Претражи Живе Речи Утехе

Kakvi glasovi dolaze iz crkve? Koliko crkva utiče na zbivanja u društvu, a koliko zbivanja u društvu utiču na nju? Da li je glas patrijarha glas cele crkve? Kakav odnos ima prema protestima, a kakav prema vlasti, kako vidi odnos mladih prema crkvi, ko je podržao njegovo pismo pročitano na protestu? U Pressingu je govorio sveštenik Nenad Ilić.

Dve žene pilota iz Indije ove godine biće nosioci „WE!“ ekspedicije i obaviti čuveni let oko sveta u Pipisterlovom Sinusu 912, saopšteno je iz slovenačke kompanije. Let oko sveta Pipistrelovim Sinusom 912 / Foto: Pipistrel Kako navode, to će biti prvi put da žene iz Indije upravljaju motornom jedrilicom na letačkoj misiji oko sveta, a plan je da ekspedicija prevaziđe globalne, kulturne i rodne barijere. Kapetan Odri Dipika Maben (Audrey Deepika Maben), prva žena pilot u Indiji koja leti motorne jedrilice, kao i prvi ženski intruktor letenja ultralakih letelica, zajedno sa svojom devetnaestogodišnjom ćerkom Ejmi Metawill (Amy Methawill) ekspediciju će započeti 5. aprila, kažu iz Pipistrela i dodaju: – Misija počinje u Nju Delhiju, a trajaće 90 dana sa 54 planirana sletanja u 21 državu. Ekspedicija je nazvana „WE!“ (Women Empower), a pored leta oko sveta, njen fokus je i na podizanju svesti o jednakosti žena. Kapetan Maben i njena ćerka biće prve dve žene iz Indije koje su u ultralakoj letelici obišle svet. Cilj je da se pošalje jasna poruka – za žene spremne da lete, samo je nebo granica, a sa Pipistrelovom letelicom, čak ni to. – Fondacija „WE!“ nastojaće da prikupi sredstva za obuku mladih žena pilota / Foto: Pipistrel Kako kažu iz te kompanije, letelica Sinus 912 za misiju je odabrana kako zbog njenih „nature-friendly“ karakteristika, tako i zbog odličnih karakteristika letenja. Ona je predstavljena 8. marta na međunarodnoj konferenciji „Wings India“, a ovogodišnja ekspedicija će za tu letelicu biti druga letačka misija oko sveta. Podsetimo, prvi Sinusov let oko sveta uspešno je obavljen 2004. godine kada se na pilotskom mestu našao Matevž Lenarčić. Pipistrel snabdeva indijske vojne snage Pored budućeg učešća u ekspediciji, Pipistrel je ostvario uspeh i na drugim poljima. Naime, sa Indijskim oružanim snagama nedavno je potpisao do sada najveći ugovor na svetu o isporuci ultralakih letelica. 194 letelice „GARUD“ za indijske vojne snage / Foto: Pipistrel Pipistrel će Indijske vazduhoplovne snage, Indijsku mornaricu i indijski Nacionalni kadetski korpus snabdeti sa 194 letelice tipa Virus SW 80 „GARUD“, kažu iz kompanije i dodaju: – Letelica će imati dva sedišta, a moći će da sleće kako na pripremljene, tako i na polupripremljene površine. Izrađena je od naprednih kompozitnih materijala, te je u mogućnosti da nosi dve osobe zajedno sa njihovom opremom. Takođe, letelica je opremljena sa jednim 80 HP certifikovanim motorom i dostiže maksimalnu brzinu od 220 km/h, a može da leti duže od tri sata i dostigne visinu preko 6.000 metara. U prilog bezbednosti, Sinus je opremljen posebnim balističkim padobranskim sistemom za spašavanje, kao i sa nekoliko drugih sigurnosnih funkcija – sedištima za redukciju energije i očajanom kokpitskom kabinom KevlarTM. – Pipistrel za osam meseci počinje sa isporukom letelica na preko 100 lokacija u Indiji / Foto: Pipistrel Prema rečima vlasnika kompanije Iva Boskarola (Ivo Bocarol), Pipistrel će za indijske vojne snage mesečno proizvoditi šest ili sedam takvih letelica, što znači da će u naredne dve i po godine polovina proizvodnih kapaciteta kompanije biti prodata. Pipistrel će za osam meseci početi sa isporukom letelica na preko 100 lokacija u Indiji, a svih 194 aviona moraju biti isporučeni u periodu od 30 meseci nakon prve isporuke. Takođe, ugovor obavezuje slovenačku kompaniju da isporuči još 100 letelica nakon treće godine, ukoliko to kupac želi. To znači da će Pipistrel ukupno proizvesti približno 300 aviona, kažu iz te kompanije i dodaju: – Kako bi se obezbedilo nesmetano funkcionisanje „GARUD“ letelica, mi ćemo indijske vojne snage opremiti rezervnim motorima, opremom za zemaljsko opsluživanje i podršku, paketima sa rezrevnim delovima, desetogodišnjom podrškom za proizvode, kao i obukom za veliki broj instruktora, letačkog i tehničkog osoblja, koju će obavljati „Pipistrel Akademija“. – Marta LUTOVAC

Ministar odbrane Aleksandar Vulin otvorio je juče novu vojnu ambulantu u naselju Bežanijska kosa, u koju će biti premešteno zdravstveno osoblje i pacijenati iz ambulante koja je zatvorena u bloku 63. Nova ambulanta, u kojoj će raditi dva lekara i dve medicinske sestre, ima tri ordinacije, laboratoriju i apoteku, čije osoblje je „preraspoređeno“ iz Vojnomedicinskog centra (VMC) Novi Beograd. Vulin je rekao da je nova vojna ambulanta opremljena i puštena u rad nakon što je predsednik Srbije i glavnokomandujući vojskom Aleksandar Vučić „izdao naređenje da vojska mora biti jaka i zadovoljna“. Jaka, objasnio je Vulin, kad se naoružava i obezbeđuje obuka, a zadovoljna kad je obezbeđena materijalno, stambeno i sa zdravstvenom zaštitom. On je najavio i da će ambulanta na Bežaniskoj kosi uskoro dobiti i službu hitne pomoći. Načelnik Uprave za vojno zdravstvu pukovnik Uglješa Jovičić rekao je da je na početku godine Vulin dao nalog da se napravi „kvalitativni iskorak u pružanju zdravstvenih usluga vojnim osiguranicima“. Upitan kako će da se napravi taj „kvalitativni iskorak“ ako je prošle godine iz VMC otišlo 10 lekara i dosta drugog medicinskog osoblja, on je objasnio da se „radi sve da se prime nove kolege“, a da je posebna potreba za kardiolozima, anesteziolozima, hirurzoma i medicinskim tehničarima. Jovičić je rekao da su prijemi u toku, a na pitanje da li se zabrana zapošljavanja u javnom sektoru odnosi i na vojno zdravstvo, odgovorio je Vulin, istakavši da se od komisije Vlade Srbije dobijaju pozitivna rešenja. Otvaranju ambulante prisustvovali su predstavnici Udruženja vojnih penzionera, koji su za ovu priliku „glumili“ pacijente. Uoči izbora 2012. buduću vojnu ambulantu na Bežanijskoj kosi su u dva navrata obilazili tadašnji ministri odbrane i zdravlja Dragan Šutanovac i Zoran Stanković i najavljivali da će ona biti otvorena do kraja te godine.

Iako se mislilo da su istopolni brakovi stvar modernog doba, jedan gej par uspeo je da se venča pre više od 100 godina i to u španskoj katoličkoj crkvi. Istina, nije kao da je sveštenik koji ih je venčao znao da su u pitanju dve žene. Marselu Graciju Ibeas i Elisu Sančez Lorigu venčao je sveštenik u Galiciji, ne posumnjavši da je jedna od njih prerušena u muškarca. Elisa je u tom činu glumila muškarca, predstavivši se kao Mario. Ipak, ubrzo su razotkrivene i ceo život provele su u bekstvu, piše Dejli mejl. Par se upoznao u Korunji, gradu na severozapadu Španije, a kada je Marselina majka posumnjala da se nešto događa između njih dve, poslala ju je u Madrid. Uprkos inicijalnom razdvajanju, Marsela i Elisa su se ponovo srele u Madridu i počele da rade u školama nedaleko jedna od druge, rekao je istoričar Narcisio de Gabrijel. Deo njihovog plana bilo je da Marsela objavi da će se udati za svog rođaka Maria iz Londona (kojeg će da glumi Elisa). Maria su krstili, a onda je i venčao Marselu. Njih dve su živele srećno sve dok ih nije otkrio novinar novina Galicija, koji je uz sliku objavio njihovu prevaru. Dve žene su bile primorane da se presele u Porto, odakle su prebegle u Buenos Ajres, pošto su se plašile da će biti uhapšene u Portoriku i izručene Španiji. Marsela je već bila trudna sa nepoznatim muškarcem kada se udala za Elisu i rodila je ćerku neposredno pre nego što su napustile Porto. Priču o ovom intrigantnom paru BBC-ju je ispričala rediteljka Izabela Koikset, koja je rekla: - Kada pomislim na ove dve žene i smelost koja je bila potrebna jednoj od njih da se pretvara da je muškarac... To je neverovatno hrabro. Bila sam fascinirana pričom kada sam je prvi put čula i više sam imala pitanja nego što sam dobila odgovora. Ne znamo na kraju šta se dogodilo s njima i kako su mislile da se izvuku sa ovom prevarom? - zaključila je Koikset.

http://www.intermagazin.rs/briljantan-tekst-mirjane-bobic-mojsilovic-pocela-je-sezona-rijaliti-programa-pickaranja-tuca-pljuvanja-pokazivanja-gaca-i-polnih-organa-ugasite-televizor-jer-tako-pocinje-revolucija/ ... Piše: Mirjana Bobić – Mojsilović Došla je jesen, deca krenula u školu, a Srbija se vratila u kuće da gleda rialiti programe na televiziji i da u njima, pradoksalno, pronalazi vrhunsku zabavu. Jer, šta ima zabavnije u životu nego posmatrati kako se ljudi, skupljeni skoro isključivo po principu „od zla oca i od još grđe majke“ danonoćno uzajamno da izvinete, pičkaraju, tuku, pljuju, ponižavaju, mrze i gaze, svlače, pominju polne organe, prljave gaće, pokazuju zadnjice, podriguju, pljuju, prde i psuju? Sasvim je razumljivo zašto moćne nacionalne televizije ne snimaju drame i serije, ne dovode pred svoje kamere pristojne i pametne ljude pošto pristojnost, vaspitanje, pamet i integritet ne dižu rejting, i „ti ljudi nisu dovoljno filmični“. A škola je, ionako, za gubitnike, agresija je jedino društveno isplativo ponašanje, kome je do morala taj nije razumeo moderno doba i nek ode u manastir, pošto ono što svi gledaju- poručuje samo jednu jedinu stvar – pobedniku je sve oprošteno, čak iako je i tukao i bio tučen. Pare i skandalozna slava, brišu sve. Zato, gazi preko leševa, urlaj, pljuj, psuj, otimaj, preti, lomi, penji se na sto, i pobedićeš! Sodoma i Gomora naših rialiti šou programa, međutim, deleko je opasnija od onoga što se na prvi pogled vidi. Daleko opasnije od sve te „stvarnosne proze u direktnom prenosu“ jeste nešto drugo: rialiti programi ovakve vrste osim što pojam integriteta brišu iz vrednosnog sistema, i osim što uporno lome kičmu ionako sluđenom, ojađenom malom čoveku, i čije ćemo posledice tek videti, čine jednu strašnu stvar: u svom tom naizgled stihijskom dokumentarizmu ljudskih najnižih strasti, ovi projekti promovišu koncept logora kao vrhunski cilj savremenog čoveka, i njegovu najbolju moguću sudbinu, kao njegovu prvu i poslednju šansu. Zatvoreni na neodređeno vreme, plaćeni da se međusobno mrcvare, ali i da pokažu kako je vrhunski cilj zadovoljiti, odobrovoljiti i nasmejati gospodara. Drugim rečima, opasni, grozomorni eksperiment masovne kontrole uma, koji poručuje da smo svi po malo kurve, nasilnici, zveri i bezvredna bića. To što u tim gladijatorskim arenama nema lavova, i što još uvek nismo videli ubistvo, ništa ne menja na stvari. Jer, promenjen je ne samo jezik nego i smisao javnog prostora, srušene su sve ograde, unutar strogo kontrolisane životinjske farme. Ugasiti televizor jeste početak revolucije.