Nada Knežević - The First Lady Of Yugoslavian Jazz

[Sophrosyne]

Retko se obraćam posetiocima bloga u prvom licu, izbegavajući pristrasnost i trudeći se da što realnije predstavim predmet našeg poštovanja, ali bih ovoga puta s razlogom napravio izuzetak.

Naime, posle nešto više od godinu dana postojanja, konačno je dostignut petocifreni broj poseta blogu, što se, s obzirom na okolnosti, može smatrati uspehom. Činjenično je stanje da danas u Srbiji (a i u ostalim zemljama ex YU) broj onih kojima ime Nada Knežević nešto znači jeste toliko mali da svaka trećerazredna folk – pevačica, koja se je lani pojavila polugola na „Susretima sela“ i odmah potom objavila neki skandalozni „projekat“ za vodeću diskografsku kuću, ima barem deset puta više aktivnih pokolonika. No, bez namere da zalazim u sociološko – političku analizu, želim da izrazim zadovoljstvo što još uvek postoje ljudi koji su sposobni da u Nadi Knežević prepoznaju kvalitet, i koji rado slušaju njenu muziku. Apropo, treba imati na umu da je dobar broj njenih poštovalaca duboko zagazio u treće doba, a da samo neki od njih koriste računar, što negde znači da većinu posetilaca bloga čine mlađi ljudi, rođeni tek posle zenita njene karijere.

Blog na početku nije imao velike ambicije. Trebalo je samo napraviti mali elektronski kutak, posvećen pevačici o kojoj se tako malo zna. Posle nagrade na „Nišvilu“, a naročito tokom emitovanja TV – reklame u kojoj je iskorišćen deo pesme „Moja prva ljubav“, broj zainteresovanih za vlasnicu tog toplog, dubokog i neobičnog alta se rapidno povećao. S obzirom na to da Nade Knežević godinama unazad nije bilo na malim ekranima – povećala se i potreba za rehabilitacijom jednog divnog sećanja (na još divnije vreme), u kome je ona zaista nešto značila u zemlji koja se je zvala SFRJ, ali i na čitavom Balkanu, u Rusiji, u Zapadnoj Evropi, pa i Americi.

Izuzev pokojnog Galeta Jankovića, koji je u TV – serijalu „Dobra stara vremena“ pridavao Nadi zasluženu pažnju, od devedesetih naovamo je gotovo nije bilo u medijima. Povremeno se je pojavljivala kao gost na prestoničkim jazz priredbama, i bila je jedan od učesnika koncerta „Nada Beogradu“ ’95, ali bez velikog odjeka u javnosti. Potpuno je paradoksalno to što u čitavom svetu odgovorni ljudi jednostavno ne dozvoljavaju da se nacionalne muzičke legende tek tako zaborave, te se u te svrhe preduzima niz koraka koji sprečavaju taj proces – ako ne iz drugih razloga, onda zarad negovanja kulturne baštine. Međutim, u Srbiji tih odgovornih ljudi kao da nije bilo. Ne moramo ići daleko da bismo videli kako treba poštovati svoje muzičke velikane jer tu, u komšiluku, imamo sjajan primer: odnos Hrvatske prema glazbenim doajenima poput Arsena Dedića, Gabi Novak, Radojke Šverko, Tereze Kesovije ... U svetu postoje još drastičniji primeri, pa je tako Ela Ficdžerald, već načeta ozbiljnim bolestima, uživala popularnost sve do smrti, a jasno je da to nije bila isključivo njena zasluga...

Nadam se da je „blog za poštovaoce Nade Knežević“ bar donekle ispravio tu nepravdu. Danas svako ko je iole zainteresovan za nju i njen rad, vrlo jednostavno može na globalnoj mreži pronaći podatke kojima ja, kao prvi poštovalac, raspolažem. Takođe, ne treba zaboraviti ni izvanredan potez PGP – a, jer je objavljivanjem trostrukog CD – a (bez obzira na sve tehničke nedostatke) omogućio da čujemo „pun kvalitet“ mnogih pesama, koje smo dotle jedino mogli da pronađemo na pločama, starim više od trideset godina.

Ovom prilikom (kako sam obećao) slušamo jedan od najređih snimaka Nade Knežević, nastao u Bugarskoj, početkom šezdesetih. U to vreme je sarađivala sa čuvenim septetom „София“ (kasnije : „Balkanton“), koji je postojao od 1962. do 1975. Vodeći članovi orkestra su bili Морис Аладжем (tenor – saksofon), Димитр Ганев (alt – saksofon, klarinet) i Николай Арабаджиев (klavir, klavijature), a pored kompozicija inspirisanih bugarskim folklorom, izvodili su i jazz. Zabeležili su niz uspeha na nastupima širom Evrope, u Rusiji i na Kubi, a na listi njihovih najeminentnijih gostiju su: Ornella Vanoni, Claudio Villa, Đorđe Marjanović i, naravno, Nada Knežević.

Kompozicija „Amedeo“ je objavljena na kompilacijskom LP albumu „Balkanton – Musique de danse“, ali, nažalost, vinyl rip nije mogao zvučati bolje, s obzirom na oštećenost ploče. Ipak, ako kvalitet zvuka ostavimo po strani – radi se o skoro nepoznatom snimku (bar na našim prostorima), pa neka to bude 0110_hahaha svim vernim poštovaocima Nade Knežević.

Srdačno,
Lamanik

preuzeto sa bloga :

http://nada-knezevic.blogspot.com/

[Sophrosyne]

Prva dama srpskog džeza

"MISTER Paganini", kultna kompozicija za ženski vokal, jedna je od najsloženijih u istoriji izvođenja džez muzike. Bez greške, krajem šezdesetih godina, to je mogla da otpeva Ela Ficdžerald. U isto vreme, u zemlji siromašnoj, još uvek ranjivoj od ratova i stradanja, pevala je sa istom preciznošću i istom snagom prva dama jugoslovenskog džeza. Zove se Nada Knežević. Danas ima 67 godina. Prethodnih 12 odlučila je da ćuti i da ne peva. Govori posle dobijanja nagrade za životno delo 24. internacionalnog džez festivala "Nišville", koji je pokrenuo inicijativu da ova sjajna umetnica, čije se ime može pronaći u svim muzičkim enciklopedijama bez izuzetaka, dobije nacionalnu penziju.

Lista nagrada i priznanja duga je za ovaj tekst. Uvrštena je u "džez reprezentaciju SFRJ" pored Bore Rokovića, Boška Petrovića, Jovana Mikovića, Damira Dičića, Ratka Divjaka. Nezaboravna dva koncerta u dvorani "Lisinski" i ljubljanskom bioskopu "Union" 1977. godine trajno su sačuvani na "Jugotonovom" tonskom zapisu "4 lica jazza". Srećom. Svedočanstvo o njenom pevanju poprima odlike usmenog predanja. Živi u pričama, "sa kolena na koleno".

(Blic, 2007.)

više o biografiji ovde :

http://nada-knezevic.blogspot.com/search/label/Biografija

[Јефимија Крунић]

Нада Кнежевић, је била најбоља певачица у бившој СФРЈ. На жалост ни тада одговорни из ПГП и осталих медија нису имали слуха да јој понуде место које је заслужила на естради. Много добрих певача је некако скрајнуто па су нестали тих 80 тих. Наравно увек су опстајали они који су кукумавкали или на неки други начин градили своје каријере, а неко као Нада није имао потребу да гази преко мртвих, јер је њен глас био довољна гаранција успеха. Никад се нису ценили таленти, тако да и џез оркестар РТС, ,никад није имао довољно простора нити је било заинтересованости да им се створе бољи услови. Уосталом у времену кад је почео турбо фолк са својом дивом Бреном,  и кад су наступиле нове вредности које су срозавале укус народу, није било места за оне који би га својим таленима оплеменили.

[JESSY]

[JESSY]

[JESSY]

http://www.youtube.com/watch?v=D-AOWmj1lNQ