se opredeli da ne veruje u Boga. Koliko sam shavtila Darko se opredelio da bude ateista jer je to odluka koju je doneo svojom slobodnom voljom. Mozda ga je neko nekad primoravao da veruje, roditelji npr., pa je jedva docekao da postane slobodan od te prinude. laku noc

Nisu mene roditelji prinudjivali da verujem.

A verovanje u Boga nije stvar opredeljenja nego je stvar moranja po prirodi stvari, to kazete, Hana?

[Аурор]

Mozda bi trebalo zvati jos nekog ateistu da se ne biste zalili da je ovaj jedan nezainteresovan?

[И.стојковић]

    Надам се да нико од атеиста није протумачио наслов ове теме као било какву "прозивку", већ заиста као интересовање верујућих за нешто што је нама непознато, а што је и очигледно у већини досадашњег писања. Наравно да се може писати и о унутрашњо-психолошком стању верујућих, али обзиром да је о томе писано већ "н" пута, што је и очекујуће на форуму који припада православном сајту, заиста би било потпуно беспотребно писати опет.

    Може се поставити и питање зашто постоји уопште заинтересованост верујућих о унутрашњо-психолошком стању атеиста? Осим љубави, бриге за другог, жеље да се сви Спасу, која је пре свега Христова жеља, а у Кога ми верујемо, сваки други разлог не би био у склопу верујућих. Некада писане речи замагле ту Искрену и Непатворену Љубав према Богу, односно према свим људима без разлике да ли су верујући или не, јер верујући знају Да Је Бог Створио све, осећају љубав према Његовој творевини у сваком бићу, па други препознају убеђивање, уместо да осете топлину љубави и бриге верујућих. Али ако увек и пре свега имамо сазнање да смо сви само људи, онда ће такве написане речи, у оба смера, врло брзо изгубити на значају, јер ће брига за другог као плод Љубави и Жеље Његове, сигурно надвладати...

    Дакле, питање јесте занимљиво, па самим тим ће и одговор бити усмерење верујућим, како да своју бригу према атеистима изразе на начин, из кога ће они осетити Љубав, а не надмудривање и убеђивање.

Унутрашњо-психолошко стање је резултат неких планова сопственог живота, као и реализације себи задатих планова, који ће провоцирати одређене емоције, као иницијативу за уобличавање или промену ставова. Изгледа врло једноставно и сасвим изводљиво, када је човек рационалан и свестан својих могућности. Питање је како се човек осећа, кад зна да га и поред свега чека смрт, која је непредвидива како у тренутку када ће наступити, тако и у начину којим ће наступити?Да ли постоји страх? Да ли постоји осећај да остварење свега што планира, колико год се трудио, не зависи од њега већ од смрти? Да ли је апсурд, и морално понашање, и труд, и љубав, кад свиме господари смрт, која за атеисте представља потпуни крај живота, а на коју човек ничим не може утицати? Свеукупно, чему живот, кад је господар живота смрт, а не човек који га живи?

greengrin

[Аурор]

Ne znam, ne bi bilo dobro da se stekne utisak da se radi o nekakvom misionarenju sa vase strane, samo to.

A unutrasnje stanje ateista je sasvim zadovoljavajuce.

A Hriscanima, sve sto planiraju ne zavisi od smrti i to nije kraj zivota i oni na to mogu uticati?

Nije ni Islam los, mogu i oni izgleda uticati na smrt. Oni imaju 72 device u raju.

[И.стојковић]

Ne znam, ne bi bilo dobro da se stekne utisak da se radi o nekakvom misionarenju sa vase strane, samo to.

Мисионарење је нешто на шта со ми позвани....али не мисионарење "са мотком" у руци, у облику тастатуре, већ са искреним интересовањем. Ево, ја сам питао, па ако хоћеш одговори, тако што ћеш као предуслов да поставиш да сам ја атеиста, Твој друг, који са Тобом дискутује о теми..

bliss jeeee

[Аурор]

Ne znam, ne bi bilo dobro da se stekne utisak da se radi o nekakvom misionarenju sa vase strane, samo to.

Мисионарење је нешто на шта со ми позвани....али не мисионарење "са мотком" у руци, у облику тастатуре, већ са искреним интересовањем. Ево, ја сам питао, па ако хоћеш одговори, тако што ћеш као предуслов да поставиш да сам ја атеиста, Твој друг, који са Тобом дискутује о теми..

bliss jeeee

Niste pozvani na misionarenje i ne zelim da mi neko nesto misionari, kao sto ja ne misionarim nikome nista.

Sta tacno zelis da ti se odgovori, kolega? 

bliss jeeee