Vaskrsenje Hristovo-istorijska činjenica

[Lazar 12]

Evo jedan koristan tekst pred najveći praznik, najradosniji dan u istoriji svijeta, pred dan kad je naš zivot dobio smisao. Ako neko ima nekih sumnji uz Bozju pomoć da ih rijesimo i ucvrstimo se na putu Istine, Gospoda Isusa Hristosa

Josh McDowell

Mnogi ugledni svetski filosofi i naučnici su vekovima napadali hrišćanstvo kao iracionalno, praznoverno i apsurdno. Odlučili su jednostavno da zaneme središnji problem vaskrsenja pokušavajući da ga objasne različitim teorijama ali uprkos svemu određene istorijske činjenice nisu mogli da odbace.

Student fakulteta u Urugvaju mi je rekao: "Profesore McDowell, zašto vi lično ne želite da odbacite hrišćanstvo?"

"Iz jednostavnog razloga," odgovorio sam mu. "Ne mogu ni na koji način da opovrgnem jedan istorijski događaj - vaskrsenje Isusa Hrista!"

Kako možemo da objasnimo praznu Hristovu grobnicu? Može li se ona objasniti bilo kakvim prirodnim uzrokom?

ISTORIJSKO PITANJE

Nakon više od 700 sati proučavanja ovog problema došao sam do zaključka da je vaskrsenje Isusa Hrista ili jedna od najpokvarenijih, najpodlijih i najbestidnijih prevara koju je ljudski um ikada smislio ili jedna od najčudesnijih istorijskih događaja.

Neke od činjenica vezanih za vaskrsenje su: Isus iz Nazareta, jevrejski prorok koji je tvrdio kako je on Hrist (Mesija) o kome su govorila proročanstva u jevrejskim Pismima, uhapšen je, osuđen kao politički zločinac i razapet.

Tri dana nakon njegove smrti i sahrane nekoliko žena je otišlo na grob i ustanovilo da je telo nestalo. Nedeljama posle toga njegovi učenici su tvrdili da Ga je Bog vaskrsao iz mrtvih te im se pojavio nekoliko puta pre nego sto se uzneo na nebo.

Iz tog temelja hrišćanstvo je niknulo i proširilo se po čitavom Rimskom carstvu i nastavilo vekovima da utiče na celu svetsku istoriju.

ŽIVI SVEDOCI

Novozavetni zapisi o vaskrsenju su bili u opticaju još za života ljudi koji su bili savremenici tog događaja. Ti ljudi su zasigurno mogli da potvrde ili opovrgnu tačnost novozavetnih zapisa.

Autori evanđelja su i sami bili svedoci ili su prenosili iz prve ruke izveštaje svedoka tih događaja. Braneći svoje zapise o evanđelju - reč znači "radosna vest", apostoli su se pozivali (čak i u slučajevima kada su se suočavali sa najžešćim protivnicima) na opštepoznate činjenice o vaskrsenju.

F. F. Bruce, profesor biblijskog kriticizma na fakultetu Rylands, Manchester, raspravljajući o vrednosti novozavetnih zapisa kao primarnih izvora, kaže:

"Da je postojala bilo kakva težnja ka odstupanju od materijalnih činjenica u bilo kom pogledu, prisustvo neprijateljski nastrojenih svedoka među slušateljima bi naterala autore da isprave pogreške."

DA LI JE NOVI ZAVET POUZDAN?

Budući da Novi zavet pruža primarni istorijski izvor podataka o vaskrsenju mnogi kritičari su tokom devetnaestog veka napadali verodostojnost biblijskih dokumenata.

Međutim, pre kraja devetnaestog veka arheološka otkrića potvrdila su tačnost novozavetnih rukopisa. Otkrića ranih papirusa premostila su vremenski razmak koji je postojao između Hristovog vremena i kasnijih rukopisa.

Ova otkrića su povećala naučnu pouzdanost Biblije. William F. Albright, koji je bio jedan od najistaknutijih biblijskih arheologa svog vremena, izjavljuje:

"Možemo s velikom sigurnošću da kažemo da ne postoji više nikakav čvrst temelj za tvrdnje da je bilo koja novozavetna knjiga nastala posle 80. godine po Hristu što pomera vreme nastanka za čitave dve generacije (koje su radikalniji kritičari Novog zaveta procenili na razdoblje od 130. do 150. godine posle Hrista)."

Paralelno sa otkrićima papirusa pronađen je i velik broj drugih rukopisa (danas se zna za više od 24.000 primeraka drevnih rukopisa Novog zaveta).

Istoričar Luka pisao je o verodostojnosti dokaza za vaskrsenje. Sir William Ramsay, koji je proveo petnaest godina pokušavajući da potkopa njegov ugled kao istoričara i opovrgne pouzdanost Novog zaveta, na kraju zaključuje:

"Luka je bio istoričar prvog reda... Trebalo bi ga uvrstiti među najveće svetske istoričare."

"Ja za sebe tvrdim da sam istoričar. Moj pristup Antici je istorijski. Mogu potvrditi da su dokazi o životu, smrti i vaskrsenju Isusa Hrista daleko bolje potkrepljeni od većine drugih događaja iz antičke istorije..." (E. M. Blaiklock - Profesor Antičke istorije na Univerzitetu Auckland)

POZADINA

Novozavetni svedoci su bili potpuno svesni pozadine u kojoj se vaskrsenje odigralo. Isusovo telo je bilo u skladu sa jevrejskim pogrebnim običajima zamotano u laneno platno. Oko 45 kg različitih aromatičnih tvari međusobno pomešanih tako da su stvorile lepljivu, gumenastu kašu, iskorišteno je da bi se njima natopili platneni povoji.

Nakon što je telo postavljeno u grobnicu isklesanu u steni ogroman kamen dokotrljan je na ulaz u tu grobnicu. Kamenovi su se u to vreme obično postavljali na ulaz u grobnice pomoću poluga a težili su oko dve tone. Rimska straža sačinjena od vrlo disciplinovanih vojnika je čuvala grobnicu zapečativši ulaz rimskim pečatom što je trebalo da spreči svaki pokušaj skrnavljenja grobnice. Ako bi ko pokušao da pomakne kamen sa ulaza slomio bi rimski pečat i time teško prekršio njihov zakon.

Pa ipak, tri dana kasnije grobnica je bila prazna. Isusovi sledbenici su rekli da je vaskrsnuo iz mrtvih izvestivši da im se ukazivao u razdoblju od 40 dana i pokazivao im sebe sa mnogim "nepogrešivim dokazima". Apostol Pavle je zabeležio kako se Isus jednom pojavio pred 500 ljudi od kojih je većina još bila živa u vreme kada je taj zapis nastao tako da su mogli da potvrde njegovu istinitost.

Preuzeto je toliko mera predostrožnosti vezano uz suđenje, raspeće, sahranu, zatvaranje, pečaćenje i čuvanje Isusove grobnice da je kritičarima vrlo teško da odbrane stav po kome Hrist nije vaskrsao iz mrtvih. Razmotrite sledeće činjenice:


1. ČINJENICA: SLOMLJENI RIMSKI PEČAT

Kao što smo rekli, prva očigledna činjenica bila je lomljenje pečata koji je predstavljao moć i autoritet rimskog carstva. Ljudi su se bojali lomljenja pečata jer su posledice takvog čina bile izuzetno teške. Ukoliko bi počinitelji bili pronađeni i privedeni, smesta bi usledilo pogubljenje i to raspećem sa nogama na gore.


2. ČINJENICA: PRAZAN GROB

Već smo raspravljali o drugoj očiglednoj činjenici o grobu koji je nakon vaskrsenja ostao prazan. Hristovi učenici su počeli da propovedaju Isusovo vaskrsenje upravo u Jerusalimu gde bi, u slučaju da su njihova svedočanstva lažna, njihova laž bila veoma očigledna. Prazan grob je bio "toliko poznata činjenica da ju je bilo nemoguće poreći." Paul Althaus tvrdi da se bilo kakve tvrdnje o vaskrsenju ne bi održale u Jerusalimu ni jedan dan pa čak ni jedan sat da činjenica o praznom grobu nije bila poznata i prihvaćena od strane svih ostalih.

I jevrejski i rimski izvori i predaja priznaju činjenicu praznog groba. Spomenuti izvori se kreću u rasponu od Josephusa do jevrejskih spisa pod nazivom "Toledoth Jeshu" iz petog veka.

Dr Paul Maier ovo naziva pozitivnim dokazom iz neprijateljskih izvora a to je najjači mogući oblik istorijskih dokaza što zapravo znači da kada neki izvor priznaje činjenicu koja mu ne ide u prilog, tu činjenicu možemo smatrati sigurnom.

Gamaliilo, koji je bio član jevrejskog vrhovnog suda, Velikog veća, je izneo mišljenje da je uspon hrišćanstva Božje delo; on to ne bi mogao da učini da je Isusovo telo i dalje bilo u grobnici ili da je Veliko veće znalo gde se ono nalazi.


3. ČINJENICA: OGROMAN KAMEN JE POMEREN

U to nedeljno jutro prva stvar koja je ostavila jak utisak na ljude koji su prišli grobnici bila je neobičan položaj 1,5 do 2 tone teškog kamena koji je bio uglavljen na ulazu u grobnicu što je spomenuto od strane svih pisaca evanđelja.

Oni koji su promatrali kamen nakon vaskrsenja opisuju njegov položaj na sledeći način: kamen je bio pomeren uz kosinu i to ne samo dalje od vrata već i od čitave masivne grobnice. Položaj je bio takav da se činilo kao da je kamen bio podignut i odnet na to mesto. Želim da vam postavim jedno pitanje: da su učenici želeli da dođu do grobnice, prišuljaju se na prstima pokraj usnulih stražara, otkotrljaju ogroman kamen i ukradu Isusovo telo kako bi to mogli da učine a da stražari ništa ne primete?


4. ČINJENICA: RIMSKA STRAŽA SE IZBEZUMILA

Rimski stražari su napustili svoju dužnost i pobegli.. Kako se ovakvo njihovo ponašanje može objasniti kada znamo da je njihova disciplina bila bez pogovora?

Strah od gnjeva pretpostavljenih oficira i mogućnost smrtne kazne je doprinela da vojnici budno paze na sve detalje svoje službe. Jedan od načina na koje su pogubljivali stražare bio je taj da skinu svu odeću sa njih a zatim ih žive spale na vatri potpaljenoj njihovom odećom. Ako je bilo nepoznato koji od stražara nije izvršio svoju dužnost tada su bacali kocku kako bi odredili koji će vojnik biti pogubljen zbog prekršaja svoje jedinice. Više je nego očigledno da čitava jedinica ne bi zaspala uz takvu pretnju.

Dr George Currie koji je proučavao rimsku vojnu disciplinu, izjavljuje: "Strah od kazne prouzrokovao je nepogrešivu predanost vojnoj službi a posebno za vreme noćnih straži."


5. ČINJENICA: ZAVOJI GOVORE SAMI ZA SEBE

Zahvaljujući jednom zapanjujućem fenomenu grob nije bio potpuno prazan. Jovan, Isusov učenik, je bio očevidac zavoja koji su se nalazili na mestu gde je ležalo Isusovo telo: video je zavoje koji su bili teško natopljeni i lepljivi, zadržavajući još uvek oblik tela kako su ležali na tom mestu ulegnuti i prazni; izgledali su poput prazne čaure gusenice iz koje je izašao leptir. Ova činjenica je sasvim dovoljna da bilo koga učini vernikom. Jovan to nikada nije zaboravio.


6. ČINJENICA: POTVRĐENA UKAZANJA

Hrist se pojavio živ i to nekoliko puta nakon kataklizmičkih događaja prvog uskršnjeg dana.

Kada se proučava neki istorijski događaj važno je da se zna da li je postojao dovoljan broj ljudi koji su u njemu učestvovali ili mu bili očevici, (koji su još bili živi u vreme kada su činjenice o tom događaju objavljene). Poznavanje ove činjenice pomaže nam pri utvrđivanju tačnosti objavljenog izveštaja.

Ako postoji dovoljan broj očevidaca onda može da se smatra da je događaj prilično dobro utemeljen, tj. verodostojan. Na primer, ako smo svi mi svedoci nekog ubistva pa se utvrdi da je policijski izveštaj izmišljotina ili laž, mi kao očevici možemo da ga veoma lako opovrgnemo.

PREKO 500 SVEDOKA

Kada se razmatra Hristovo pojavljivanje nakon vaskrsenja cesto se olako prelazi preko veoma važnih činjenica i prva među njima je veliki broj svedoka koji su videli Hrista nakon uskršnjeg jutra.

Jedan od najranijih zapisa o Hristovom pojavljivanju nakon vaskrsenja potiče od apostola Pavla koji je pretpostavljao da su čitatelji znali za događaj kada se Isus ukazao grupi od 500 ljudi. Podsetio je da je većina tih ljudi još uvek bila živa pa su mogli da ih ispitaju i uvere se u to.

Dr Edwin M. Yamauchi, profesor istorije na univerzitetu Miami u Oxfordu (Ohio) naglašava:

"Ono što daje poseban autoritet popisu (svedoka) kao istorijskom dokazu je navođenje činjenice da je većina od 500 braće još bila živa u vreme kada je popis nastao. Sveti Pavle zapravo kaže: 'Ako ne verujete meni, pitajte njih.' Ova izjava u Pismu čija je verodostojnost priznata a napisano je unutar razdoblja od trideset godina od samog događaja, toliko je jak dokaz za nešto što se dogodilo pre gotovo dve hiljade godina, da se boljem dokazu ne može ni nadati..."

NEPRIJATELJSKI SVEDOCI

Još jedan ključni momenat u tumačenju Hristovih ukazanja je da se On pojavio i pred neprijateljskim nastrojenim svedocima.

Malo po malo, čitam ili čujem komentare kako su Isusa videli živog nakon njegove smrti i sahrane i to samo njegovi prijatelji i sledbenici. Koristeći takve argumente ljudi pokušavaju da ublaže snažan utisak koji ostavljaju zapisi o brojnim očevicima.

Važno je istaknuti da ni jedan pisac ili dobro obavešten čovek ne bi smatrao Savla iz Tarsa Hristovim sledbenikom već upravo suprotnim. Savle je prezirao Hrista i progonio njegove sledbenike. Za njega je susret sa Hristom bio prelomno iskustvo. Tada nije bio Hristov učenik ali je kasnije postao apostol Pavle, jedan od najvećih svedoka i branitelja istine o vaskrsenju.

"Kada bi Novi zavet bio samo zbirka svetovnih spisa njihova bi autentičnost bila naširoko prihvaćena bez bilo kakvog dvoumljenja." (F. F. Bruce - Univerzitet u Manchesteru)

Tvrdnja da se Isus pojavio samo svojim sledbenicima većinom se zasniva na nepostojanju zapisa a takve tvrdnje mogu biti opasne. Jednako je moguće i to da su svi kojima se Isus ukazao postali njegovi sledbenici. Niko ko je upoznat sa činjenicama ne može da tvrdi da se Isus pojavio samo "beznačajnoj šačici ljudi".

Hrišćani veruju da je Isus vaskrsao u telu, u vremenu i prostoru Božjom natprirodnom silom. Teškoće vezane uz verovanje u to mogu biti velike ali problemi koji proizilaze iz neverovanja predstavljaju još veće. Teorije koje objašnjavaju da je prazan grob bio uslovljen prirodnim pojavama su veoma slabe i zapravo ohrabruju na istinitost vaskrsenja.

POGREŠAN GROB?!

Teorija koju je predložio Kirsopp Lake, pretpostavlja da su žene koje su javile da je telo nestalo pogrešile, tj. da su otišle u neke druge pogrešne grobnice. Ako je to tačno onda su i učenici koji su otišli da provere te izjave takođe otišli do krive grobnice. Možemo da budemo sigurni da jevrejske vlasti koje su tražile da se postavi rimska straža oko grobnice ne bi pogrešile u pogledu njene lokacije kao ni rimski stražari jer su se tamo i nalazili!

Da je tvrdnja o vaskrsenju proizišla iz geografske greške jevrejske vlasti ne bi gubile vreme da vade telo iz prave grobnice i time efektivno uguše svaki pokušaj sirenja glasina o Hristovom vaskrsenju.

HALUCINACIJE?

Još jedan od pokušaja da se opovrgne činjenica Isusovog ukazanja nakon vaskrsenja je pretpostavka da su to sve bile iluzije ili halucinacije. Ova teorija najpre nije podupreta psihološkim principima koji su prisutni kod halucinacija a takođe se i ne poklapa sa istorijskim okolnostima. Ponovo se postavlja pitanje gde je bilo Isusovo telo i zbog čega nije bilo pokazano?

DA LI SE ISUS ONESVESTIO?

Danas se često navodi još jedna teorija koju je proširio Venturini pre nekoliko vekova a to je teorija nesvestice: Isus nije umro već se samo onesvestio od iscrpljenosti i gubitka krvi. Svi su mislili da je mrtav ali se on kasnije u grobu osvestio što su učenici protumačili kao vaskrsenje.

Skeptik David Friedrich Strauss, čovek koji zasigurno nije verovao u vaskrsenje je zadao smrtni udarac svakoj pomisli da se Isus povratio iz nesvesti:

"Nemoguće je da bi ijedno biće koje se iskralo polumrtvo iz grobnice lutalo naokolo, slabo i bolesno, kojem je bila potrebna medicinska pomoć (previjanje, okrepa i nega), moglo kod učenika da stvori utisak da je ono Pobednik nad smrću i grobom - Princ života; spoznaja koja je udarila temelje njihovoj budućoj službi i veri.

Takvo osvešćivanje je moglo samo da oslabi veru koju je On stvorio u njima za vreme svog života i smrti; ono bi svemu dalo otužan utisak umesto promene te tuge u radost. Da ne govorimo o uvećanom poštovanju do nivoa bogo-poštovanja."

UKRADENO TELO?

Razmotrite teoriju da su učenici ukrali telo dok su stražari spavali. Depresija i kukavičluk učenika predstavljaju čvrst argument protiv ideje po kojoj su oni iznenada postali toliko odvažni i hrabri da su se suočili sa jedinicom vojnika koja je čuvala grobnicu.

Teorija prema kojoj su jevrejske ili rimske vlasti premestile Hristovo telo ne predstavlja uopšte razumnije objašnjenje za prazan grob od one da su učenici ukrali telo. Ako su predstavnici vlasti posedovali telo ili znali gde se ono nalazi, zašto nisu uzreagovali na učenike kada su počeli da propovedaju o Isusovom vaskrsenju u Jerusalimu i jednostavno rekli: "Čekajte! Mi smo premestili telo, on nije vaskrsnuo iz mrtvih."? Takav postupak bi uništio hrišćanstvo i to ne u kolevci već u samom njegovom začeću!

VASKRSENJE JE ČINJENICA

Profesor Thomas Arnold, upravnik na fakultetu Rugby u trajanju od punih 14 godina i autor poznate knjige "Istorija Rima", takođe imenovan šefom katedre za savremenu istoriju na Oxfordu, je bio dobro upoznat sa vrednošću dokaza u određivanju istorijskih činjenica. Ovaj veliki naučnik je rekao:

"Godinama sam proučavao istorijske zapise o drugim vremenima, istraživao i procenjivao dokaze onih koji su pisali te zapise i ne znam ni za jednu činjenicu u istoriji čitavog čovečanstva koja bi bila podupreta boljim i potpunijim dokazima svake vrste u očima nepristranog istraživača od činjenice o velikom znaku koji nam je dao Bog - Hristova smrt i vaskrsenje iz mrtvih."

STVARNI DOKAZ: ŽIVOTI UČENIKA

Za najrečitiji dokaz treba uzeti živote ranih hrišćana. Moramo da se zapitamo: "Šta ih je to nagnalo da svuda prošire poruku o vaskrslom Hristu?"

Da je postojala bilo kakva vidljiva korist koju su postigli svojim naporima - ugled, bogatstvo, viši društveni položaj ili materijalna dobrobit, mogli bi na taj način da opravdamo njihove postupke i svesrdnu, potpunu predanost "vaskrslom Hristu".

U suprotnom, isti su kao nagradu za svoje napore primali batine, bili kamenovani, bacani lavovima, mučeni i razapinjani. Isprobana su sva moguća sredstva ne bi li ih se ućutkalo ali bezuspešno jer su i dalje nastavili da polažu svoje živote pružajući krajnji dokaz njihovog potpunog pouzdanja u istinitost vlastite poruke.

ŠTA JE TVOJE MIŠLJENJE?

Kako ti ocjenjuješ ove snažne istorijske dokaze? Kako gledaš na činjenicu o praznom Hristovom grobu? Šta misliš o samom Hristu?

Kada sam se po prvi put suočio sa snažnim istorijskim dokazima za Hristovo vaskrsenje morao sam da postavim logično pitanje: "Šta za mene znače svi ti dokazi? Šta će se promeniti u mom životu ako verujem ili ako ne verujem da je Hrist vaskrsnuo nakon što je umro na krstu za moje grehe?"

Najbolji odgovor na to pitanje daju Isusove reči upućene čoveku koji je sumnjao - Tomi: "Ja sam put, istina i život. Niko ne dolazi k Ocu osim kroz mene" (Jovan 14:6).

Imajući u vidu sve dokaze za Hristovo vaskrsenje kao i činjenicu da On nudi oproštenje greha i večan odnos sa Bogom, ko bi bio toliko nepromišljen da ga odbije?

Hrist je živ! On živi i danas. i ti možeš da se pouzdaš u Boga upravo sada verom kroz molitvu koja je razgovor sa Bogom. Bog poznaje tvoje srce i ne zanimaju Ga toliko tvoje reči koliko ga zanima stav tvoga srca. Ukoliko se nikada nisi pouzdao u Hrista možeš to da učiniš upravo sada.

[Qala Davidov]

Da, Isus živi! I vlada.

Dodala bih još malo na temu Isusovog Uskrsnuća.

Uskrsnuće (3) Isusovo | SAMO NAPRIJED ...

SAMONAPRIJED.WORDPRESS.COM

---

Reklo bi se da postoje različite interpretacije, gledišta na uskrsnuće od mrtvih. Neki se priklanjaju duhovnom gledištu na uskrsnuće umrlih, drugi smatraju da Biblija govori o fizičkom uskrsnuću. Bog...

Izdvojila bih ovo po pitanju zavoja koji su zadržali oblik tijela:

"Isusu nije trebalo odmaknuti kamen pa da napusti grobnicu. Mogao je On jednostavno proći kroz njega, kao što je i prolazio kroz zidove/vrata sobe u kojoj su bili učenici. Zašto je onda kamen bio odvaljen? Mogući razlog je da učenici mogu lakše priviriti unutra. A zašto bi bilo važno da oni uđu unutra i razgledaju? Jer su vidjeli tamo, u grobnici, nešto što ih je (Ivana svakako) navelo da povjeruju! Ali da povjeruju što? Da je Isus bio uskrsnut, jer još nisu tada bili razumjeli Pisma.

...

Nešto oko platnenih povoja je navelo apostole da povjeruju, ne da je Isusovo tijelo netko maknuo ili ukrao, već da je On ustao iz mrtvih. Pogledajmo kako su Judejci pripremali tijela pokojnika za pokop. Vrpce platna, poput zavoja, povoja namakalo se u ljepljivi aromatični pripravak od začina i ovijalo oko tijela:

Uzmu dakle tijelo Isusovo i poviju ga u platnene povoje s miomirisima, kako je u Židova običaj za ukop. Jn 19:40

Ishod je bivao sličan onome što vidimo kod mumija u klasičnim filmovima. Cijelo tijelo je ovijano trakama platna, sve osim lica, koje se prekrivalo posebnim komadom platna, kao maramom. Uočimo da je Lazar mogao izići van iz grobnice, što znači da su mu noge morale onda biti povijene svaka za se, odvojeno. Također uočimo da on nije mogao sam skinuti trake, već je to moralo biti za njega učinjeno: Isus im reče: “Odriješite ga i pustite.”

Čak i da je Isus Sam odriješio svoje tijelo od vrpci povoja, ili da ga je netko drugi odvio (možda anđeli), kako bi hrpa povoja Petru i Ivanu ukazivala da je On uskrsnuo, negirala krađu Njegovoga tijela? Što je to što su oni u tim platnenim zavojima vidjeli, a što ih je navelo da povjeruju i ostanu zapanjeni? I opet, stvar je u načinu baratanja pokojnikom prije ukapanja u starih Judejaca: kako bi se aromatični pripravak u koji su povoji bivali namočeni počeo sušiti, oni bi se oko pokojnikovoga tijela stvrdnjavali i formirali u neku vrstu kalupa; ne toliko čvrstoga da osoba ne bi mogla hodati nakon četiri dana (poput Lazara), ali dovoljno čvrstoga da ako bi tijelo bilo u stanju nekako čudom proći kroz povoje i izaći iz toga platnenog kalupa, on bi zadržao oblik tijela. Čovjek bi zapravo povjerovao da još uvijek gleda u tijelo pokojnika (ispod povoja) da nije bilo još jedne stvari – ručnik koji je prekrivao lice odvojeno od ostalih zavoja, otkrivao je da ispod otvrdlog (kao uštirkanog) kalupa platnenih povoja, uobličenog u obličje pokojnikovoga tijela, nema ničega, prazno je.

i vidje vrpce gdje leže, I marama, koja je bila na glavi njegovoj, ali nije ležala zajedno s platnenim povojima, nego posebno savita na jednome mjestu.

Sve to pokazuje razliku između bivanja podignutim iz mrtvih i bivanja uskrsnutim. Lazaru je trebalo povoje ukloniti – Isus je kroz Svoje povoje prošao jednako kao što je prošao i kroz grobnicu van i kroz zatvorena vrata sobe u kojoj su boravili apostoli."