Savremena iskusenja i mladi

[Зорица екс Милева]

Meне као и све људе, муче извјесна питања везана за вјеру. Наравно, није увијек лако прићи и питати свештеника све и свашта. Много се снебивам прије него што скупим храброст па да кажем шта ми је на срцу иако се ради о свештеном лицу који је можда и коју годину млађи од мене.Е сад, ја волим да кажем, тамо гдје сам не нађеш пут и начин - Господ хоће. Некако се просто наметне ситуација када упитам, када неко други пита исто то, а ја у друштву, па чујем. Ево једног примјера, дуг период сам ишла у цркву , постила, али се нисам причешћивала. Сваке недеље организовано је предавање гдје Отац Петар разговара са мирјанима, и одговара на њихова питања. Ја сам ишла стално тамо. Елем, јако сам се бојала исповјести, некако ми било изузетно непријатно (ваљда је сваком тако у почетку). И једном на предавању, вели Отац Петар: "Има овдје људи који стално долазе на Литургију, али се не причешћују, не ваља то" - окрену се и погледа ме право у очи. А ја у земљу да пропаднем. Од тада сам прегрмила свој страх, и почела нормално да се исповједам.Треба вјеровати да ће се ствари ријешити, уздати се у Творца, кад већ немаш снаге да сам ријешиш штошта, и никад не одустајати - на крају свако питање добије одговор на овај или онај начин. Бог је тако маштовит, дао ми је одговоре на најнеобичнији начин, књиге, форуми и људи с форума, директан разговор са свештеницима, филмови, па чак и случајни пролазници, дали су ми одговоре на све оно што ме је мучило.

[šangaj]

По мени, најгоре искушење младих је брза зарада. Живимо у друштву где су се одређени људи за кратко време стекли велику материјалну добит, добит коју је немогуће да зараде и неколико генерација једне породице. Из свега тога је настао хаос у систему вредности, тако да су учитељи, наставници, професореи па и свешеници изгубили ауторитет који су имали. Млади данас не живе своје животе, они живе животе својих идола, и мислим да то треба да се промени.

[Никола Ђоловић]

Младе не можемо никако алармирати и ангажовати ако то неће. Можемо попут Христа чуда чинити а опет попут Христа стајати у збуњености нечијег неверја (као што негде у Писму стоји да Христос у неким местима није могао учинити чуда не јер није могао него јер народ није имао вере). Младима се може прићи, колико год то звучало фразеолошки, само љубављу али и личном оригиналношћу да се заинтересујете за њихове животе. Ако нема такве димензије, млади остају статични а наша прича се показује испразном. Наша, дакле, личносна пројава треба изгледати, фигуративно речено, налик неком глумцу који треба да покаже своје умеће (не говорим о релацији "кловн-публика") на сцени. Жвакати им једне исте ствари без живота у себи, без креативног ентузијазма, као да сами немамо оно што сведочимо, тешко да ће их подићи на ноге. Било да се дотичемо вере или неких других тематика.

[Милица]

problem je sto vecina mladih ne sme ni da kaze sta ih muci plaseci se osude

има тога баш пуно!

[sasluzitelj]

problem je sto vecina mladih ne sme ni da kaze sta ih muci plaseci se osude

има тога баш пуно!

mi problem vezan za iskusenja i malde cini se jednostarno posmatramo! Zbog cega je tako? Jednostavno niko nema volje ni zelje ni motiva ni snage da se na pravi nacin pozabavi mladima, da sagleda problematiku koja ih muci, da ih osnazi i ohrabri, ali u isto vreme i da im ukaze na problematiku naseg otudjivanja od Boga u koje nas grehovna stanja neminovno vode! Mi mlade ne posmatramo kao sebi ravne sagovornike i analizatore stanja vec se trudimo da im napamet solimo pamet, da ih bez poznavanja njihovog stanja dajemo pouke i savete sto je opasno! Ako se i pozabavimo u nekoj meri njima onda to ne dovrsimo do kraja, cesto zloupotrebimo i njihovo poverenje! Jednostavno mlade treba posmatrati kao licnosti ravnopravne nama sa punom odgovornoscu misije koju vrsimo, samo onda zasad ce dati ploda i umnozice se.....

[Милица]

Овде су изнешене разне теорије...

али шта ми радимо у пракси,

то да се запитамо...

ја се питам сваки дан

како да победим себе саму...

па видим да не иде,

без помоћи Божије.

[И.стојковић]

Овде су изнешене разне теорије...

али шта ми радимо у пракси,

то да се запитамо...

ја се питам сваки дан

како да победим себе саму...

па видим да не иде,

без помоћи Божије.

klapklap klapklap

0304_smile4

0304_smile4

0304_smile4

[Милица]

Говориш као да си ти матор!

Али право збориш,

ако се узме у обзир однос свештено лице - мирјанин.

Па поготово млад.

Ем смо ми захтевни,

ем треба да неко има довољно времена за нас,

да бисмо се предали духовном руковођењу.

[Милица]

dada

помјаните ...

Пре неки дан ја у цркви,

палим свеће

и кажем у себи:

"Помени, Господе, уредништво форума ЖРУ!"

е како сам себи била смешна!!!

[И.стојковић]

klapklap

помјаните ...

Пре неки дан ја у цркви,

палим свеће

и кажем у себи:

"Помени, Господе, уредништво форума ЖРУ!"

е како сам себи била смешна!!!

Боже Дај, за непуних 30-ак минута, и Тебе и све који су овде са нама, у жељи да увек будемо са Њим!

dada

1405_love

dada

[Искушеник]

dada

помјаните ...

Пре неки дан ја у цркви,

палим свеће

и кажем у себи:

"Помени, Господе, уредништво форума ЖРУ!"

е како сам себи била смешна!!!

Па,нема ту ничега смешног.

[Tanja]

Mozda nema niceg smesnog, ima lepog. Onog kada se smejes, a ni sam ne znas zasto i tada kada sve volis, uvek kada sve volis, to je taj osecaj. Tesko ga objasniti pa se samo nasmejes krajevima usama i pocrvenis kao"mis Micko".

[zlata]

Све похвале за тебе Димитрије...Труди се да пренесеш  на друге  dada  dada

[Guest Оливера]

Методије, ово ти је права опомена због константног вређања форума и модерације.

[Guest ага пије млеко]

За ово и све до сада што си урадио на православном форуму брате бићеш банован одмах.