Православно учење о сујеверју , астрологији, врачању, магији и лажним пророцима

[Дарко]

ОКУЛТИЗАМ И МАГИЈА

„Када уђеш у земљу, коју ти Господ Бог твој даје, не учи се чинити, радити
дела онијех народа. Нека се не нађе у тебе који би водио сина твојега или
кћер твоју, кроз огањ, ни врачар, ни који гата по звездама, ни који гата по
тицама, ни урочник, ни бајач, ни опсенар, и који пита мртве. Јер је гад пред
Господом, ко год тако чини, и за такве Гадове тepa те, народе, Господ Бог
твој испред себе..." (5. Мојс. 18, 9-12)

Не само у горњем цитату, него на још много места у Светом писму проналазимо упозорења сличног смисла. То је и логично. Будући да знамо да је антитрадиционализам заједничка црта свих јеретичких верских група, онда код доброг дела тих група констатујемо присуство окултизма и магије у њиховим верским службама.
Време у којем живимо има чудан темпо и чудне обичаје: екранизују се, или се објављују у стрипу, многа научна, филозофска и уметничка дела, а уз један хамбургер и кока-колу могуће је, такође у облику стрипа, прочитати роман „Рат и мир". Можда је у данашње време стварно „de mode" веровати у Бога на традиционалан, црквени начин, кроз живот у врлини, љубави и кроз веру у други долазак Господа Исуса Христа, за који не знамо ни када ће тачно бити.
Зашто онда да не будем у оној „цркви" која тачно зна када ће бити други долазак Господа Исуса Христа? Зашто да не припадам онима који не само што знају за скорашњи долазак Господа Исуса Христа, него ће при томе једини бити спасени? Ово су питања која себи поставља кандидат за неку од псеудохришћанских секти. Размишљање једног од претендената за псеудохиндуистичку или гностичку секту било би: „Зашто уопште да верујем у бога и да га чекам, када са њим могу да се обожим и да се са њим сјединим за само 20 минута медитације или применом окултно-магијских вештина, за које мој учитељ каже да их је црква скривала од народа 2.000 година?"
Прилика је зато да се каже која реч више о окултизму и магији. Тим пре пошто је у нашем народу, чак и код људи који себе сматрају побожним, доста присутан један специфичан тип религиозности, познат као „релативизујућа религиозност". Наиме, на питање да ли верујете у Бога, присталице тог облика религиозности одговарају: „Не знам, постоји нешто. Постоји нека сила. Постоји нека равнотежа. Постоји нека енергија." Или: „Да, верујем, ето, славим славу, мада нисам крштен. Не могу, бре, под старе дане!"
Уз све ово, неки, опет, манастир или цркву доживљавају као нешто застарело и превазиђено, у најбољем случају као историјско место, а никако као богослужбени храм. У исто време они своју духовност остварују кроз гледање у шољу, пасуљ, кроз астрологију, хиромантију, биоенергију, док у неким круговима интелектуалаца бити „in" значи проучавати теозофију, антропозофију, спиритизам и парапсихологију, упражњавајући их и дискутујући о својим искуствима на ту тему.
Зато ћемо се и задржати дуже на овој теми, јер је то неопходно за лакши прилаз хиндуистичким, синкретистичким и сатанистичким сектама и за њихово лакше разумевање. У великој мери преузет је текст о истој теми који је написао др Димитрије Калезић, а у књизи „Увод у религију".
Сама реч „окултизам" долази од латинске речи „occultus", што значи „скривен, тајанствен". Окултизам, могли бисмо рећи, представља скуп знања о духовном свету и његовом утицају на човека и природу, веровање у постојање тајних сила у човеку и природи, којима треба овладати и искористити их. Магија је, пак, вештина да се помоћу мистериозних поступака изазову дејства мистериозних сила. Окултизам и магија, као сродне дисциплине, овде ће бити заједно третиране у контексту теме овог рада.

Магија и мистика

За разјашњавање појмова као што су магија и мистика морамо се, пре свега, оријентисати на њихову практичну примену, с обзиром на то да реч „occultus" на латинском значи исто што и „мистикос" на грчком. Затим ћемо разграничење извршити на пољу њихове примене.
У окултизму и магији скривено је циљ, ритуал, средство импресионирања следбеника, потврда спиритуалне надмоћи, и оно преко чега се може господарити људима, пут којим се иницирају следбеници и метод за господарење природом!, а самим тим и доказивање и показивање присуства Бога у себи. Мистицизам, пак, којег имамо у религији, има значење скривеног пута међуосећања, вере, љубави и благодати између човека и Бога.

[Дарко]

Магија и религија

Сличности:

1. И магија и окултизам, као и религија, јесу у свом деловању окренути ка оним областима/елементима људског искуства који су изван власти човекове емпирије.

2. У далекој прошлости постојала је вишеструка међузависност. Негде магија иницира науку, негде религију, а негде је обратно веровање иницира и уобличава магију, дајући јој на значају и дајући упутства за живот човеку који, временом, кроз надолазеће искуство подиже ниво свог научног сазнања. Корен ових међузависности морамо тражити у тадашњим питањима природне узрочности и смисла, што иницира и магију и науку и религију, и где све троје траже те исте одговоре. Тако ће се догодити да од окултних дисциплина добијемо науке: од алхемије ће настати хемија, од астрологије астрономија, од врачања медицина.

3. И религија и магија одударају од материјалистичке филозофије и уопште материјалистичког погледа на свет који сматра да је материја једина реалност.

4. И религија и магија верују у везу чулног и ванчулног света. У одређеним облицима званичних религија таоизма, шаманизма и неким облицима будизма магија се практикује локално. Осим тога, код религија које одбацују сваку магију зороастријанства (заратустријанства), јудаизма, хришћанства и ислама проналазимо код неких верника, приликом одређених ритуала, заостале елементе магије и сујеверја. На пример, људи верују да ће излечити оболелог везивањем крпица око цркве.

Разлике:

1. Пре свега, религија подразумева веру у Творца, а магија и окултизам у творевину (амајлију, месец. звезде, и слично).

2. Из претходног следи став религиозног човека, изражен у делу молитве: „Оче наш /.../ нека буде воља твоја /.../", док став окултисте следи из личне жеље за овладавањем видљивим и невидљивим светом, то јест за влашћу над божанским вештинама и силама, а што је, како то они гордо сматрају, плод њихове посебне надарености и вештине. Тај став гласи: „Нека буде воља моја". Магија, дакле, развија код човека, баш оне тежње и ставове које је узео Сатана у тежњи да се прогласи господарем света. Многе секте још истичу да је Црква крива што је вековима од народа крила многе окултне технике и вештине, и тиме правдају своје постојање.

3. У филозофском погледу, религија је увек заснована на теистичком погледу на свет, а магија на демонизму, пантеизму или чак на нематеријалистичком атеизму.

4. Религија религиозни људи и теолози, уопште не одбацују магију као могућност него њене етичке вредности. Наиме, религија развија код човека љубав према другима, а магија супериорност, гордост и власт над другима, а такође и извлачење користи од других.

5. Религија човека везује са Богом, а магија са демонима.

6. Када смо већ код демона, духовни свет о коме нам говори религија чине супстанцијално духови, тј. анђели или демони, а окултистички духовни свет у добром делу представља дупликат материјалног света („свет астрала", на пример, о чему ће бити речи касније), само што је он сачињен од финије материје.

7. Надовезујући се на претходно, потребно је рећи још нешто. Док су, по религији, супстанцијално духовна бића анђели и демони дати од Бога, по окултистичко-астралној структури постоје бића која се зову „ларве" или „етрегори", који су производ ниских људских жеља, пожуда и воље. Та духовна бића јесу, дакле, људски производи, а не од Бога дата.

8. Самим тим, ако Сатана не постоји као духовно биће, него као производ људске воље или жеље, онда се тиме пориче и једна од основних библијских догматских поставки.

9. По окултистичким предвиђањима, ера хришћанства пролази. То је период од 2.000 година који је превазиђен, који остаје иза нас и који човечанству није донео много, јер негује кукавички дух, тражећи од човека да признаје грех и да прашта. Зато су окултисти ту да припреме другу, супериорну расу људи која ће ући у „ново доба" „доба водолије", у златни век духовно просветљених са чудесним моћима предвићања, читања мисли, левитације...

Осврт на историјат окултизма и магије

Као што смо већ навели, окултизам и магија прате човека још од праисторијских времена. Овде ћемо, у најкраћем, дати координате историјског развоја, јер ће, приликом тематских обрада појединих техника, секти и друштава, бити помињани и њихови историјски оквири.

Први збир „тајних знања" сакупљен је у античко доба у старом Египту и преношен је кроз генерације с колена на колено. Посредством тајних канала чак су и после пропасти египатског царства сачувана окултистичка упутства и искуства, која ће поготову крајем 19. и почетком 20. века, а још више у наше време оживети, и то највише кроз гностичке групе и друштва широм Европе. У старој Грчкој, такође, забележен је процват окултистичко-магијских вештина.

Следећи велики талас окултизма бележимо у доба хуманизма и ренесансе, уз појаву масона, розенкројцера, илумината и теозофских и антропозофских друштава. Своје знање и порекло, као и свој значај и ауторитет придају себи позивајући се на тајанствене мудрости старог Египта пренете до тог времена заслугом витезова-темплара, розенкројцера. Окултизам просто буја у то време, концентришући се обично у појединим круговима интелигенције тога времена. Спиритистичка друштва, на пример, ничу на све стране, поготово у западној Европи и Америци.

Трећи велики талас окултизма и магије јавља се крајем 19. и у 20. веку и то највише као последица растућег материјализма и атеизма, кад окултистички писци отворено говоре да окултизам треба да замени религију. Отуд данас толико синкретистички оријентисаних верских група.

[Дарко]

Не реметиш  0104_cheesy

[Дарко]

У овој теми ћемо поменути хришћанске секте, о којима досада није било речи на форуму:

Христова црква

Ово је једна од најзначајнијих верских заједница у Америци. Има око четири милиона верника. Код нас има око 100 чланова. Карактеристика ове заједнице је да она није настала одвајањем од неких других верских заједница, већ је заснована на жељи да се уједини расцепкано хришћанство, посебно римокатолици, православни и протестанти, као и представници других верских заједница.

Што се учења тиче, држе се искључиво Библије. Сматрају да је хришћанство, присуством многих цркава, вероучитеља, теолога, уопште светог предања, извитоперило учење и одвојило га од извора. Зато се треба држати Библије. Сходно томе, немају класичне богомоље, него обичне просторије. He носе неку посебну одору, не крсте се када се обраћају Богу. Старешинство се бира на консултативним скуповима. Централа је у САД. Финансирају се добровољним прилозима и наплатом школарине. Ово је наднационална верска заједница, јер у својим редовима има бивше припаднике различитих вера и конфесија, углавном интелектуалце.

Новоапостолска црква

Настала је 1863. године у Енглеској, а убрзо се њено учење проширило на цео свет. Оснивач цркве је „апостол" Фридрих Вилхелм Шварц. Централа ове цркве налази се у Швајцарској. У свету има око пет милиона припадника новоапостолске цркве. У Србији има око 300 чланова. Основни циљ ове заједнице јесте уједињење свих вера у једну хришћанску веру. Немају свештене одоре, нити црквене реликвије. Једини симбол је крст који израња из воде, а иза њега је Сунце.

Организација је заснована на строгој хијерархији. Основне организационе јединице јесу општине, које обухватају више објеката. Главно вођење свих новоапостолских општина у власти је велеапостола. Општине су уједињене у срезове, на чијем су челу срески апостоли. Интересантно је да им је сам начин живота либералан. Дозвољени су пушење, алкохол и абортуси.

Христова црква малокрштења

Има око 100 чланова. Центар им је у Београду. To je малобројна верска заједница, и на светском нивоу и код нас. Настала је одвајањем од пентекосталаца, који су чланство условљавали новим крштењем, а ови су то тврдо одбијали, па су због тога, и на међународном нивоу, изопштени из пентекосталне заједнице.

Христова црква јеванђелске браће

Ово је убедљиво најмања верска заједница код нас. Броји 20 чланова.

Тумаче Библију, и то на свој аутохтони начин. Седиште заједнице је у Београду.

[Guest свештеник Иван]

Не ваља се да се пере коса недељом и празником. (сад чух)

То што се не идемо на Литургију је мање битан грех. важно је да нам коса буде увек пуна масти и осталих наслага.

[šangaj]

Кад сам био клинац једна баба ми је говорила када видим попа да се ухватим за нешто што је црвене боје (вероватно је мислила да црвена боја представља боју комунизма)... али зато данас та иста баба говори како треба да се служи литиргија, расправља о свим богословским темама почев од аскетизма преко појања па све до тога да тумачи откровење.

[Јосиф II]

Кад сам био клинац једна баба ми је говорила када видим попа да се ухватим за нешто што је црвене боје (вероватно је мислила да црвена боја представља боју комунизма)... али зато данас та иста баба говори како треба да се служи литиргија, расправља о свим богословским темама почев од аскетизма преко појања па све до тога да тумачи откровење.

Па, зар није то лепо? Бачица доживела преумљење. 

Него, најежио сам се када сам прочитао назив теме. Од тих речи ми увек припадне мука.

[Милан Меденица :)]

Кад сам био клинац једна баба ми је говорила када видим попа да се ухватим за нешто што је црвене боје (вероватно је мислила да црвена боја представља боју комунизма)... али зато данас та иста баба говори како треба да се служи литиргија, расправља о свим богословским темама почев од аскетизма преко појања па све до тога да тумачи откровење.

не ваља се изазивати Бога, јер удара у главу директ ...

[Јосиф II]

не ваља се изазивати Бога, јер удара у главу директ ...

Значи  :bla: ...

  0442_feel  :bla:

[suza]

u gostima se nevalja ostaviti casa  neispijena vode il pica nekog,kaze se ostavljas neprijatelja u kuci ,to mnogi i dan danas gledaju i tako isto nevalja se izaci da nista nepopijes 

[Искушеник]

Кад сам био клинац једна баба ми је говорила када видим попа да се ухватим за нешто што је црвене боје (вероватно је мислила да црвена боја представља боју комунизма)... али зато данас та иста баба говори како треба да се служи литиргија, расправља о свим богословским темама почев од аскетизма преко појања па све до тога да тумачи откровење.

4chsmu1.gif' class='bbc_emoticon' alt='0110_hahaha' /> 0202_238 0110_hahaha

[Милан Меденица :)]

Слава Теби Пресвети  0110_hahaha у сва времена, и  hvala Ти на свима онима које си Милошћу и Љубављу Својом спасао од ужаса гатања.

hvala Теби Пресвета  Bogorodicaaaaaa за све сузе и милост коју си испросила за нас пале. 0110_hahaha

[Милан Меденица :)]

људи, МОЛИМ ВАС ставите неку мало мање зјапеће слике, ове су баш фино ненормалне  0110_hahaha

престравио сам се кад сам ушао на тему, помислио сам да ми се привиђа искушење  hvala

[Aquilius Cratus]

Tekstovi su totalno neozbiljni i kad neko bude naleteo na originalne magijske tekstove samih magova (cijih filozofija  ima na sotine) bice ono kao sa evolucijom i krecionizmom. Javice se hiljadu jedna sumnja u Crkvu.

Ajde samo vo da prokomentarisem jer za ostalo bas nema zivaca

1. Пре свега, религија подразумева веру у Творца, а магија и окултизам у творевину (амајлију, месец. звезде, и слично).

Moze mag da veruje u postojanje Tvorca cak i vise njih zavisi iz kog pravca pristupa metafizici. Moze da veruje i u tvorca koji je slican onom kako uci nasa Crkva. Ali sta je onda sustina sto magiju cini zlom? Jednostavno

liturgisanje u prvorodnom grehu. Covek uporno ali uporno pokusava ono sto Adam nije uspeo. Da se obozi bez zajednice sa Logosom. On zeli da postane Bog sam po sebi da svojim energijama zadobija vecnost i da tako prekraja tvorevinu po svom prohtevu bez stranog uplitanja.

P.S Mozda je samo greska u kucanju ali da napomenem da nisu etgregori nego egregori. I ne veruju svi

magovi da su oni samo od ljudi nego ima i onih egregora, larvi i elementala koji vecno postoje u kosmosu. Skoro

svi magovi veruju u postojanje andjela i demona i jedne i druge prizivaju u svojim ritualima ali ima ne pridaju

takvo mesto kao sto uci Crkva.

[Aquilius Cratus]

Slava Bogu!