Savremena iskusenja i mladi

[Ромејац]

Ето ти сад, значи 7 векова су сви Хришћани живелу у греху јер није ни постојало церковно венчаније, ајте молим вас каке су то спике...

Није проблем да се причесте ( моје мишљење) и они који нису венчани у Цркви , зар треба одлучити од Цркве ону Хришћанку која је удата за муслимана а која хоће да се причешћује у Цркви , или можда да начинимо неку ал каиду па да и тог муслимана наћерамо да се покрсти?

Или шта ако је жена атеиста а муж црквен човек, зар је то грех што он воли своју жену?

И зар због своје љубави човек не може да се причести.

Друга је ствар што јесте венчање велики благослов за фемили и ако обоје супружника хоћеду да се венчају и имају услова за то треба да се венчају, али није све тако црно-бело .

7 векова? 4chsmu1

"зар треба одлучити од Цркве ону Хришћанку која је удата за муслимана а која хоће да се причешћује у Цркви , или можда да начинимо неку ал каиду па да и тог муслимана наћерамо да се покрсти" - мислио сам на супружнике који су обоје хришћани и верујући а нису венчани. А што се тиче ових других, ако један супружник не жели (из било којих разлога) да се венча у Цркви онда други не треба да има сметње за причешће, јер није његова кривица што не може да се венча у Цркви.

Грех је грех и ако је учињен у не знању.

По чему се пред Богом разликује грађански брак од односа момак-девојка?

Ако имамо љубав према некоме, треба да ту особу не увлачимо у грех (у овом случају у грех блуда - сваки телесни однос мушкарца и жене ван брака је блуд).

"Ако се осуђује и кажњава онај који се предаје блуду пре брака... утолико се пре осуђује и кажњава онај ко то чини након што је ступио у брак. Јер је овде двоструки и троструки преступ ... то је теже од свакога греха". - Св. Јован Златоусти, Беседа на 1. Кор. 7:2, Беседе на различита места из Светога Писма, т. 2. с. 479.

У првој Посланици Апостола Павла постоји објашњење - 1. Кор. 7 (о браку и девичанству)

Чин венчања каквог данас познајемо није постојао на почетку То што говори Св.Пвле и Јован да ли се односи на прељубу или само блуд као блуд?

Секс и у браку и ван брака је само секс.

Он не може бити без страсти.

Чином венчања се не благосиља секс него заједница човека и жене , породица .

Тиме секс нити шта добија нити губи , он је и даље једна телесна појава коју човек не може да обави без страсти.

А страст је шта?

Страдање.

На крају канони веле да је проклет онај човек који покушава да обави секс бестрасно.

Објашњавајући како је то неприродно иако је страст страдање.

Зато св.Павле и говори ако ко неможе без секса онда ајд онако али је боље вако( тј.нако како је он живео) .

Институција брака је старија од Цркве, она постоји од како је чоевка на земљи, први Хришћани су признавали сваки брак као законит , тек касније се појављује црквени брак са одеређеним ритуалном и молитвама за супружнике.

Брак није грех.

Блуд јесте страст.

Секс у браку или ван брака је блуд , све једно је то.

Ни секс у браку ако је ненормалан и претеран није по пеесу.

Ја једноставно не могу да прихавтим да постоји нека магијска формула за ослобођење човека од ове страсти тиме што ће се просто венчати у Цркви.

Али ни не мислим да је човек брачан грешник ко што мисле манихејци.

Чак шта више сматрам да је сваки брак - брак, све једно да ли је световни , дуовни , исламски, јерврјески, хришћански или будистички, једино не признајем истополне бракове јер је то неприродно.

И наши Немањићи су имали бракове са римокатолкињама па су из њих излазили велики људи и светитељи.И из других не хришћанских бракова су такође деца бивала велики људи и светитељи.

Ни Авраама и Сару није венчао ни поп ни левит па су имали брак.

Једини услов за брак је љубав, ако тога нема нема ни брака па таман да га је и патријарх благословио. А опет ако тога има има и брака па таман да га није нико блогословио.

Следи питање, чему онда венчање у Цркви?

Чему крунисање краљева, чему слављење славе код Србаља ?

И краљ је краљ и држи власт без обзира да ли је крунисан у Цркви или није, али на овај начин му и Црква даје свој благослов.

Хришћани су од почетка све своје делатности животне и друштвене тежили да охристове да што више приближе Цркви и црквеном животу .

Тако је и са славом код Срба и са браком и са крунисањем и са свим.

4chsmu1

[Mironosica]

poznajem coveka koji se pricestio ,a nikad se nije ispovedio, mozda zbog takvih uvode "kupone ",naravno svako radi po svojoj savesti ,ali mislim da ljudi sebi mnogo dozvoljavaju,pa iz tog ugla mozda "kuponi" i nisu losa stvar ....

Ма ја знам човека који је некрштен дошао стао у ред и причестио се.

И шта сад?

Ајде да разапнемо попа или тог човека, мислим то би било најбоље и најефикасније.

sto tako pricas ? nikoga ne trebamo da razapnemo ,samo sam dala komentar ,sto si odmah na kraj srca ?

[Милан Меденица :)]

мајко мила, какве приче  eheeeej 0102_laugh 0102_laugh

зашто се ћути толико дуго о оваквим стварима?

[Баба]

poznajem coveka koji se pricestio ,a nikad se nije ispovedio, mozda zbog takvih uvode "kupone ",naravno svako radi po svojoj savesti ,ali mislim da ljudi sebi mnogo dozvoljavaju,pa iz tog ugla mozda "kuponi" i nisu losa stvar ....

Ма ја знам човека који је некрштен дошао стао у ред и причестио се.

И шта сад?

Ајде да разапнемо попа или тог човека, мислим то би било најбоље и најефикасније.

sto tako pricas ? nikoga ne trebamo da razapnemo ,samo sam dala komentar ,sto si odmah na kraj srca ?

Извини , нисам ништа лоше мислио , мало сам се занео у писању.

[Баба]

Ето ти сад, значи 7 векова су сви Хришћани живелу у греху јер није ни постојало церковно венчаније, ајте молим вас каке су то спике...

Није проблем да се причесте ( моје мишљење) и они који нису венчани у Цркви , зар треба одлучити од Цркве ону Хришћанку која је удата за муслимана а која хоће да се причешћује у Цркви , или можда да начинимо неку ал каиду па да и тог муслимана наћерамо да се покрсти?

Или шта ако је жена атеиста а муж црквен човек, зар је то грех што он воли своју жену?

И зар због своје љубави човек не може да се причести.

Друга је ствар што јесте венчање велики благослов за фемили и ако обоје супружника хоћеду да се венчају и имају услова за то треба да се венчају, али није све тако црно-бело .

7 векова?

"зар треба одлучити од Цркве ону Хришћанку која је удата за муслимана а која хоће да се причешћује у Цркви , или можда да начинимо неку ал каиду па да и тог муслимана наћерамо да се покрсти" - мислио сам на супружнике који су обоје хришћани и верујући а нису венчани. А што се тиче ових других, ако један супружник не жели (из било којих разлога) да се венча у Цркви онда други не треба да има сметње за причешће, јер није његова кривица што не може да се венча у Цркви.

Грех је грех и ако је учињен у не знању.

По чему се пред Богом разликује грађански брак од односа момак-девојка?

Ако имамо љубав према некоме, треба да ту особу не увлачимо у грех (у овом случају у грех блуда - сваки телесни однос мушкарца и жене ван брака је блуд).

"Ако се осуђује и кажњава онај који се предаје блуду пре брака... утолико се пре осуђује и кажњава онај ко то чини након што је ступио у брак. Јер је овде двоструки и троструки преступ ... то је теже од свакога греха". - Св. Јован Златоусти, Беседа на 1. Кор. 7:2, Беседе на различита места из Светога Писма, т. 2. с. 479.

У првој Посланици Апостола Павла постоји објашњење - 1. Кор. 7 (о браку и девичанству)

Чин венчања каквог данас познајемо није постојао на почетку То што говори Св.Пвле и Јован да ли се односи на прељубу или само блуд као блуд?

Секс и у браку и ван брака је само секс.

Он не може бити без страсти.

Чином венчања се не благосиља секс него заједница човека и жене , породица .

Тиме секс нити шта добија нити губи , он је и даље једна телесна појава коју човек не може да обави без страсти.

А страст је шта?

Страдање.

На крају канони веле да је проклет онај човек који покушава да обави секс бестрасно.

Објашњавајући како је то неприродно иако је страст страдање.

Зато св.Павле и говори ако ко неможе без секса онда ајд онако али је боље вако( тј.нако како је он живео) .

Институција брака је старија од Цркве, она постоји од како је чоевка на земљи, први Хришћани су признавали сваки брак као законит , тек касније се појављује црквени брак са одеређеним ритуалном и молитвама за супружнике.

Брак није грех.

Блуд јесте страст.

Секс у браку или ван брака је блуд , све једно је то.

Ни секс у браку ако је ненормалан и претеран није по пеесу.

Ја једноставно не могу да прихавтим да постоји нека магијска формула за ослобођење човека од ове страсти тиме што ће се просто венчати у Цркви.

Али ни не мислим да је човек брачан грешник ко што мисле манихејци.

Чак шта више сматрам да је сваки брак - брак, све једно да ли је световни , дуовни , исламски, јерврјески, хришћански или будистички, једино не признајем истополне бракове јер је то неприродно.

И наши Немањићи су имали бракове са римокатолкињама па су из њих излазили велики људи и светитељи.И из других не хришћанских бракова су такође деца бивала велики људи и светитељи.

Ни Авраама и Сару није венчао ни поп ни левит па су имали брак.

Једини услов за брак је љубав, ако тога нема нема ни брака па таман да га је и патријарх благословио. А опет ако тога има има и брака па таман да га није нико блогословио.

Следи питање, чему онда венчање у Цркви?

Чему крунисање краљева, чему слављење славе код Србаља ?

И краљ је краљ и држи власт без обзира да ли је крунисан у Цркви или није, али на овај начин му и Црква даје свој благослов.

Хришћани су од почетка све своје делатности животне и друштвене тежили да охристове да што више приближе Цркви и црквеном животу .

Тако је и са славом код Срба и са браком и са крунисањем и са свим.

Добро Ромејац шта је чудно ?

[Ромејац]

Све!

[Баба]

ima tu jos jedna stvar veoma bitna.  greengrin

sa kakvom se zenom vezes jedno si telo sa njom.

u svakom pogledu.  greengrin

tumacite kako hocete.  greengrin

Да , ожењет сам веома срећно .

И то је тачно временом двоје постају једно, дешава се некаква симбиоза.

Зато старци и светитељи говоре да се човек не треба сједињавати и везивати за блудницу јер постаје једно с њом, једно с тијем духом.

Опет секс је секс, све једно кад .

Само све је ово за неку другу тему .

Секс не може бити без страсти, лепо пише у канонима да је проклет онај који се труди да има секс бестрасан.

Друга је ствар како ћете сад тај секс звати у браку да ли ћете га звати блуд, јебање, или секс...али секс је секс.

Ајд ви лепо размислите о овоме што ја рекох па ми се јавите касније.

[Иван]

Eво и ја ожењен да се јавим.

Читам нешто ово што си написао Жељко па ми нешто није јасно (мислим оно: блуд и страст у браку)

Дела, појасни то мало. У смислу ваља ли се сексати или не ваља или сексај се али знај да то није добро...

п.с. за брак и брачне односе ја знам оно "не забрањујте се једно другом, осим... ПО ДОГОВОРУ..."

[Баба]

Eво и ја ожењен да се јавим.

Читам нешто ово што си написао Жељко па ми нешто није јасно (мислим оно: блуд и страст у браку)

Дела, појасни то мало. У смислу ваља ли се сексати или не ваља или сексај се али знај да то није добро...

п.с. за брак и брачне односе ја знам оно "не забрањујте се једно другом, осим... ПО ДОГОВОРУ..."

Какав би то био брак без секса ?

4chsmu1

То не забрањујте се је речено због искушења које наилазе када двоје живе заједно а уздржавају се од секса , а не као наредба да се сексају непрестано.

А искушенија могу бити жестока.

Не постоји то код нас у предању и традицији да се ваља или неваља, то је једноставно тако , улазиш у брак знаш шта те чека...тео нехтео мораш...

Али је погрешно мислити да ако добијеш церковни благослов за брачну заједницу да је самим тим секс бестрасан. Није бестрасан нити може да буде.Јер како кажу оци и учитељи оф чрч онај који се у браку приликом општења труди да то чини бестрасно нека је проклет.

Значи нема ти код нас тих тантристичких фора.

Секс треба да буде природан , али ту и јесте зврцка, природа је пала природа и ми незнамо за бестрасан секс.То више није у људској природи. Дакле страст је природна за секс иако је страст неприродно стање.То јест извитоперено стање душе.

"у безкоњима се зачех, и у гресима роди ме мати моја" каже се у писму , и ово важи за сваког човека сем за Христа јер је он једини рођен и зачет безгрешно.

Дакле ако кажемо да је он једини рођен и зачет безгрешно то автоматски значи да су сви остали рођени и зачети страсно - што ће рећи грешно.

Самим тим рећи да је брак покриће за блуд и грех је омашка , јер није .

Говорим о Црквеном браку.

Иако је благословен у Цркви , иако је поп прочитао брдо молитви и призвао благослов Божији на то двоје који се узимају , ипак страст приликом секса остаје и даље.

Погрешно би било веровати да смо се ослободили ове страсти захваљујући благослову за брак приликом секса у браку.

Секс је увек у страсти било у браку било ван брака, и другачији је немогућ.

Чак шта више од Цркве је другачији и забрањен.

Сад ће неко рећи то значи да је грех благословен.

Не није , нити може бити, благословена је заједница а не страст.

А та заједница није благословена због те страсти , него ради спасења у њој.

А страст је допуштена. Што не значи да треба да се развија , не напротив, она треба да се гаси.

Брак је благословен црквом да би се та наша телесност преобразила.

Да из те телесне страсности пређе постепено у љубану бестрасну страст. Односно да се та енергија трансформише у љубав .

Зато је најгори брак где се људи нити воле нити туку.

Јер ако се и свађају значи да постоји некаква страст међу њима , некаква енергија (врућ или ладан) која може да се трансформише Црквом у ону праву енергију у љубав.

Или да упростим максимално.

Када се наркоман скида са своје наркоманске страсти , да би се физички скинуо , мора да користи још неко време неке седативе , тако му доктор одреди да у неком периоду користи седативе и онда се они постепено смањују , док се не скине . А кад се скине физички онда је потребно и душевно да се скине, односно да осмисли свој живот- то је душевни лек за наркоманску страст.

Тако је и брак .

Ово је наравно врло грубо поређење, али је адекватно.

У почетку телесна страст код младих супружника је веома јака( као дрога) , касније она слаби , али слаби само у Цркви , ван Цркве и без благодати она се појачава временом и зато данас имамо старе ђедове маторе педофиле. А слаби ( у Цркви ) благодаћу , јер постепено прелази из телесне љубави у душевну из душевне у духовну. И тако на крају имате баку и деку којима више није до секса али који се воле искрено истинском љубављу и то је већ рај.

То је поента.

Данас Христијани имају лошу навику да сами тумаче све и онда долазимо до тих трипова да је секс добар зато што је брак Црквени или да је секс зао зато што брак није Црквени.

Секс је секс .

А брак је најбољи када се у њему живи безбрачно.

Но пошто то није изводљиво код свакога онда св.Павле то ни не препоручује свакоме, него вели да они који се упаљују нек се жене и удају. Али он лично би више волео када би сви могли ко он, јелте безбрачно .

Дакле да резимирам:

- Нема телесног односа без страсти.

- Страст је страст , било да је у браку или ван брака.

- Онај који покушава да има секс без страсти чини да буде подобан демонима јер се иживљава над природом.

- Природа је пала природа и секс је због тога увек везан за страст.

- Иако је тако Црква заповеда да у браку буде секса таковаг какав је - страсног.

- Благослов се не односи на секс него на заједницу.

- Заједница превазилази телесност и постаје духовна заједница сједињена са Богом и међусе.

[Баба]

Него , лепо се ми издиванисмо , ал на погрешној теми. Даклем за све даље анализе сексуалног живота у браку или ван брака има тема друга :

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,4914.0.html

[Милан Меденица :)]

лепо жељко, ал по томе, испада секс онда јединствен пример да Црква, Бог, итд. гура грешника-верника у грех.  winter

сем тога што је грех дефинисан као нешто што човеку проузрокује кајање, тугу, претеривање, чини штету, одвлачи од добрих дела, поробљује или је неприродан. (ако сам неку негацију пропустио не замерите)

управо у томе ја налазим разлику између блуда и секса, Старог и Новог Завета, греха и нечег што је Црква благословила као природан спој две душе и тела, чак охристовила посредништвом Божјим.

на крају крајева, луд је човек који се каје што је добио дете као продукт таквог природног споја. испаде и дете онда продукт греха.

можда мени нешто промачиње?  :cheesy:

[Aquilius Cratus]

- Страст је страст , било да је у браку или ван брака.

Ovo je po meni potpuno pogresno. Postoje strasti cija je priroda htonska i koja vuce covke u celini

nazad u nebice i postoje strasti cija je priroda erosna koja coveka spaja sa Bogom. Postoje svakak

strasi koje su potpuno htonske prirode kao sto je bes, mrznja, zavist, uninije a postoje i strasti

koje samo po sebi nisu ni htonske ni erosne nego zavise od coveka u sta ce ih usmeriti. Recimo

takva su smeh i seks. Priroda te dve strasti zavisi samo od cekva u kakav ce ih oblik usmeriti. Nama

kao hriscanima je cilj da se stresti koje su negativne same po sebi kao sto je mrznja potpuno otarasimo

a da ove koje su izmedju potpuno preobrazimo u erosni oblik da bi sa njima kao delovima nase prirdoe

mogli biti prozeti i samim Bogom.

Zabunu pravi to sto se u nasem jeziku koristi rec bestrasje koje po mom licnom misljenju nema sta da

trazi u hriscanstvu jer kako god da shvatis tu rec ona ukazuje na to da je toboz hriscanima cilj odsustvo

svih strasti sto nije slucaj. To je za tamo neke hinduse budiste koji hoce da ih Bog usisa u sebe a ne

da napreave zajednicu nerazdvojnu ali ne slivenu.

Hrisots nije bez strasti, dakle kod njega ne mozemo govoriti od odsustuvu svih strasti nego samo o odsustvu

svake strasti koja ima htonski oblik/prirodu.

SVAKA STRAST

KOJA SLUŽI NA KORIST,

DATA JE OD BOGA.

I TELESNE STRASTI

STAVLjENE SU U TELO

NA NjEGOVU KORIST

I USPEVANjE;

A TAKVE SU

I STRASTI DUŠEVNE.

sv. Isak Sirin

Relativno je malo misli u svetootačkoj literaturi sličnih ovoj, smeloj, sv. Isaka Sirina. Naučeni svojom prirodom da osećamo i mislimo na dualistički način, manihejski pojednostavljeno deleći čoveka, prirodu, pa i samog Boga na dobro i zlo, anđele i đavole, tamu i svetlost, mi tako zaboravljamo, ili za sobom ostavljamo, same osnove hrišćanskog učenja. Kao što bi trebalo da znamo, judeo-hrišćanska religija nije dualistička religija, poput zoroastrizma i od njega izvedenih religijskih učenja, kao što su gnosticizam i manihejizam, koji su uticali na pojavu i širenje jeretičkih učenja pavlikijana i mesalijana, potom bogumila, kao preteča protestantizma, unutar vizantijskog pravoslavlja. Hrišćanstvo, kao monoteistička religija, slična judaizmu i islamu, predstavlja Boga kao jedinog Tvorca "i neba i zemlje", što znači i duha i materije, sve vidljive i nevidljive prirode, čoveka i svih nižih živih bića, sve do kristala, za koje nauka danas pretpostavlja da nisu mrtva materija, jer i nema ničega mrtvog u kosmosu.

Ako je, dakle, Bog, prema hrišćanskom uverenju, Tvorac svega "vidljivog i nevidljivog", Onaj, koji prema rečima proroka Isaije "pravi svetlost i stvara mrak" (45, 7), onda, nije ispravno pretpostaviti, poput gnostičara, da je demijurg, neko niže božanstvo, možda otpalo od Boga, stvorilo ovaj nesavršeni i pali svet i njime dalje vlada. Ako već nismo uvek u stanju da, slično Lajbnicu, smatramo ovaj svet "najboljim od svih mogućih svetova", osećajući se dobro u teodiceji, nije dobro negovati u sebi i za druge đavodiceju, projektujući sopstvenog unutarnjeg đavola na sve ljude, prirodu i istoriju.

Ne ulazimo ovom prilikom u složeno pitanje prvog ljudskog sagrešenja ili pada u greh, Adamovog i Evinog "ugriza jabuke" u rajskom Božije vrtu, prevremenog kušanja plodova sa "drveta dobra i zla" i posledičnog umiranja čoveka i celog ljudskog roda. Ne možemo sada raspravljati, takođe složeno i teško pitanje, primarne i sekundarne ljudske prirode, ili prirode čovekove pre i posle počinjenog "praroditeljskog greha". Ostanimo radije na jednostavnoj i preciznoj misli sv. Isaka Sirina koji nam kaže da "svaka strast koja služi na korist data je od Boga". Naš svetitelj ne kaže da je svaka strast data od Boga, pa zbog toga služi na korist, već ona strast koja služi na korist, od Boga je. Ovakvim istinskim hrišćanskim izrazom, sv. Isak nas upozorava i podseća da strastima ne valja prilaziti jednostrano, kao apriorno đavoljim iskušenjima i, drugo, da je čovek slobodno biće koje, praktično, celog života stoji pred izborom. "Sve mi je dozvoljeno", veli apostol Pavle u I poslanici Korinćanima (6, 12) "ali sve ne koristi, sve mi je dozvoljeno, ali ne dam da išta ovlada mnome".

Kako bi trebalo razumevati pojam "strast" kod sv. Isaka? Mada se strasti kod svetih Otaca najčešće izjednačavaju sa "sedam smrtnih grehova", poznatih širom hrišćanskog sveta, u religijskom tkanju u kakvom je Isak Sirin upotrebio ovu reč, pre sam sklon da ovoga puta strasti poistovetim sa ljudskim nagonima, najpre, nagonom samoodržanja, zatim seksualnim i agresivnim nagonom. Američki psiholog Mek Dugal, osnivač hormičke psihologije, smatrao je da čovek poseduje i mnoge druge nagone ili nagonima bliske delatnosti; spomenimo nagon igre (homo ludens), skupljački nagon, ali i nagon ka saznanju ("volja za smislom" Viktora Frankla), nagonska potreba za stvaranjem (homo creator) itd.

Ne ulazeći u raspravu da li su svi ovi nagoni (strasti) nastali post factum, kao posledica "pada u greh", ili, što mi izgleda verovatnije i prihvatljivije, da je Bog stvorio čoveka sa ovim nagonima, sledujući razgovetnu misao sv. Isaka, značajnije za nas je pitanje šta čovek čini, ili šta treba da čini sa svojim strastima (nagonima). Neće nam ništa smetati ako biblijsko kazivanje o postanku čoveka iz "praha zemaljskog" i Duha Božijeg, prenesemo na vekovna naučna raspravljanja o odnosu materije i energije. Svodeći ovu raspravu, nešto pojednostavljeno, na naučnu pretpostavku da su materija i energija dva vida jedne iste prasupstancije, da kosmička materija stalno prelazi u energiju, a ova se potom zgušnjava u materiju – što se gotovo u potpunosti uklapa u smelu misao Karla Gustava Junga da su i materija i duh jednog korena – mogli bismo reći da su i priroda i čovek kao njen deo (a i deo Boga jer je i priroda stvorena od Boga), džinovski akumulator ispunjen materijom i energijom. Ako sada pod Erosom shvatimo, u prvom redu Božiju ljubav za čoveka i sve živo što je Bog iz ljubavi stvorio, a potom silan energetski rezervoar u kome su sadržani svi ljudski (i cele prirode) nagoni, onda smo još jednom, zaobilaznim putem, stigli do čoveka i njegove lične mogućnosti da slobodno odlučuje šta će činiti sa svojim strastima (nagonima) i njihovom neprocenjivo velikom energijom. Ova energija (nevidljiva, a ipak donekle merljiva) svakom je čoveku očevidna i pristupačna, naročito kada je reč o agresivnom i seksualnom nagonu. Kada sv. Isak Sirin kaže da su "telesne strasti stavljene u telo na njegovu korist i uspevanje" onda je dozvoljeno pretpostaviti da je naš pisac u prvom redu imao na umu upravo ova dva najjača nagona u čoveku. Kada su ovi nagoni na "korist i uspevanje"? Zar ne onda kada čovek njima vlada, kada ih drži pod kontrolom volje, kada njihovu energiju koristi da upozna prirodu, da je umnoži i oboži, sledujući Božiju zapovest i blagoslov da rađanjem i množenjem učini Zemlju plodnom i srećnom!

Na izazovno pitanje hrišćanina da li je seksualni nagon u čoveku samo izraz i potreba ljudske prirode za reprodukcijom, ili služi čoveku i kao polno zadovoljstvo u braku, (ali u braku u kome postoji telesno-duševno-duhovni sklad u ljubavi, vidi: I poslanicu Korinćanima a. Pavla, 7, 5-7), oprezan odgovor koji smo dobili još od sv. Jovana Zlatousta (V vek), ali i od savremenih hrišćanskih teologa (među njima i pravoslavnih: Sergije Trojicki, Dimitrije Bogdanović, Pavle Evdokimov, vidi knjigu: Sveta tajna ljubavi, Pravoslavni misionar, Beograd, 1988), za mnoge hrišćane je iznenađujući. I neki sveti Oci naime, kao i neki savremeni teolozi, ne misle da brak muškarca i žene ispunjava u potpunosti svoju božansku namenu samo u stvaranju potomstva, tj. da polni nagon kod čoveka ima iste kvalitete i funkciju kao kod nižih živih bića. Namesto ovakvog načina razmnožavanja živih bića, odnosno korišćenja seksualnog nagona, kakvo je i kod čoveka u njegovoj preistoriji, desetinama hiljada godina trajao, od vremena Božijeg Objavljivanja Mojsiju, a onda, naročito, od vremena dolaska Bogočoveka Isusa Hrista, preporuka ljubavi među ljudima, odnosila se svakako i na ljubav muškarca i žene u braku. Zar nije ova Hristova preporuka apostolima i svima ljudima, da postoji samo jedan brak i da je svaka preljuba u braku greh i čak jedini razlog dopuštene rastave braka, dokaz hrišćanskog uverenja da je prvobitna politeistička i poligamna ljudska priroda (stari Jevreji bili su se oslobodili politeizma, ali ne i poligamije) oblagorođena Hristom koji od čoveka traži, ako hoće da bude hrišćanin, čvrstu ličnu odluku da poligamnu prirodu zauvek zameni monogamnom. Pozivajući se na Boga i njegovu preporuku da će čovek napustiti roditelje svoje i "prilepiti se ženi svojoj i od dvoje postaće jedno", Isus Hristos nas vraća u pravreme postanka čoveka kome je sam Bog "od početka" namenio da bude monogam i monoteist!

Polna strast u čoveka, jednom reči, može i danas da u njemu ostane na nivou animalne strasti upotrebljene isključivo u svrhu razmnožavanja; ona se može izopačiti u grešnu strast prave opsednutosti čoveka polnim nagonom koji se nemilice zadovoljava bez ljubavi, čak sa izbegavanjem stvaranja potomstva i, polna strast, može biti na "korist i uspevanje", kada u ljubavi, u harmoničnom spoju telesne, duševne i duhovne ljubavi, muškarac i žena, u braku, zbilja ispune Božiju preporuku da "od dvoje načine jedno". Obostrani i istovremeni orgazam u polnom odnosu muškarca i žene, predstavlja, u isto vreme, podsećanje na "rajsku ljubav" Adama i Eve pre sagrešenja, a onda i začetak ploda međusobne ljubavi koje ispunjava i drugu Božiju zapovest o "rađanju i množenju". Ne zaboravimo da je Eva izašla iz Adamovog rebra u ekstazi, kako se od svetih Otaca prevodi "tvrd san" koji je Bog poslao Adamu kada je od njegovog rebra gradio ženu. Valja, takođe, obratiti pažnju da će glagol poznati biti upotrebljen u Svetom Pismu na dva načina, ali sa jednim istim dubljim smislom: u biblijskom jeziku ova jevrejska reč (poznati) znači ljubavni odnos muškarca i žene ("Adam pozna Evu ženu svoju"), a jevanđelist Jovan (17, 3) kaže: "A ovo je večni život da poznaju tebe jednoga istinitoga Boga i koga si poslao Isusa Hrista". Kroz ekstatični Eros, dakle, ali uvek samo u ljubavi, i muškarac i žena mogu da se nađu u Božijoj blizini, jer je odnos Boga prema svakom čoveku isti kao što je bio sa njegovim izabranim narodom, ljubavni odnos, i to je jedini razlog, prema mišljenju savremenog grčkog teologa Hrista Janarasa "da jedna čisto ljubavna pesma Pesma nad pesmama, nađe mesto među knjigama Staroga Zaveta. Otud nije neobično da se i u otačkom predanju mogu naći ovakva mesta: "Neka ti telesna ljubav bude slika žudnje za Bogom", ili: "Blažen onaj koji ima ljubavi prema Bogu koliko ima bezumni ljubavnik prema svojoj voljenoj". Ruski pravoslavni teolog u XX veku Pavle Evdokimov dao je naslov jednoj svojoj knjizi Luda ljubav Božja.

Vladeta Jerotic

[Баба]

Никада нисам раздвајао страс на хтонску и на позитивну, за мене ј естраст само страст.

Е сад шта ја подразумевам под страшћу, у преводу са српког на српски страст значи страдање.

Страст је само енергија тела и душе која може бити преображена у неку позитивну енергију.

Рецимо блудна страст илити секс може да се преобрази у љубав.

Мржња исто тако.

То је само једна енергија која је погрешно каналисана.

Што се тиче секса какав год да је он је по ономе како ја схватих оце увак страст , дакле увек страдање.

Иако је садашња пала природа човекаова таква да секс без страсти не бива , опет Црква тај и такав секс не забрањује.

лепо жељко, ал по томе, испада секс онда јединствен пример да Црква, Бог, итд. гура грешника-верника у грех.  :bla:

сем тога што је грех дефинисан као нешто што човеку проузрокује кајање, тугу, претеривање, чини штету, одвлачи од добрих дела, поробљује или је неприродан. (ако сам неку негацију пропустио не замерите)

управо у томе ја налазим разлику између блуда и секса, Старог и Новог Завета, греха и нечег што је Црква благословила као природан спој две душе и тела, чак охристовила посредништвом Божјим.

на крају крајева, луд је човек који се каје што је добио дете као продукт таквог природног споја. испаде и дете онда продукт греха.

можда мени нешто промачиње?  0102_laugh

"у безкоњима се зачех, и у гресима роди ме мати моја"

Да ли Медо мислиш да си ти зачет безгрешно ?

То би заиста било интересантно.

Ја сам чуо и верујем да је тако да је само Христос зачет безгрешно. Нисам чуо да је нови завет нешто по овом питању изменио.

Аквиљо било која страст је уствари енергија коју ми као грешни људи , грешне природе на погрешан начин усмеравамо  ,користимо.

Оци рекоше да је немогуће имати секс без страсти.

Површно гледано лако је закључити да оно што рекох може да се протумачи као манихејство, али одма да речем не заступам дуализам.

Polna strast u čoveka, jednom reči, može i danas da u njemu ostane na nivou animalne strasti upotrebljene isključivo u svrhu razmnožavanja

Писац ових редова говори да не жели да улази у полемику да ли је оваква природа узрокована падом или не. Ја улазим у та размишљања и кажем оно што сам чуо од отаца да је овакава данашња природа човекекова узрокована падом.

Такође тврдим да сексуалност какву ми данас познајемо као и све друге страсти које човек има ( читај енергије) нису избегле промене при паду човековом.

На крају и да сексуална енергија није страст опет сам писац наводи да остајање на њеном анималном нивоу није нека добит за човека.

То је једна енергија и верујем да смо је добили од Бога , као и све друге енергије, али чисто сумњам да је она остала у свом првобитном облику, онаквом какав је имала пре пада.

Тако је и са нагоном за самоодржање.

Једеш имаш тај нагон још од раја ( једите са свих дрвета) то је дакле једна енергија, али да је она остала неизмењена ми данас не би имали дебеле људе, нити халапљиве, нити би храну зачињавали да нам буде слађа или киселија или љућа, то што и како данас једемо је одраз извитоперења ове првобитне енергије и само они који су вежбом и благодаћу преобразили себе могу имати ове енергије у првобитном - рајском  облику, сви остали ове енергије имају у виду страсти , дакле грешном облику, неко у већој неко у мањој мери. Гледао сам људе који једу у екстази, као да имају секс.

Гледао сам људе који краду у екстази- скупљачи јел.

Св. Исак Сирин овде под страшћу вероватно подразумева те енергије , али он овде не говори о њиховом извитоперењу, он подразумева само енергије које се на правилан начин користе.

Неке страсти мање неке више су извитоперене код људи тј. енергије, две енергије агресија и сексуалност су највише извитоперене.

Св. Оци говоре да су блудна страст  и убиство човека највише извитоперене енергије и да њиховим чињењем човек се сједињује са ђаволом односно са самом смрћу.

Колико је то поправљиво колико непоправљиво можемо дискутовати о томе.

Страстију твојеју Христе од страсти избавихомсја .

Ово можемо превести и као : Страдањем твојим Христе од страдања избависмо се.

Али и као : Страшћу твојом Христе од страсти избависмо се.

И једно и друго је тачно.

Али само ако  у другом случају подразумевамо велику љубав Божију, коју песнички у тропару називамо страшћу , или како кажу оци бестрасна страст.

Али ту је реч о Христу а не о нама обичним људима.

Рекао сам на почетку да је ово моје мишљење.

Нисам тврдио да је то званично учење Цркве.

Али се ограђујем од дуализма манихејског.

Просто говорим о палом човеку и његовим енергијама које су извитоперене и манифестују се као страсти.

На крају ако секс није извитоперена енергија и ако није страст чему онда у свим вековима Хришћанства уздржање од секса , онда нема разлога да се у току поста уздржавамо од ове страсти , нити је нужно пред причешће апстинирати од ове страсти.

Међутим историја Цркве и нарочито аскезе говори супротно томе.

Па чак и примитивна племена која нису ни чула за Христа у старим временима имала су уздржање од секса. Нарочито ратници су се издвајали пред битку да не би општили са женама , јер се сматрало да та страст раслабљује човекове енргије и да тако расејан човек неће бити добар ратник.

[Баба]

Само још нешто да додам да појасним целу причу.

Ја дакле не видим страсти као нешто другачије и посебно од човекових енергија.

Једино разликујем те енергије по начину њиховог каналисања и употребе.

То је једна те иста енергија, само када се употребљава на погрешан начин онда је она страст , када се погрешно каналише она је страст , а када се правилно употребљава онда је енергија која служи човеку за његово добро.

Али опет кажем код сексуалног чина та енергија је увек страст јер смо пала бића и другачије је немогуће, али та иста сексуална енергија може да се преобрази у креативну енергију или било коју другу позитивну енергију, без извитоперења.

Исто је и код агресије која доведе до убиства. И то су две страсти којима нема лека.

[-Владимир-]

Е, сад опет спамујем тему, али ми није једно није јасно . Секс ван брака је блуд, секс у браку је блуд. Ако има љубави већ је благословена веза и без венчања, ако нема узалуд је па да је благослови и сам патријарх. Ако је тако, што се онда уопште венчавамо, шта ће нам то ?