Сабори - окупљања чланова форума

[Radmila]

Evo da i ja napišem par riječi .Prvo bi se htijela zahvaliti o.Ivanu kome sam poslala imena moih živih i upokojenih da se pročitaju u Manastiru . O.Ivane  0205_whistling i Presveta  Bogorodicaaaaaa neka su vam uvjek u pomoći i veliko hvala od mene . Slike i video zapis su predivni i sad kad sam pogledala osjećam se divno kao da sam bila sa vama .Maxsa sam upoznala na jednom drugom forumu i momak je divan ,a sad sam ga vidjela i na slikama .Ako Bog da valjda će biti prilike da  upoznam i vas ostale  .Čovjek snuje , a Bog odlučuje i premili  0102_laugh neka nas čuva sve skupa .

[w.a.mozart]

E pa Rado,baš nam je drago... dobro nam došla  shuntavilo2  :group111:

[Милица]

nego... predlažem da se od one donacije iz vatikana maksu kupe jedne novke starke

shuntavilo2

ma dogovorila sam se ja sa Maxom da odemo do Bljuvaka

ima original plitke da se kupe za iljadu dindzi, a duboke iljadu i po.

Al stvarno tolko kostaju,

ja kupila jedne :-000

[Guest свештеник Иван]

http://www.spc.rs/sr/liturgijski_sabor_u_manastiru_denkovac

[w.a.mozart]

http://www.spc.rs/sr/liturgijski_sabor_u_manastiru_denkovac

bighugbighug slava3 :cheesy2:

[Драган Јашић]

4chsmu1 :bla: :mad: 0102_laugh :cheesy: mense0198626478946378946 :291291291: :bla: :mad:

[Carinik]

              СЛИКЕ У РЕЧИМА или САБОР ВИЂЕН ОЧИМА МУШКАРЦА ( штуро и просто, без шминке и огледалаца;:bla: за Мару и Тавиту)

                                     

          1. Весна, моја жена, и ја, напокон, крећемо. Она, бесна на себе и собом незадовољна после мрцварења на послу и првог часа обуке вожње за ауто, ја нервозан што каснимо на бденије. Севају муње из очију, ал невреме брзо пролази. Чак и алнасер на првом окретању кључа функционише. Пречицом, преко Липовца,Тополе. Успут , шлепери из супротног смера нам секу кривине. Као да су се све непријатељске силе уротиле да нам помрсе путеве. Одахнусмо тик испред манастира кад кроз прозор кола видесмо познату Ладу Ниву и Мати Евдокију за воланом и сестру Воскресију поред ње из манастира Никоља Рудничког. Изгрлисмо се, род најрођенији, ми срећни што видимо неког ког познајемо, а и оне, не мање изненађене. Иду са бденија.

          2. И поново загрљај са ходајућим ЖРУ-ом - о. Иваном, као с родом најрођенијим, а видимо се уживо први пут. Из трпезарије после вечере чује се кратка беседа о. Саве, па пој Дивнин и хора Мелоди. На тераси манастира сву радост сусрета на нас и препознавања њеног наших маленкости преноси сестра монахиња из Дивостина, родом из Аранђеловца, која је већ шест година у манастиру. На предавању о. Димитрија седимо на клупи, а она поред нас и блиста. Некако се сви осећамо као породица. Сви они драги људи из околине манастира који се ненаметљиво труде да угосте све присутне, просто плене.

          3. Отац игуман Серафим, када му се нешто обратите, један секунд пре него што добијете одговор, он се сав  пружи ка вама, излије сву љубав и доброту целим својим бићем на вас. И пре него што до ваше свести допру његове речи, ви сте већ добили све одговоре.

          4. Пред Акатист, распевавање у летњиковцу. Ред песме, ред шале. Репертоар -разан. Гитара некако мала у рукама о. Љубе. Дође ко тамбурица. Нађе се и за жицу заденутих петсто динџи за Знате л причу о Васи Ладачком... Е, Мицко, Мицко, све ћеш ти то лепо да изгрицкаш.

          5. Акатист Богородици у цркви се чита (и поје где треба) уз светлост свећа. Мир над манастиром Денковац спушта се са неба и постаје део нас.

          6. На спавање свако на свој душек. Све су собе пуне. И убрзо сва Породица спава.

          7. Ујутро, у шест, о. Серафим, пар људи који помажу и искушеник Александар- брат о. Ивана, већ су на ногама. И ја, наравно-гадна навика (што би ми жена рекла- какав ћеш ти деда да будеш, куку мени!).

Из минута у минут буди се манастир. Већ стижу мештани из околине, а и понеко са стране.

          8. Ми, форумаши, већ се некако, препознајемо, ту и тамо једни другима прилазимо. Постајем и себи досадан са фотоапаратом, али бих да забележим мир овог места.

          9. Литургију имате на нашим фотографијама. Колико смо сабрани у Десници Господњој и они који нису и који јесу били присутни ниједан фото-апарат не може да ухвати. Али ево детаља који се не види, али је могао да се чује. За време причешћивања верног народа Дивна и Мелоди не певају, у цркви се чују само гласови Милице, Александре-Тавите и мене. Само ми ЖРУ-овци. Што рече Милица-пошто је било причешћивање и из путира напољу испред цркве-зато су се људи окретали и излазили тамо да се причесте dada

          10. Па литија, па програм и коло српско и игре из Македоније, па Трпеза љубави под шатром (да је барем још била нека кришчица сира, што би реко о. Сава, та шта ћете, он је из Срема родом), па реформа торта итд, итд,

          11. Извињавам се свим драгим форумашима, посебно Мари-мојој вероучитељки (волим што ми је напокон једна учитељица приближно мојих година, а лепоте као са њеног аватара-какво шлихтање!) што нисам више времена провео с њима у жељи да што више тога забележим, а били смо и у испомоћи дивним људима-брачном пару Томић из Крушевца из чије књижаре у Јагодини су све оне књиге и иконе које су биле изложене испред цркве. Они су родитељи "Василија и Григорија два рођена брата" чији је долазак на свет прозорљиво њима речима под наводницама најављивао владика Тане, како га Томићи од милоште зову- владика Атанасије Јевтић (Постоји и сигурно сте је видели фотографија малог Григорија коме је владика Тане на главу ставио своју камилавку) .

          12. Не пробасмо торту, одосмо раније. Отац игуман Серафим, из срца, свима, па и нама:"Немојте нам замерити ако нешто није било како треба..." Натраг, у немирно житеское море...

[Guest о. Агапије]

:bla: dada

Super opis! 

[Милица]

е не бих ти ја читала оволике поруке у животу ...

ал кад је Срећко писао ...

морам!

Него да не заборавим,

500 динџи није остало код мене ...

Дала сам Богородици!

[Милица]

Не да је текст ...

него, свака част, Срећко!!

Јесте да си ти мој велики непријатељ,

ал морала сам то да ти признам.

Стварно се не може описати то...

да је свако од нас био оно најбоље што може,

али не због неког фолирања,

него од љубави коју смо осећали

и радости!

[Carinik]

Значи, нећеш бити ни за шта ускраћена...

У бескрајној игри давања ми смо ти који само мрве нечега што и није наше дајемо,

а безброј дарова из Руке Господње и из крила Мајке Божје са небеса по нама као киша падају!

(Ал саставих! Извини Милице, мало сам се занео и обећавам да нећу више опширно...)

Нисам ти непријатељ, кад би зашли у дубљу анализу, знала би да смо ми само две стране исте медаље, пријатељу мој!

[Guest свештеник Иван]

Они су родитељи "Василија и Григорија два рођена брата" чији је долазак на свет прозорљиво њима речима под наводницама најављивао владика Тане, како га Томићи од милоште зову- владика Атанасије Јевтић (Постоји и сигурно сте је видели фотографија малог Григорија коме је владика Тане на главу ставио своју камилавку) .

А где бисте пронашли ову фотиграфију него код нас  4chsmu1 :

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,7841.msg211558.html#msg211558

[Милица]

Ма само ти пиши,

да прегураш ову стотку :-)))

(бр. порука)

Иначе, честитам на првом округлом броју.

Новац је прослеђен на право емсто,

шта друго рећи!!!

[Mara]

              СЛИКЕ У РЕЧИМА или САБОР ВИЂЕН ОЧИМА МУШКАРЦА ( штуро и просто, без шминке и огледалаца;8086.gif за Мару и Тавиту)

                                     

          1. Весна, моја жена, и ја, напокон, крећемо. Она, бесна на себе и собом незадовољна после мрцварења на послу и првог часа обуке вожње за ауто, ја нервозан што каснимо на бденије. Севају муње из очију, ал невреме брзо пролази. Чак и алнасер на првом окретању кључа функционише. Пречицом, преко Липовца,Тополе. Успут , шлепери из супротног смера нам секу кривине. Као да су се све непријатељске силе уротиле да нам помрсе путеве. Одахнусмо тик испред манастира кад кроз прозор кола видесмо познату Ладу Ниву и Мати Евдокију за воланом и сестру Воскресију поред ње из манастира Никоља Рудничког. Изгрлисмо се, род најрођенији, ми срећни што видимо неког ког познајемо, а и оне, не мање изненађене. Иду са бденија.

          2. И поново загрљај са ходајућим ЖРУ-ом - о. Иваном, као с родом најрођенијим, а видимо се уживо први пут. Из трпезарије после вечере чује се кратка беседа о. Саве, па пој Дивнин и хора Мелоди. На тераси манастира сву радост сусрета на нас и препознавања њеног наших маленкости преноси сестра монахиња из Дивостина, родом из Аранђеловца, која је већ шест година у манастиру. На предавању о. Димитрија седимо на клупи, а она поред нас и блиста. Некако се сви осећамо као породица. Сви они драги људи из околине манастира који се ненаметљиво труде да угосте све присутне, просто плене.

          3. Отац игуман Серафим, када му се нешто обратите, један секунд пре него што добијете одговор, он се сав  пружи ка вама, излије сву љубав и доброту целим својим бићем на вас. И пре него што до ваше свести допру његове речи, ви сте већ добили све одговоре.

          4. Пред Акатист, распевавање у летњиковцу. Ред песме, ред шале. Репертоар -разан. Гитара некако мала у рукама о. Љубе. Дође ко тамбурица. Нађе се и за жицу заденутих петсто динџи за Знате л причу о Васи Ладачком... Е, Мицко, Мицко, све ћеш ти то лепо да изгрицкаш.

          5. Акатист Богородици у цркви се чита (и поје где треба) уз светлост свећа. Мир над манастиром Денковац спушта се са неба и постаје део нас.

          6. На спавање свако на свој душек. Све су собе пуне. И убрзо сва Породица спава.

          7. Ујутро, у шест, о. Серафим, пар људи који помажу и искушеник Александар- брат о. Ивана, већ су на ногама. И ја, наравно-гадна навика (што би ми жена рекла- какав ћеш ти деда да будеш, куку мени!).

Из минута у минут буди се манастир. Већ стижу мештани из околине, а и понеко са стране.

          8. Ми, форумаши, већ се некако, препознајемо, ту и тамо једни другима прилазимо. Постајем и себи досадан са фотоапаратом, али бих да забележим мир овог места.

          9. Литургију имате на нашим фотографијама. Колико смо сабрани у Десници Господњој и они који нису и који јесу били присутни ниједан фото-апарат не може да ухвати. Али ево детаља који се не види, али је могао да се чује. За време причешћивања верног народа Дивна и Мелоди не певају, у цркви се чују само гласови Милице, Александре-Тавите и мене. Само ми ЖРУ-овци. Што рече Милица-пошто је било причешћивање и из путира напољу испред цркве-зато су се људи окретали и излазили тамо да се причесте

          10. Па литија, па програм и коло српско и игре из Македоније, па Трпеза љубави под шатром (да је барем још била нека кришчица сира, што би реко о. Сава, та шта ћете, он је из Срема родом), па реформа торта итд, итд,

          11. Извињавам се свим драгим форумашима, посебно Мари-мојој вероучитељки (волим што ми је напокон једна учитељица приближно мојих година, а лепоте као са њеног аватара-какво шлихтање!) што нисам више времена провео с њима у жељи да што више тога забележим, а били смо и у испомоћи дивним људима-брачном пару Томић из Крушевца из чије књижаре у Јагодини су све оне књиге и иконе које су биле изложене испред цркве. Они су родитељи "Василија и Григорија два рођена брата" чији је долазак на свет прозорљиво њима речима под наводницама најављивао владика Тане, како га Томићи од милоште зову- владика Атанасије Јевтић (Постоји и сигурно сте је видели фотографија малог Григорија коме је владика Тане на главу ставио своју камилавку) .

          12. Не пробасмо торту, одосмо раније. Отац игуман Серафим, из срца, свима, па и нама:"Немојте нам замерити ако нешто није било како треба..." Натраг, у немирно житеское море...

Dragi Cariniče, generacijo, kolega, brate, ogledalo moje,

Koliko ja shvatam udešeno je da se mi najviše ispričavamo ovde, na forumu! Možemo da se vidimo gde hoćeš i  kada hoćeš - al ovde se priča priča! Pa, kad je već tako, onda razmisli malo o tome da u četiri ruke napišemo, bar esej (ako ništa drugo) na temu Forum ŽRU - ogledalo naše (posmatrano iz muškog i ženskog ugla)....vidiš da nam baš ide to pisanije!!!   Gopođa carinica može da bude urednica, a Tavita neka se potrudi oko dizajna....a što se tiče šlihtanja....pa, iskusan si carinik....znaš da ne prolazi uvek, ali uvek prija....keep going...

[Milan Nikolic]