Поставите питања везана за еволуциону биологију

[Aquilius Cratus]

Цитат са линка.

Ок, ако посматрамо тако пробабилистички / стохастички / комбинаторно (како год га назвали), како се онда гени прилагођавају датој потреби?

Дакле, ово је у логичкој супротности са следећим цитатом из истог текста:

Stvar je u tome sto nema ama bas nikakve suprotnosti izmedju ta dva citati i ne vidim gde ih mozes

videti.

[Александар Милојков]

Ma jok... to samo potvrdjuje prilicno jasnu i ociglednu cinjenicu da krokodil sa jacim vratom ima vece sanse da prezivi nego krokodil sa slabijim vratom... a da li je neko to osmislio ostaje van domena naseg saznanja...

Лепо си ово рекао. Нешто си расположен вечерас.

Да, заиста "да ли је то неко смислио" остаје "ван домена нашег сазнања". Зашто? Зато што је, евентуални Смислитељ, ван домена науке. Зашто је ван домена науке? Зато што је ван творевине, зато што није исто што и творевина.

То да ли је то неко смислио или није остаје питање на које одговор даје наш ум. Ту више нема "експеримента". Примишљамо, философирамо ако хоћете, и онда дајемо закључке. Нажалост, ту се не можемо сагласити као када је у питању експеримент и наука. Зато не треба бити талибан и наметати ставове. Треба дискутовати, умовати, давати умне аргументе. Али, треба схватити да и ум има своје антиномије (да може да му буду прихватљиве две потпуно супротне тврдње) - погледајте код Канта антиномије чистога ума.

По мени, ум је тај који промишља о ономе до чега је дошла наука. Наука објашњава како, а ум се пита "зашто?", "који је смисао?" По мом умовању, мени је заиста неприхватљиво да су ове ствари које објашњава ТЕ нешто без икаквог Промисла. Мени и мом уму те чињенице итекако сведоче Промислитеља. То што ми ТЕ говори да је живот од једноставног облика дошао до човека - то мени нешто значи. Ја у томе видим неки смисао. Ако хоћете, ја у томе видим Бога Примислитеља. Ипак, поновићу, ово је подручје где се не можемо сложити као у науци. Ум јесте антиномичан, то је чињеница. Ваљда без те чињенице не бисмо ни имали слободу?

[Apis]

Prema pretpostavljenom evolucionom nizu zivota, ribe su preci vodozemaca. Ova promena bi zahtevala mnoge milione godina i ukljucivala bi mnostvo prelaznih formi.

Fosilni zapis je brizljivo ispitan radi pronalazenja prelaznog niza koji povezuje ribe sa vodozemcima, ali do sada takav niz nije nadjen. Najbliza karika koja je bila predlozena je ona koja navodno postoji izmedju ribe Crossopterygii (sakoperke) roda Rhipidistia i vodozemca roda Ichthyostega. Medjutim, postoji jedan ogroman jaz izmedju Crossopterygii i Ichthyostega, jaz koji bi obuhvatio mnoge milione godina za vreme kojih nebrojeno mnogo prelaznih formi treba da otkrije jednu sporu postepenu promenu grudnih i karlicnih peraja ribe krosopterigije u stopalo i noge vodozemca, zajedno sa gubitkom drugih peraja, i drugih transformacija potrebnih za adaptaciju za kopneni zivot.

Koje su cinjenice? Ni jedna prelazna forma nije nikada nadjena koja bi pokazala poseban korak izmedju peraja krosopterigije i stopala ihtiostege. Stopalo i njegov pojas kod ihtiostege bili su vec bazicno vodozemackog tipa, ne pokazujuci ni traga nekog predackog peraja.

Postoji jedna osnovna razlika izmedju svih riba i svih vodozemaca nepremoscena prelaznim formama. Kod svih riba, zivih ili fosilnih, karlicne kosti su male i labavo postavljene u misicu. Nema povezanosti izmedju karlicnih kostiju i kicme. Nijedna veza nije ni potrebna. Karlicne kosti ne podrzavaju i ne mogu podrzavati tezinu tela. Ne postoje ribe koje hodaju, ukljucujici "hodajucu ribu" sa Floride. Ova poslednja pomenuta riba ne hoda, vec se klize na stomaku, koristeci iste pokrete kao u vodi.

Kod cetvoronoznih vodozemaca, zivih ili fosila, sa druge strane, karlicne kosti su vrlo velike i cvrsto pricvrscene za kicmu. Ovo je tip anatomije koju zivotinja mora imati da bi hodala. Ovo je tip anatomije nadjen kod svih zivih ili fosilnih cetvoronoznih vodozemaca, ali koji je odsutan kod svih zivih ili fosilnih riba. Prelazne forme ne postoje.

Dugo vremena se pretpostavljalo da je riba, za koju evolucionisti veruju da je bila predak vodozemaca, iscezla pre oko 70 miliona godina. U stenama koje evolucionisti smatraju 70 miliona godina mladjim, nikada nisu nadjeni fosili riba. Oko 1939., medjutim, ova vrsta ribe nadjena je ziva i zdrava na obalama Afrike. To je bila riba krosopterigija, roda Latimeria. Izvadjena je iz dubine od oko 1500 m. Ona je jos uvek u mnogome ista riba (ili je blisko srodna forma) kao i ona za koju se pretpostavlja da se razvila u vodozemce, koji su se onda namnozili tokom vise miliona godina. Bilo bi neodrzivo verovati da je ona ostala geneticki i morfoloski ista svih tih miliona godina dok je njen predak evoluirao sve do coveka. Dalje, kako bi ijedno bice na zemlji postojalo 70 miliona godina bez ostavljanja traga u fosolnom zapisu? Mora da je nesto pogresno u evolucionim pretpostavkama!

Zasto je riba krosopterigija ripidistia izabrana kao predak vodozemaca? Pre svega, nema niceg boljeg na raspolaganju. U nedostatku kandidata za posrednika izmedju ribe i vodozemca, evolucionisti su istrazivali razlicite grupe riba. Ribe krosopterigije bile su tada usvojene kao grupa najslicnija da bude predak vodozemaca. Do ovoga je doslo uglavnom zbog izvesnih slicnosti obrazaca lobanje sa onim kod Ichthyostega, posedovanja kompleksnog "lucnog" tipa kicme slicnog nadjenom kod ihtiostegee i drugih labirintodonata, i prisustva kostiju u perajima za koje evolucionisti pretpostavljaju da su se razvile u udove vodozemaca.

Prema Romeru, selektivni pritisak koji je dozvolio poreklo cetvoronoznih vodozemaca od njihovih ribljih predaka, je pretpostavka o periodicnim susama koje su bile karakteristicne za devonski period, i za vreme kojih se pretpostavlja da su vodozemci mogli da evoluiraju. To je primoralo ribe krosopterigije da izadju iz presusenih jezera (verovalo se da su posedovali pluca uz skrge) i potraze druge izvore vode. Ove forme koje su nasledile slucajne mutacione promene koje su dozvoljavale efikasnije kretanje po zemlji, prezivele su u vecem broju od drugih slabije opremljenih formi. Mnostvo takvih epizoda na kraju je dovelo, tokom vise miliona godina, do pravog vodozemca.1

Ova prica, atraktivna na prvi pogled, gubi svoju prihvatljivost kada se razmotre sve cinjenice. Posto se vodozemci nalaze u kasnom devonu, oni su morali da se razviju mnogo pre devonskog doba kada su njihovi pretpostavljeni preci Crossopterygii napredovali. Ako je Romerova prica tacna, devonsko doba treba da nam pokaze masovno isceznuce krosopterigijskih i drugih slatkovodnih oblika. Istina je suprotna.

U donjem karbonu, nalaze se ostala tri reda vodozemaca. Posto su se ovi visoko divergirani vodozemci pojavili pocetkom karbona sa vec kompletnim karakteristikama, one mora da su se razvile mnogo ranije u devonu, bas kao i, navodno, ihtiostege. Isti selekcioni pritisak kao sto su periodicne suse koje postulira Romer, mora da su delovale i na prethodnike ova tri reda kao i na ihtiostege, i one mora da su se razvile iz krosopterigija ili ihtiostega. Ali, clanovi ni jednog od ova tri tipa nemaju "lucni" tip prsljena koji poseduju krosopterigije i ihtiostege, ali svi imaju "primitivniji" lepospondilni ili "ljuskasti" tip prsljena. Kako moze "lucni" tip prsljena, onda, biti koristen kao karika izedju krosopterigija i vodozemaca?

Dalje, od ova tri reda, aistopoda su posedovali duga zmijolika tela sa do 200 prsljenova. Vecina nije posedovala nikakve udove, cak ni traga od grudnog ili karlicnog pojasa! Kod nekih oblika iz reda Nectridia, tela su takodje bila neizduzena kao kod aistopoda, takodje potpuno bez udova. Ako je ihtiostega, ili neka ihtiostegidna forma bila predak svih vodozemaca, onda dok je ona bila u procesu dobijanja cetvoronoznih udova od svog krosopterigijskog pretka, njeno vodozemacko potomstvo izmedju aistopoda i nektridia bilo je isto tako zaposleno trazeci put da ih se oslobodi!

Kakvi selektivni pritisci su doveli do cetvoronoznih udova kod ihtiostega, dok su istovremeno prouzrokovali njegovu redukciju i gubitak medju aistopodama i nektridiama? Zasto su se ti visoko divergirani oblici pojavili u fosilnom zapisu vec kompletni u raznolikosti pri prvom pojavljivanju, i bez dokaza o prelaznim formama?

Tri ziva reda vodozemaca, ukljucujuci salamandre i dazdevnjake (Urodela ili Caudata); apoda (Apoda ili Caecilia), slicne glistama bez udova; i zabe (Anura ili Salientia), koje su najprilagodjenije od kopnenih kicmenjaka, posedujuci duge zadnje udove, ali nemajuci rep. Svi od ovih modernih vodozemaca poseduju "primitivniji" lepospondilni tip prsljenova, pre nego "lucni" tip prsljena koji navodno povezuju vodozemce sa krosopterigijskim precima. Zatim, nema prelaznih formi koje bi povezivale ova tri moderna reda koji konstituisu podvrstu Lissamphibia i vodozemaca nadjenih u paleozoiku. Govoreci o Lissamphibia-ma, Romer tvrdi sledece: "Izmedju njih i paleozojske grupe stoji veliki evolucioni jaz nepremoscen fosilnim materijalom."2 Niti postoji fosilni zapis iz koga proizilazi ikakav dokaz da ovi redovi zivih vodozemaca poticu od zajednickog pretka.

Izuzetno sirok jaz izmedju riba i vodozemaca, kao sto je primecen izmedju krosopterigija ripidistia i ihtiostega, iznenadna pojava, u stvari, svih paleozojskih redova vodozemaca sa razlicitim rednim karakteristikama kompletnim kod prvih predstavnika, i odsustvo bilo kakvih prelaznih formi izmedju ovih paleozoidnih redova i tri ziva reda, cini apsolutno nemogucim verovanje da su ove forme evoluirale.

[Aquilius Cratus]

Погрешно си ти мене схватио, нисам то ни рекао. Али хајмо да се вратимо на главну причу.

Ко ће сада да покрене ту другу тему? Не знам како други стоје са информацијама, али ја сам површно упућен у те ствари, мада имам амбиције као и сваки човек.

Спомињеш виртуалне честице, то је права ствар. Кажу да не постоји ,,празан простор'', то што видимо празно пространство, уствари је препуно квантних флуктуација, док квантна механика превазилази неслућене претпоставке, и то доказима, тј. експериментима.

Ево један приказ величина где се види огроман распон ентитета испод оних о којима овде расправљате: scale-of-the-universe-2

Ok sad smo se razumeli ok naslova.

Mozes otvoriti ti ako imas spremno nesto tudjeg ili svog materijala na tu temu. Ja jos nema sredjen

neki svoj veci size gde bi razborito objasnio na sta mislim a za pisanje istog trenutno nemama vremena ali svakako ce biti potrebno. Jer ce iz CERNA sitazti vesti u obliku poziva na tako nesto u narednim mesecima i godinama.

[Aquilius Cratus]

@Apis

Posto ti i autor ovog teksta stojita iza pozicije da nema prelaznih formi moramo razjasniti jedno

veoma vazno pitanja da bi dalje videli da li je to bas tako. Koji je vas skup standarda na osnovu

koga ste modelovali apstrakciju prelazne forme koju nista nasli medju fosilima? I jos vaznije kako

sto do tog apstraktnog modela "prelazna forma" dosli?

[Juan Valdez]

А на који начин долази до тих ,,позитивних" мутација, оних који гурају еволуцију даље?

Рекли смо да постоје мутације у генима, али мене интересује шта их изазива? Јер мутација услед грешке или случајна мутација очигледно неће дати добар резултат. Или ако само кажемо да већу шансу за преживљавање имају јединке са већом способношћу да се прилагоде и преживе, логично је да ће, додуше резоновано пробабилистички, те једнике у већем броју преживети и њихови гени преовладати у популацији. Али где су ту нови гени? Комбинација родитељских (crossover)?

Дакле, интересује ме тврдња да акција или труд или потреба мењају гене - чудно звучи?

До мутација долази случајно, а оне су позитивне или негативне само у контексту средине. Не постоји унапред задато шта је позитивна, а шта негативна мутација. А узроци мутација су разни. Први и основни је несавршеност апарата за копирање. Остали узроци су спољашњи.

Да Александре, управо то и ја питам. Информације које гени носе су у међусобној корелацији и не може се променити неки тамо део тек тако (нпр. пропорције удова).

Зато што су инфомрације у корелацији, нпр. величина мишића са величином костију.

Ово је на први поглед добра примедба, али узрок је непознавање генетике и ебриологије. Нису све те ствари кодиране, нити је неопходно да постоје те корелације.

[Иван ♪♫]

Stvar je u tome sto nemoze nikako praviti takve paralele.

Informacija je apstrakcija naseg uma koje iz pragkmaticnih razloga projektujemo na stvari oko nas

radi akumulacije saznanja. Nema infomracije u prirodi samoj.

Е, сад, да не претерамо са филозофијом. Па и компјутер ради према датим информацијама и то законима природе. Да не улазимо више у то шта је информација.

[Oglo]

До мутација долази случајно, а оне су позитивне или негативне само у контексту средине. Не постоји унапред задато шта је позитивна, а шта негативна мутација. А узроци мутација су разни. Први и основни је несавршеност апарата за копирање. Остали узроци су спољашњи.

ovo je toliko očigledno i potvrđeno na svakom nivou da je jednostavno neizbježno

(ne govorim kao naučnik)

[Avocado]

Лепо си ово рекао. Нешто си расположен вечерас.

Да, заиста "да ли је то неко смислио" остаје "ван домена нашег сазнања". Зашто? Зато што је, евентуални Смислитељ, ван домена науке. Зашто је ван домена науке? Зато што је ван творевине, зато што није исто што и творевина.

I ti si ovo boldirano lepo rekao...

То да ли је то неко смислио или није остаје питање на које одговор даје наш ум. Ту више нема "експеримента". Примишљамо, философирамо ако хоћете, и онда дајемо закључке. Нажалост, ту се не можемо сагласити као када је у питању експеримент и наука. Зато не треба бити талибан и наметати ставове. Треба дискутовати, умовати, давати умне аргументе.

Oko ovoga ti i ja nismo ni imali nikad razlicite stavove... nisam nikad ni tvrdio da nauka negira Boga ili bogove...

По мом умовању, мени је заиста неприхватљиво да су ове ствари које објашњава ТЕ нешто без икаквог Промисла. Мени и мом уму те чињенице итекако сведоче Промислитеља. То што ми ТЕ говори да је живот од једноставног облика дошао до човека - то мени нешто значи. Ја у томе видим неки смисао. Ако хоћете, ја у томе видим Бога Примислитеља.

Ma to je ok... ne mozemo da raspravljamo o tome sta ti u tome vidis... samo skrecem paznju da je ipak ona boldirana ocena malo preterana... sve to se moze objasniti bez ikakvog Promisla... po tvom umovanju, sve to ima vise smisla sa Bogom... po mom umovanju bez Boga ili bogova...

[Aquilius Cratus]

Е, сад, да не претерамо са филозофијом. Па и компјутер ради према датим информацијама и то законима природе. Да не улазимо више у то шта је информација.

Kako da ne filozofiramo kad je to klasicno pitanje za filozofiju matematike?!

Da ali pre nego sto su koncipirane u ljudskom mozgu kao misaoni pojmovi informacije ne postoje

u prirodi samoj. Isto kao gramatika. Ti imas jeziak hiljadama godina pre gramatike a gramtike je

nesto sto ljudski um projektuje na jezik da bi mu pohvatao reda sto bi narod rekao.

[Александар Милојков]

Ma to je ok... ne mozemo da raspravljamo o tome sta ti u tome vidis... samo skrecem paznju da je ipak ona boldirana ocena malo preterana... sve to se moze objasniti bez ikakvog Promisla... po tvom umovanju, sve to ima vise smisla sa Bogom... po mom umovanju bez Boga ili bogova...

Рекох, то и јесу антиномије ума. Нити сам ја паметан са својим ставом а ти блесав са својим, нити обрнуто. Прочитај мало Канта, користиће ти (Критика чистога ума).

[Apis]

Ovaj avokado je zivi dokaz da je TE omiljena ateistima i zato je toliko i brane.

[Juan Valdez]

Prema pretpostavljenom evolucionom nizu zivota, ribe su preci vodozemaca. Ova promena bi zahtevala mnoge milione godina i ukljucivala bi mnostvo prelaznih formi.

Fosilni zapis je brizljivo ispitan radi pronalazenja prelaznog niza koji povezuje ribe sa vodozemcima, ali do sada takav niz nije nadjen. Najbliza karika koja je bila predlozena je ona koja navodno postoji izmedju ribe Crossopterygii (sakoperke) roda Rhipidistia i vodozemca roda Ichthyostega. Medjutim, postoji jedan ogroman jaz izmedju Crossopterygii i Ichthyostega, jaz koji bi obuhvatio mnoge milione godina za vreme kojih nebrojeno mnogo prelaznih formi treba da otkrije jednu sporu postepenu promenu grudnih i karlicnih peraja ribe krosopterigije u stopalo i noge vodozemca, zajedno sa gubitkom drugih peraja, i drugih transformacija potrebnih za adaptaciju za kopneni zivot.

Koje su cinjenice? Ni jedna prelazna forma nije nikada nadjena koja bi pokazala poseban korak izmedju peraja krosopterigije i stopala ihtiostege. Stopalo i njegov pojas kod ihtiostege bili su vec bazicno vodozemackog tipa, ne pokazujuci ni traga nekog predackog peraja.

Postoji jedna osnovna razlika izmedju svih riba i svih vodozemaca nepremoscena prelaznim formama. Kod svih riba, zivih ili fosilnih, karlicne kosti su male i labavo postavljene u misicu. Nema povezanosti izmedju karlicnih kostiju i kicme. Nijedna veza nije ni potrebna. Karlicne kosti ne podrzavaju i ne mogu podrzavati tezinu tela. Ne postoje ribe koje hodaju, ukljucujici "hodajucu ribu" sa Floride. Ova poslednja pomenuta riba ne hoda, vec se klize na stomaku, koristeci iste pokrete kao u vodi.

Kod cetvoronoznih vodozemaca, zivih ili fosila, sa druge strane, karlicne kosti su vrlo velike i cvrsto pricvrscene za kicmu. Ovo je tip anatomije koju zivotinja mora imati da bi hodala. Ovo je tip anatomije nadjen kod svih zivih ili fosilnih cetvoronoznih vodozemaca, ali koji je odsutan kod svih zivih ili fosilnih riba. Prelazne forme ne postoje.

Dugo vremena se pretpostavljalo da je riba, za koju evolucionisti veruju da je bila predak vodozemaca, iscezla pre oko 70 miliona godina. U stenama koje evolucionisti smatraju 70 miliona godina mladjim, nikada nisu nadjeni fosili riba. Oko 1939., medjutim, ova vrsta ribe nadjena je ziva i zdrava na obalama Afrike. To je bila riba krosopterigija, roda Latimeria. Izvadjena je iz dubine od oko 1500 m. Ona je jos uvek u mnogome ista riba (ili je blisko srodna forma) kao i ona za koju se pretpostavlja da se razvila u vodozemce, koji su se onda namnozili tokom vise miliona godina. Bilo bi neodrzivo verovati da je ona ostala geneticki i morfoloski ista svih tih miliona godina dok je njen predak evoluirao sve do coveka. Dalje, kako bi ijedno bice na zemlji postojalo 70 miliona godina bez ostavljanja traga u fosolnom zapisu? Mora da je nesto pogresno u evolucionim pretpostavkama!

Zasto je riba krosopterigija ripidistia izabrana kao predak vodozemaca? Pre svega, nema niceg boljeg na raspolaganju. U nedostatku kandidata za posrednika izmedju ribe i vodozemca, evolucionisti su istrazivali razlicite grupe riba. Ribe krosopterigije bile su tada usvojene kao grupa najslicnija da bude predak vodozemaca. Do ovoga je doslo uglavnom zbog izvesnih slicnosti obrazaca lobanje sa onim kod Ichthyostega, posedovanja kompleksnog "lucnog" tipa kicme slicnog nadjenom kod ihtiostegee i drugih labirintodonata, i prisustva kostiju u perajima za koje evolucionisti pretpostavljaju da su se razvile u udove vodozemaca.

Prema Romeru, selektivni pritisak koji je dozvolio poreklo cetvoronoznih vodozemaca od njihovih ribljih predaka, je pretpostavka o periodicnim susama koje su bile karakteristicne za devonski period, i za vreme kojih se pretpostavlja da su vodozemci mogli da evoluiraju. To je primoralo ribe krosopterigije da izadju iz presusenih jezera (verovalo se da su posedovali pluca uz skrge) i potraze druge izvore vode. Ove forme koje su nasledile slucajne mutacione promene koje su dozvoljavale efikasnije kretanje po zemlji, prezivele su u vecem broju od drugih slabije opremljenih formi. Mnostvo takvih epizoda na kraju je dovelo, tokom vise miliona godina, do pravog vodozemca.1

Ova prica, atraktivna na prvi pogled, gubi svoju prihvatljivost kada se razmotre sve cinjenice. Posto se vodozemci nalaze u kasnom devonu, oni su morali da se razviju mnogo pre devonskog doba kada su njihovi pretpostavljeni preci Crossopterygii napredovali. Ako je Romerova prica tacna, devonsko doba treba da nam pokaze masovno isceznuce krosopterigijskih i drugih slatkovodnih oblika. Istina je suprotna.

U donjem karbonu, nalaze se ostala tri reda vodozemaca. Posto su se ovi visoko divergirani vodozemci pojavili pocetkom karbona sa vec kompletnim karakteristikama, one mora da su se razvile mnogo ranije u devonu, bas kao i, navodno, ihtiostege. Isti selekcioni pritisak kao sto su periodicne suse koje postulira Romer, mora da su delovale i na prethodnike ova tri reda kao i na ihtiostege, i one mora da su se razvile iz krosopterigija ili ihtiostega. Ali, clanovi ni jednog od ova tri tipa nemaju "lucni" tip prsljena koji poseduju krosopterigije i ihtiostege, ali svi imaju "primitivniji" lepospondilni ili "ljuskasti" tip prsljena. Kako moze "lucni" tip prsljena, onda, biti koristen kao karika izedju krosopterigija i vodozemaca?

Dalje, od ova tri reda, aistopoda su posedovali duga zmijolika tela sa do 200 prsljenova. Vecina nije posedovala nikakve udove, cak ni traga od grudnog ili karlicnog pojasa! Kod nekih oblika iz reda Nectridia, tela su takodje bila neizduzena kao kod aistopoda, takodje potpuno bez udova. Ako je ihtiostega, ili neka ihtiostegidna forma bila predak svih vodozemaca, onda dok je ona bila u procesu dobijanja cetvoronoznih udova od svog krosopterigijskog pretka, njeno vodozemacko potomstvo izmedju aistopoda i nektridia bilo je isto tako zaposleno trazeci put da ih se oslobodi!

Kakvi selektivni pritisci su doveli do cetvoronoznih udova kod ihtiostega, dok su istovremeno prouzrokovali njegovu redukciju i gubitak medju aistopodama i nektridiama? Zasto su se ti visoko divergirani oblici pojavili u fosilnom zapisu vec kompletni u raznolikosti pri prvom pojavljivanju, i bez dokaza o prelaznim formama?

Tri ziva reda vodozemaca, ukljucujuci salamandre i dazdevnjake (Urodela ili Caudata); apoda (Apoda ili Caecilia), slicne glistama bez udova; i zabe (Anura ili Salientia), koje su najprilagodjenije od kopnenih kicmenjaka, posedujuci duge zadnje udove, ali nemajuci rep. Svi od ovih modernih vodozemaca poseduju "primitivniji" lepospondilni tip prsljenova, pre nego "lucni" tip prsljena koji navodno povezuju vodozemce sa krosopterigijskim precima. Zatim, nema prelaznih formi koje bi povezivale ova tri moderna reda koji konstituisu podvrstu Lissamphibia i vodozemaca nadjenih u paleozoiku. Govoreci o Lissamphibia-ma, Romer tvrdi sledece: "Izmedju njih i paleozojske grupe stoji veliki evolucioni jaz nepremoscen fosilnim materijalom."2 Niti postoji fosilni zapis iz koga proizilazi ikakav dokaz da ovi redovi zivih vodozemaca poticu od zajednickog pretka.

Izuzetno sirok jaz izmedju riba i vodozemaca, kao sto je primecen izmedju krosopterigija ripidistia i ihtiostega, iznenadna pojava, u stvari, svih paleozojskih redova vodozemaca sa razlicitim rednim karakteristikama kompletnim kod prvih predstavnika, i odsustvo bilo kakvih prelaznih formi izmedju ovih paleozoidnih redova i tri ziva reda, cini apsolutno nemogucim verovanje da su ove forme evoluirale.

Izvor:

http://www.creation6days.com/diskusije/articles.php?article_id=63

[Avocado]

Како онда објаснити тако брзо прилагођавање бактерија? То би значило, како је Ивица већ наговестио, да ти гени већ постоје, само сада долазе до изражаја и омогућиће опстанак.

Али, од бактерије до птице и крокодила - ту је морало бити нових гена.

Bakterije su dosta razlicite od ptica i krokodila i imaju neke mehanizme zbog kojih je poredjenje nezgodno...

Takodje, mislim da nisi bas najbolje razumeo Ivicu... kada selektivni pritisak pocne da deluje, nece se razviti neki novi geni, vec ce "najbolje prilagodjene jednike" biti one sa genima koje vec postoje... medjutim... dobices jedan ipak drugaciji gene pool od onog koji je prethodno postojao... onda ces imati nove mutacije, pa novi selektivni pritisak... i tako dalje...

Bitno je da shvatis da "brzo prilagodjavanje" koje pominjes ne podrazumeva neku aktivnost prilagodjavanja, vec samo smrt svih neprilagodjenih, sto "prilagodjenima" daje prostor da svoju verziju genetskog materijala rasire...

[Иван ♪♫]

...

Неки од њих имају неки тамо ген који ће да омогући већу вероватноћу преживљавања

...

Како је настао тај ген?

...

Акумулирање тих малих промена ... кроз дуг временски период довешће нижно до појаве структуре коју ми називамо крилима и која омогућава дуже задржавање у ваздуху и усмерено координасано кретање које ми називамо летењем.

...

Ово је информација коју сам тражио и што све време питам! Хвала.

Овакав став подразумева да унапред постоји нека особина, склоност или ген. Мене интересује како је настао управо тај ген који представља одскочну даску за даље. И немој ми рећи да је настао од неке претходне, сличне склоности, јер онда могу да те питам опет исто.