Ko je pravio „non-pejpere“ za raspad Jugoslavije?

[Milan Nikolic]

Jugoslavija je, mnogi će reći, od samog nastanka bila mrtvorođenče. Ipak je, takva kakva je bila, opstala decenijama. Da joj predstoji definitivni raspad počeli smo da slutimo posle Titove smrti 1980. Ojačale su nacionalne elite, u vladajućem Savezu komunista učestali nesporazumi, a sve to pratilo je pogoršanje ekonomske situacije.

Uz unutrašnja trvenja, sunovratu Jugoslavije doprineo je strani faktor, posebno žurba pojedinih zapadnih država da priznaju otcepljene Sloveniju i Hrvatsku, a zatim i BiH. Usledili su krvavi građanski ratovi, koji su odneli na desetine hiljada ljudskih života, progone, stradanja i etničko čišćenje.

Tri decenije od raspada na Balkanu opstaju paralelne istorije, ali i međusobna optuživanja, nepomirljivost, pretnje. Međunarodna zajednica dotle nastavlja da eksperimentiše s narodima regiona, lansirajući razne „non-pejpere“ s idejama za nova pretumbavanja granica.

Ko je tada pravio „non-pejpere“ za raspad Jugoslavije? Šta je njegov stvarni uzrok? Da li je jugoslovenska tragedija morala da bude tako krvava? Kako njeni akteri danas vide te događaje? Šta je njihov epilog i kakva je budućnost regiona?

Ovo su neka od pitanja o kojima u emisiji „Svet sa Sputnjikom“ govore srpski diplomata, bivši ambasador Jugoslavije i ministar inostranih poslova SR Jugoslavije Vladislav Jovanović, dr pravnih nauka Dušan Vasić sa Fakulteta za poslovne studije i pravo i nekadašnji predsednik Predsedništva SFRJ Borisav Jović.

Emisiju uređuje i vodi Tanja Trikić