+ Патријарх Павле - Будимо људи

[Дијана.]

http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Patrijarh-koji-je-voleo-Jadnike.sr.html

Тога дана (11. септембра) у Патријаршију би стизало на хиљаде честитки из целог света, али патријарх Павле никада није славио свој рођендан. На тај дан служио би литургију у славу празника Усековање главе Светог Јована Крститеља, а лично је славио само своју крсну славу – Лазареву суботу. Уз овај детаљ, који на стогодишњицу рођења патријарха Павла (1914–2009)  читамо из прве од две књиге „Будимо људи” Јована Јањића, аутор ове често цитиране биографије 44. поглавара Српске православне цркве појашњава да црква празнује само три рођења, Господа Исуса Христа, Пресвете Богородице и Светог Јована Претече, па зато патријарх Павле није обележавао ни на који начин ни свој, али ни друге рођендане. 
Наведена је у истој књизи још једна занимљивост. Наиме, мада је позиван на пријем у енглеску амбасаду поводом рођендана енглеске краљице, патријарх Павле никада на њега није отишао, иако је, на пример, патријарх Герман редовно одлазио на тај пријем и обезбеђивано му је почасно место.

– Има много симболике у рођењу патријарха Павла. Рођен је на велики црквени празник 1914. године. Док је држава у којој је рођен – Аустроугарска – кренула у рат против Србије, у њеној позадини, у Славонији, у селу Кућанци, родио се будући духовни поглавар Срба, Гојко Стојчевић, касније патријарх Павле – каже у разговору за наш лист Јован Јањић, чије су две књиге о животу и поукама 44. поглавара СПЦ достигле високе тираже не само у Србији, већ и у Русији, Румунији, Француској.

Народна библиотека Србије јуче је, на дан рођења патријарха Павла, представила јавности део његове приватне библиотеке која броји 9.000 јединица библиотечке грађе. На изложби „Говорим, а ћутим” међу експонатима су дела чији је аутор патријарх Павле, богослужбене књиге са његовим рукописним белешкама, ретка издања часописа, књиге коричене у његову част, као и велики број патријархових аутографа и његов екслибрис којима је означавао своје књиге. Библиотека патријарха Павла, иначе, припада фонду Патријаршије, има статус културног добра и чува се у манастиру Светог Архангела Михаила у Раковици, где он и почива.

[JESSY]

 

Патријарх Павле: О бесконачној љубави Божијој

 

Драга браћо и сестре, имајмо пред очима духовним ту бесконачну љубав Божију, Сина Божијега, који је ради нас грешника сишао у овај свет, родио се као човек, претрпео сва гоњења, страдања и на послетку крст и смрт, ради нас и нашег спасења, из љубави према нама. Љубављу према Њему и одговоримо, иако нисмо богати цареви који су му донели злато, ливан и смирну, принесимо му чиста срца и чисте душе, да би кад изађемо пред Њега, Он нас признао и познао као своје, и да би се, то увек понављам и себи и вама и свима који имају уши да чују, да би се преци наши узрадовали кад изађемо пред њих, познали нас и они као своје потомке и признали нас за своје најрођеније. Бог вас благословио!

Патријарх српски Павле

Преузето из књиге Живот по Јеванђељу, Патријарх српски Павле, Народна и универзитетска библиотека у Приштини и Арс Либри, Београд,1998.

[Guest]

Хришћани су свето држали установу поста, знајући да је пост божанска установа, јер је још у Старом Завету Бог наредио пост као „наредбу вечну“. У Новом Завету је сам Господ Исус Христос постио и рекао да ће Његови ученици постити. Постили су и Апостоли и сви Свети… Пост су држали у одређено време ради потребе поста, причешћивали се ради потребе причешћа стално, како за време поста тако и за време мрса; у посту се постило и причешћивало, у мрсу се мрсило и причешћивало, онако као што данас чине свештеници.

Првобитно није било неке посебне припреме за Причешће, нити је пост сматран за једно од средстава припреме за њега. За Причешће се припремало целокупним животом, држањем свих Божијих заповести и чувањем од сваког греха.

 

 

Светом Причешћу многи приступају редовно, али без озбиљног старања да за Њега буду што достојнији. Други, пак, почињу свој редован прилазак Св. Чаши да одлажу, са изговором да желе да се што боље припреме. Али борбу за очишћење своје душе нису водили стално, него повремено, само неколико дана пре Причешћа. Но, и то им је падало тешко, па су све чешће одлагали припрему и само причешћивање, док нису спали на то да се причешћују само четири пута годишње или још ређе.

 

Због тога је, по речима Св. Јована Златоуста, и установила 40-дневни пост пред Васкрс: „Приметивши штету која долази од немарног поступања, Оцу одредише 40 дана… да бисмо сви ми, очистивши се пажљиво у ове дане молитвама, милостињом, постом, свеноћним бдењем, сузама, тако приступили Св. Причешћу чисте савести, колико је то могуће“.

 

Но од свих средстава, чишћење душе за овај најприснији сусрет и за сједињење са Господом, о примању Његовог Тела и Крви, у свести нашег народа дошло се дотле да се у телесном посту види све и сва. Многи од свештеника поставиће пред Причешће верном само једно питање: „Јеси ли постио?“ и кад чују потврдан одговор, рећи ће: „Приступи!“ Као да је то једино важно, а све друго небитно, и то – да ли овај зна чему приступа и зашто, и то – зна ли Символ вере и основне молитве, и да ли су му уста и језик чисти од лажи, псовки и ружних речи, и да ли су са неким у завади, и да ли можда нису блудници; а ако је у питању жена, да није можда сујеверна, да не иде врачарама и гатарама, да не носи какве амајлије, или да можда не врши побачај… А о интересовању свештеника за редовну молитву, читање Светог Писма и богомислију онога ко жели да се причести, и да не говоримо.

 

 

Неоспорно је да и схватање наших верних треба уздизати у правцу редовног приступања Св. Тајни Причешћа, али под условом да стално бдију над чистотом своје душе, над држањем духовног поста, чувањем срца, очију, ушију и свију чула од свега грешног, а не само држањем телесног поста, и то само недељу дана пред Причешће. Значи, треба се чувати сваке крајности и једностраности.

Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

[JESSY]

Но шта ће чинити други то зависи од њих, то је у њиховим рукама, али шта ћемо чинити ми, у нашим је рукама. Бог очекује од нас, очекују и свети преци наши, да увек поступамо као народ Божији, као људи свесни, који знају шта раде јер има и оних који то не знају, по речи Господњој са крста за оне злочинце који су се под крстом ругали Њему, а Он се молио Оцу: "Оче опрости им, не знају шта раде". Ми дакле, браћо и сестре, да увек будемо они који знају шта раде и да то што треба и радимо и чинимо и по еванђелској науци се владамо. Јер хришћанство јесте то: знање науке еванђелске, науке Господа Исуса Христа и живот по тој науци свакога дана, свакога часа, свакога минута.

[JESSY]

 

А срце наше биће чисто, ако се ми будемо трудили да га очистимо од греха. Ђаво убацује у ум наш и срце наше зле мисли, грешне мисли. Ако се ми будемо трудили свом силом и снагом да те мисли одгонимо од себе, онда ће срце наше бити чисто. Али, ако ђаво нађе у нама помоћнике своје и ми се будемо задржавали на тим грешним мислима, будемо их гојили, подгревали и оне буду расле и израсле у грех, сами ћемо бити одговорни. Више пута и ми, а поготову људи овога света, неверници, кажу: "Покажите нам Бога па ћемо и ми веровати". Не схватају, дакле, да је срце то огледало, то око којим се Бог може видети. А какво је наше и њихово срце, колико је помрачено гресима да се у њему не може огледати ни видети Бог Свесилни и Свечисти! То дакле, имати у виду.

[JESSY]

Патријарх Павле – Изреке

 

Патријарх Павле

 

- „Човек не може да бира време у којем ће се родити и живети. Од њега не зависи ни од којих родитеља, ни од ког народа ће се родити, али од њега зависи како ће он поступати у датом времену: да ли као човек или као нечовек, без обзира на то у ком народу и од којих родитеља.“

- „Пре него што почнеш судити о мени и мом животу, обуј моје ципеле и иди мојим путем! Прођи улице, брда и долине! Осети бол и срећу! Прођи године кроз које ја пролазим, падни преко сваког камена који се мени нашао на путу! Устани увек поновно и иди истим путем, као што и ја радим! И тек ми онда можеш судити.“

- „Кад се човек роди, цео свет се радује, а само он плаче. Треба да живи тако да, кад умре, цео свет плаче, а само он се радује.“

- Чувајте и непријатеље своје и молите се за њих јер не знају шта раде.

- Смиреност је дакле, браћо и сестре, мајка свију еванђелских врлина, јер се Бог гордима противи, а смиреним даје благодат…Смиреност је дакле темељ и основа свију еванђелских врлина.

- „Позвани смо да чинимо сагласно своме звању, онолико колико можемо и колико нам је Бог дао. Ни мање, ни више, а оно што ми не успемо да учинимо, то остаје да учини Господ и надопуни наше недостатке.“

- Чувајмо се од нељуди, али се још више чувајмо да и ми не постанемо нељуди.

- „Када је сујета присутна онда долази до гордости, свађе. Није несрећа што ми имамо супротна гледишта, јер се ствар мора сагледати са више страна. Али често код нас долази до оног што није разлика у мишљењу. Тога се морамо ослободити. Ако будемо толерантнији, онда ћемо моћи да схватимо и то гледиште другога. Не да га усвојимо ако није добро, али да га схватимо да не дође до мржње и овог што нас цепа и дели.“

- Љубав је највећа врлина, али се до љубави која је највећа и која је „свеза савршенства“ не може доћи наједанпут, док се прво не стекну и остале врлине, почевши од смирености, од смирења. И Апостол Павле нас опомиње на то да „сад остаје вера, нада, љубав, али је љубав највећа“ (1 Кор. 13, 13).

- „Ми не изазивамо мучеништво, али када дођемо пред питање – или одрицање од Христа или ће отићи глава, онда да изаберемо пут мајке Јевросиме, која каже своме сину: „Боље ти је изгубити главу него своју огрешити душу!“ Када умре за Христа, мртав човек је жив пред Богом и жив у Богу, у Царству Небеском. Мртав је пред Њим само онај који је грешник, који се не каје, и који у Њега не верује.“

- Права ревност је она која је разумна, јеванђелска, као ова коју је показао Спаситељ. Такву ревност и ми треба да имамо, разумну ревност. Ако њу будемо имали, избећи ћемо сваки фанатизам и сва претеривања. Нека би нам Господ помогао да и ми имамо исту ону ревност у врлини и према сваком добром делу коју је Он имао према дому Оца свога! О бесконачној љубави Божијој.

- Да је и свима нама, као људима и хришћанима, јасно начело да „зло добра донијети неће“, да је „крв људска храна наопака“, ствари би ишле сретније.

Патријарх Павле

извор: Манастир Клисина

[JESSY]

Пророци су, у Старом Завету, били свети људи преко којих је Бог упућивао народ истини и животу по истини.
Њихова је служба била у прослављању Бога духовним песмама и проповедима.
Особито пак у опомињању народа на реч обећања Божјег да ће доћи Спаситељ, кад ће то бити, ко ће Он бити и шта ће чинити, да га народ припремљен позна и прихвати.
У том смислу Христос каже да су закон и пророци до Јована Крститеља.
Пророчку службу у пуној мери извршио је Исус Христос.
Као Син Божји изнео нам је све оно што је потребно за спасење и колико ми можемо да схватимо.
Незамисливо је да може било који пророк изнети више од тога, донети нову и бољу истину, као да би Христова била мањкава и непотпуна.
Више од тога ми не би могли да схватимо а другачије од тога није истина.
Међутим, сујета је људима бесконачна. Није нам довољно да будемо прст на руци већ се приказујемо да смо глава.
Сујета је најважнија несрећа, те је сада толико самозваних пророка.

[JESSY]

Будимо спремни да учинимо више него што зло тражи, ако је у изгледу да ће се грешник поправити, да ће схватити. У сваком случају не будимо пасивни, него узмимо иницијативу у погледу добра. Колико је, дабоме, оних злих постало хришћанима због тога што су хришћани показивали ту реч Христову колико воле непријатеље своје, колико се труде да се и они покају, схвате да иду, срљају у пропаст. Нека Господ помогне да и међу нама буде истинољубље и да из љубави према ближњима волимо чак непријатеље своје у смислу да се молимо Богу, али и ми да указујемо својим животом, е да и они схвате да иду у пропаст духовну, у муку вечну, да се покају и спасу.

[Milena B.]

 

Патријарх Павле – Изреке

 

Патријарх Павле

 

- „Човек не може да бира време у којем ће се родити и живети. Од њега не зависи ни од којих родитеља, ни од ког народа ће се родити, али од њега зависи како ће он поступати у датом времену: да ли као човек или као нечовек, без обзира на то у ком народу и од којих родитеља.“

- „Пре него што почнеш судити о мени и мом животу, обуј моје ципеле и иди мојим путем! Прођи улице, брда и долине! Осети бол и срећу! Прођи године кроз које ја пролазим, падни преко сваког камена који се мени нашао на путу! Устани увек поновно и иди истим путем, као што и ја радим! И тек ми онда можеш судити.“

- „Кад се човек роди, цео свет се радује, а само он плаче. Треба да живи тако да, кад умре, цео свет плаче, а само он се радује.“

- Чувајте и непријатеље своје и молите се за њих јер не знају шта раде.

- Смиреност је дакле, браћо и сестре, мајка свију еванђелских врлина, јер се Бог гордима противи, а смиреним даје благодат…Смиреност је дакле темељ и основа свију еванђелских врлина.

- „Позвани смо да чинимо сагласно своме звању, онолико колико можемо и колико нам је Бог дао. Ни мање, ни више, а оно што ми не успемо да учинимо, то остаје да учини Господ и надопуни наше недостатке.“

- Чувајмо се од нељуди, али се још више чувајмо да и ми не постанемо нељуди.

- „Када је сујета присутна онда долази до гордости, свађе. Није несрећа што ми имамо супротна гледишта, јер се ствар мора сагледати са више страна. Али често код нас долази до оног што није разлика у мишљењу. Тога се морамо ослободити. Ако будемо толерантнији, онда ћемо моћи да схватимо и то гледиште другога. Не да га усвојимо ако није добро, али да га схватимо да не дође до мржње и овог што нас цепа и дели.“

- Љубав је највећа врлина, али се до љубави која је највећа и која је „свеза савршенства“ не може доћи наједанпут, док се прво не стекну и остале врлине, почевши од смирености, од смирења. И Апостол Павле нас опомиње на то да „сад остаје вера, нада, љубав, али је љубав највећа“ (1 Кор. 13, 13).

- „Ми не изазивамо мучеништво, али када дођемо пред питање – или одрицање од Христа или ће отићи глава, онда да изаберемо пут мајке Јевросиме, која каже своме сину: „Боље ти је изгубити главу него своју огрешити душу!“ Када умре за Христа, мртав човек је жив пред Богом и жив у Богу, у Царству Небеском. Мртав је пред Њим само онај који је грешник, који се не каје, и који у Њега не верује.“

- Права ревност је она која је разумна, јеванђелска, као ова коју је показао Спаситељ. Такву ревност и ми треба да имамо, разумну ревност. Ако њу будемо имали, избећи ћемо сваки фанатизам и сва претеривања. Нека би нам Господ помогао да и ми имамо исту ону ревност у врлини и према сваком добром делу коју је Он имао према дому Оца свога! О бесконачној љубави Божијој.

- Да је и свима нама, као људима и хришћанима, јасно начело да „зло добра донијети неће“, да је „крв људска храна наопака“, ствари би ишле сретније.

Патријарх Павле

извор: Манастир Клисина

 

Predivno

[Ово име није заузето]

[Ово име није заузето]

http://www.danas.rs/vesti/politika/patrijarh_pavle_ispuniti_kosovski_zavet.56.html?news_id=89698

Нађох шта нам је поручио патријарх Павле још пре неколико година. Ја бих замолио оне који верују, који се моле, да у свакој молитви помену и Косово и Метохију, и Србе на КиМ. Да не буде да се сећамо само на одређене датуме. Идемо у сусрет Васкрсу, имамо свог Спаситеља, Господа Исуса Христа, тако да наду не треба да губимо, јер Православци никада не губе наду!

[JESSY]

„Драга децо духовна, живимо у тешким временима глобализације, у временима гажења основних људских права – права човека на живот, права детета да буде рођено, права родитеља да своје дете васпита и води, права мајке да буде брижна мајка свом детету и супруга своме мужу, права човека да буде човек! Ствара се чудовишна глобалистичка цивилизација по мери изопаченог морала, без квасца вечног смисла људског живота. Таква цивилизација, све док је у супротности са васкрслим Христом и његовом благом науком, не може преживети.

Имајући то у виду, будимо мудри и опрезни када прилазимо нездравој трпези понуде овога света. Изаберимо с ње само оно што је за Христа вредно и достојно нашег звања и достојанства. 

Све псеудоцивилизацијско, извитоперено и нехумано одбацимо, као што је Христос одбацио понуду кушача на Гори кушања: ако ми се поклониш, све ово што видиш биће твоје!“ Ми знамо прави одговор: Писано је: само Богу служи и Њему Једином се клањај!

Извор: Васкршња посланица 2008. године, http://www.spc.rs/sr/vaskrsnja_poslanica_2008_godine

[JESSY]

Потребно је молити се не само тада, када се осећамо расположени за молитву, него молити се и тада, када немамо тежње ни наклоности за молитву, када нас лењост, сан, заборав и остало удаљује од молитве. Ако, не гледајући на све ово тамно збориште препрека, принуђавамо себе и боримо се са собом у молитви, таква молитва узлеће на небо да би стала пред престо Господњи. Ноћ је врло подесна за усамњену молитву. Тада се све стишава, умирује, а молитва која се узноси Богу у ноћној тишини из дубине срца, бива услишена и на душу се спуста двострука благодат Божија. За време такве молитве свезлобни враг са нарочито великом силом устаје и удара у богомољце многим искушавањем, страхом и напастима, но тада се и благодат Божија умножава.

[JESSY]

[Ненад Р.]

Греси су у мислима ,речима и делима Грех се зачиње у срцу и уму .Исповест је осећање блудног сина да је окренуо леђа Оцу и чини супротно од онога што Бог жели , па је , је потребно да се продрма и дође к себи .У старој цркви исповест је била јавна .После се то , због присутне деце и неодраслих морало променити.

Патријарх Павле.