Pored nje najopasnije misli pretvararale su se u divne i bezazlene metafore

[Juan Valdez]

Dragi prijatelju,

ne znam zašto, ali želim da ti objasnim suštinu svog poraza od koga se nikada više neću oporaviti. Pre svega moraš znati da moja nesreća nije puki ljubavni jad. Ili, tačnije rečeno, jeste to, ako se ta moja ljubav shvati kao eros u spinozističkom smislu. Ta Žena nije bila tek moja ljubavnica. Ona je bila prva i osnovna potreba mog duha. Ona je bila i moja duhovna zaštita i zaklon. Ona je bila za mene zaštitni omotač od metafizičke studeni. Bez Nje ja sam potpuno i direktno izložen kosmičkoj besmislici i noći. Moja usamljenost je sada apsolutna. Za mene ne postoji oblast čistog važenja i pevanja. Sad moje pesme traže moju glavu. Više nema ko da me sa njima pomiri. To je samo Ona znala. A nije znala da zna. Pored nje najopasnije misli pretvararale su se u divne i bezazlene metafore. Sada je sve to podivljalo i besomučno kidiše na mene. Kada bih samo mogao pobeći od onoga što sam rekao! Živim u užasnom strahu. Bojim se da govorim, da pišem. Svaka me reč može ubiti. Ja sam najveći deo svojih pesama napisao pre nego sam Nju zavoleo, ali tek sa Njom ja sam postao pesnik, to jest onaj koji nije ugrožen onim o čemu peva, koji ima jedan povlašćen položaj u odnosu na ono što kazuje. Sada moja poezija gubi svaku vrednosti i izvrgava se u mog najžešćeg neprijatelja. Možda bih ja postao pravi pesnik da je ta divna Žena ostala kraj mene. Ovako ja sam onaj što se igrao vatrom i izgoreo. Poraz ne može biti pobeda ma koliko veliki bio. Izgubivši nju ja sam izgubio i svoju snagu, i svoj dar. Ja više ne umem da pišem. Ostala je samo nesreća od koje se ništa drugo ne može napraviti osim nove nesreće. Sećaš li se, dragi prijatelju, da sam ja napisao stih "Jedan nesrećan čovek ne može biti pesnik". Tek sada vidim koliko je to tačno. Ja ću pokušati da živim i dalje, mada sam više mrtav od svih mrtvaca zajedno. Ali ova užasna patnja je poslednji ostatak onoga što je u meni ljudsko. Ako nju nadživim ne očekujte od mene ništa dobro. Ali ja ne verujem da ću je nadživeti.

Želi ti sve najbolje

Branko

P.S.

Ako želiš da mi pišeš, piši mi o Njoj. Bilo šta. Ne u vezi sa mnom. Šta jede, kako spava, da li ima nazeb itd.; ti sve to možeš znati. Svaka sitnica koja se na Nju odnosi za mene je od neprocenjive vrednosti. Ako prestanem da mislim o njoj počeću da mislim o smrti.

Ponoć je.

Dovidjenja.

Branko

Bjankinijeva 11

Zagreb

[SveCovek]

kriminalac

Ivice ovo je prosto fenomenlno

p.s i ti si prosto kralj dobrog ukusa 

[Milan Nikolic]

Јадничак. И да плачеш и да му се дивиш.

Али мора знати: ,,Што је човеку немогуће, Богу је могуће''. Мислим, у смислу да треба да настави да живи.

Сад, зашто су се раставили, о чему се ради. Свашта. Дај помозите му, убедуте ту Жену да му се врати. 1405_love

[dziljana]

Опростите морам се умешати у ове мушке проблеме  1405_love

А да рецимо њега убедите да она није ''та права'' и да није за њега  319.gif Мислим већ кад је отишла вероватно му је Бог припремио нешто друго. А када је већ од Бога вероватно је и боље, само када би хтео да прихвати.

Треба се поставити и у другу позицију. Рецимо да ли бисте волели да ВАС неко воли на овај начин?

[Juan Valdez]

Знао сам да ће одмах да крену с Божијом вољом.   1405_love Као да оваква душа нема благе везе са животом, па се одмах налазе да га поучавају, а не виде да је овај човек живљи од свих нас заједно. Сваки коментар и благочестиви савет овде су једноставно сувишни. Једино тихо дивљење остаје.

Узгред, ово је Бранко Миљковић.

[dziljana]

Треба се поставити и у другу позицију. Рецимо да ли бисте волели да ВАС неко воли на овај начин?

Размисли Ивице о овоме.

Ко год да је мени га је жао. И не могу да се дивим јер мислим да је у некој заблуди.

[SveCovek]

Узгред, ово је Бранко Миљковић.

Iako nisam zna, nekako sam osetio  1405_love

[Juan Valdez]

Треба се поставити и у другу позицију. Рецимо да ли бисте волели да ВАС неко воли на овај начин?

Размисли Ивице о овоме.

Овако је Бранко волео...

Жудим ноћ лепу кад се сања

и речи тихе к'о без моћи

дрхте од снова и звездања

због ње крај мене у тој ноћи.

И докле месец к'о златно гнездо

у цветном грању блиста

а часи слатко неповратно

клизе к'о капље росе с листа.

Изнео бих јој своје срце

и своју радост и своју тугу

на длану што сни миловање

к'о топло срце нежну другу.

И срце бих јој отворио

да од нежности уздрхте дани

и њен би лепи поглед био

у мраку водоског звездани.

Ко год да је мени га је жао. И не могу да се дивим јер мислим да је у некој заблуди.

Као да је знао шта ћеш му пребацити... 1405_love

Најлепше певају заблуде. О, вали,

Римује се море! Тад смо на жал пали.

Мало је имена исписаних на води.

Сви пузе ил лете, ал мало ко броди

Гордијим морем опасној слободи.

Дан је у себи ноћ, а сунце пали.

Изгуби пут ако путовању смета.

Ах што је лепо и опасно: цветрадицвета!

Посвети горкој звезди уврх лета

Лековити речник биља у ували.

Кроз потајне горе горен лек ти је

Да земљу земљом љубиш век ти је.

Ал ако је у очи пољубиш нек ти је

прозрачан пољубац ко празни кристали.

[ego]

Тако певају поете. Пророци су мудри и опрезни:  319.gif 1405_love

Од оне која ти на крилу лежи, чувај врата уста својих. (Мих. 7, 5)

[dziljana]

Ивице, не преостаје нам ништа друго него да се онако братски и другарски изгрлимо  kriminalac  pivo

Шта да се ради има нас разних, ја се у овоме не проналазим за мене је љубав нешто друго, али поштујем тебе и твоје погледе.

Ма на крају, битно је да се воли  4chsmu1

[Анастасија]

Знао сам да ће одмах да крену с Божијом вољом.   kriminalac Као да оваква душа нема благе везе са животом, па се одмах налазе да га поучавају, а не виде да је овај човек живљи од свих нас заједно. Сваки коментар и благочестиви савет овде су једноставно сувишни. Једино тихо дивљење остаје.

Узгред, ово је Бранко Миљковић.

Баш тако,овај човек је живљи од свих нас заједно.По мени је ово за дивљење а дивљење захтева ћутање.Предивно.

[w.a.mozart]

Dobar je Branko...  greengrin

[Аљонка]

Dobar je Branko...  :cheesy:

greengrin

[w.a.mozart]

# Propovedanje ljubavi

Nema mene al ima ljubavi moje;

Vidim je u suncu i zemlji gde nam trunu kosti.

Dovršava se dan u njenoj zahvalnosti

Slično muzici slično praznini, spokojem.

Ona će sačuvati namere moje i tvoje

I vaskrsnuće mrtve rođendane po milosti.

U podnožju vetra nemerljiva sen oholosti

Nestaće u pepelu onih što više ne postoje.

U pusto srce u mrtvo vreme me zovi,

Minula čežnjo, da se svet ponovi.

Ako ne saznah ljubav i uspavah svoj um,

Pa mi je prazan dan koji još došao nij,

Ko granu koja se izdužuje u uzaludan šum

Neka me nedostojnog vetar obavije.

[Vesna V. Lalovic]

Nekoliko recenica o najumnijem i najuspelijem pesniku Branku Miljkovic, koji je studirao filosofiju...

Ovih dana listam beleznicu sa casova srpskog jezika i knjizevnosti iz gimnazijskih dana... O Branku Miljkovicu 28 septembra 1993. zapisala sam:

Ziveo od 1934 do 1961, kada je pobegao iz Beograda u  Zagreb, jer se posvadjao sa prijateljima. Odrice se svega sto je pevao. Provodi noc u gradu. Nasli su ga obesenog u Maksimirskoj sumi. U jednoj pesmi predskazao je svoju smrt. Napisao je 4 zbirke pesama - ''Vatra i nista'', ''Uzalud je budim'', ''Poreklo nade'', a u zajednici sa Branimirom Scepanovicem ''Smrcu protiv smrti''... Njegova poezija je hermeticka (zatvorena) od metafora i poredjenja. Njegova pesma se sa mukom otvara.    

Jako suvise moderan i zatvoren - hermetican u pevanju, ipak se u njegovim ostvarenjima prepoznaju elementi tradicije - narodna tradicija, pisana; srednjovekovni mitovi, Heraklitova ucenja (Tamni vilajet, Ravijojla, Bolan i Dojcin, sluga Milutin, Gojkovica, Orfej i Euridika, Feniks, Ariljski andjeo...)... Snazan utizaj simbolista i francuske skole, zatim Heraklitove predstave o ustrojstvu sveta koje intenzivno koristi (zemlja, voda, vatra, vazduh...). Tu su i tradicionalni kosmogonijski elementi (kamen, ptica, plamen, bilje, cvet, korem smrt...)...

On ima i eseja, ali i pesme u kojima je opevao svoju poetiku ili shvatanje poezije, kao u pesmama: Pesnik, Svet o pesmi, Pripremanje pesme, Provetravanje pesme, Kritika metafore, Poeziju ce svi pisati, Beseda poezije...

U poeziji polazi od predmetnog, ali ne peva o predmetima, nego o onome sto ti predmeti u njemu pokrecu, npr., misao o praznini, o odsutnosti, o nestajanju... On peva o onome sto je pojmovno i metafizicko, himericno  i s one strane vidljivog. On ponire u tamu materije i bica, u ono sto cini njihov ponor i sto se lako ne moze dosegnuti...

Oprostite... ako sam se udaljila od teme...  greengrin ...