Video zapis iz zatvorskih duševnih bolnica u Beogradu

[Danijela]

Psihijatrijska Bolnica "Kovin"

http://www.dizajnzona.com/forums/index.php?showtopic=41373&hl=kovin

http://flylord.blog.rs/blog/flylord/drustvo/2010/10/19/kako-sam-se-proveo-u-ludnici

[Јаков.]

Voleo bih da saznam šta je bilo sa pojedinim ljudima sa ovih snimaka. Pogotovo sa onim višestrukim ubicama. Već je prošlo više od 20 godina od tada.

Moguće da nije teško dođi do tih podataka, jer se ipak radi o zločinima koji su se nekada deševali jednom u 5 godina u bivšoj SFRJ, a ne ko sada skoro svakog meseca.

[Guest свештеник Иван]

Постоји и дужа, дорађена и боља верзија овог одличног документарца.

У тој верзији појављује се и један бивши свештеник. На снимку поје Иже Херувими а онда у заносу се пребаци на неку народну мелодију....

Такође, на крају (или на почетку [?]) те допуњене верзије се појављује монах др.о. Давид (Перовић), професор аскетике на БФ, где коментарише овај филм и животе у њему кроз богословско-светоотачко поимање овакве врсте егзистнције и реалности.

Било би добро да се некако добави и та проширена верзија.

Може ли то да се негде пронађе?

[Guest свештеник Иван]

Ово је прича коју никад нисам исприча јавно. Ту и тамо сам по неком испричао и сви су се само шокирали, ал прича никад није доспела даље од тог вечерњег препричавања уз ватру. Да ли ћете да верујете или не, то је ваша ствар. Шта ће да закључите на крају ове кратке приче... опет је ваша ствар. Ја ћу само да испричам причу.

Ај прво на почетку једно мало појашњење. Да знате о чему се ради и да знате где се радња одиграва. И да одмах нагласим, имена актера се више не сећам. Нисам се ни трудио да их запамтим или запишем. Искрено, није мој посао.

Поред Ниша се налази једно место Топоница (има их две, ал не битно), и ту се налази установа коју људи кратко и једноставно зову Лудница. Стручни назив није битан, а и исувише је дугачак.

Пре неколико година кад је дошло моје време да одслужим дуг својој домовини (никад нисам знао шта јој дугујем, али ок) изабрао сам да идем у цивилну службу и послали су ме у ту лудницу. И морам рећи да није било превише лудо тамо, али је било пар догађаја за памћење. Ја сам врло брзо по доласку тамо завршио у тзв (мушком) Д одељењу за продужени психијатријски третман (ту су доживотни пацијент: шизофреничари на пример). Мој задатак је био да анимирам пацијенте (тј да се играм са њима). То је једна стара кућа, мрачна изнутра. .

Мириси су било предивни. Смрад се буквално увлачио у кожу. То није неки смрад неки смета, који тера на повраћање. Без проблема се може издржати. Ал је веома тежак мирис, и кожа ми је од првог дана попримила дотични. Чак ни купања са кило сапуна нису успевала да сперу тај одвратни мирис.

Ентеријер је исто био предиван. Све маторо. Све мрачно. Све сиво. Буквално убија у појам

Хигијена: довољно је да кажем да сам био обавезан да перем руке средством за дезинфекцију сваки пут кад изађем у ходнике

Своје време сам проводио у соби са техничарима и болничарима. Она се увек закључавала изнутра, и пацијентима је био строго забрањен улазак.Једно 50% вођених разговора је било о сексу. Сви вицеви су били о сексу. Они тамо само о томе причају, не знају ни за једну другу тему.

Све у свему, одлична атмосфера за унапређење нечијег психичког стања. Савршено опушта.

Ах даа, сви пацијенти су редовно морали да узимају лекове. Неки су чак узимали лепинеx и сличне лекове који апсолутно инхибирају сваку вољу код људског бића.

Дан први: са болничарем се враћам са спрата у приземље. Испред нас, наслоњен на зид, стоји најмлађи пацијент тамо (око 30год). Миран ко бубица, нешто прича сам са собом. Убија досаду. Не гледа нигде, тотално погубљен. Пролазимо са његове десне стране и болничар одједном са јако великом снагом, удара пацијента песницом у стомак. Он само закмечи и наставља да ћути. Осетио сам бол у његовом погледу. Погледао сам тупо болничара, и он ми је само рекао: (прим.прев. пацијенти) морају да знају ко је газда.

Верујте ми, лекови које пацијенти узимају апсолутно убијају сваку вољу код било ког људског бића.

Дан други: болничар ми је рекао да ако желим могу да дођем следеће ноћи да одрадим ноћну смену. Сестра која тада ради се (цитарам) је** са сваким. Одличан секс.

Дан трећи: болничари ми обећавају да ћемо мало да вежбамо кицк боx. Добро је форму. Није ми пало на памет да их питам, са ким ћемо да вежбамо

Дан четврти: Идемо у јутарњу визиту. Визита је сасвим нормална, сем што је једном пацијенту фали пола увета (буквално). Сви пацијенти су мирни, и само причају сами са собом, углавном неспособни да одговарају на питања. Сви излазимо из спаваоне кад ми један од болничара истрчава и зове ме да се вратим. Тихо ми саопшти: дођи да видиш кицк боx. Ја улазим и видим 2 болничара како брутално пребијају једног пацијента. Шутирају га. Он само ћути.

Пети дан: одлучио сам да напустим лудницу, да не полудим и ја.

Шести дан: поднео сам захтев за премештај и послали су ме код војног психијатра на евалуацију. Испричао сам јој ову причу и она ми је рекла да сам нешто погрешно видео.

Седми дан: Са мишљењем психијатра завршавам пред војну комисију, и војни психолог, кад чује моју причу ми каже (цитирам): Ти си пизда... ниси мушко

Осми дан сам завршио на хирургији у Нишу.

Једна мала морбидна ситница. Док сам био у Лудници, једног дана сам читао новине од тог дана. И прочитам једну малу вест која каже да су пацијенти у некој француској лудници, мед. сестри кашиком одсекли главу!!!. Осећао сам се тако испуњено

И тако. То је моја прича

преузето са http://flylord.blog.rs/blog/flylord/drustvo/2010/10/19/kako-sam-se-proveo-u-ludnici

[Зорица екс Милева]

:cheesy: :cmizdrenje: :cmizdrenje:

[Mala Milica]

o Boze....

[Prolece]

Ja sam u Nisu zavrsila sednju skolu i tada je nasa prof. psihologije vodila djake u Toponicu,ja sam izostajala sa tih casova,kao i sa casova kada su pacijenti dolazili kod nas u skolu.Ne zbog njih vec zbog mog tadasnjeg straha da ne poludim. :cheesy:

Ova prica je zaista strasna...

[Batman]

uveren sam da je ovako i sada. Nista se sustinski nije promenilo. ne samo ovde vec bilo gde u svetu.

[Maksima]

:cheesy: Баш ме растужила ова прича....

[ВИЛМА]

Проблем са таквим установама и радом у њима је велики стрес којем су сви тамо изложени.

" Затворски " услови утичу и на болеснике и на запослене.

Психијатријски болесници су, као и ментално недовољно развијени, веома подложни злостављању.

Људи који раде са њима могу да "склизну" у ту позицију да болеснима "доказују ко је газда" а онда и не осете кад су прешли ону танку границу и почели те исте болеснике да злостављају.

Много је тешко и лежати у таквиј установи, а и радити у истој.

Тешко је и једнима и другима.

[Mala Milica]

bravo,magdalena...slazem se...

[ego]

Пуно зависи од приступа проблему и од самих људи. На једном сасвим другачијем примеру бриге о сирочићима (међу којима има и деце са тешким поремећајима), можемо видети колико заправо некад може да се учини. Посебно је потресна разлика између њихових штићеника и деце из сиротишта о којима води бригу држава.

Тврдина / Форпост

[Аурор]

Мириси су било предивни. Смрад се буквално увлачио у кожу. То није неки смрад неки смета, који тера на повраћање. Без проблема се може издржати. Ал је веома тежак мирис, и кожа ми је од првог дана попримила дотични. Чак ни купања са кило сапуна нису успевала да сперу тај одвратни мирис.

Poznajem tu struku i dosta ljudi iz te struke. To sto je on osetio svuda nazivaju "cuveni sizofrenicni miris".

To je stvarno specifican miris koji samo sizofrenicari imaju. Zanimljivo je da sizofreni imaju i povisenu telesnu temperaturu. Necu se nasmesiti uopste.

Tekst je strasan.

[Juan Valdez]

To sto je on osetio svuda nazivaju "cuveni sizofrenicni miris". To je stvarno specifican miris koji samo sizofrenicari imaju. Zanimljivo je da sizofreni imaju i povisenu telesnu temperaturu.

http://www.schizophrenia.com/sznews/archives/004743.html

[Аурор]

To sto je on osetio svuda nazivaju "cuveni sizofrenicni miris". To je stvarno specifican miris koji samo sizofrenicari imaju. Zanimljivo je da sizofreni imaju i povisenu telesnu temperaturu.

http://www.schizophrenia.com/sznews/archives/004743.html

Moja tetka radi u Lazi, da vidis kako je tamo veselo. Sve belo. Sve.

A ovi izgleda stvarno imaju specifican miris.

I ja imam specifican miris ali kad se ne tusiram pet dana pa imam fizicko.

Pitajte ljude iz odeljenja. Samo kazem. 

                                                                  :cheesy: