Архимандрит Гаврило (Вучковић) на форуму Живе Речи Утехе

[o.Gavrilo]

USTOLIČENJE NJEGOVE SVETOSTI PATRIJARHA SRPSKOG G. IRINEJA (VIDEO)

http-~~-//www.youtube.com/watch?v=3kOB5zL4KEQ

--- iz foto albuma manastira Lepavina ---
muzika - Prvo beogradsko pevačko društvo - Krstu Tvojemu
Autor video priloga: Brane Radaković

[Томислав Лончар]

Тако јасно се сјећам те хладне јануарске ноћи, прије годину дана, када сте ми преко телефона, из Бање Мљечанице, радосно рекли да сте позвани да одмах пођете за Београд у Патријаршију. 

Требало ми је пар минута да схватим ту благодат и част која Вам је указана. Дилеме није било; позвани сте да одаберете једну од три коверте са именом новог Патријарха Српског. Мојој радости није било краја. 

Рекосте ми тада:

- Брате Томиславе, јавићу се за 3 дана, а можда и раније, а ти објави на мом профилу на Фејсбуку да неће бити емитовања "Радио Благовести" наредних неколико дана.

Ту ноћ од среће остадох будан до зоре.  0442_feel

Негдје око 2 попоноћи, прије него сте стигли до Београда, на једном од сајтова се појавила вијест "из поузданих извора у Патријаршији", да је "Архимандрит о.Гаврило лепавински позван да одабере коверту са именом новог Патријарха". 

Од тог тренутка, све је постало дио једне предивне приче, која ће се тек писати и читати...  0442_feel

Свако Вам добро од Господа!

[o.Gavrilo]

KOMENTARI NA FOTOGRAFIJE SA PROFILA O.GAVRILA NA FEJSBUKU (CCCVI)

http://www.manastir-lepavina.org/dthumb.php?file=cms/slike/vijesti/5392_fejsbuk%202.jpg&size=500

OČE, DA LI JE GREH BITI NA FEJSBUKU?

o.Gavrilo Da li sveštenik nosi mantiju i kod kuće, kakav je stav crkve po pitanju tetoviranja svetaca, neka su od pitanja koje vernici postavljaju sveštenicima na pravoslavnim forumima

Šta muči današnje vernike? Jedan od mogućih pristupa u potrazi za ...odgovorom na ovo pitanje može biti i: pogledati koja pitanja vernici postavljaju po pravoslavnim forumima. Ti forumi imaju rubrike u kojima je moguće uputiti pitanje svešteniku, zatražiti savet, tumačenje ili čuti šta Crkva misli o nekim savremenim pojavama, sitnicama i „krupnicama” sa kojima se susrećemo u svakodnevnom životu. Da li je greh biti član Fejsbuka? Treba li dozvoliti deci da čitaju „Harija Potera”? Može li homoseksualac biti kum na crkvenom venčanju? Da li je dozvoljeno pušiti u vreme posta? Šta crkva misli o Najdanovim krugovima? Dopušta li Crkva da devojka bude neudata ili ona mora biti supruga i majka ili monahinja? Kakav je stav crkve ako vernik poželi da istetovira sveca na svom telu?

U duhu veoma prisutne priče o rodnoj ravnopravnosti postavlja se pitanje zašto žena ne može da slavi slavu, a u vreme velikih iskušenja – dilema koja je granica Božjeg praštanja za grehe koje stalno ponavljamo. Koliko god ova pitanja slikovito prikazuju vreme i društvo u kojem živimo, ništa manje interesantne dileme i nedoumice u vezi sa pitanjima vere i ništa manje slikovito pokazuju odnos vernika prema crkvi. Radoznali žele da saznaju više o njenim unutrašnjim pravilima (Da li sveštenik nosi mantiju i kod kuće?), a tu su i oni koji traže odgovore na „večna pitanja” (Zašto čovek mora da greši?), traže se i stavovi po pitanju pripadnika drugih crkava (hoće li pripadnici drugih monoteističkih religija biti spaseni), ali i Biblije (da li je greh ako neko ide u crkvu, a ne želi da čita Bibliju). Nema „najtežih” pitanja, najteže je davanje primerenog i zadovoljavajućeg odgovora, kaže jerej Ivan Cvetković, urednik i osnivač foruma „Žive reči utehe”, za koji ističe da je najveći pravoslavni forum na Balkanu.

– Pozadina i priroda bezbrojnih pitanja se lako daju uočiti i mogli bi, grubo rečeno, da se svrstaju u nekoliko stavki. To su: duhovna potraga, odnosno želja za davanjem smisla pitanju ličnog i opšteljudskog postojanja, glad i žeđ savremenog čoveka za Bogom, za smislom koji ne izvire iz sfere empirijskog. Prisutan je i problem (bes)smisla postojanja zla, duhovna i psihološka konfuzija izazvana stavljanjem preteranog akcenta na čisto socijalno-materijalnu sferu života, kao i potreba onih koji su verujući, ali nedovoljno upoznati sa ustrojstvom crkvenog života, za definisanjem i pojašnjenjem značaja i određenih osobenosti crkveno-liturgijskog načina života... Sve to dovoljno rečito svedoči koliko je savremeni čovek, i pored svih postojećih otkrića i dostignuća, duhovno osiromašen, raslabljen i umoran – ističe otac Ivan.

Njemu su, kaže, posebno zanimljive teme koje se tiču razgovora sa nepravoslavnima i ateistima, ali i teme koje govore o teološkim problemima. Najčešće je čuo pitanje u vezi sa „liturgijskom reformom” i traženje objašnjenja kakav je to proces, da li sa sobom nosi crtu dobrog ili lošeg, šta predstavlja u životu crkve... Vernici traže i savete lične prirode, žele da čuju mišljenje sveštenika kako da pomognu detetu koje je popustilo u školi ili kćerki koja je bezvoljna, ali i šta da rade kada se zaljube u mladića koji njih ne voli.

– Pitanja su uvek lične prirode, a problemi koje imamo su isti ili slični kod svakog od nas, jer prosto delimo jedan život, iste ili slične nedoumice i nosimo, na ovaj ili onaj način, sličnu životnu težinu sveukupnih problema koji nas okružuju. Sveštenik je dužan da bude i psiholog. On mora biti psihološki edukovan i verziran, kroz svoje obrazovanje, životni podvig preobražaja samoga sebe uz Božiju pomoć, kroz iskustvo i delatnu ljubav prema ljudima. U suprotnom je njegov pastirski rad totalno obesmišljen i praktično jalov. Reč psiha, uopšteno rečeno, znači duša, a ona je jedan od najvažnijih pojmova u hrišćanstvu – ističe otac Ivan.

Forum „Žive reči utehe” ima oko 3.300 korisnika, postoji u okviru sajta pouke.org, osnovanog 24. maja 2009. godine, pod duhovnim je rukovođenjem episkopa šumadijskog Jovana i ima, dakle, blagoslov srpske crkve za svoj rad. U uredničkom timu osim sveštenika ima i profesora, istoričara, prevodilaca. Hiljade korisnika ovog foruma, koje otac Ivan opisuje kao „veoma aktivne”, svedoče da ni crkvu nikako nije zaobišla „Internet revolucija”.

– Nepotpunost ovog virtuelnog vida komunikacije među vernicima, po mišljenju mnogih, leži u nemogućnosti punog ostvarivanja živog odnosa među vernima. On, s druge strane, predstavlja pretpostavku, a često i osnov, realizacije novih i konkretnih odnosa među ljudima koji bi se, najverovatnije, teško upoznali i ostvarili živi kontakt da nema Interneta, tako da ono što bi neko imenovao kao manu, može biti veoma lako, na osnovu prethodno rečenog, preobraženo u pozitivnu crtu ovog vida savremenog međuljudskog saobraćaja – kaže otac Ivan.

Sa Internetom su došle nove mogućnosti za misiju crkve, pa je otac Ivan najavio osnivanje „pravoslavnog fejsbuka”, odnosno društvene mreže koja bi povezala vernike i ljudi iz crkve, ali po tom pitanju je za sada tajanstven, pa otkriva tek da na tome radi mnogo ljudi i da se nada da će uskoro doći vreme za realizaciju ove ideje.

Jelena Čalija
objavljeno: 09.03.2011.
Izvor: http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Oce-da-li-je-greh-biti-na-Fejsbuku.lt.html

Sanja Vujovic Blagoslovite Oce.Kao i sve drugo tako i ovaj oblik komunikacije,fejsbuk,nekom na stetu ,nekom na korist.To je odluka svakog ponaosob.Meni licno je vrlo drago i dusekorisno kad mogu da procitam tekstove i besede.Utesim se kad vidim da nas ima ,da se trudimo za dusu svoju,da nas Oce savetujete.Svako ,moze da zloupotrebi ovaj vid komunikacije ali naskodice samo sebi.Blagodaran post svima:)

Zivojin Celic Blagoslovite Oče!Zbog čega ne koristite naše Srbsko pismo?Čemu latinica?Molim da ovo pitanje ne shvatite kao zamerku.Ova ideja za Pravoslavni fejs ili kako će se već zvati je veoma zrela!Pored ostalog Amerikanci u mnogome ograničavaju komunikaciju tzv. zaštitom privatnosti.Bilo bi divno da se u Srbiji,pod okriljem Svete Matere Crkve organizuje mogućnost da ljudi Pravoslavne veroispovesti dobiju mogućnost da međusobno lakše stupe u kontakt,iskažu mišljenje ili pitaju za savet.Blagodarim na srepljenju!

Tihomir Ilic verujem,rs-odličan forum i dobar izbor knjiga za čitanje

Sladjana Stamenkovic-Brnjilovic Da nije fejsbuka i nase svestenstvo i monastvo kako bi culi poucno, sve nam je dato a ne i sve na korist.

Reci Ne Abortusu ‎"Sve mi je slobodno, ali sve ne koristi:
sve mi je slobodno, ali sve ne izgrađuje. "(1 Kor. 10,23)
U svemu treba imati granicu i mjeru, to je što se tiče korištenja fejsbuka.
A što se tiče ovih pitanja koja vjernici najviše postavljaju,bez uvre...de, ali to su gluposti, pa interesuju ih neke manje- više nebitne sitnice(Da li sveštenik nosi mantiju i kod kuće)! Koje bi, trebali sami da znaju,a neka mnogo važnija egzistencijalna(biti il ne biti) pitanja se i ne pominju ://

Dokle Vise ZAŠTO STE OBRISALI MOJE KOMENTARE GDE SAM POSTAVLjALA SNIMGE NA KOJIMA PRIČA OTAC JOIL?

Radomirdrugi Vucic Koliko putem interneta pravoslavno vjersko obrazovanje dobija na kvalitetu vidi se na primjeru pravoslavnog vebinara koji je o. Gavrilo nedavno tematizovao i to baš kada se govori o lošim predavačima raznih vjerskih sadržaja.
Recimo, rečeno je, da kada je predavač loš i nevješt, kad ne vidi i ne čuje slušaoce ili čak gnjavi slušaoce i monopolizuje tok pravoslavnog vebinara i onemogućava interakciju učesnika, onda je kod vebinara gubitak vremena i investicija učesnika znatno manji nego kod konferencija i sjednica kad smo prisutni lično , jer se može lakše odustati od praćenja dosadnog predavanja jednim klikom na X.

Sladjana Stamenkovic-Brnjilovic FEJS JE DOBAR DA PASTIRI VIDE SVOJE STADO I UPUTE GA KA SPASENJU.

Rada Djordjevic Kompjuter je izuzetno korisna stvarcica,ako se koristi u plemenite i dobre svrhe.Pa i sam fejsbuk."Sve nam je dozvoljeno,ali nije sve na korist."

Aleksandra Bajagić Trivanović smatram da samo ono sto izaberemo na fejsu moze biti lose ili dobro. loseg je puno a isto tako,nigde ovoliko informacija.obavestenja,kontakta,saznanja o veri i pravoslavlju nisam nisam dobila,Misljenja sam,da je i fejsbuk blagoslov ako znas izabrati za cega ga upotrebiti.Oprezno ga koristim i Bogu hvala ucim i zabavljam se.

Vera Gerovac Pomaze Bog, braco i sestre! Blagoslovite, oce Gavrilo!
Mislim da ljudi ne bi trebali da postanu paranoicni kada je kosicsenje Facebook-a u pitanju. S obzirom da se Internet danas prakticno ne moze zaobici u svakodnevnom komuniciranju (za sk...oro svaku profesiju danas potrebno je znanje kompjutera i koriscenje Interneta), onda ova pitanja mogu mozda zvucati i pomalo licemerno (ne zelim nikoga da uvredim, samo razmisljam...). Hriscanin ce se dobro starati o svom spasenju ako se bori sa svojim strastima (dobitna je kombinacija da se zaista i izbori!), ako obuzdava jezik (kada "leti" na zlu rec) i "sece" lose pomisli, da ne govorim o ispovesti i Svetom Pricescu... I tako dalje (verujem da teoriju svi znamo)...
A ako koristimo Facebook da nesto naucimo, da se oplemenimo ili upoznamo dobre i kvalitetne ljude - onda smo sebi ucinili dobro (da li cemo usreciti one druge - ostaje da se vidi...).

Ljiljana Batricevic Ako se koristi radi korisnih saznanja -ne vidim syetu i suprotno.Kao i zivotu,moramo voditi racuna ,sta radimo i sa kim se druzimo.Tako ja vidim FB

Saša Lazić odlična ideja osnivanje Pravoslavnog fejsbuka...pošto imam u sebi nekako razvijen osjećaj da je o. Gavrilo nekako od samih početaka ovog načina misionarenja mislim da mi već i imamo razvijen i uokviren Pravoslavni fejsbuk predvođen našim o.Gavrilom...ovaj naš sabor koji već traje duže vremena, kroz koji je prošlo mnogo tema, Akatista, besjeda i vjeronauke uopšte daje za pravo misliti da mi već imamo osmišljen i ustrojen Pravoslavni fejsbuk koji se radovito nadograđuje i obogaćuje...tako da će verzija o. Ivana sigurno poprimit ove naše oblike...Pravoslavlje 21. stoljeća Gospodnjeg...Gospod zaista traži umnažanje talanata, nesmije se zaostajat.

Saša Lazić sestro " dokle više " o. Gavrilo je izrazito napisao da se komentari pišu malim slovima, zar je teško poslušati ga? Ovo je privatna stranica o. Gavrila, dakle jedan Duhovnik i jedan lekar, nemoj stavljati komentare drugih duhovnika jer unosiš pomutnju...ako mjenjamo i u životu lekare jedan će reći ovaj antibiotik drugi će reći onaj i samo će se pogoršati stanje...dajemo samo vlastiti komentar jednostavno sročen... ne zamjeri sestro i oprosti...

Sandra Aleksic ‎"Pravoslavni facebook" greengrin)) iskrano jedva cekam da se ostvari ta ideja:))))

Dragica Mamić Pomaže Bog Oče Gavrilo!Blagoslovite!
Ponosna sam što sa velikom radošću smijem uzeti sebi za pravo da se nazovem Vašim virtuelnim duhovnim čedom, a i članom virtuelnog sabranja Žive Reči Utehe osmišljenim tako da nas sve povezuje po Milosti ...Božijoj ovim vidom komuniciranja,Velike su mogućnosti obrazovanja i misionarenja na ovaj način, jer nam je sve dušekorisno na dohvat ruke,samo ga trebamo prepoznati i učiti, ali ne zaboravljajući poslušnost i revnost koje trebamo uložiti, za spasenje kroz Vjeru našu, učeći i poštujući Zakone Božije.Ogroman trud i vizionarstvo Vas , kao i Oca Ivana, i ovo tehnološko čudo komunikacije, ja doživljavam, kao Dar Božiji koji nam se daje, da zajedno se okupljajući, krećemo putem Istine sa Vjerom u Milost Božiju,a kojom ćemo na tom putu i ostati.Pri tom nikako ne smijemo zanemariti našu parohijsku zajednicu i duhovna sabranja na Svetoj Arhijerejskoj Liturgiji u crkvama i hramovima, jer se potpuno jedinstvo u Vjeri i Božija Blagodat tu nalaze.Znači tu blizu svakog od nas u mjestu gdje živimo se istinski ostvarujemo u Vjeri,a Fejsbuk i odabrani forumi su odlično mjesto za obrazovanje neukih i za učvršćivanje u Vjeri još neučvršćenih,a svima zajedno na veliku korist i radost druženja.

Mihajlo Raskovic ‎...ne, Bog je svugne, tako i ovde momentalno.

Natasa Ilic Milovac Pomaze Bog braco i sestre. Blagoslovite Oce Gavrilo. Kao kapi zive vode teku vase pouke i ja kad god mogu dolazim na izvor da se smirim, poucim, saznam, osetim. I pomaze mi jako da podnesem svakodnevnu borbu. Hvala Vam na tome. Bog nek Vas cuva na Vasem putu. Prave reci, pravi duhovnici i put do naroda nije vazan. Bolje je i internetom no nikako ili malo. Vise ce ljudi biti spaseno lutanja. Hvala

Tatjana Kremenovic U komentarima na ovaj tekst na sajtu Politike, imaju i komentari oca Gavrila, brata Tomislava i brata Nenada.

o.Gavrilo>>> Vera Gerovac | 09/03/2011 20:45
Ne vidim nijedan razlog zasto bismo koriscenje Interneta i Facebook-a nazivali grehom? Mislim da ne bismo trebali da preterujemo i postajemo paranoicni...
Ono sto ce od nas napraviti dobre, moralne, ispravne ljude, a samim tim i pomoci nam da se upodobimo Gospodu - to nema veze sa samim koriscenjem Facebook-a, vec sa nacinom na koji ga koristimo i onim sto iz tog koriscenja proizlazi.
Na sta konkretno mislim? Primer: ako ja danas na Facebook-u odem na neki Forum i pocnem da napadam, "pljujem" i psujem (uvijeno ili ne), osudjujem nekoga - u tom slucaju ja Facebook koristim sebi na stetu i sramotu i jednoga dana ce Gospod od mene traziti odgovor za to. Ne dao Bog da nekoga sablaznim, rastuzim ili uvredim!
Dobro je poznato da je "prljavim ocima sve prljavo, a cistim ocima je sve cisto". Shodno tome, na koji se nacin i u koje svrhe danas koriste Internet i Facebook, to zavisi od nas samih. Zato i imamo savest. Daj nam Boze mudrosti, pa da ove tehnologije koristimo za nase i tudje dobro.
Komentar na tekst objavljen u Politici

o.Gavrilo>>> Radomir Vučić | 09/03/2011 21:00
Face (lice) govori da ima strukturalne paralele sa pravoslavnim učenjem o ikonama tj. likovima svetih. Zato se facebook nudi kao sredstvo pravoslavne misije i obrazovanja i kao prostor formiranja pravoslavne zajednice. Zato otac Ivan tvrdi za internet da predstavlja pretpostavku, a često i osnov realizacije novih i konkretnih odnosa među ljudima. Nedavno je Arhimandrit Gavrilo Vučković , nastojatelj manastira Lepavine, koji inače od samih početaka radi i surfuje na internetu s blagoslovom Mitropolita Jovana, na svom profilu objavio tekst o održavanju prvog pravoslavnog seminara na mreži pod nazivom „Webinar“ koji je organizovala ruska crkva s ciljem da se efikasnije organizuje humanitarni rad naočigled rastućih socijalnih tenzija. Kada se govori o pravoslavnom fejsbook-u , onda se misli na poduhvate internet-ikonopisa, na „ ribarske web-mreže“ itd. Svi ti poduhvati crkvenih krugova imaju u biblijskim tekstovima i alegorijama svoje ishodište Novi mediji otvaraju mogućnost pored crkveno-prosvetnog rada i da se vjerski život kritički od strane vjernika preispituju, a time i demokratizuju, što je do sada teže išlo, jer je nedostupnost informacijama , kao i njihovo cenzurisanje u drugim medijima to spriječavalo . U tom smislu internet omogućava vjerniku da ima veći pregled o crkvenim strujanjima . Postoji i druga strana i postavlja se pitanje privatnosti na internetu, zavisnosti zbog prekomjernog korišćenja i pitanje zloupotreba. Može reći da se ni u kom slučaju danas internet ne treba od strane vjernika odbaciti, a svaki pojedinac ima slobodu da odlučuje u kojoj mjeri će biti aktivan na pravoslavnom netu.
Komentar na tekst objavljen u Politici

o.Gavrilo>>> Tomislav Lončar | 10/03/2011 12:46
Kao što i "POLITIKA", vjerovatno, ima mnogo veći broj čitaoca u elektronskom, nego u štampanom formatu, tako i duhovnost i širenje pravoslavne misli i misije putem interneta sigurno imaju više poklonika, neg...o što ih je u našim parohijskim crkama. Zato je i poduhvat o.Ivana od velike koristi za sve, kao što je to slučaj sa već odavno aktivnim Fejsbuk profilima i stranicama naših duhovnika, poput o.Gavrila lepavinskog, pa čak i samih vladika naše SPC. Tako su nam svi oni mnogo bliži u današnje doba digitalnih komunikacija, a i njima je, sigurno, mnogo draže kada znaju da njihove riječi stižu do nebrojeno mnogo znanih i neznanih ljudi, željnih riječi pouke i utjehe, odgovora na nedoumice i svega što nas može zadesiti u svakodnevnom životu. Sve je ovo još jedna potvrda da se internet, i te kako, može koristiti u dobra djela i da su same granice toga nedokučive i nepredvidive, iz dana u dan. Dobro je da je tako i da Bog da da bude još više naše duhovnosti na ovoj mreži.
Svako dobro svima od Boga.
Komentar na tekst u objavljen u Politici

o.Gavrilo>>> Nenad Badovinac | 10/03/2011 21:23
Pravoslavni "Facebook" se ostvaruje kada se više ljudi povežu u Internet zajednicu čiji članovi imaju isključivo Pravoslavne teme za razgovor. Takvih društvenih virtuelnih zajednica ima mnogo na Internetu. ..Gledajući današnju situaciju, tehnološka ideja Pravoslavnih "Facebooka" je vrlo dobro iskorištena u svrhu širenja Pravoslavne reči po svetu. Posledica ovoga je ta, što se uz ovaj način sigurno veliki broj ljudi zainteresirao za Pravoslavne teme. Medjutim, tu nikako ne treba stati, jer tehnološka dostignuća ne vide granice i odlaze napred. Jedan od novijih tehnoloških ideja je sistem Webinara, koji omogućava održavanje pravoslavnih seminara i predavanja većoj grupi ljudi okupljenih ne u skupim dvoranama ili amfiteatrima, već na mnogo jeftiniji način, u svome domu ispred Interneta. Ovaj novitet, sistem webinara kuca na vrata Pravoslavne Crkve i čeka da mu neko otvori vrata, omogući mu ulaz u Pravoslavne svetske sfere, i na taj način iskoristi njegov potencijal.
Komentar na tekst objavljen u Politici

o.Gavrilo>>> Otac Gavrilo | 12/03/2011 17:03
Nakon višegodišnjeg iskustva u radu sa Internet tehnologijama i virtuelnog kontakta sa vernicima, blisko mi je pitanje misionarenja putem Interneta. Smatram da dostupnost informacijama, vezanim za pravoslavni ...svet, omogućava korisnicima Interneta da budu u centru dešavanja. Zato je u velikoj prednosti mlađa populacija, koja na raznim sajtovima, pa i lepavinskom, može da se informiše o aktuelnostima u pravoslavnom svetu. Kao primer za to jesu i svakodnevne najave sadržaja večernjeg programa na Radio Blagovesti, da bi posetioci bili pravovremeno upoznati i eventualno zainteresovani za emisiju. Svakodnevno dolazim u kontakt sa vernicima preko Facebooka, koji kroz takvu „virtuelnu“ veronauku putem svojih komentara i sami dobijaju priliku da iskažu mišljenje o verskim temama. Vernici se tako međusobno upoznaju i istovremeno aktivno uče o pravoslavnoj veri. Na kraju svoje znanje dele sa ostalima, jer se komentari objavljuju i na lepavinskom sajtu.
Komentar na tekst objavljen u POLITICI

Tankosava Damjanovic Pomaže Bog, oče, blagoslovite!
Hvala Vam što ste postavili ovu temu na svoj profil, jer ste upravo postavljanjem ove teme istovremeno i dali odgovor na pitanje "Da li je upotreba fejsbuka greh?", a i omogućili mnogima da se, eto, jave. Zašto ovo pišem? Zato što sam već poslala svoj komentar "Politici", ali, izgleda da im nije bio dovoljno inspirativan, pa ga i ne objaviše.
Pa, eto, ja i dalje mislim da sve na ovoj kugli zemaljskoj što postade bi stvoreno po volji ili dopuštenju Gospodnjem. Tako je i sa Internetom, tim moćnim medijskim sredstvom komunikacije, informacije,učenja, saznanja, upoznavanja, konačno, moćnim sredstvom m o l i t v e, s a b o r n o s t i !
Međutim, nemoguće je nabrojati sve oblasti u okviru kojih je internet postao nezaobilazna stavka:ekonomija, bankarstvo, građevina,muzika, sve je tako blizu, sve je tako dostupno.
Ali, evo, setimo se samo da s v a k e v e č e r i u 21 čas otac Gavrilo Lepavinski, čitajući Akatist Presvetoj Bogorodici, pod jedan duhovni kišobran sabere prosečno 150 vernika, molitvenika, željnih da se napiju sa Izvora Vode Žive... A Gospod reče: "Ako su dvojica u zajedničkoj molitvi i Ja sam sa njima..."
A, da li će neko ovu moćnu tehnologiju upotrebiti na sablazan...? I na to Apostol odgovara: "Sve nam je dozoljeno, ali nam nije sve na korist!"

Tatjana Kremenovic Oce Gavrilo, nisam vidjela da su i sestra Vera i brat Radomir komentarisali na sajtu Politike, jer sam ugledala samo zadnje komentare.I ja se spremam da komentarisem, ali nikako da "uhvatim" vremena.

Lana Vasovic Potencijal koji Internet ima je neizreciv. Potreba uključivanja svih segmenata društava, pa naravno i crkve u ovu globalnu mrežu je neosporan. Treba priznati gorku istinu - da se ljudska misao i duhovnost, u svim promjenama u svijetu, danas lako udaljava od svojih vizija, vrijednosti i ciljeva.
Ljepota „internet revolucije“ u okviru pravoslavlja, je u mogućnosti kontakta velikog broja ljudi, koji iz nekog svog razloga ne mogu ili ne žele da postavljaju pitanja u „živom“ susretu sa svojim sveštenikom (stid, neznanje, nespretnost, nemanje kontakta sa sveštenim licem). Obzirom na masovnost, otvara se mogućnost i uzajamne razmjena iskustava članova ovakvih foruma, upliv u spoznaju šta brine današnje vjernike (a i one koji sebe smatraju ateistima, pa se ipak pojave na ovakvim forumima) i kako se osjećaju u ovom svijetu punom promjena, te dobijanje odgovara na pitanja iz svakodnevnog crkvenog života.
Danas je veoma važno održati jasne i snažne odnose među pravoslavnim ljudima (naravno, i onim koji to nisu). Utoliko je i veća potreba pokretanja što više foruma kao što je ovaj.
Potreba za internet forumima koji ukazuju na religiozne, moralne i socijalne principe, danas, obzirom na tempo života, predstavlja bazu na kojoj možemo tražiti odgovore o vjeri i najvećoj ljepoti ovog svijeta – Čovjeku. Za te vrijednosti, odgovornost leži na najvišoj duhovnoj instituciji – Crkvi i nije vrijeme da se sakriva po ćoškovima. Dakako je pametnije biti produktivan i fokusirati se, u koraku sa civilizacijskim razvojem, na postizanje pravih rezultata. Upotrebom ovakvih kontakata, poboljšaće se kultura cjelokupne organizacije i nešto o čemu se govori i time postaje još izrazitije....A članovi postaju ambasadori dobre volje- u razgovoru sa svakim ko želi da ih sluša.

Jovana Čonjić Pa šta znam..meni ova pitanja koja se postavljaju nisu glupa,već se neka prosto nameću kao pojave vremena u kome živimo..istina je da pitanje "tetoviranja svetaca" ili "kuma homoseksualca" nije od presudnog značaja za moje spasenje, ali to nije razlog da me ne zanima odgovor ..ja volim da pitam, možda su to za nekoga i glupa pitanja, ali ko ne pita ne dobije ni odgovor..gomilu odgovora dobila sam zahvaljujuci upravo Fejsbuku ( tj ocu Gavrilu) tako da mogu i da dam odgovor da korišćenje Fejsbuka nije grijeh - očigledno može služiti i za podučavanje ljudi, u vjeri..Forum Žive reči utehe ima dobrih tekstova, pitanja i odgovora, inicijativa..kao što i internet rad oca Gavrila ima tu notu koja prati nove tokove i potrebe ljudi i gleda da na njih odgovori..i to je po meni izuzetno dobro i korisno, bez neke dalje filozofije..bilo bi dobro da ima još onih koji će slijediti ovakav misionarski put, duhovnog 'opismenjavanja' Srbalja :-))

STATISTIKA posećenosti posta na Fejsbuk profilu oca Gavrila:

[Guest - . . .-]

Овај интервју и текст је, како видимо, наишао на велику медијску пажњу. Зашто? Моје скромно мишљење јесте јнајпре због тога што су људи гладни и жедни речи свештеника и разговора са својом браћом и сестрама. Опет, зашто неке ствари не питају директно свог свештеника, о чему ми овде непрестано говоримо? То је веома битно питање. О томе би могли да поразговарамо.

Иначе, овај коментар са Вашег профила ми много значи:

Dragica Mamić Pomaže Bog Oče Gavrilo!Blagoslovite!

Ponosna sam što sa velikom radošću smijem uzeti sebi za pravo da se nazovem Vašim virtuelnim duhovnim čedom, a i članom virtuelnog sabranja Žive Reči Utehe osmišljenim tako da nas sve povezuje po Milosti ...Božijoj ovim vidom komuniciranja,Velike su mogućnosti obrazovanja i misionarenja na ovaj način, jer nam je sve dušekorisno na dohvat ruke,samo ga trebamo prepoznati i učiti, ali ne zaboravljajući poslušnost i revnost koje trebamo uložiti, za spasenje kroz Vjeru našu, učeći i poštujući Zakone Božije.Ogroman trud i vizionarstvo Vas , kao i Oca Ivana, i ovo tehnološko čudo komunikacije, ja doživljavam, kao Dar Božiji koji nam se daje, da zajedno se okupljajući, krećemo putem Istine sa Vjerom u Milost Božiju,a kojom ćemo na tom putu i ostati.Pri tom nikako ne smijemo zanemariti našu parohijsku zajednicu i duhovna sabranja na Svetoj Arhijerejskoj Liturgiji u crkvama i hramovima, jer se potpuno jedinstvo u Vjeri i Božija Blagodat tu nalaze.Znači tu blizu svakog od nas u mjestu gdje živimo se istinski ostvarujemo u Vjeri,a Fejsbuk i odabrani forumi su odlično mjesto za obrazovanje neukih i za učvršćivanje u Vjeri još neučvršćenih,a svima zajedno na veliku korist i radost druženja.

[o.Gavrilo]

KOMENTARI NA FOTOGRAFIJE SA PROFILA O.GAVRILA NA FEJSBUKU (CCXCI)

http://www.manastir-lepavina.org/dthumb.php?file=cms/slike/vijesti/5363_EPISKOP%20PANTELEJMON%20ORGANIZOVAO%20PRVI%20VEBINAR.jpg&size=500

EPISKOP PANTELEJMON ORGANIZOVAO PRVI VEBINAR

o.Gavrilo Dana 1. marta Sinodalno odeljenje za crkveni dobrovoljni rad i socijalno služenje Ruske pravoslavne crkve organizovalo je prvi vebinar, posvećen osnovama socijalnog služenja. Ukupno 121 učesnik seminara iz Viljnusa, Kijeva, Vladivostoka, Barnaula i mnogih drugih gradova odslušao je nastup predsednika Sinodalnog odeljenja episkopa Pantelejmona i postavljao mu svoja pitanja.

Web-seminar je onlajn-aplikacija za vreme koje jedan ili nekoliko prezentatora mogu da predstavljaju prezentacije i vežbe za grupe do nekoliko hiljada ljudi. Učešće u seminarima Sinodalnog odeljenja je besplatno i u njemu mogu da učestvuju svi koji imaju pristup Internetu. Prvi seminar Sinodalnog odeljenja, organizovan uz tehničku podršku kompanije Webinar.ru, organizovao je predsednik odeljenja episkop Pantelejmon, koji je govorio o duhovnim osnovama milosrđa.
„Ako u našem služenju nema duha ljubavi, ni podviga, ako služimo zaboravljajući na Boga, na molitvu, onda ćemo imati malo koristi od njega, mi sami kao i naši pretpostavljeni. I zbog toga počinjemo naše razgovore ne sa tehnologijom socijalnog služenja, već od onoga što se zove duhovne osnove milosrđa“, objasnio je izbor teme za prvi seminar predsednik Sinodalnog odeljenja za crkveni dobrovoljni rad i socijalno služenje, episkop orehovo-zuevski Pantelejmon.

On je rekao da je najvažniji učitelj milosrđa za pravoslavne sam Hristos, i nedovoljna razvijenost socijalnog služenja u Crkvi svedoči o tome da pravoslavni vernici malo znaju o Hristu, i ne učestvuju celokupnim svojim životom u služenju Njemu. Danas je ranije gonjena Crkva slobodna, i zbog toga je potrebno obnavljati taj dijalog ljubavi, koji predstavlja suštinu crkvenog života.

Prema rečima arhipastira, ako čovek smatra da ima dovoljno ljubavi u svome srcu da bi tu ljubav delio sa drugima, onda je to pogrešno. A ako čovek oseća da nema dovoljno ljubavi, da je ta ljubav pomešana sa prljavštinom sopstvenih grehova i strasti, i ako on pomaže onima kojima je to potrebno želeći da se nauči ljubavi, onda on postupa razumnije. U tom kontekstu pravilan odnos prema služenju liči na odnos prema Tajni Pričešća, kojoj - prema rečima prep. Serafima Sarovskog - čovek pristupa u toj meri dostojno koliko je svestan svoje nedostojnosti. Kao potvrdu svojih reči rukovodilac odeljenja je naveo mišljenje svetog Ave Doroteja, koji se takođe bavio socijalnim služenjem – brinuo je o bolesnicima u manastirskoj bolnici. Ava Dorotej piše da čovek koji brine o bolesniku radi to razumno samo u slučaju ako shvata da sam dobija više koristi od bolesnika nego bolesnik od njega. A onaj koji služi, misleći da čini neko dobro delo i očekuje za to nagrade i počasti okoline – postupa nerazumno. Rukovodilac Sinodalnog odeljenja je takođe primetio da čovek koji pomaže drugom čoveku s jedne strane ne treba da skriva svoju veru, a s druge, ne treba da je nameće, jer se nalazi u neravnopravnom položaju u odnosu na osobu o kojoj se brine.
Završivši svoj nastup, episkop Pantelejmon je odgovarao na pitanja publike, dotičući se kako duhovnih osnova milosrđa, tako i pojedinačnih problema učesnika. Istina, u okviru jednočasovnog seminara episkop Pantelejmon nije uspeo da odgovori na sva pitanja, tim pre što je stvaran broj njegovih slušalaca bio značajno veći: u mnogim eparhijama je pored monitora sedelo po pet, a negde po sedmoro ljudi. Sam arhipastir je ocenio novu tehnologiju kao „napredak“ i „predivnu mogućnost za obuku“.

Sledeći sastanak, uz učešće Sergeja Česnokova, zakazan je za 2. mart. Detaljnije informacije, sa rasporedom seminara, temama i spiskom rukovodilaca mogu se pronaći na sajtu Odeljenja.

Sinodalno odeljenje za crkveni dobrovoljni rad i socijalno služenje Ruske pravoslavne crkve zahvaljuje kompaniji Webinar.ru, koja pruža tehničku podršku obučavanja tehnologijama socijalnog služenja na daljinu.

Prevod s ruskog: dr Radmila Maksimović
2. mart 2011.

Izvor: http://diaconia.ru/news/episkop-panteleimon-provel-pervyjj-vebinar/

Petar Milenković Pomoz Bog. Ako može bez ljutnje, onako Vas pitam O. Gavrilo, zašto pišete latinicom? Bez ljutnje molim. Ako neznate kako da postavite ćirilično pismo, sa zadovoljstvom ću Vam objasniti. Svako dobro.

o.Gavrilo Ovde je mesto samo za komentare na postavljen tekst. Molim Vas da poštujete ovu napomenu.

o.Gavrilo http://www.manastir-lepavina.org/index_cir.php

Smilja Mihajlovic Pomaže Bog o. Gavrilo, samo tako nastavite, ne pročitam uvijek sve vaše komentare, ali što napišete sve je na mjestu.

Saša Lazić seminar svake hvale vrijedan i još jedan pokazatelj on-line misionarenja sa punom vrijednošću i djelovanjem...

Rada Adamovic Pomaže Bog oče Gavrilo,blagoslovite mene grešnu.Čitajući tekst,možda sam otišla u krivi smer,ostalo mi je u glavi duhovna osnova milosrdja,crkveni dobrovoljni rad i socijalno služenje.Mislim da bi ovo trebalo da bude osnovno za sve one koji  idu redovno na službe.Ja se često osećam posle službe nepotpuna.Volim da čitam duhovne knjige ali malo je praktičnog,milosrdja,socijalnog služenja jednostavno pomoći drugima.Malo naroda zna o Hristovom životu,radu a kamoli o svetim ocima.Kao sve se zbivalo .nekad davno,ne misleći da se uvek i sada dogadjaju čuda samo smo okrenuti na pogrešnu stranu pa ne vidimo.Preko crkve bi se moglo mnogo pomoći.Toliko ima naroda sa psihičkim bolestima kojim treba samo neko da im malo pomogne i nenasilno polako ih razgovorom uvede u priče Bogu i njegovim mogućnostima da pomogne onim koji ne vide izlaz.Imala sam sličnih kontakata,zato govorim da bi preko crkve moglo više da se pomogne nego po praznicima obići par siromašnih i ništa do sledećih praznika.Oprostite oče raspričala sam se a mislim da nisam mnogo rekla.Mnogo duša luta bore se sa vetrenjačama a tako im je spas na dohvat duša njihovih napaćenih.Amin

Mirjana Jovicic Blagodarim oče Gavrilo, pouke episkopa Pantelejmona sa ovog seminara, "O duhovnim osnovama milosrđa" su prave,jevanđelske.Ugraditi ih u svoju svest kao pločicu na putu usinovljenja.Iskreno se nadam da će Božjim promislom, preko dobrih pastira, ove pouke stići i do sveta koji nema mogućnost za virtuelnu komunikaciju.

Nenad Badovinac Pomoću novih tehnoloških trendova kojima je ulaz uvek slobodan kada je u pitanju misionarstvo u Ruskoj pravoslavnoj crkvi, pojavio se i webinar, ili alat za održavanje prezenacija i predavanja preko weba. Uz pomoć ovog alata pravoslavna misionarska predavanja dobivaju novu dimenziju, u kojoj slušatelji više nisu samo pasivni subjekti koji sede u velikim salama i u polu snu slušaju predavanja, već na ovaj način svi sudionici predavanja aktivno sarađuju u predavanju. Na ovaj način se lakše formiraju zajednice koje oblikuju sami slušatelji. Sa Webinarom se definišu velike prednost u organizaciji pravoslavnih predavanja većem broju slušatelja kojeg je kako vidimo Ruska pravoslavna crkva iskoristila u svom misionarenju. Uvek spremna da iskoristi nova tehnološka dostignuća u svoju korist, naša bratska, velika Ruska pravoslavna crkva i ovaj put se pokazala kao broj jedan u Pravoslavnom svetu. Ne shvatam samo zašto se ovaj koristan talas inovativnosti ne proširi i prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi?

Svetlana Ocokoljic Kako Nenade to ne shvatas,pa dovoljno je shvatljivo koliko izostajemo u Srbiji u svemu pa i u tome..Trebaju tebe da uzmu za savetnika da im malo otvoris horizonte da ih uputis kako se to u civilizaciji radi..pozz

Dunja Neda Pomaže Bog oče Gavrilo!Pomaže Bog braćo i sestre!
Divno je čuti ovako lepu vest o " Web-seminaru" kojega ćemo,Bogu hvala,moći pratiti,a samim tim i prosvetiti našu dušu.Već i sam naslov "O duhovnim osnovama milosrđa" nam mnogo govori.Mislim i verujem da će ovaj duhovni projekat pronaći mnoge vernike širom sveta.A min,Bože daj!

Radomir Vucic Prvi Vebinar govori o tome kojim oruđima se danas služimo. Ova misao brata Nenada je zaista otkrivalačka: "...Uz pomoć ovog alata pravoslavna misionarska predavanja dobivaju novu dimenziju, u kojoj slušatelji više nisu samo pasivni subjekti koji sede u velikim salama i u polu snu slušaju predavanja, već na ovaj način svi SUDIONICI predavanja aktivno sarađuju u predavanju. "
Oni koji ne žele da prepoznaju u ovom modernom načinu zasjedanja i okupljanja konzekventnu nadogradnju na tradicionalne forme možda nisu na autentičan način ni starije forme shvatali. Uostalom ovo je i ekonomičan i funkcionalan način da se uštede materijalna sredstva koja bi se recimo potrošila na putovanja da bi se mogla ulagati u milosrdne svrhe što jeste i krajnji cilj svega.

Tatjana Kremenovic Izvanredan tekst! Zaista kako su duboke i potpuno hriscanske rijeci episkopa Pantelejmona:
„Ako u našem služenju nema duha ljubavi, ni podviga, ako služimo zaboravljajući na Boga, na molitvu, onda ćemo imati malo koristi od njega, mi sami kao... i naši pretpostavljeni. I zbog toga počinjemo naše razgovore ne sa tehnologijom socijalnog služenja, već od onoga što se zove duhovne osnove milosrđa“, objasnio je izbor teme za prvi seminar predsednik Sinodalnog odeljenja za crkveni dobrovoljni rad i socijalno služenje, episkop orehovo-zuevski Pantelejmon."
Ovo je samo dio, a i onaj ostali dio teksta je odlican.Ko su ucitelji ovih episkopa ruskih?

Tatjana Kremenovic Lijep je i komentar brata Nenada.Izgleda , brate Nenade, da treba da se pojave ljudi koji zele da rade na ovom planu koji i ti spominjes i nadamo se da su se vec pojavili.Ti vec ucestvujes,kao i druga braca i sestre, zajedno sa ocem Gavrilom, u koristenju novih tehnologija .

Danijel Zecevic Mnogo sam naucio da se ljubav i milosrdje uci .

Tatjana Kremenovic Da brate Danijele, upravo tako, ljubav i milosrdje se uci i vjezba, to se moze nauciti iz ovoga teksta. Kaze jedan starac ako nemate ljubavi, cinite djela ljubavi, tjerajte sebe na ljubav. I treba se i moliti Gospodu za taj dar, ali i sam se vjezbati, truditi, tjerati...
Podvig-na grckom: askisis, znaci vjezbanje u vrlini, kako je neki dan rekao otac Dositej Hilandarac.

Dusica Zivojinovic Pomaze Bog, oce blagoslovite. Bas je sestra Tatjana lepo napisala i pomogla nam kako da ostvarujemo ovo sto je episkop Pantelejmon rekao. Nekada hocemo ali dodju iskusenja, slabosti, strasti...Ali ako teramo sebe na dela ljubavi, znajuci da... je u tome nase spasenje, da time dobijamo Carstvo Nebesko, onda cemo se zaista i potruditi. Samo to treba da nam je na pameti uvek. Uciti se od Hrista, kaze episkop Pantelejmon, znaci citati svakodnevno sveto Jevandjelje i uciti se od Hrista kako je cinio uvek dobro, pa i mi u nasim situacijama i zivotu. A najvise se moliti Gospodu Bogu za taj dar, kao sto kaze sestra Tatijana, jer time se molimo za nase spasenje. Neka nam je Gospod Bog nas u pomoci na putu spasenja, molitvama svih Bozjih ugodnika.

STATISTIKA posećenosti posta na Fejsbuk profilu oca Gavrila:

VEBINARI

Vaša sposobnost da učite i delate brže nego vaši konkurenti jeste vaša krajnja prednost.

Bez obzira gde u svetu se nalazili , ostanite u toku dešavanja sa vašim Vebinar-om.

Šta je Vebinar?

Vebinar se koristi za održavanje sastanaka, obuke ili prezentacija putem Interneta, uživo. U web konferenciji ili vebiner-u , svaki učesnik sedi kraj svog računara i povezan je putem Interneta sa drugim učesnicima. Učesnici pristupaju sastanku klikom na link koji im je poslat putem i-mejla (e-pošte), kako bi pristupili diskusiji za koju su se prijavili.

U većini slučajeva  i u zavisnosti od teme razgovora, nudimo mogućnost da se diskusiji pristupi putem telekonferencije. Učesnici dobijaju telefonski broj koji mogu pozvati kako bi pristupili Vebinar-u.

Ovo može biti od pomoći, jer kao poslovni vlasnik ili profesionalac ponekad ćete se naći u saobraćajnom zastoju ili ste upravo završili u „poslednji minut“ zakazan sastanak, ili ste imali problema sa svojim računarom, ili ste izgubili vezu sa Internetom. Ovo je odličan način da imate pristup Vebinaru bez obzira šta se dogodilo, samo pozovite broj  sa vašeg mobilnog ili kućnog telefona. (Ova opcija nije dostupna ako Vebiner zahteva onlajn saradnju tj. saradnju na mreži).

Želite li da znate kako Vebiner funkcioniše?

Prijavite se na dnu ove stranice kako biste dobili snimak jednog Vebinara.

ŠTA JE VEBINAR?
WEBINAR – UČENJE PREKO INTERNETA

Poslednjih godina, gotovo sve edukativne organizacije u svetu nude webinare – seminare preko Veba (bilo plaćene, bilo besplatne). Svako od nas, preko svog umreženog računara, ima pristup tom sadržaju - ako razume jezik na kom se održavaju. Ali, sada možemo da učimo uživo preko Interneta i na našem jeziku. Vebinari su postali ravnopravan deo ponude na našem tržištu obuke.

Neke strane kompanije već preko Neta obučavaju zaposlene u svojim domaćim ispostavama, a učestali su i oglasi za javne vebinare domaćih profesionalnih edukatora. Vebinar je kraći, jednostavniji i ekonomičniji vid obuke nego celodnevni grupni treninzi na posebnoj lokaciji. Stoga učenje putem vebinara ima nesumnjive prednosti, naročito u vreme smanjenih budžeta za edukaciju.

Kome su vebinari namenjeni?

Učesnici vebinara ne moraju da budu ‘kompjuteraši’, ‘gikovi’, niti hakeri, već samo prosečni korisnici računara. Svako ko ume da koristi e-poštu i da obiđe svoje omiljene veb stranice, može bez ikakvih teškoća da učestvuje u vebinaru.

Koje načine prenosa sadržaja obuke omogućuje vebinar?

Softveri koji se u svetu koriste za vebinare prvenstveno omogućuju održavanje sastanaka i konferencija, pa utoliko služe i za onlajn predavanja. Njihov smisao je dakle da omoguće interakciju učesnika, a ne monolog predavača. Stoga najbolji softveri sadrže veoma raznovrsne elemente:

   *  Prenos prezentacije uživo - kretanje napred i nazad kroz slajdove, duže zadržavanje na svakom slajdu ili preskakanje slajdova prema potrebi;
   * prenos uživo audio/video signala, najčešće jednog ili dva govornika, koje učesnici jasno vide na svojim monitorima, putem veb kamere ili digitalne kamere sa zvukom;
   * prenos glasa (glasova) preko Interneta (VoIP) (telefonska konferencija sa više učesnika je alternativno - mnogo skuplje - rešenje)
   * grupni obilazak veb stranica i interakcija na njima - popunjavanje obrazaca, gledanje videa, čak i igranje igrica itd.;
   * ankete i glasanja
   * grupni rad “na tabli” - na praznoj površini, na kojoj svi učesnici mogu da pišu ili crtaju po želji;
   * razmena i grupno anotiranje dokumenata;
   * grupni pristup jednom desktopu - obično predavačevom;
   * četovanje (chat) – privatno (između dva učesnika) ili javno (za sve);
   * delegiranje uloge predavača/voditelja drugom učesniku;
   * audio/vizuelni snimak održane sesije.

Šta su prednosti vebinara?

Učenje putem vebinara je veoma ekonomično.  Ušteda i vremena je velika - polaznik odvaja najviše sat ili dva na sesiju, a može da se uključi u vebinar između svojih redovnih obaveza, ne napuštajući svoj računar. Ne odvaja ni vreme, a ni troškove na odlazak do obuke, odnosno povratak s nje. Kako su vebinari znatno kraći nego celodnevna obuka, i njihova cena je srazmerno niža od cene klasične obuke (koja iziskuje salu, opremu, osveženja u pauzama i slično).

Učenje putem vebinara je i jednostavno i udobno - polaznik može da boravi na bilo kom mestu na kom ima pristup Internetu - na plaži, u vikendici, u hotelskoj sobi, može da bude čak i u papučama, ili za baštenskim stolom, u ležaljci, sa sladoledom u ruci – ukoliko je u stanju da održi koncentraciju u tim uslovima.

Učenje putem vebinara je i vrlo efikasno – da bi temu obradio u najviše 100-ak minuta, predavač mora da održi potpuni fokus na tematsku jedinicu, nema vremena da se zanese u digresije. Kako bi u kratkom roku učesnici savladali sve što treba da saznaju na tu temu, predavač mora da radi po čvrstom scenariju. Zbog tehničkih okolnosti, priprema vebinara mora da bude znatno temeljnija nego za seminare koji se održavaju uživo. Uslovnosti prenosa preko Veba čine da kroz dobro pripremljen vebinar korisnici prime samu suštinu sadržaja, bez ukrasa.

Šta su rizici vebinara?

Rizici su vezani za tehnički i ljudski faktor. Praksa je razvila rešenja za svaki od njih.

Šta ako je veza loša?

Pre svega, za uspeh vebinara neophodna je stalna veza lokalnih računara sa Internetom – kako kod predavača, tako i kod svakog polaznika. Kako je nju nemoguće garantovati, rešenja se kreću u rasponu od ponavljanja sesije, do nadoknade uplaćenih sredstava – zavisno od ozbiljnosti i trajanja prekida. Najjednostavnije rešenje je redovno snimanje vebinara, za učesnike kod kojih eventualno dođe do smetnji na vezama.

Šta ako je predavač loš?

Moguće je i da predavač nije dovoljno vešt u ovoj vrsti nastupa, u kojoj mahom ne vidi i ne čuje slušaoce. Zamislivo je čak i da predavač gnjavi, monopolizuje tok vebinara, nije dovoljno spreman i ne omogućuje dovoljno interakcije učesnicima. Za taj rizik nema pravog leka, no on nije vezan isključivo za vebinare – takvih predavača ima i na celodnevnim ili višednevnim sesijama. Kod vebinara su u tom slučaju gubitak vremena i investicija učesnika znatno manji, a može se i neuporedivo lakše odustati od praćenja takve sesije – jednim klikom miša.

Šta je potrebno za praćenje vebinara?

Za učešće u vebinaru dovoljni su računar sa zvučnicima i prosečno brza veza sa Internetom. Mikrofon i slušalice čine učešće u sesiji lakšim i udobnijim, ali nisu neophodni. Kod boljih tehničkih rešenja, nije neophodno ništa instalirati na svoj računar, jer se čitava sesija odvija samo preko Veba, putem uobičajenih veb brauzera (Firefox, Chrome, Safari, Internet Explorer itd.)

I na našem tržištu se sada pojavljuju i besplatni vebinari, pa je to sjajna prilika da se bez ikakvih rizika testira iskustvo učenja preko Interneta.

Izvor: http://www.upravljanjeuspehom.com/index.php?option=com_content&view=article&id=3&Itemid=47

[Vlatka]

Оче Гаврило, срећан Вам празник Благовести, Вама и свима у манастиру Лепавина.

Да нас још дуго духовно водите и да слушамо Ради Благовести!!!

t4431 prstgore

[o.Gavrilo]

POLA VEKA DUHOVNOG PODVIGA OCA GAVRILA

Netaknute pustoši se nalaze u našim dušama, širine livadske obrasle u korov ispunjavaju naša duševna prostranstva. Visine duševnog prostranstva u nas su ispunjena sivim opustošenim zgradama u kojima niko ne živi, jer je smrtonosna radijacija uništila i ono malo života koje je postojalo u našim dušama. Međutim, postoje ljudi koje Gospod šalje u naše živote da tu divljinu i korov zamene pesmom ptica i žuborom izvorske čiste vode, Gospod ih šalje da pokose i unište korov unutar naših duša i da tamo posade cveće, jedino oni umeju da prošetaju našim duhovnim prostranstvima i da tamo izgrade rajsko naselje. To su ljudi koji otvaraju prozore naše duše kako bi u njih ušlo Božansko svetlo.

Jedan od njih je otac Gavrilo Lepavinski, Hilandarac i Svetogorac, koji svojevremeno uzima svoju torbicu i odlazi po promislu Božjom privremeno na Svetu Goru, da bi se nakon 13 godina vratio među nas da poseče korov duša naših. Za pola veka duhovnog podviga, on ne treba naše pohvale za svoj trud, ali mu ipak šaljemo malo skromno priznanje, koje treba da dokaže da smo svesni potrebe za njegovom blizinom. Hajde da se svi zajedno na kratko, usprkos našim svakodnevnim obavezama zaustavimo i pogledamo u sebe. Primetićemo da je neko sve vreme dok smo mi brinuli brige ovoga sveta, radio na nama, i istovremeno uništavao korov naših duša, da je neko radeći na nama naselio pustoš naših duša sa pesmama ptica i žuborom izvorske vode. Kada se nakratko zaustavimo i pogledamo u duše svoje, shvatićemo da su sve zidine sivih praznih zgrada očišćene od smrtnosne radijacije koja je svojevremeno zahvatila naše duhovno blago.

Radeći punih 50 godina na drugima, ali i na sebi, ocu Gavrilu njegova duhovna čeda šalju priznanje u stihu poput onog kojeg je i sam otac Gavrilo svojevremeno pevao u Banji Mlječanici: „Mrtav bijah i oživjeh, hrom bijah i prohodah“.

Najmanje priznanje za Vaš trud šaljemo Vam oče i u ovom skromnom radu koji se nalazi niže u tekstu. Oče Gavrilo čestitamo Vam 50 godina duhovnog podviga. Od nas Vam mnogo hvala oče, a od Gospoda da Vam je velika i konačna nagrada.

Vaša duhovna deca.

Na dan praznika Sabora Arhandjela Gavrila, April, 2011. Onog Aprila u kojem se obeležava pola veka očevog stupanja u manastirski život.

Nenad Badovinac

Dragom ocu Gavrilu

Sretni smo što je Vaš put ustrajan i što se u jednom trenutku isprepliće s našim putevima. Za sve nas što hodamo raznim stazama i stranputicama velika je sreća što taj put svijetli i zalutamo li -uvijek  je tu da nas izvuče, uspravi, uputi. Hvala na prihvaćanju zalutalih, na otvorenosti i ljubavi prema drugčijima, na blagoslovima kojima nas obasipate i kad negodujete ili šutite. Hvala na tome što ste osoba kojoj možemo reći istinu i koji je vidi i prepoznaje i kad mi šutimo.  Hvala na ljubavi prema životu i svim živim bićima, biljkama, životinjama i ljudima kojima je zahvljujući toj ustrajnoj ljubavi uvijek prepuno manastirsko dvorište.

Hvala Vam što ste usmjerili svoj dar da pomažete ljudima i služite Bogu  i što s velikim žarom iznova pronalazite puteve do naših srca –  molitvom, pjesmom, učenjem...

od srca sestra Davorka

Šta reći za 50 godina stupanja u manastir oca Gavrila? Divim se njegovom radu, ljubavi prema nama grešnicima, njegovom strpljenju, volji i smirenju. Želim mu sve najlepše, da ga posluži zdravlje i da još mnogo zalutalih ovčica privede Hristu i našoj veri pravoslavnoj. U prilogu ovoga pisma koje vam upućujem šaljem slike koje možete iskoristiti kako želite. Jedino što još mogu da kažem je - HVALA OČE GAVRILO.

Jadranka Milenkovic

„Vi ste svetlost svetu...“

http://www.manastir-lepavina.org/cms/slike/upload/monah gavrilo.jpg[/img]

Monah Gavrilo, 8.novembar 1964. godine.

Bogonosni, Sveti otac našeg Pravoslavlja, Jovan Lestvičnik, jednom je napisao: „Andjeli su svetlost monasima, a svetlost, pak, svim ljudima jeste monaški život.“ S Božjom pomoću, ovih dana, navršava se pedeset godina od kako se jedna bogoljubiva duša odazvala pozivu Gospodnjem. Ovih dana navršava se pola veka od kako je naš otac Gavrilo stupio u manastir.

Želja za monaštvom kod oca Gavrila javila se još u najranijem detinjstvu. Odrastao je u jednoj patrijarhalnoj, verujućoj porodici. Oduvek je maštao o rizi monaškoj. I jednog prolećnog dana, davnog aprila 1961. godine, počela je ta pola veka duga monaška staza kojom on i dan danas korača. Te godine otac Gavrilo stupa kao iskušenik u manastir Tuman, a potom prelazi u manastir Rajinovac. Nakon tri godine iskušeničkog života, prelazi u manastir Rakovicu, gde 1964. godine,  prima monaški postrig i biva dodeljen bratstvu Pećke Patrijaršije.

http://www.manastir-lepavina.org/cms/slike/upload/oGavrilo pecka patrijarsija.jpg[/img]

Otac Gavrilo, Pećka Patrijaršija

Tamo boravi sve do 1966. godine. Nakon odsluženja vojnog roka 1967. godine, stupa u manastir Dečane, gde biva rukopoložen u čin jerođakona. Kao sabrat manastira Dečani odlazi na Svetu Goru, u manastir Hilandar. Tamo biva rukopoložen  u jeromonaha 1980. godine, a već  sledeće,  1981. godine, biva postrižen u malu shimu. Nakon trinaest godina monahovanja u vrtu Presvete Bogorodice, 1984. godine, na ličnu molbu, a po blagoslovu duhovnog oca, starca Nikanora, otac Gavrilo se vraća u Srbiju. Iste godine biva primljen u Eparhiju zagrebačko-ljubljansku, gde mu se na upravu dodeljuje manastir Lepavina sa manastirskom parohijom. Mitropolit zagrebačko- ljubljanski i  cele Italije, gospodin Jovan, proizveo ga je u čin arhimandrita 1994. godine. Otac Gavrilo je imao tu čast da sa Svetog Jevanđelja izabere kovertu sa imenom njegove Svetosti Patrijarha Irineja. Kao razultat njegovog plodonosnog duhovnog rada, izdate su dve knjige “Duhovnih razgovora”  vođenih sa vernicima putem Skype programa i društvene mreže Facebook.

http://www.manastir-lepavina.org/cms/slike/upload/5_DSC9272.jpg[/img]

Otac Gavrilo na poslušanju

Otac Gavrilo je u javnosti posve neobičan monah, jer je jedan od prvih koji je savremene tehnologije iskoristio u misionarske svrhe. Zahvaljujući internet misionarenju, otac Gavrilo je postao pastir stadu velikom, rasutom po vasceloj planeti. U neprestanom kontaktu sa svojom duhovnom decom i vernicima širom sveta, on pruža utehu, ohrabrenje, nadu, on nudi svima duhovne pouke i savete, odgovora na svakodnevne nedoumice, bilo da se nalazimo u Beogradu,  Londonu, Banja Luci, Skoplju, Sremskim Karlovcima, Rimu, Atini, ili Njujorku... On upućuje i pomaže u svakoj prilici, čini sve da postanemo bolji, istinski verujući ljudi i hrišćani.

Pedesetogodišnji monaški život prožet molitvom, postom, duhovnim naporima, trudovima,  učinio ga je duhovnim gorostasom naših prostora.  U svojim razgovorima neprestano ponavlja da su molitva, post, ispovest i pričest ključ spasenja.

U jednom od svojih duhovnih razgovora kaže: „...Moliti se Bogu nije nikada dosta. Kao što je za život potrebna hrana i vazduh, tako je i duši potrebna molitva i razgovor sa Gospodom. Tvorite umnu molitvu neprestano, u hodu, u radu, kad se sedne, kad se legne, pre spavanja. Neka ova molitva bude uvek sa vama: „Gospode Isuse Hriste, Sine Božji, pomiluj me grešnog!“

http://www.manastir-lepavina.org/cms/slike/upload/mala shima.jpg[/img]

Otac Gavrilo uoči postriga u malu shimu

Sudeći po pukama, ceo njegov život je molitva, neprestana, umnosrdačna, Isusova, koja je u njegovoj duši i srcu razgorala ljubav prema Trojedinom Bogu, Majci Božijoj i svim Svetima; molitva, koja mu je pomogla da prebrodi sve nevolje, i da sa smirenjem primi svako iskušenje. Jedno od najvećih iskušenja koje ga je snašlo bila je iznenadna bolest. Ali on nije pokleknuo duhom.  Primio ju je  kao dar Božiji i nastavio sa svojim monaškim podvizima.

Pod svojom upravom, uz Božju pomoć, za kratko vreme uspeo je da vaskrsne veoma zapušten i ruiniran manastir, koga su takođe osnovali svetogorski monasi. Dolaskom oca Gavrila, svetinja Lepavinaska zaživela je novim životom. Danas, obnovljen materijalno i duhovno, ovaj manastir je molitveni dom mnogih, izvor duhovni, banja Vitezda, mesto oboženja i spasenja.

http://www.manastir-lepavina.org/cms/slike/upload/2_DSC9301.jpg[/img]

Bratstvo manastira Lepavine: otac Teofan, Arhimandrit Gavrilo, jerođakon Vasilije i monah Marko

Malo, ali odabrano bratstvo pod igumanskim žezlom oca Gavrila, postalo je lučezorna svetiljka, koja osvetljava put meni, tebi, svima koji su promislom Božijim, na jedan čudesan način, postali deo manastira Lepavine.

Znajući sve ovo u duši nam je radost i trepet. Onome kome su svetozarni putevi svetitelja, prepodobnih, mučenika bili i biće pouka, uzor, nadahnuće, želimo još mnogo godina dobrog trpljena.  Gospod Bog  i Presveta Majka Božija neka i dalje budu saputnici našem ocu Gavrilu. Neka ga ukrepe i čuvaju od svakog zla na daljem putu njegovog monahovanja.

Neka za nas ovaj pedesetogodišnji monaški jubilej oca Gavrila bude potsticaj za duhovno uzrastanje, ushođenje u večnost i svagdašnje prebivanje sa Gospodom.

Vladimir i Bojana Srbljak

na Blagovesti, 2011. godine

Pomаže Bog Oče! Blаgoslovite.

Zаistа me je obrаdovаlа vijest dа se ovih dana nаvršаvа punih 50 godinа od Vаšeg stupаnjа nа blаgosloveni put podvižničkog životа! Iskreno, nikаd ne bih rekаo dа je prošlo tаko puno godinа. Pа to je duplo više nego što jа imаm godinа životа?! Zаblаgodаriću Gospodu Bogu, što je mene grešnog udostojio Vаšeg poznаnstvа i očinske ljubаvi i poželiti Vаm mnogo zdrаvljа, sreće i obilje duhovnih dobаrа, nа mnogаjа ljetа!

Nа dаn 08.04./26.03. ljetа Gospodnjeg 2011. (Sаbor svetog аrhаngelа Gаvrilа)

Vаš, brаt Borislаv

   Nekа Krst Hristove Istine koji nosite bude vječno blаgosloven!  

http://www.manastir-lepavina.org/cms/slike/upload/Bogorodica_sa_Hristom.jpg[/img]

Pomаže Bog, Oče, blаgoslovite!

Slаvа Bogu i iskreno od srcа čestitаm 50-i jubilej monаškog revnovаnjа, dа Krst Istine koji nosite bude vječno blаgosloven, u velikom molitvoljublju, noseći gа Hristočežnjivo, u smirenju i velikoj mudrosti, kаko Vаs Bog obdаri, а pojаčаvаjući svаkim dаnom i nа svаkom mjestu Bogoljublje, kаko nаš Sveti Avа Justin kаže i svijetleći svаkim dаnom tom Hristovom svjetlošću, kojа sve prosvećuje, tаko i ovаj dušekorisni sаjt, Vаš trudoljubivi rаd, stoji i svijetli nа gori, а tаmа gа ne obuze, idući Apostolskim putem utvrđen u vjeri, nаzidаn nа tom krаjeugаonom kаmenu, nebа i zemlje, netvаrne veze čovjekа sа Bogom, stoji slično svijećnjаku neugаsivogа i neprolаznogа,u ovoj internet mreži među grijehom, bludom, strаhotom i smrću, аli imа onаj svespаjаjući trаčаk životа i Jevаnđeljske istine, koju nosi svаki Hrišćаnin u sebi, kаo potencijаl beskonаčnog, prizvаn nа projаvu Svetosti, kojom je obdаren. Kаko nosite Blаgovještensko ime Gаvrilo, nije bez Božijeg Promislа, niti može biti bez Promislа Bogа Živogа i Čovjekoljubivogа, kogа je Bog poslаo nа zemlju kаo nаjveće čudo, dа Bog postаne čovjek i čovjek Bog, po blаgodаti i ljubаvi u Ljubljenom Sinu Svome, а kаko kаže Sveti Fotije Cаrigrаdski :"Kаdа sаmo pomislim nа Ovаploćenje Bogа zаnebesа mi se u glаvi i srcu, i u svemu biću ljudskom!" Tаko nаs ovаj nаš zаjednički prаznik koji svi slаvimo zаjedno sа Vаmа, duhovno i molitveno podsjećа dа svi ugledаnjem nа Hristа, slijedeći Njegov put možemo kroz Vаs i Vаš trudoljubivi podvig stići i prevаzići i sаmogа sebe, ostаvljаjući svo zemаljsko i vinuvši se u nebeskа prostrаnstvа izgrаditi sve one Sinаjske duhovne bedeme-vidike u nаmа i oko nаs. Ništа nije vječno osim Bogа koji nаs čini vječnimа i neprolаznimа u rаdosti zаjednice sа Njim!

Gospod djeluje u ovome svijetu i preko ljudi, koji su svojim podvigom sebe osveštаli i uzdigli iznаd svjetovnog i prizemnog, а ondа se i Gospod neprestаno proslаvljа u njimа i njimа Bog dаje velike dаrove. Recimo, dа zrаče svjetlošću, toplinom ljubаvi i žrtve i rаdošću u Duhu Svetom.

Nebozemnog izobiljа i svаkog istinskog dobrа, u oblаgodаćenom dаljem vrlinskom stvаrаlаštvu, nа putu Hristа i životа po Jevаnđelju, nekа bi Gospod dаrovаo i milošću svojom ovjenčаo, Vаs i brаtiju mаnаstirа Lepаvinа, sve nаs zаjedno u liturgijskoj sаbornosti Bogа Živogа, nа mnogаjа ljetа, u rаdosti i nаđenosti smislа svegа dаrovаnog i umnoženog. Molimo Vаs dа se sjećаte svih nаs u svojim bogougodnim molitvаmа, koji Vаs svi nosimo u srcimа svojim, dа pred Prijestolom Gospodnjim uzdižete ruke i um spušten u srce, а molitve oproštаjа i one mrve milosti, mаlogа u beskonаčnom, zа sve nаs kаo i zа sаv vаseljenski nаrod. "Sjećаjte se stаrješinа vаših koji vаm propovijedаše riječ Božiju..." Jev. 13,7 Amin, Bože dаj! U Hristu, istinski i štedro sа velikim poštovаnjem,

iz Tuzle, sestrа Aleksаndrа Ibrišimović.

Srijedа, 24. mаrt / 06. аpril 2011.dobrote Gospodnje

Prepodobni Zаhаrije

p.s.u prilogu nešto zа Vаs: Orthodox music-Divna Ljubojevic-Gavrilo

www.youtube.com/watch?v=U4onRad3s0#Orthodox music-Divna Ljubojevic-Gavrilo.

Gаvrilu vješčаvšu Tebje Djevo rаdujsjа! So glаsom voploščаšesjа vsjeh Vlаdikа, v Tebje Svjаtjem Kivotje, jаkože reče prаvednij Dаvid. Jаvilаsjа jesi širšаjа nebes, ponosivši Zižditeljа Tvojego. Slаvа Vselšemusjа v Tjа, slаvа Prošedšemu iz Tebe, slаvа Svobodivšemu nаs roždestvom Tvojim.

Sa samo 17 godina, blagodat Božija dovela je oca Gavrila u manastir kao mladog iskušenika. Od tada, punih pedeset godina služi Bogu i ljudima, i svojom molitvom i ljubavlju mnoge od nas duhovno utvrđuje i priprema da sve više i više volimo Hrista.

Ovo me ponukalo da malo zastanem, zatvorim oči i dokučim, negdje duboko u sebi, dan kad sam prvi put srela oca Gavrila. To je bilo prije šest,sedam godina. Polazeći u Lepavinu, ponijela sam knjigu posvećenu pakračkoj Episkopiji. Smatrala sam da je korisnije da je poklonim manastiru, nego da stoji u mojoj biblioteci. Po završenoj Liturgiji, prišla sam Ocu i pružila knjigu. On ju je pogledao i rekao:“Što si je meni donijela, idi nosi je u biblioteku!“ Joj, kako sam bila ljuta! Pa zar tako da mi se obraća, a ja sam mislila na manastir i njega kad sam ponijela knjigu (jesam li? ili sam mislila na sebe?). Pa, mogao je bar reći hvala...! I tako , gospođa Gordost je sve više rasla u meni. Ljuta, čekala sam povratak kući. Krenula sam prema autobusu i susrela duboki pogled  i pruženu ruku za blagoslov. To je valjda onaj trenutak kad se oči napune, a srce odledi. U samo jednom djeliću, Otac me bez i jedne izgovorene riječi pokazao šta znači mir, ljubav i krotost. Pomislih da i najmanji gnjev izaziva zlo. Rješavaj se ega i gordosti! To su bile misli koje su me prožimale kad sam dotakla Ocu ruku.

Ljubav, ljubav, ljubav! To je ono što o. Gavrilo širi – topla ljubav prema Hristu i svima nama. Na svom misionarskom putu, svojim nepogrešivim duhovnim čulom, prepoznao je potrebu širenja pravoslavne riječi putem internet mreže i tad je započeo veliki poduhvat izgradnje jednog novog virtualnog hrama, u kom su mnogi od nas pronašli Njegovu očinsku zaštitu. Kao najveći vid blagodarnosti, za nepotrošivo duhovno bogatstvo, otac Gavrilo je pred Bogom pozvan da svojom rukom sprovede Božiju volju i iz Jevanđelja izvuče koverat sa imenom srpskog patrijarha Irineja. Kakve li časti i dokaza apsolutne poslušnosti nebeskom Ocu! Ovdje neću da pominjem Skype, preljepe dvije knjige duhovnih razgovora, radio Blagovesti, Facebook... jer o tome je toliko toga već rečeno, samo ću reći da sve to zajedno budi vjeru, pomaže da se rješvamo zabluda i otvara horizonte ka blagoslovenome Carstvu Oca i Sina i Svetoga Duha.

Dragi naš, Oče želim Vam da Božijom voljom, još dugo poživite kao vjesnik Božije radosti, ljubeći i prinoseći sebe svima kao i do sad - nesebično i blago.

Mnogopoštovano Oče Gavrilo , svaki dan se trudim da uznoseći molitve zahvaljujem Gospodu i Presvetoj Bogorodici što me Božija promisao uputi za Svetog Savu 2007 godine u manastir Lepavinu , na Izvor Vode Žive. Rukovođeni vašim bezgraničnim trudom za spasenje duša naših , čitamo, slušamo ,gledamo i upijamo sve sa Izvora Vode Žive. Vaše misionarenje na način koji je mnogima do nedavno bio gotovo nezamisliv donosi neslućene plodove koje ste Vi prepoznali i postupivši po poslušanju svog Mitropilita Jovana a propovijedajući po toj paučini nebeskoj ,ušli u  XXI vijek kao  prvi internet misionara Srpske Pravoslavne Crkve .

Vašim svetim molitvama daće Bog  kao što reče Prepodobni otac Teodosije, iguman Pečerski :

“Evo ja, Gospode, i deca koju vaspitah duhovnom Tvojom hranom; i evo, Gospode, učenika mojih, dovedoh ti ove koje naučih da sve žitejsko prezru, i Tebe jedinoga Gospoda i Boga zavole. Evo, o Vladiko, stada bogoslovesnih Tvojih ovaca, čijim pastirom me Ti beše učinio, i koje napasoh na Tvome božanskom pašnjaku, i dovedoh Ti njih koje sačuvah čiste i neporočne.”

A Gospod će njemu: “Slugo dobri, verno si umnožio predani ti talant, zato primi pripremljeni ti venac, i uđi u radost Gospoda svog “.

A učenicima će njegovim reći: “Hodite, dobro stado, bogoslovesne ovčice vrloga pastira, koji radi Mene gladovaste i trudiste se, primite Carstvo koje vam je pripremljeno od postanja sveta“.

Na mnogaja ljeta dragi naš Oče Gavrilo stadaradim

Vaša duhovna čeda u Hristu, Anja , Matea , Lana i Stamenko

Pomaže Bog. Oče Gavrilo, blagoslovite.

Srećan Vam praznik, Sabor Svetog Arhangela Gavrila, kojeg ove godine slavite jubilarni pedeseti put  kao Hristov podvižnik.

Oprostite što se usuđujem da bilo šta kažem vezano za ovaj Vaš pedesetogodišnji podvig. Naravno da nemam prava ni po kom osnovu da to radim, ali pozivam se na Ljubav- duboku zahvalnost i divljenje, pa Vas molim da to tako i primite.

Kada god imam priliku da razgovaram, čitam ili slušam o nekome ko živi monaškim životom, dešava se čudna koincidencija da nikako ne mogu da odgonetnem kojih je godina, tačnije uvek se iznenadim podatkom o starosti i vremenu provedenom u manastiru. Tako i sada...kada pomislim na onog dečaka u Vama od pre pedeset godina, koji je imao toliko Ljubavi za Gospoda da mu posveti sav svoj život, učini mi se kao jako dug period, a kad pomislim na sve ono što ste učinili za sve nas, za Crkvu, pitam se kako ste uspeli sve to za tako kratko vreme. Počinjem da verujem da ovi svetovni kalendari i časovnici, zapravo ne mogu da izmere vreme u manastiru. Različite su to dimenzije, različiti koordinatni sistemi. Pretpostavljam da su tamo merne jedinice blagodatne suze, skrušena metanija, usrdne molitve...pa da po njima Gospod daruje naredni stepenik, snagu... Jedino to, po meni, objašnjava kako se u očima mladog monaha može prepoznati mudrost starca, a u očima starijeg monaha bezazlenost deteta. Jedino to objašnjava kako  Vi uspevate da, pričajući nam o najozbiljnijim temama, malo uz grdnju, malo uz šalu, doprete do svakog od nas i bar na tren izazovete taj osećaj potrebe i želje da se menjamo, popravljamo, revnujemo. Veliki je Gospod u delima svojim! Njemu dugujemo neizmernu zahvalnost što nam je dao Vas da nas volite, spašavate, vodite, savetujete, urazumljujete... Ne postoje te reči kojima bih mogla da izrazim zahvalnost za sve ono što ste učinili i što još uvek činite za mene. Malo je neobično to, jer se mi zapravo nikada nismo sreli, ali takva Ljubav u Hristu- ne poznaje granice i čuda čini. Zaista, u Hristu jedino vreme je Večnost, jedini prostor je Srce, jedini način je Ljubav.

Svim srcem se pridružujem molitvenim željama svih onih duša koje osećaju istu blagodarnost što Vas imaju, s verom da će Vam Milostivi Gospod, zbog molitvi Presvete Majčice naše Bogorodice i svih Svetih, podariti sve ono što Vam je potrebno za spasenje i Život Večni.

sestra Jasmina Latinović

Andjelski čin i andjelski život, ostvaren u materijalnom telu

"I svaki koji je ostavio kuću,

ili braću, ili sestre, ili oca,

ili mater, ili ženu, ili

djecu, ili zemlju, imena moga

radi, primiže sto puta onoliko,

i naslediće život vječni. "

(Mt. 19,29)

Prvi put sam se čula sa ocem Gavrilom u prolece 2001. godine putem telefona, a već sledeće godine prilikom dolaska u Manastir Lepavinu i lično sam ga upoznala. Tada, čini mi se on je na mene ostavio neki poseban utisak. Duhovnik koji uliva poverenje, stalno okružen mnoštvom poklonika. On je bio i ostao za mene ideal pravoslavnog hrišćanina, monaha, voljenog i traženog oca-sveštenika koji u sebi nosi svetogorski duh iz Hilandara.

Za mene i moju porodicu, dolazak u Manastir Lepavinu je milost Božija sa kojom su nam otškrinuta vrata prema pravom putu, istini i životu. I pored zdravstvenih problema koji su ga mučili uvek je nalazio vremena da odgovori na telefonske pozive onih koji su tražili savet, duhovnu pouku i molitveno zastupništvo pred Ikonom Presvete Bogorodice Lepavinske. Svaki poklonik koji je došao na poklonjenje Ikoni Presvete Bogorodice Lepavinske nahranjen je duhovno i telesno sa velikim trudom i ljubavlju o.Gavrila i bratije manastira. O vremenu u kojem ga nisam poznavala, pisaće bolje neko drugi, koga je milost Bozija spojila sa njim. Gospod je nasem ocu, kroz blagoslov Visokopreosveštenstva Mitropolita Jovana, otvorio novi način komunikacije sa mladim ljudima koji najviše vremena provode komunicirajući internetom. Takvu vrstu komunikcije otac je vrlo brzo savladao i dve knjige koje nam je podario nastale su kao plod tih razgovora sa duhovnom decom, većinom omladinom iz virtuelnih sfera koje on vodi i privodi nasoj Pravoslavnoj veri.  

Ove godine navršava se 50 godina duhovnog delanja u životu o. Gavrila, jedne ličnosti koja se od mladosti darovala Hristu. Blaga svetlost izblistava iz celokupnoga življenja i delanja Oca Gavrila. Ta svetlost daje smisao iskušenjima i pobedama, podvizima i radostima koje doživljava ovaj veliki iguman, postojani duhovnik i misionar:

VISOKOPREPODOBNI ARHIMANDRIT - Gavrilo (Vučković)

iguman Manastira Lepavina

Na mnogaja, mnogaja ljeta dragi oče. Od Boga vam svako dobro želim i grlim vas srcem celim!

Sestra u Hristu Mira (Justina)

U Beogradu, 6. aprila 2011. godine

VEĆ  PEDESET  LETA  PROĐE, KAKO MANASTIRU  POĐE

ZA SMERNOG ISKUŠENIKA, JEDNO MOMČE MILOG LIKA

Dа nаjcrnje vreme može,

Iznedriti velikаnа,

S’prizivom: „Pomozi Bože.“,

Reći će vаm ovа strаnа..

Godine rаtne u mаju,

Pre šeset i sedаm letа,

Bаlkаnom ruže cvetаju,

Prinovu dobi plаnetа.

Reč je o dečаku Bori,

Što kroz detinjstvo po gori,

Čuvаše kućno im blаgo,

A po drveću crtаše,

Dok jаgаnjci krаse pаše,

Ono, što je njemu drаgo.

Od dečjih, nežnih prstićа,

Ostаde bezbroj krstićа.

Rаt proš’o, vreme obnove,

Komunizаm, puno slаvljа...

Borа ne štedi đonove,

Srce – puno Prаvoslаvljа.

Beše аpril, sve miriše,

Ptice cvrkutom sаd bude.

Prirodа se trаnsformiše,

Sto lepotа mаmi ljude.

Bаš pre godinа pedeset,

Dok Borа beše momčić mlаd,

Reši dа krene Nebu let,

U mаnаstir ode još tаd.

Od iskušenikа Bore

Postа nаš otаc Gаvrilo.

Bez svog imаnjа i novcа,

Preko Tumаnа, Rаjnovcа,

Preobrаženjа i Svete,

Pećke nаm Pаtrijаršije,

Pogled dole, srcem gore,

Poslušno čedo, milo,

U Skoplju i vojsku odslužilo.

Trinаest godinа je čio,

Nа Svetoj Gori mudrost pio.

U mаnаstiru Hilаndаru,

Isklesаo veru stаru.

Jeromonаh, već tvrd orаh,

Zа Srbijom, mаjkom pаti.

Ko će stаdo dа nаm vrаti?

Blаgoslov od Nikаnorа

Otаdžbinom njegа prаti.

Trаgove lepe niže,

Po svetinjаmа mnogim.

Nаjzаd u Lepаvinu stiže.

Zdušno obnаvljа svetinju.

Rаdosno množi stаdo.

Pomаže svаkom ubogom.

S brаtijom u poslušаnju,

Asketskom životu, strogom.

Arhimаndrit Gаvrilo je,

Dаnаs velik misionаr,

Virtuelnog, celog svetа.

Čedа mu:  ljudi i decа.

Prаštаj Bože ovаj dаr,

Jа u njemu vidim – svecа.

Sremski Kаrlovci,                                

Mirjаnа Jovičić, prof.

06.04.2011.god.

 Dragi nas oče Gavrilo, slava Gospodu na  nebesima što nam je podario takvog duhovnika  u ova teška vremena , da nas krepite , snažite i napajate duhovnom snagom , tokom ovih svih godina vašeg monaškog života. A nisu to ni male godine 50.decenija evo se navršava od kad  ste vi dragi Oče Gavrilo , krenuli Hristovim stopama i svoj život posvetili Gospodu i dali žrtvu za nas grešnike. Put koji ste izabrali te neke daleke  61.godine tad već ste znali da neće biti nimalo lak, ali ipak kroz sva ta teška iskušenja  kroz koja ste prolazili za svih ovih 50 godina monaškog podviga nisu vas nimalo pokolebali da pokleknete na tom Božijem putu... Mnogo duhovnih stvari ste baš Vi Oće na ovom našem prostoru započeli medju prvima uz Božiju pomoć i po poslušanju prvi ste pokrenuli da koristite ovu novu tehnologiju  -internet u duhovne svrhe (pomoću Skype-a i Facebook-a) ste nam omogućili  uživo da sa vama kontaktiramo i pitamo sve što smo hteli  da znamo o našoj veri,mnogima  ste  od nas otvorili oči i pomogli u rešavanju nekih naših neodumica...  Oče znamo da Vam nije nikad bilo lako jer iskušenja su velika sa svakim novim danom, ali Vi hrabro idete tim izabranim uskim putem bez roptanja sa osmehom na licu  i srcem punim ljubavi za svakog ko se nadje u vašoj blizini.

Dragi Gospode , Presveta Bogorodice i svi Sveti molimo vam se  za našeg O.Gavrila da mu podarite zdravlja i snage  na ovom njegovom daljnjem životnom putu na mnogaja ljeta...

Brat Djuro, sestre Rosa i Milanka

Visokoprepodobnom аrhimаndritu ocu Gаvrilu nаjtoplije čestitаmo 50 godinа službe Bogu i ljudimа! Vаšа duhovnа  čedа, otаc Vlаdislаv Vučаnović, Stаnа Meseldžijа, Stаmenko Mijаtović zajedno sa svim „ učenicima veronаuke“  u Crkvi Rođenjа Presvete Bogorodice  nа Pаšincu Prijedor.

Nа mnogаjа ljetа,nа mnogаjа ljetа...!

Svаko dobro od Gospodа! Amin!

sestra Stana Meseldžija

Pitam se da li je davne 1961.godine, kročivši kroz kapiju manastira Tuman, mali Bora slutio koliko će dugo Bogu službovati, u kojim će se sve svetinjama majčice Srbije,bratske nam Grčke, Makedonije, Crne Gore i Hrvatske obresti, tamo sasluživati i kandila paliti, koliko će duša svojim plačnim molitvama i probdivenim noćima od propasti sačuvati i Bogu privesti, da li je dok je sedam godina u Lepavini samovao uopšte i slutio koliko će mu duhovih čeda Gospod uskoro poslati, da li je slutio da će ga njegova poslušnost odvesti u svaki kutak ovog zemaljskog prostranstva uspomoć novih tehnologija, da li je slutio da će njegova ruka izvući kovertu sa imenom 45. Srpskog Patrijarha..mislim da nije jer su čudni putevi Gospodnji..i ja mu želim da još štošta ne nasluti na ovoj svojoj predivnoj stazi..

sestra Jovana Čonjić

Duhovna deca svome ocu Gavrilu Lepavinskom

u čast pola veka njegovog duhovnog podviga,

na dan Sabora Arhanđela Gavrila, 2011.

KNJIGA "DUHOVNI RAZGOVORI" - DOSTAVA POŠTOM

http://www.manastir-lepavina.org/cms/slike/upload/knjiga%20mikro.jpg[/img]

[Guest]

На многаја љета оче Гаврило!

[Дејан]

На многаја љета оче Гаврило!

osamucen klapklap klapklap 4chsmu1 0442_feel 0442_feel

[Mилена КШ]

NA MNOGAJA LJETA OCE!  osamucen klapklap klapklap

4chsmu1 0442_feel 0442_feel klapklap klapklap klapklap klapklap klapklap klapklap klapklap klapklap klapklap klapklap klapklap klapklap klapklap

[Александрида]

.please. što Vas imamo,na mnogaja ljeta confused bliss jeeee bliss jeeee dizzy999

[Јефимија Крунић]

НА МНОГАЈА ЛЈЕТА ОЧЕ ГАВРИЛО,  И ДА ВАС ГОСПОД И ПРЕСВЕТА БОГОРОДИЦА  УКРЕПЕ НА ВАШЕМ КРСТОНОСНОМ ПУТУ. АМИН bliss jeeee bliss jeeee dizzy999 confused

[Mamica Forumska]

Na mnogaja ljeta Oče Gavrilo!Neka Vam Gospod podari mnogo zdravlja i dug život, kako bi nam svojom ljubavlju,trudom i požrtvovanjem pomogli da se približimo Putu Istine i ostanemo na njemu!

0442_feel 0442_feel 0442_feel

[o.Gavrilo]

U MANASTIRU LEPAVINI PROSLAVLJEN PRAZNIK BLAGOVESTI

BESEDA NJEGOVOG VISOKOPREOSVEŠTENSTVA MITROPOLITA ZAGREBAČKO-LJUBLJANSKOG

I CELE ITALIJE GOSPODIN JOVANA U MANASTIRU LEPAVINA <<<  KLIKNI

Praznik Blagovesti, 7. aprila 2011, proslavljen je u manastiru Lepavini Svetom arhijerejskom liturgijom, koju je služio Njegovo Visokopreosveštenstvo Mitropolit zagrebačko-ljubljanski i cele Italije Gospodin Jovan, uz sasluženje arhimandrita Gavrila (Vučkovića), nastojatelja manastira, protojereja-stavrofora Ilije Karajovića, paroha u Velikom Pogancu, jereja Branislava Todorića, paroha u Grubišnom Polju, jerođakona Vasilija (Srbljana), sabrata lepavinskog, te đakona Uglješe Pilingera iz Varaždina i Branimira Jokića iz Zagreba.

 

Beseda Visokopreosvećenog Mitropolita Jovana bila je posvećena prazniku Blagovesti. „Evo Blagovesti, velikog praznika Presvete Bogorodice, koji ima veoma značajnu ulogu u našem hrišćanskom životu, u istoriji ljudskog roda i našeg iskupljenja. Pročitali smo ove tekstove iz Svetog pisma, koji su još u Starom zavetu nagoveštavali Presvetu Bogorodicu, Djevu Mariju, Koja je poslužila velikoj i neiskazanoj tajni Bogovaploćenja Sina Božjeg, našeg Spasitelja, jer je dala Svoj pristanak da posluži toj velikoj tajni. „Mojsije, Mojsije, izuj obuću sa nogu svojih jer mesto na kome stojiš je sveta zemlja“. Još u Starom zavetu, kad je Bog pozivao Mojsija da bude vođa jevrejskog naroda i da ga izbavi iz egipatskog ropstva, bio je jedan simbolički znak Presvete Bogorodice. Kao što je Bog preko Mojsija izbavio izrailjski narod iz egipatskog ropstva, tako Bog šalje Sina Svoga Jedinorodnog, Koji se rodio od Duha Svetoga i Presvete Djeve Marije i došao da nas iskupi i izvede iz zemlje robovanja i uvede u mesto blaženih, u Obećanu zemlju…

Ove se nedelje posebno Crkva u svojim bogoslužbenim pesmama obraća Presvetoj Bogorodici. U akatistu čitamo sve one pohvale i alegorije koje se odnose na Presvetu Bogorodicu:  lestvica koja nas prevodi sa zemlje na nebo, most koji nas prevodi iz ovoga sveta u onaj nebeski, kovčeg Zaveta, zlatni sud u kome je bila mana, žezal Aronov, zlatna kadionica…  Posebnu hvalu kroz svoje duhovne pesme Crkva prinosi Presvetoj Bogorodici, jer Njene molitve pred prestolom Božjim imaju veliku moć i svima onima koji joj se iskrenom molitvom i čistim srcem obraćaju Ona pomaže“, rekao je između ostalog Mitropolit Jovan.

    Posle posluženja u manastirskoj porti, okupljenim vernicima je molitve za zdravlje pred čudotvornom ikonom Presvete Bogorodice Lepavinske pročitao o. Gavrilo, i potom sve okupljene pozvao na prazničnu trpezu ljubavi u manastirsku trpezariju.

    U poslepodnevnim satima manastir Lepavinu je posetilo 80-ak učenika od petog do osmog razreda OŠ „Braća Radić“ u Kunovcu (Koprivnica), koje je u sklopu terenske veronauke dovela veroučiteljica Andriana Oštrkapa. Grupu osnovnoškolaca je sa istorijom i značajem manastira, kao i sa isceljujućim dejstvima čudotvorne ikone, upoznao o. Vasilije. 

   

U manastiru Lepavina na Blagovesti 2011. godine

[Александрида]

Kakva blagodat womens A dece koliko ti duša hoće... sokiran klapklap Hvala oče klapklap