Jump to content

Savremena iskusenja i mladi

Оцени ову тему


Препоручена порука

Све је речено овим клипом:

''Време долази када ће људи полудети, и када виде некога ко није полудео напашће га говорећи: ''Ти си луд, ти ниси као ми''.'' Ава Антоније Египатски

https://www.facebook.com/smrt.svetu

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Који је најбољи начин уз пост и мотиву да се сузбију страсти?Ја мислим да су то метаније.Колико сам у праву?

У праву си. Само мораш главом о патос и тад је пуно ефекат.
Link to comment
Подели на овим сајтовима

Који је најбољи начин уз пост и мотиву да се сузбију страсти?Ја мислим да су то метаније.Колико сам у праву?

У праву си. Само мораш главом о патос и тад је пуно ефекат.

0102_laugh sFun_bat dada sFun_bat dada 0102_laugh sFun_bat dada dada

Ово иде у потпис.  dada

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Човек, уопштено говорећи, трага за љубављу (то знамо) и то је предивна истина, али је и ова потрага данас много више и јаче заслепљена светлошћу и лепотама које носе дани овог нашега века. Богатство открића, њихова једноставност и доступност, моћ брзог и једноставног добијања информација, брза и једноставна комуникација, размена, потраге, доступност свега жељеног до минијатуризовања жртве за остварење, имају јак, стрми успон, па се више и не може говорити о животним раскрсницама, већ све изгледа као огромно пространство, где је могуће поћи на било коју страну, попут какве пустиње, без стеновитих или каквих год препрека, али у којој већ након пар километара можеш пронаћи какву оазу, без обзира на одабрани смер. Али, авај, њен извор никако да утоли жеђ, па ко год остаје ту, вазда незадовољно гунђајући о промашају или пак наставља даље потрагу, тумарајући од оазе до оазе, радујући се свакој новој, док коначно не схвати да жеђ за љубави није утолио, да је био заведен фатаморганом...

Погледајмо у наше шаторе, у наше домове, за које верујемо да су наша сигурна склоништа од обмана. Чим се пробудимо од сна, чим отворимо очи, угледамо комп или/и ТВ, ту на столу, у нашој соби. Са тим се већ јутром суочавају млади. Многи већ у 5год. добијају поклон ТВ у дечијој соби како би несметано уживали у цртаћима, а родитељи несметано пратили своје омињене серије, емисије и шта ти ја знам... Чак и мајке, домаћице, одмарају уз ТВ или комп, а не уз игру и своју децу. Млади требају одолети фатаморганама у својој соби. Не треба да говорим како изгледа потрага за којом год информацијом на нету, ''на брзака само да скинем...'', следећи тренутак: ''Упс, закаснићу у школу!!!'' А значај и вредност, неопходност су необориви...

У школи, заједница, у којој потрага за љубављу се губи у улогама које траже своје место. Ову игру смо сви прошли, и живимо је, која тражи да се буде вољен, заводница која воли све, али порази, немоћи, слабости, па поруге које уследе, упире прстом у ''непријатеље'', говори нам да други не умеју љубити као ми, стварајући страх од нових пораза и поруга, води у осаму која не даје шансу ''мрзитељима'', већ тоне у изолацију немоћна да прашта и носи пораз. Мало је учитеља и наставника који граде породичну атмосферу у учионици, где јачи носи слабијег, где се и најслабијима и најнемоћнијима налази вредност и дарује хвала и значај. Оцена, позитивна/негативна, колико је мотиватор, толико је и креатор зависти, похоте, гордости, тако да у учионици често млади, да би избегли поразе у којима виде мржњу других према себи, крећу у борбу за успехом, стварајући погрешну слику да једино тако могу бити љубљени. Чак ни родитељи хришћани не препознају игру коју и сами играју, а камоли остали који ће децу учити грађанским правима и значају ''бити неко и нешто''.

У хришћанским породицама, постоји кушња развоја фарисејског лика, који расте под Божијим окриљем, обасут добрима од Господа, сачуван од ''непријатеља'', па чак падајући и у изолацију од безбожног света. Таква изолација, која се захваљује Господу што је сачувана од кушњи које доноси Содома у којој живимо (екскурзије, журке, кафићи, алкохол, дрога...) расте у фарисејску праведност, ''хвала ти Господе што ја нисам као остали'', али и мржњу према грешницима, чинећи их недостојним нашега времена и простора. Чак и да дођу у кушњу, вероватно ће им одолети и бити поносни на своју снагу коју ће засигурно самопохвално исповедити и родитељима и свештенику.

Млади који пак падну, улазе у двоструку игру, на улици, фатаморгана задобијене љубави, успеха, места, вуче их јаче у грех, а у кући, у школи, страхујући од осуде, од одбачености, вешто прикривају свој пад, док он не постане толико очигледан да више не могу избећи лице родитеља или кога год који држи доказе пред њим. Тако опет заводница каже, нема човека, нема никог ко би ме волео и расте у себичну глад, која одбацује све и много пута и завршава своје трагање...

И оно чему су млади данас највише изложени, било у школи, на улици или у дому уз ТВ и комп, јесу кушње у сексуалности. Нигде млади не могу добити реч о светости брачне постеље, о томе да је сам сексуални чин, размена ћелија, сваким додиром размењују се не само масноће и зној са површине коже, већ ћелије коже, телесне течности, сваким чином ова размена је увећана чиме они расту у једно тело. Сваки прекид ове размене, кида започето јединство, који сада носи на себи цигле (ћелије) порушене грађевине. Тако се мало по мало гомилају остаци порушених грађевина које постају терет на телу, који у фатаморгани изгледа као бројне медаље на официрској униформи задобијене за успешна ратна, рушилачка дејства, док опет у медаљи не препознамо смрт једног тела чију смо градњу започели, док не отанемо сами, суочени са гомилом рушевина.

И друга, актуелна, је кушња сексуалног индентитета. Не улазећи у етиологију хомосексуалности,  сваки човек је живео, нарочито у пубертету, а ни касније није ослобођен мисли о привлачности истог пола, нарочито овакве мисли долазе у ситуацији где је немогуће задовољити сексуални нагон са особом супротног пола, да ли у екстремима какав је затвор или војска, или која год изолација, па чак и психички страхови и недоумице. У пубертету ова питања и недоумице, уопште потреба за сексуалним пражњењем расте. У време када се олако и нашироко говори о нормалности и једнакости међу половима, где је тотално неважно не само време и место и особа са којом ћемо задовољити своју сексуалну глад, већ и пол те особе, млади су заиста изгубљени у пустињи, коју је савремени свет претворио у оазу, која је чиста фатаморгана љубави.

Благо ономе ко се умори, благо ономе који чује и поверује и прихвати руку која га изводи из ове јаме и који окуси да ова рука неје осудила, већ га је оденула у ново одело, скидајући са њега све рушевине, све окове, сва понижења, тај ће се наситити, тај ће се напојити и попут Павла исповедити и сведочити, поставши и сам извор...

Претерала сам мало, опростите...  klapklap

apel.png

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Можда је стара тема,али морам да кажем..где ја да нађем неку нормалну девојку,која верује у Бога,не мора да верује,али да је добра..и која је та млада женска особа која неће кекс пре брака било ПЛАЗМА или неки други  :cheesy:  greengrin

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ponudi joj tortu mozda zaboravi na keks. :cheesy:

Ја волим плазму,али кад је пост има онај посни кекс...а и посне чоколаде  greengrin
“There are four questions of value in life... What is sacred? Of what is the spirit made? What is worth living for, and what is worth dying for? The answer to each is the same. Only love.”
Link to comment
Подели на овим сајтовима

Можда је стара тема,али морам да кажем..где ја да нађем неку нормалну девојку,која верује у Бога,не мора да верује,али да је добра..и која је та млада женска особа која неће кекс пре брака било ПЛАЗМА или неки други  4chsmu1  319.gif

89898989898989 дакле, која верује или која не верује ?

Морам сад да питам све који читају ову тему :

ајде, искрено, у ком веку живимо и да ли је за очекивати да неко заиста уђе у брак невин (ако жена, онда и мушкарац, ваљда и за мушкарце важи заповест да буду чедни пре брака). Колико ви особа знате које су тај захтев испуниле ? Ја ниједну.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Hipoteticki nikakvu posto je ljudska priroda identicna nakon stupanja u svetu tajnu kao pre nje.

Prakticno svakakvu posto vezuje seks za seksos kao energiju, nema teznje ka transecendeciji ka erosu

na koji su supruznici pozvani kroz svetu tajnu.

Na nasu veliku zalost mnogi cak i Crkveni vernici Crkveni brak ne shvataju svetom tajnom nego isto

kao gradjanski brak samo sto misel kao da je on blagosloven od Boga za razliku od bezboznog gradjanskog.

I onda se prema Crkvenom braku ne odnosi kao prema svetoj tajni, dogadjaju, nego kao prema instituciji.

Logican ishod je da tamo nema ni T od transcendencije. Nikakve, pa ni seksualne.



 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Можда је стара тема,али морам да кажем..где ја да нађем неку нормалну девојку,која верује у Бога,не мора да верује,али да је добра..и која је та млада женска особа која неће кекс пре брака било ПЛАЗМА или неки други  :(  4chsmu1

Na koji nacin da se ona uveri da ti nisi mlakonja,a da nema sex sa tobom,naravno pre braka? 319.gif

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Једном је један младић дошао код старца Пајсија Сетогорца и питао га:"Оче,желео бих да нађем добру девојку да се оженим."Старац је одговорио:"Ако би сви тражили добре девојке,шта би било са свим осталим женама?Хоћемо ли их бацити на отпад?"

“There are four questions of value in life... What is sacred? Of what is the spirit made? What is worth living for, and what is worth dying for? The answer to each is the same. Only love.”
Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...