Архимандрит Гаврило (Вучковић) на форуму Живе Речи Утехе

[o.Gavrilo]

RAZGOVOR AHRIMANDRITA GAVRILA VUČKOVIĆA SA PRIM.DR RADETOM KALAMANDOM

arhimandrit Gavrilo(Vučković) i primarijus dr Rade Kalamanda u banji Mlječanici

Doktore, Vi ste pročitali ovaj članak koji je izašao u beogradskom "Vremenu" pod naslovom "Pravoslavna crkva i internet"?

-  Pročitao sam članak, i to ne jednom, nego dva puta. Čitajući shvatio sam da još uvijek imamo različita razmišljanja o tome da li pravoslavna crkva odnosno sveštena lica treba da koriste savremene medije s obzirom da se to donekle vezuje sa činjenicom da je crkva odvojena od države, ali to ne znači da  treba da bude  odvojena i  od naroda time što će izuzeti iz vida tehnološke trendove koji unose civilizacijski preokret danas. U tom smislu vidim,  sagledavam neke od stavova koji su iznijeti u tekstu.

Moje mišljenje je da savremenu tehnologiju, pogotovo medijsku, kao što je internet treba koristiti u svim sferama života, jer Gospod je i to podario čovjeku da ide dalje, da ide naprijed, ali da to ne zloupotrijebi. Razlog zašto sam prihvatio ta medijska sredstva je u tome da, kad su se pojavili računari tipa pentium ili prije njega , ranije generacije, nisam to mogao prihvatiti,  jer nisam znao za njihov domet. Onog momenta kada sam shvatio, koliko ljudi koji koriste te računare, idu ispred mene i koliko imaju više saznanja  iz čitavog svijeta, iz svih sfera života i svake oblasti, onda sam shvatio da je to nešto što nam koristi, nešto što treba i može da se koristi u svakom djelovanju i u svakoj struci. Vrijeme je pokazalo kasnije da je se otišlo mnogo daleko.

Pojavili su se natpisi u časopisima onih ljudi koji komentarišu ili daju komentare da sveštena lica ne bi trebalo da koriste ta sredstva bojeći se da će virtuelni pristup duhovnosti ostati samo na tom virtuelnom nivou i da crkva kao zajednica treba da bude jedino i isključivo uživo u kontaktu ,da svaki njen pojedinac prisustvuje toj zajednici  tjelesno i duhovno. Moje mišljenje je da omladina  živi sasvim drugačije pa i drugačije dolazi do saznanja i spoznaja iz svih oblasti života i nauke , od načina kako su dolazile starije generacije, pa tako i  u religiji mora  i moći će da shvati prije ako koristi ta medijska sredstva s kojima svakako odrasta. Ako neko komunicira kroz virtuelna sredstva o duhovnosti, onda će sigurno moći  i da uživo da prisustvuje, da dođe u crkvu, da dođe na liturgije. Kad osjeti tu blagodat, onda će sigurno mnogo iskrenije i srdčanije i prihvatiti život u crkvenoj zajednici. Oni koji to već prihvataju,  kao i oni koji ne prihvataju među omladinom i starijima ovaj duhovno-tehnološki proces, kada budu vidjeli da je jedan broj to prihvatio, pa kroz međusobnu komunikaciju i zajedničko učenje, saznavanje i razmjenjivanje mišljenja,  sigurno  će se uključiti u kvalitetan diskurs o ovoj temi u još većem broju i na jedan iskreniji način.

otac Gavrilo u banji Mlječanici, 15.05.2011.

Pristalica sam ovoga načina komunikacije i kamo sreće da je mnogo više ljudi koji bi na ovaj način komunicirali sa mladima, pa i sa starijima pod uslovom naravno da se to ne pretvori u jednu tribinu koja bi bila  sama sebi svrha. Cijela ova tribina, cio ovaj pristup treba da bude u cilju stvaranje istinske duhovne zajednice kroz crkvu i povratku ljudi kroz modernu medijalnost izvornim načinima mišljenja i življenja.

Vi ste pročitali i dve moje knjige duhovnih razgovora koje su nedavno izašle.

- Čitajući prvu knjigu duhovnih razgovora sa pitanjima Vaših sagovornika tj. onih koji su Vam se za duhovnu pomoć obraćali, mogu da kažem da su neka pitanja djelovala veoma jednostavno,  čak da čovjek pomisli da se to zapravo kao pitanje i ne treba postavljati, ali se kroz cijeli opus razgovora vidi se da ljudi s nekim fundamentalnim stvarima nisu upoznati, sa stvarima koje su možda krajnje jednostavne i da nemaju vremena, mogućnosti ni načina da to spoznaju.

Tu se takođe vidi da je duhovna osiromašenost i otuđenost od Boga i crkve problem koji je nesavladan od komunističkog vremena, preko ovog zadnjeg rata i poratnog perioda  do danas. Postepeno se ipak ljudi sa svojim problemima,a to se dobro vidi u knjizi, obraćaju  Bogu i okreću crkvi. Oni traže načine kako da objasne sebi neke svoje situacije, ali i da otkriju tajnu vjere i da religiju kao nauku shvate izdižući se iznad teorijskog u religiji tj. oživotvoravajući je. U stvari, to je i želja za mističnim životom kod čovjeka u crkvi.

To shvatanje religije u smislu mističnog načina življenja je važno, jer jedino onda će moći da riješe svoje probleme kroz ispunjavanje Božijih zapovijesti i shvatanje jevanđeoske nauke. Vaši odgovori, u toj knjizi bili su posebno upečatljivi u svojoj jednostavnosti. Veličina Vaših odgovora bila je upravo u tom što niste nikada davali  direktan odgovor na postavljeno pitanje, nego  ste komentarisali kroz ilustrativne primjere iz života ljudi koji su bili Vaši prethodnici i učitelji i kroz navođenje u Vašim razgovorima sa njima davali ste čitaocima jasne odgovore.

U tome je jedna veličina Vaših savjeta i odgovora; u jednostavnosti i univerzalnosti odgovora kao i u njihovoj primjenjivosti u svakodnevnici. Kad ljudi odu u crkvu i čitaju Sveti Pismo formalno, onda često dosta toga ostaje neshvaćeno. Svako čitanje Svetog Pisma trebalo bi da se dešava iz dana u dan da bi se moglo pojmiti. To je kao i učenje bilo čega drugog. Nije dovoljno naučiti, treba i proživljavati. Mislim da primjeri Vaših odgovora u knjizi predstavljaju dobre smjernice koje razrješavaju naše današnje dileme i  grijehove koje pravimo. Vi kažete Vašim sagovornicima da ako ponavljaju iste grijehove, da onda još nisu na pravom putu da se oslobode od grešaka. To je naravno teško u životu učiniti i shvatiti pogotovo kada ljudi krenu kroz neke poroke.

- Da li ste imali  priliku da slušate i gledate emisiju jutarnjeg programa na Radio - Televiziji Republike Srpske na Veliku Subotu u 8:30 časova gdje sam imao uživo uključenje u program?

- Nažalost nisam.

Sada ću Vam pustiti video - snimak da poslušate emisiju i po mogućnosti prokomentarišete.

- U redu.

( SNIMAK-JUTARNJI PROGRAM RTRS NA VELIKU SUBOTU 2011;

uključenje oca Gavrila u jutarnji program putem skype-a)

- Sad ste imali priliku da pogledate emisiju na Veliku Subotu sa uključenjem u jutarnji program, kakav je Vaš utisak o tom načinu medijske komunikacije?

- Moj utisak je da je Velika Subota za Vaš život bila posebno značajan datum, jer ste tada zamonašeni. Ove Velike Subote ste na neki način pokazali svima nama koji tražimo spas kod Gospoda Vaskrsloga  da i na ovaj način možemo da Mu se približimo. Ono što ističete u svom televizijskom obraćanju na Veliku Subotu je da nije dovoljno samo preko skype-a, fejsbuka i interneta razgovarati o religiji i tražiti odgovore od sveštenih lica, nego da je potrebno da se ide u crkvu, da se ide na ispovijest u svoju parohiju kod svog paroha.

Mogu s ponosom konstatovati da u našoj mjesnoj parohiji crkve u Tesliću  je sve punija i sve je više mladih i to onih od 18 do 28 ili 30 godina. To je ono što me raduje. Svake nedjelje vidim i po neko novo lice. Vjerovatno, između ostalih,  da su tu bili i neki Vaši sagovornici koji su preko fejsbuka na ovaj ili onaj način kontaktirali sa Vama prethodno. Htjeo bih da naglasim da ove televizijske emisije, počev od onih prvih emisija na RTRS-u pod naslovom "Pravoslavlje",  pa do onih emisija iz drugih religijskih zajednica prezentuju značajne sažete podatke kako o ličnostima i datumima, tako o načinu i bitnom pristupu za svaku vjersku zajednicu. Mislim da je to izuzetno korisno i poučno za sve nas, a bilo bi dobro da sama Radio -Televizija Republike Srpske posveti češće dio svog medijskog prostora ne samo onim čisto konvencionalnim stručnim novinarskim pristupima pravoslavlju, nego ovim formama, da imamo mogućnosti za razgovore i komunikacije druge vrste tj.  da imamo češće priliku da Vas čujemo i ne samo Vas, nego i ostale ličnosti koje imaju šta da kažu i poruče jednom širem forumu.

- To je bio moj prvi nastup na televiziji.

Tri koverte u kojima su bila  imena, kad je arh. Gavrilo(Vučković)

svojom rukom izabrao ime 45. patrijarha koji će sesti na tron Svetog Save

- Nastup je jasan kao što su Vaše riječi uvijek jasne , kratke i uvijek je kroz određene primjere ilustrovane što mene posebno inspiriše da Vas slušam i da čitam Vaše knjige. Imam sreću i zadovoljstvo da Vas poznajem već duže vrijeme. Neću nikad zaboraviti svoje ushićenje kada ste mi javili, dok sam bio na dežurstvu,  da trebate ići za Beograd jer ste odabrani da sa svetog Jevanđelja izvučete  koverat sa imenom novog  Patrijarha srpskog. Mislim da to mnogo govori da Vas je Gospod poslao da nam puno toga učinite.

- Doktore, Vi imate iskustvo  iz starog ali i  sadašnjeg društvenog sistema, kao ljekar sa svojom jasnom etikom o ljudima koji Vam dolaze i obraćaju Vam se za pomoć. Napravimo paralelu, pa posmatrajmo kako jedno svešteno lice ima takođe svoje "pacijente i publiku". Kako bi djelovalo na gledaoce, kako vjerujuće tako i one koji nisu takvog opredjeljenja, da se u ovom vidu jedan duhovnik pojavi na televiziji?

- Svi ljudi dobre volje sigurno bi Vas prihvatili. Kritičara bi uvijek bilo, ali kritizera teško da bi bilo, jer do sada niste nijednim svojim gestom, ni govorom  nikoga iritirali niti povrijeđivali. Prema tome, Vi se isključivo bavite duhovnošću, duhovnošću kroz svoju religiju, kroz pravoslavlje poštujući sve oko sebe. Mislim da biste nam imali mnogo šta reći. Od srca bih želio i zaista bih pozdravio Vaše  nastupe ove vrste na televiziji, a vjerujem i da bi Vas mnogi gledaoci rado gledali na televizijskim ekranima.

U tim emisijama, svakoj pojedinačnoj, primjera radi  dovoljno bi bilo da bude postavljeno  jedno dobro osmišljeno pitanje, a Vaš odgovor  bio bi svima nama i poučan i bio bi nam jedna vrsta putokaza za taj dan, za naša djela i naš život. Pretpostavljam da bi Vi davali dnevno korisne savjete na postavljena pitanja gledalaca.

- Hvala Vam.

- Hvala Vama. Bila mi je čast i zadovoljstvo.

Banja Mlječanica

Razgovor vođen u banji Mlječanica, 10. maja 2011 godine

SVOJE KOMENTARE MOŽETE SLATI NA E-MAIL OCA GAVRILA

Pomaže Bog, oče, blagoslovite!

Sjajna je ideja da  u banji, dok se nalazite na rehabilitaciji, sačinite  razgovor sa Primarijusom Dr.  Radetom Kalamandom, jer, Doktor Kalamanda, osim što vodi brigu o Vašem, a i zdravlju ostalih pacijenata, ovde prezentira jednu duboku duhovnu dimenziju, koja je, rekla bih, neophodna za profil svakog čoveka, lekara - tim pre.

Veoma je interesantan i redak susret i razgovor između duhovnog lekara, koji leči duše potrebitima  i lekara, odnosno, Prim. Doktora medicinskih nauka, koji leči telesne bolesti.  Uvek me obraduje kada  susretnem pobožnog lekara, jer u takvom čoveku obitava blagodat Božija, a to znači da ne robuje idolima, diplomama i titulama, već je za sve to blagodaran jedinom Gospodu.

Doktor Kalamanda, na primer, o potrebi komunikacije duhovnika sa verujućim narodom  preko Internet mreže  kaže: “Ako neko komunicira kroz virtuelna sredstva o duhovnosti, onda će sigurno moći  i da uživo prisustvuje, da dođe u crkvu, da dođe na liturgije. Kad osjeti tu blagodat, onda će sigurno mnogo iskrenije i srdačnije  prihvatiti život u crkvenoj zajednici”.  Veoma je interesantno poimanje Dr. Kalamande o potrebi sticanja blagodati i življenja u crkvenoj zajednici za svakog čoveka, a za mlade, zbog života punog izazova, naročito.  A Gospod u Jevanđelju reče: “JA SAM PUT, ISTINA I ŽIVOT”.

Interesantno je i dirljivo sa koliko se ljubavi Doktor Kalamanda obraća Vama, oče, a i Vi njemu. Vidi se da se dobro poznajete i veoma uvažavate. Zato i kaže da bi trebalo da u jednom redovnom terminu, oče, učestvujete u televizijskim emisijama, gde bi slušaoci duhovnih emisija mogli da  dobiju odgovore i pouke na mnoge nedoumice. To bi zaista bio 0102_laugh za one, koji tragaju za duhovnim izvorom, “izvorom vode žive”.

Oče, Vama, Dr. Kalamandi i celom osoblju Banje Mlječanice, želim dobro zdravlje sa najvećim hrišćanskim pozdravom “1000000001010! VASKRSE!”

Tankosava Damjanović 

*  *  *

Pomaže Bog oče Gavrilo!

"Ako neko komunicira kroz virtuelna sredstva o duhovnosti, onda će sigurno moći  i da uživo prisustvuje, da dođe u crkvu, da dođe na liturgije. Kad osjeti tu blagodat, onda će sigurno mnogo iskrenije i srdačnije  prihvatiti život u crkvenoj zajednici. "

Sestra Tankosava je izdvojila na najbolji način ovu rečenicu kao ključnu iz razgovora arhimandrita Gavrila sa prim. dr Radom Kalamandom. Pošto je govor prije svega o mladim i budućim generacijama s ciljem njihovog duhovnog uzdizanja i dometima modernih sredstava komunikacije, ovdje doktor Kalamanda podvlači optimistično da se ovim vidom komunikacije ne ostaje samo na virtuelnosti, već da će mladi sigurno moći da uživo učestvuju u crkvenoj zajednici.

Kao primjer navodi parohiju u Tesliću gdje se pojavljuju nova lica i mnogo mladih od 18-30 godina, i gospodin Kalamanda se prisjeća da su mnogi od njih prvo imali komunikacije preko interneta sa ocem Gavrilom.

Ovaj razgovor dvojice stručnjaka je suštinski, jer se tiče cjelokupne brige o mladim naraštajima, kako fizičko-medicinske, tako i duhovno-medicinske. To je smisao našeg postojanja da se životna nit nikada ne prekine i da se obezbijedi na moderan način duhovna škola putem novih medija za sve koji to žele što je presudno u životu Crkve.

Otac Gavrilo sa svojim nepreglednim monaškim i duhovničkim iskustvom, slaže se dalje doktor Kalamanda govori kroz primjere indirektno svojim sagovornicima u knjigama "Duhovnih razgovora"  pominjući duhovne oce s kojima je imao i ima duhovne veze i na taj način otac Gavrilo poučava prenoseći na jednostavan način univerzalne poruke. Znači sve je bazirano na, može se slobodno reći,  ličnom opitu tj. otac Gavrilo govori iz samog srca života i ujedno kao monah iz perpsektive umiranja za ovaj svijet.

U razgovoru potom dvojica sagovornika ulaze u ideju o zanimljivom uključenju oca Gavrila na Veliku Subotu u jutarnji program RTRS-a ove godine preko skype-a, a povod je bio poluvjekovni datum duhovnih podviga oca Gavrila.  Kad to ističe gospodin Kalamanda, a otac Gavrilo precizira, onda se misli na pola vijeka kao umiranja za ovaj svijet. Znači otac Gavrilo govori iz  perspektive oba vida mogućeg ljudskog bitisanja na zemlji, kao duhovno lice s jedne strane, a sa druge kao čovjek koji se sklopom okolnosti našao na rehabilitaciji u Banji zbog fizičke slabosti. To je, kako i sestra Tankosava na početku kaže zadivljujuća ideja iz koje se rodio i ovaj razgovor. On se vodi zbog oporavka svake vrste kroz lično iskustvo.

I sad, sjetimo se, Velike Subote i Vaskrsa, sjetimo se da je smrt pobjeđena smrću. Ako smo se sjetili toga, onda poruka oca Gavrila kroz javljanje prvo na televiziji dobija jedan dalekosežan smisao.

Pripadnici mnogih drugih vjera nisu neupućeni u duhovnu djelatnost oca Gavrila, a gospodin Kalamanda tvrdi da pojava očeva u jednoj mogućoj stalnoj emisiji RTRS-a gdje bi se ključna pitanja razjašnjavala, je čak u vanvremenskom dosluhu, harmoniji i razumijevanju sa svima.  To podrazumijeva i pripadnike drugih duhovnih učenja, čak i ljude koji ne pripadaju nijednoj konfesiji, jer kako je u razgovoru rečeno otac Gavrilo kao duhovnik nikada se nije oglušio o osjećanja bilo koga čovjeka, ma kako se on duhovno deklarisao. Otac Gavrilo je jedan od onih današnjih velikih duhovnika koji se kao po nekom običaju prvi pojavljuje kada govorimo o novim vidovima komunikacije, ali doktor Kalamanda predlaže da se i drugi duhovni autoriteti uključe. To bi bilo istinsko obogaćenje za televizijski program i gledaoce Radio-Televizije Republike Srpske.

Radomir Vučić

13. maja 2011 godine

*  *  *

Pomaže Bog, oče Gavrilo! Blagoslovite!

Sećam se kako sam u februaru ove godine razgovarala sa bratom u Hristu i postavila pitanje (koliko sebi, toliko i njemu, a izgleda i nekom nama nevidljivom sagovorniku):

“Zašto na našim tv stanicama ne postoje emisije koje bi se na direktan način, a svojstveno učenju nase crkve - bavile duhovnim pitanjima, a da ih vodi i osmišljava svešteno/monaško lice? Jer, “ruku na srce”, brate, ja ne želim više da gledam tv emisije u kojima crkvena lica učestvuju na nekakvim okruglim stolovima i gde se raspravlja o čisto ovosvetskim pitanjima. Sveštenici, monasi/monahinje bi trebali da nam se sa “malih ekrana” obraćaju učeći nas duhovnosti i Reči Njegovoj, a ne da se bave dnevnopolitičkim temama - koje su sasvim izvan crkve…”

Izgleda, oče, da ste tog dana Vi bili taj naš “nevidljivi sagovornik” . Kao da ste nas čuli… i na Veliku Subotu 2011. godine po prvi put se pojavljujete na televiziji, uključujući se direktno, putem SKYPE-a, u Jutarnji program RTRS kako biste čestitali gledaocima Uskrs i poklonili im nekoliko duhovnih saveta (a pre 50 godina, na isti dan, zakleli ste se Gospodu na vernost i službu i primili “anđeoski obraz”. Slava Bogu! - sve do danas, na mnoge načine umnožavate talante koje Vam je On dao…)

Dakle, kada se osvrnem na razmišljanja Vašeg sagovornika, dr Kalamende, vidim da se po mnogo čemu slažemo. Mislim da ako bi ljudi (bilo da su vernici ili ne) imali mogućnost da vide i čuju “duhovnog lekara” (možda i svakodnevno) na televiziji - onda bismo, verujem, imali manje duhovno raslabljenih i obolelih na ulicama. Hteli mi to ili ne, televizija je jako moćan medij i ljudi dnevno provode po nekoliko časova ispred tv ekrana (uglavnom “kradu Bogu dane”…). Pa, zašto da onda ne provedu neko vreme ispred tv ekrana slušajući dušekorisne pouke i dobijajući odgovore i savete za svoje nedoumice (a svi ih danas imaju)? Štaviše, verujem da bi mnogi (posebno mladi) koji još uvek ne veruju u Boga bili podstaknuti i privučeni takvim načinom medijske komunikacije da odu na službu u svoju parohijsku crkvu i najzad pronađu put do svog Oca Nebeskog…

Kao što sam već napisala jednom prilikom, za Vaša duhovna čeda nema bojazni da će se radi korišćenja sredstava moderne tehnologije odroditi od liturgijskog zivota. Iz jednostavnog razloga - Vi ih tome i ne učite… I kako je lepo primetio dr Kalamanda, a i ja verujem u to - gledaoci svih konfesija na našim prostorima, svi ljudi dobre volje bi rado poslušali savet “duhovnog lekara”.

Eto, preostaje mi samo da Vam poželim dobro zdravlje (nadam se da se dr Kalamanda podjednako dobro brine o Vama koliko je i zdravorazuman? 0102_laugh , brz povratak u Lepavinu i jos bržu realizaciju - nadam se - novog projekta: televizijske emisije “Vera, Nada, Ljubav”. (jel’ dobar naziv?)  smej.gif

Vera Gerovac

14. 05. 2011.

*  *  *

Pomaže Bog oče Gavrilo! Blagoslovite...

Da Vašoj duhovnoj misiji stvarno nema kraja, potvrdjuje i intervju koji se u Banji Mlječanici napravili sa prim.dr Radetom Kalamandom. Nas, Vašu duhovnu decu, obraovao je još jedan tekst o potrebi za duhovnošću i životnim istinama.

Mene kao profesionalnog novinara, oduševila je Vaša savremena žurnalistička umešnost i veoma vešta novinarska obrada teme pravoslavne misije u elektronskoj i virtuelnoj oblasti.

Intervju sa prim.dr Kalamandom, predstavlja čitavu malu enciklopediju i rekapitulaciju Vašeg dosadašnjeg internet misionarenja. I ne samo to, čitaoca podseća na svrhu življenja po pravoslavlju i veoma je prijemčiv svim generacijama.

Ovakvi članci, dostojni su vrhunskih časopisa za kulturu, filozofiju i umetnost. Mi novinari često kažemo da je dobar sagovornik, već pola obavljenog posla. U ovom slučaju impresionira profesionalna etika lekara, čija mudrost ne zaostaje za mudrošću velikih crkvenih dostojanstvenika.

Podseća nas i na to, da je spoj medicine i vere,  itekako primenljiva terapija. Vaš sagovornik nas i uverava da lekarski visoki profesionalizam, nije zaboravljena „institucija“.

Ovim novinarskim tekstom, dragi oče Gavrilo, postigli ste dva velika efekta-dokazali ste nam da je vera u Gospoda imperativ našeg opstanka i da su spoj medicinske nauke i religije, najmoćniji lek za našu dušu i telo.

S verom i poštovanjem,

Suzana Mirčić, novinar Revije d-Podgorica

14.maj , Budva

*  *  *

POSLE RAZGOVORA ARH. GAVRILA SA DR KALAMANDOM

Osnovna svrha novinarskog posla je, pored informisanje ljudi, i edukacija u raznim oblastima; upoznavanje sa nepoznatim ljudima, događajima, dostignućima, zemljama, učenjima; povezivanje sa širom i daljom okolinom...To je jedna strana novinarskog zanata. Ona druga, još važnija čini mi se, ogleda se u rezultatima onoga što je objavljeno i razmeni ideja i zaključaka sa čitaocima, slušaocima, gledaocima.

Izgleda da je arhimandrit Gavrilo sve ovo imao u vidu upuštajući se u razgovore o Bogu putem internet komunikacije. Upravo kao što je kazano: „ I reče im: Idite po svemu svetu i propovedajte jevanđelje svakom stvorenju.“ (Mk.16,15) A onda ide još dalje, o svom radu razgovora sa ljudima i to je najvidljivije u razgovoru sa prim. dr Radetom Kalamandom koji je arh. Gavrilo priredio boraveći u banji Mlječanici. I opet rukovođen jevanđelskim rečima: „Koristeći vreme, jer su dani zli.“(Efes. 5, 16) o. Gavrilo pored terapije, vežbanja, pregleda stiže da intervjuiše dr Kalamandu.

Zahvaljujući ovom razgovori sada smo svi upoznali doktora, pročitali kako on promišlja o duhovnim razgovorima preko interneta, o veri, Bogu, savremenim problemima. Doktor, pored ostalog, kaže:  „Tu se takođe vidi da je duhovna osiromašenost i otuđenost od Boga i crkve problem koji je nesavladan od komunističkog vremena, preko ovog zadnjeg rata i poratnog perioda  do danas. Postepeno se ipak ljudi sa svojim problemima,a to se dobro vidi u knjizi, obraćaju  Bogu i okreću crkvi. Oni traže načine kako da objasne sebi neke svoje situacije, ali i da otkriju tajnu vjere i da religiju kao nauku shvate izdižući se iznad teorijskog u religiji tj. oživotvoravajući je. U stvari, to je i želja za mističnim životom kod čovjeka u crkvi.”

Dobro kaže doktor, njegova opažanja su i moja, slažemo se da je sa Bogom sve lakše i svrsishodnije. A kada znamo da ima još ljudi koji slično razmišljaju, bogotražitelja koje o. Gavrilo usmerava, podučava, rukovodi ka Bogu onda je lakše snaći se u životu.

Kako je to divno čuti jednog doktora da govori o Bogu. Kako je divno i to da znamo da je tu o. Gavrilo za sve naše nedoumice, pitanja, ćorsokake, kako je lepo znati da teret ne nosimo sami. Arh. Gavrilo nas tako iznova i iznova podučava, opominje i upućuje da čuvamo Gospoda u srcu, da se rukovodima njegovim zapovestima i ljubavlju.

Ljiljana Sinđelić Nikolić

*  *  *

Oče, blagoslovite!

Evo,napisao sam komentar za Vaš razgovor sa Prim.dr.Radetom Kalamandom. Uz to još, molim Vas, puno ih pozdravite u banji. Od srca sam im zahvalan što su me, kao onog bolesnika u Banji Vitezdi,ozdravili i preporodili medicinom, ali ponajviše ljubavlju i pažnjom prema meni.

Svako dobro od Gospoda!

Stefan

-------

, oče blagoslovite!

Kroz ovaj intervju i susret tjelesnog ljekara i duhovnog ljekara možemo mnogo toga da naučimo. Odgovori Prim.dr.Radeta Kalamande predstavljaju jedan skup pravih hrišćanskih stavova o današnjim izazovima i pitanjima modernog svijeta.

Crkva Hristova cijeli svijet sabire u zagrljaj Vječnoga Boga i u zagrljaju sa Njim sve biva vječno i besmrtno, gdje sve ispunjava svoj bogodani smisao postojanja. Sve biva besmrtno, u zagrljaju sa Onim Koji je vječni Bog i Koji opet sve nas priziva u zajednicu sa Sobom kako bi i mi bili pobjeditelji nad provalijom grijeha i smrti, zajedno sa Njim u Carstvu Svete Trojice, koga je ikona, Božanska Liturgija, kako to reče jedan od Svetih Otaca. Crkva upravo vrši to Božansko i veličanstveno, ali i veoma odgovorno i savjesno djelo. Pitanje vršenja tog bogodanog djela-uvođenja svega u zajednicu sa Hristom,u Liturgiju, u Crkvu, danas nije pitanje "da li prihvatiti ovaj ili onaj način za to?", nego samo "kako preko tog određenog sredstva ispuniti to djelo?".

Svojstvo Crkve jeste da sve krštava i privodi Carstvu Nebeskom, čime ljudi postaju "mali hristosi", ličnosti koje sve liče na Hrista, ali svaka je neponovljiva,autentična, jedinstvena.

Prisustvo O.Gavrila na savremenim medijima je svima ogroman podstrek kako se veoma veliki rezultati mogu postići preko savremenih sredstava informisanja, kako se mnoge izgubljene ovce mogu vratiti Crkvi i ući u Crkvu i kako mnogi mogu da shvate svoj život i smisao preko pastirskog rada duhovnika. Stavovi Prim.dr. Radeta Kalamande treba u osnovi da budu stavovi svakog hrišćanina i da svi pastiri Crkve Hristove idu ne samo "izgubljenim ovcama doma Izrailjeva", nego mnogima i mnogima koji su kao "košuta koja traži izvor bistre vode žedni Boga Živoga," kako kaže Psalmopjevac.

"Propovijedajte sa krovova", kaže Gospod i time sve nas, svu punoću Crkve Božije, i sveštenstvo i narod , priziva da svima,svemu i na svaki način i svim sredstvima svjedočimo da je On,Gospod naš, "Put,Istina i Život" i da su svi prizvani da budu sa Njim i u Njemu jer smo "sa Njegovog lika skinuti", jer smo stvoreni po Liku Njegovom.

Oduvijek je Crkva na svim poljima bila prisutna i sve je privodila vječnom smislu života-toplini ognjišta ljubavi Svete Trojice.

Stefan Ibrišimović,

učenik drugog razreda Bogoslovije "Sveti Petar Dabrobosanski"

Foča, Na Nedelju Raslabljenog, 2/15.maja 2011.g.

*  *  *

Pomaže Bog, Oče!

Dvije stvari me fasciniraju u ovom tekstu.

Prva je lakoća s kojom Vi preuzimate ulogu novinara i  sa suptilnim osjećajem za mjeru, opušteno obavljate  intervju sa prim. dr Radetom Kalamandom, što zaslužuje svaku pohvalu i poštovanje. Ali, davno sam prestala da se iščuđujem Vašim potezima, koji u svom misionarenju neprestano unosite nešto novo.

Drugo, što je dalo pečat ovom interviju je sam dr Kalamanda, uvaženi medicinski stručnjak, koji je na najvećem akademskom, stručnom i prevashodno ljudskom nivou,odgovarao na postavljena pitanja . Ovaj razgovor dvojice ljekara (jednog duhovnog, a drugog tjelesnog), ima ništa manje ljekovita svojstva od medikamenata koje doktori  propisuju. Jer, davno je kazano, ne živi se samo od hljeba nego od svake Božije izgovorene riječi.

Paralela koju o. Gavrilo postavlja između duhovnog i tjelesnog ljekara, gdje, kako kaže - „jedno svešteno lice ima takođe svoje "pacijente i publiku", navelo me je na razmišljanje u odnosu Nauka – Vjera.  Nauka  bez vjere je neuvjerljiva.  Prim. dr Kalamanda je naučnik sa vjerom, sa toplom duhovnošću. Njegov duhovni pogled na svijet, upućuje na razmišljanje da ljudi od nauke mogu jasno da prepoznaju i potvrde da je spoznaja o Božijoj  ljubavi i milosti iskustvo koje nas ojačava , a ne ograničava, kako neki doživljavaju.

Primarijus Kalamanda je prepoznao neospornu veličinu duhovnog rada o. Gavrila i napominje:“... Prema tome, Vi se isključivo bavite duhovnošću, duhovnošću kroz svoju religiju, kroz pravoslavlje poštujući sve oko sebe. Mislim da biste nam imali mnogo šta reći. Od srca bih želio i zaista bih pozdravio Vaše  nastupe ove vrste na televiziji, a vjerujem i da bi Vas mnogi gledaoci rado gledali na televizijskim ekranima.“

Zaista, mnogi od nas bi rado bili u prvim redovima onih koji jure za ovakvim načinom sticanja duhovnog znanja. Svijetu bih uputila molbu da zajedno, s ljubavlju i razumjevanjem potražimo i pronađemo tu vrstu mudrosti i omogućimo što više duhovnih sticanja na svim raspoloživim medijima.. Bog ne ugrožava nauku,On je ojačava, na kraju,On ju je i omogućio!

Lana Vasović

*  *  *

smej.gif, dragi oče Gavrilo! Blagoslovite!

Ideja o intervjuu sa gosp. Primarijusom Dr. Radetom Kalamandom, je sjajan primer neumornog požrtvovanja i truda na njivi Gospodnjoj - „svuda i na svakom mestu“. Vaš misionarski rad traje dvadesetčetri sata dnevno, trista šezdesetpet dana godišnje. Divna pouka i primer za sve nas, Vašu duhovnu decu, pre svega – da Gospodu treba služiti neumorno i tako slediti Put, Istinu i Život. Za spasenje i večni život.

Gospodin Dr. Kalamanda iznosi svoje mišljenje o medijskim komunikacijama, o korišćenju interneta i u duhovne svrhe. Zaista je tako interesnatno da mnogo mladih ljudi, koristeći internet, mogu puno toga da nauče i primene u svojim mladim životima. Dalje, Dr. Kalamanda primećuje u teslićkoj Parohiji, tj. crkvi  svake nedelje, po nekog novog mladog čoveka i smatra da su ti ljudi upravo potaknuti Vašim divnim duhovnim savetima osetili „probuđenje“. Slava Bogu!

Vaša neizmerna ljubav i dobrota koju nosite u Vašem plemenitom srcu širi se i oseća svuda oko Vas.  A da je tako – Gospod nam uvek pokazuje – da uvek ima načina da Božanska reč dopre do ljudskih duša i srca kroz primer Vašeg neumornog zalaganja i rada.

Mislim da je gosp. Dr. Kalamanda zbog toga i predložio da možete uzeti učešće u svakodnevnim TV emisijama i širiti reč Božiju i davati duhovne savete onima kojima je to,  zaista, veoma neophodno. A da to bude osmišljeno – kao odgovori u određenom terminu... Ideja je, zaista fantastična. Tako bi puno njih, koji nisu uvek u situaciji, da dođu u manastir Lepavinu i sa Vama lično i direktno porazgovaraju, dobili priliku da Vam postave javno pitanje i – preko medija dobiju odgovor, koji bi koristio ne samo njima lično, već – kao što nam zasigurno govori iskustvo sa Vašim dvema knjigama Duhovnih razgovora, nego i mnogim drugim slušaocima, tj. gledaocima...

Oče, Vama i celom osoblju Banje Mlječanice želim dobro zdravlje. Vama, dragi oče Gavrilo, dobar oporavak i što brži povratak u našu svetinju, manastir Lepavinu sa najvećim hrišćanskim pozdravom:„confused! 0110_hahaha VASKRSE!“

S ljubavlju u Gospodu Hristu 

Vesna Jovanović,

Beč, 15.5.2011. 

˙·٠•●♥ ♥ ♥ † ♥ ♥ ♥●•٠·˙

*  *  *

Pomaže Bog Oče! Blagoslovite.

Pročitah Vaš intervju sa Dr. Radetom Kalamandom i mogu Vam reći da je ostavio dubok utisak na mene. Svjedoci smo da su mnogi Sv. Oci, veliki duhovnici kroz istoriju crkve imali želju da budu ne samo ljekari duše, već ljekari i duše i tijela.

Danas je prava rijetkost čuti da ima neki ljekar koji na jedan ovako javan način ispovjeda svoju vjeru i iznosi svoje mišljenje u vezi sa Vašim sveukupnim radom na duhovnom polju.

Razgovor koji ste vodili sa Dr. Kalamandom je vrlo topao, svima razuman i prosto budi želju čitalaca da razgovor traje duže.

Sa željom da se što prije vratite u Manastir Lepavinu, potpuno zdravi i ukrepljeni te da započetu ideju Vašeg javljanja putem malih ekrana sprovedete u djelo,

Cjelivam Vašu pastirsku desnicu i molim Vaš blagoslov.

Borislav Štulić

*  *  *

OBRAĆANJE  PREKO SKYPE-A SESTRE SLAVICE OCU GAVRILU POVODOM  NASTUPA U JUTARNJEM POROGRAMU RTRS-A NA VELIKU SUBOTU 2011.

Dragi oče Gavrilo, evo upravo sam pogledala nove slike  koja su postavljene u svrhu ilustracije tekstova i komentara o Vašem uključenju u jutarnji program RTRS-a na Veliku Subotu, a  pročitala sam s posebnom pažnjom komentar brata Stefana , učenika drugog razreda Bogoslovije "Sveti Petar Dabrobosanski", i tim povodom razmišljam da nije interneta i Vašeg misionarenja preko modernih medija brat Stefan vjerovatno ne bi bio učenik Bogoslovije.

Za brata Stefana mogu reći da je dobrim dijelom plod Vašeg misionarenja, a naravno da su plodovi Vašeg djelanja na njivi Gospodnjoj samo Gospodu znani i sigurno su mnogobrojni.

Nadam se da će uskoro biti realizovan prijedlog direktorice programa RTRS-a, Mire Lolić Močević da Vi direktno učestvujete u odgovarajućem programu Radio-Televizije Republike Srpske kako bi Vaš duhovni rad  putem trenutno najmoćnijeg tj. najrasprostranjenijeg medija bio prikazan i da time što većem broju gledalaca bude omogućeno da čuju riječ Božiju i da u vrijeme iskušenja i poroka se okrenu etički zdravijem načinu zivljenja.

Živimo u eposi u kojoj najviše duhovno padaju mlađe generacije. Duboko vjerujem da bi televizijska emisija u kojoj bi Vi učestovali  bila od velike društvene koristi, a ujedno poznavajući Vašu inventivnost i inovativnost u korišćenju modernih medija bilo bi to I svojevrsno obogaćenje za sam program televizije.

Iskreno se nadam da će sve ovo što prije realizovati, a Vama lično želim dobro zdravlje i još mnogo uspjeha u misionarenju.  Na mnogaja ljeta dragi očeGavrilo! AMIN!

Vaša sestra u Hristu Slavica.

Bgd.17.5.2011.

*  *  *

Pomaže Bog,

u većini slučajeva potreban je ceo vek da čovek uradi ono što je otac Gavrilo uradio i stvorio za samo nekoliko godina. Čitajući intervju sa dr.Kalamandom primećujem doktorovo iznenađenje tim bezbrojnim očevim kreacijama. Odgovore koje je dr. Kalamanda ponudio na očeva pitanja, usmeravaju čitaoca da razmišlja koliko teoloških fakulteta poseduje čovek koji je sve ovo umeo da stvori svojim rukama, radom i trudom u beskonačnom svetu misionarskog stvaralaštva.

Očevi misionarski izumi navedeni u intervju nijedna istorija nemože zaboraviti niti izbrisati. Sve je stvoreno kreacijama i mukotrpnim radom, za večnost. Tako da će naša deca i deca naše dece imati otkriven način kako upoznati Boga i veličanstven život koji nam je podario.

Dr.Kalamanda je imao priliku odgovarajući na očeva pitanja primetiti težnju oca Gavrila ka novim otkrivenjima i novim stvaranjima unutar misionarskih svetova.

Isto kao što mi vernici težimo otkriti svet duhovnosti i naći Boga u malim svakodnevnim životnim česticama, tako i naš duhovnik, otac Gavrilo teži otkriti svetove koje skrivaju ideje misionarenja pravoslavne duhovnosti.

Isto kao što se mi vernici želimo približiti Bogu i prijamčiti se uz Njega, tako i naš duhovnik otac Gavrilo teži približiti se nama i prijamčiti se uz nas kroz nove načine misionarenja Pravoslavne duhovnosti.

Isto kao što se mi vernici želimo spasiti u večnosti, tako se i naš duhovnik otac Gavrilo želi radovati u istoj toj večnosti zbog nas.

Duboko verujem u ono što je dr.Kalamanda otkrio: ako otac uspe doći do nas svojom upornošću i svakodnevnim trudom, tada ćemo i mi uspeti doći do Boga. Približavanje oca Gavrila nama, kroz Pravoslavno misionarstvo je približavanje nas samih našem Gospodu čije se sveto Ime nalazi u Pravoslavnom učenju. 

Ocu želim mnogo uspeha u njegovom radu, želim mu ispunjenje svih misionarskih ciljeva, ali prije svega želim mu mnogo zdravlja kroz lekovitu vodu banje Mlječanice kao i kroz brigu dragog mi osoblja banje. Zahvaljujem se ovim putem osoblju banje Mlječanice koje na čelu sa njegovim vodstvom i stručnom brigom dr.Kalamande i ostalih medicinskih stručnjaka neprestano brine o našem ocu Gavrilu.

Svako dobro,

Nenad Badovinac,

Beograd, 17.05.2011.

*  *  *

+ 0110_hahaha Vaskrse !

„Idemo koračati kroz život sa vedrinom i mračne talase u stranu!" , Arhimandrit Gavrilo Lepavinski (Vučković)

Tokom našeg života javlja nam se mnogo puteva i svakoga dana može da osvane novi put našeg življenja,jedna nova staza,koja će nam biti i staza života,koja je sastavljena od novih ploča izađenih od naših pokajničkih suza praštanja,pokajanja i jednog novog bića,koje Gospod obilato daruje Svojim darovima i svekolikom milošću Svojom.

Svaki čovjek nosi rođenjem u sebi nešto izarazito plemenito,dobro i svaki nosi ono plodonosno Božije sjeme,da posađeno bude i blagorodno,da dobrim rodi i blagorodi,blagovijesti i miomiriše.Navešću jedan primjer koji kazuje o vještački i istinski dobrom čovjeku,a glasi ovako:

Carica Savska  kada je došla da iskuša mudrost Solomonovu,donijela je između mnogo dragocjenosti i saksije sa vještačkim i prirodnim cvijećem,tražeći od Solomona da pogodi koje je pravo.Sve je bilo tako urađeno,izađeno i naprevljeno od razno-raznih materijala, da se i nije moglo razlikovati,a nije ni Premudri Solomon htio da razlikuje,nego je rekao da se donesu košnice sa pčelama.Tako su pčele omirisale vještačko cvijeće,a zadržale se na prirodnom.Tako se i relativno brzo uoči razlika između onoga u nama što je vještačko,a što je vrlo istinsko,štedro i neponovljivo,nebeski uzvišeno,da te vrijednosti osvoje i ostaju za vječnost.Tako crpimo i onaj duhovni nektar od naših duhovnika,koji nam neprekidno daju hrane i pića za dušu,koja je isto tako gladna i žedna ,kao i tijelo,kako ima svoje fiziološke i metafizičke promjene i potrebe,a oni kao Hristov cvijet stoje pred svima nama,čekajući našu volju,želju, nasušnu potrebu,da se sagnemo i pomirišemo taj miomiris za vječnost.

Apostol Pavle i Sveti Simeon Novi Bogoslov kažu:"Dok smo u Hristu,mi smo vam grijeha;čim izađemo iz ovog jedinstva sa Hristom,nalazimo se u oblasti grijeha!"

Sve više čovjek postaje svjestan da njegova duševna hrana isto tako je potrebna njemu samome,kao i ona tjelesna bez koje takođe ne možemo,tako da svaka tvar sa Bogom opšti na različite načine,ali nema tvari koja sa Bogom ne može da ima neko opštenje,jer bi pojam čuda bio nemoguć.Kada Hristos naređuje talasima da se umire,ili vjetru da utihne,to nije neka magijska stvar vlasti nad prirodom,već to da živu riječ Boga sva Njegova tvar doživljava na izvjestan način.Svi smo mi prizvani na svetost,koju u sebi nosimo,ali u skladu da tako kažem talantima koji su nam dati ,neko više,neko manje projavljuje tu Bogom danu svetost,u određenim,opet Božijim Promislom izabranim,danima i u određenim trenutcima svoga života.

Čitajući intervju između dva ljekara,duhovnog i fizičkog,da tako kažem,a oba u sebi nose Hrista i slave na najbolji mogući,plodonosni način Ime Gospodnje i kao podstrek svima nama,da u svemu možemo biti bolji i najbolji,a vođeni Silom Duha Svetoga i Riječju Gospodnjom sve barijere u životu su dostupne i samim Božijim Promislom i rješive.

Govoriti o Ocu Gavrilu i ljekaru koji ima Hrista u sebi,a ne govoriti o jednom velikom smirenju,nebeskoj pažnji za  sve i svja,velikoj mudrosti,milosrđu i tome slično, bilo bi bez svake osnove i bez svakog uporišta. Kada sam spoznala zemaljsku prolaznost,u određenom perodu svog života,misleći da sam sve postigla,da nema više ništa novo,da je život bez smisla,onako u totalnom neznanju i ne Bogopoznanju,nenađenost svih odgovora smisla života kojeg sam tražila i bila u najtežim trenutcima života,onako u beznađu,ostala udovica,u vrhu emocionalnog i egzistancijalnog kraha,a stečeno znanje nije baš neke vrijednosti donijelo,jedne prilike moj mali sin Stefan,koji je od 6 godina išao u Crkvu,ja nisam i ništa o vjeri takođe nisam znala,povede me u Crkvu i na prvo pokloničko putovanje.Taj mali dječak,danas bogoslov,samo Božijom Promisli došao je i našao Oca Gavrila,kojeg je zamonašio naš Vladika gospodin Vasilije Zvorničko-tuzlanski,koji je prve svoje monaške korake počeo u Manastiru Lepavina,a prvi dječak iz Tuzle,koji je došao u dužu posjetu toj velikoj Svetinji Lepavinskoj bio je upravo moj sin,koji je vođen blagoslovom Lepavinske Bogorodice i blagoslovom Oca Gavrila mnoge duhovne korake napravio u svom i mom grešnom životu,koji i dalje traje,obnavlja se i sve više korača stazama uskog i težeg,spasonosnog puta,ka Hristu.

Emisija koja bi ako Bog da išla i svima nama na dušekorist bila na RTRS-u,gdje bi upravo naš duhovnik Otac Gavrilo bio gost i domaćin voditelj,bila bi najveća duhovna hrana za sve žedne Hrista,najveći domen i domet u duhovnom svijetu medijski plasiran u eter i svaka radost time bi došla,a emisija koju svi željno čekamo,molimo se da bude što prije realizovana i da Bog da Svoje milosti i snage Ocu Gavrilu da otvori prvenac emisiju,a neka bi se zvala HRISTOVA SVJETLOST LEPAVINSKOG SVETIONIKA.

Iskustvo nas uči da se sve u prirodi vremenom troši i sve obnavlja,pa neka bi naše duhovne obnove bile što uspješnije i što više bile vođene molitvama,savjetima i svim praktičnim primjerima našeg zajedničnog Oca na nebesima,a kroz duhovnu misiju i pastirsko misionarenje našeg Oca Gavrila,da „budemo savršeni kao što je Otac vaš nebeski“govori Gospod (Mt.5,48).Dakle, za duhovni razvoj naše djece je potrebna svjetlosno okruženje duhonosnih učenika Hristovih.

Uzajaman uticaj živih ljudi je ogroman, naročito ako ljude povezuju osećanja ljubavi i poverenja.

"S kim si - takav si", - glasi narodna mudrost. "Ako hoćeš da budeš pobožan, - kažu Sveti Oci, - naći čoveka koji se boji Boga i služi Mu svom dušom, i živi s njim". Prepodobni Josif Volokolamski ovome dodaje: "Ako si našao takvog čoveka, budi miran: našao si ključ za Carstvo Nebesko".

Starac Amvrosije Optinski je govorio: "Kada divlji konj vidi da drugi konji idu mirno, i on sam se smiri. Isto tako i čovek". Naročito jak uticaj na okolinu imaju pravednici - nosioci svetlosti Hristove. U čemu je tajna njihovog uticaja?

Jednom je učenik Pahomija Velikog zamolio svog učitelja da mu ispriča neko svoje viđenje. Prepodobni je odgovorio:

"Ako hoćeš da imaš divno i značajno viđenje, onda ću ti pokazati jedno: kad vidiš čoveka pobožnog, skromnog srca, čistog eto, to je najdivnije viđenje: ti vidiš Nevidljivog Boga u tom vidljivom čoveku".

Ovo je očigledno ostvarenje obećanja Gospoda, Koji i sada prebiva s nama u Svetima Svojima: "I evo, Ja sam sa vama u sve dane do svršetka veka" (Mt. 28, 20). Učinimo sve što možemo da naša djeca odrastu u okruženju duhovnih ljudi. I neka vrata doma našeg budu široko otvorena za sve bogoljupce da bi se djeca mogla upoznati sa svim vidovima duhovne ljepote i da bi mogla da saznaju svu raznovrsnost podviga i krstova koji se nose Hrista radi.

Za duhovne očeve djece treba da budu izabrani oni s kojima će djeca stalno da opšte i uz čiju pomoć će da rešavaju sva najvažnija pitanja svog života. Isto tako prilikom izbora krsnih kumova za novorođeno dijete treba se rukovoditi, pre svega, kriterijumom njihovog blagotvornog duhovnog uticaja.

Nećemo sumnjati u to da možemo da nađemo za dijete duhovne rukovodioce.Starac Pajsije kaže da sa djetetom treba postupati kao sa malim konjićem:nekada ga zauzdati, a nekada malo osloboditi. Ali, ne treba mnogo pritezati, da ne puknu uze i konj pobjegne, a ni mnogo popuštati da se previše ne oslobodi i opet ne ode. To je neki recept vaspitanja djece i uopšte svakoga.

Dobro monaško trpljenje,zdravlja,ugodan oporavak Ocu Gavrilu u banji,mom sinu brz oporavak od povrede,a divnom kolektivu Banje Mlječanica,svom osoblju,od ljekara do svih drugih zaposlenih svekolikog nebozemnog dobra na putu Hrista i svake milosti Boga Živoga, Amin,Bože daj!

U Hristovoj ljubavi i s’poštovanjem,

iz Tuzle,Aleksandra Ibrišimović

Utorak, 04/17. мај 2011.dobrote Gospodnje

Sveta Mučenica Pelagija Tarsijska

*  *  *

Hristos Voskrese! 0102_laugh Voskrese! Pomaže Bog oče Gavrilo. Blagoslovite!

Pridružujem se svima koji su do sad dali svoj komentar u vezi sa razgovorom između Vas i doktora Kalamande. Čitajući komentare zaključila sam da svi mi imamo jednako mišljenje o ovom razgovoru a i o Vašem radu. Lično, ni malo nisam iznenađena pošto sam Vas upoznala kroz  vrijeme od kada sam na sajtu manastira Lepavine i znam da Vi, što kaže narod nikada ne "dangubite". Tako i Vaš boravak u banji Mlječanici (Vitezdi) koristite za širenje Jevanjđeljske riječi na veoma karakteristčan način koji još nije u potpunosti prihvaćen kod nas. Koristite moderna sredstva informisanja, internet, televiziju, radio, izdajete časopise i knjige...

Koliko znam počeli ste tako što ste pješice raznosili duhovne listiće po kućama parohijana ( što kaže narod u Bosni: "kad´ neće Muhamed brdu, hoće brdo Muhamedu"). To je bio početak Vašeg misionarenja po dolasku u manastir Lepavina. Nešto kasnije  krenuli ste sa časopisom, duhovnom tribinom, radio Blagovesti,  Skype-om , Facebook, televizija,novine...Kada sve to znamo onda nije čudno što ste Banju Mlječanicu pretvorili u Banju Vitezdu, pa se više ne zna ko je tu na terapijama Vi ili osoblje banje.

Eto i doktori počinju da shvataju da svjetska nauka bez Božanstvene ništa nije. U žitijam Svetih imamo mnogo svetitelja koji su počeli izučavati svjetske nauke i kada su došli u  dodir sa Božijom riječi, prepoznali istinu i svjetovno je prešlo u duhovni, nadmenost u skrušenost, gordost u trpeljivost, mržnja u ljubav. Tako, eto, i doktora Kalamandu dotače Jevanjđeljska riječ i nije ga ostavila ravnodušnim. Kada pametan, obrazovan čovjek, u ovom slučaju ljekar,  prihvat i primjeni riječ Božiju onda se sjedini ljudsko i Božansko. Raduje me da ste u toku svog opravka okruženi ljudima kao što je doktor Kalamanda i ostali dio tima iz Banje Mlječanice. Duboko cijenim Vaš rad i velike napore koje ulažete da pomognete ljudima da spoznaju istinu i izađu na prvi put. Svima koji sumnjičavo gledaju na monaha koji sjedi ispred računara i probija se kroz gustu mrežu zamki kojima se služe oni koji hoće ljude da odvedu sa pravoga puta predlažem da osim što krtikuju malo i pročitaju šta je to o čemu Vi pišete, možda promjene mišljenje.

Uz pomoć Vašeg rada, jedna sam od mnogih koji su, čitajući tekstove koje ste VI postavlljali na sajt i razgovore koje ste vodili sa nama preko Skype-a, počela redovno da posjećujem Crkvu  i prisustvujem Svetoj Litigiji. Znam da nisam jedina i da mnogi imaju slično iskustvo.Molim se Gospodu da me izvede na pravi put, nije važno da li je to pomoću interneta, knjige ili neznam čega drugoga.Jedan od tekstova koje ste objavili na sajtu, a napisala ga je sestra Dragana (nisam baš sigurna što se tiče imena) iz Banja Luke, pomogao mi je da se riješim napasti cigareta. Slava Bogu i hvala!

Koliko još primjera treba da naveden da bi povjerovali oni što sumnjaju  i što misle da monasi treba da hodaju pješke i na magarcima dok drugi voze moćne limuzine i koriste internet za ubijanje dosade i zadovoljavanje sitnih strasti umjesto da budu sretni što u svakom trenu mogu da se poučavaju vjeri.Zar nije predivno to što postoji mogućnost da velikom brzinom dobijamo hranu za dušu umjesto otrova koje nam svkodnevno servraju upakovanu u predivne omote i odvlače milione mladih u pustinje gdje duša ljudska ne može da se razavija i poleti.

Vi nesebično dajete sebe i otvarate oči ljudima, onima koji imaju oči da vide i uši da čuju.Hvala Gospodu koji nam daje takve pastire i Vama koji ne skrivate svoje talente već ih umnožavate.

Praštajte ako sam praznoslovila ili koga uvrijedila.Prenesite moje tople pozdrave osoblju Banje Mlječanice.

Svako dobro od Gospoda i Presvete Bogorodice Vam želim i da nam se tjelesno okrepljeni što prije vratite u manastir Lepavina.

Sestra u Hristu Vladislava Vasić Thiel

Banja Luka, 07./20. 05.2011., na dan spomena pojave Časnog Krsta u Jerusalimu

*  *  *

Pomaže Bog dragi oče Gavrilo, blagoslovite

Hvala vam mnogo za sve i prostite meni grešnoj za sve. Srećan današnji praznik Sveti Kirilo i Metodije.Da vas Bog dragi čuva i Presveta Bogorodica i svako vam dobro podare!Amin!

Baš smo sinoć tako bili srećni i zadovoljni što ste svoje vreme slobodno posvetili nam i mi tako uživali u razgovorima i dušekorisnim savetima.Preneli smo dr.Marinu od vas pozdrav i da su nalazi hvala Bogu uredni.Jako se raduje i pozdravio vas puno,da se ako Bog da vidimo u Lepavini.

Svako dobro od Gospoda sestra Stana Meseldžija !

24.maja 2011.god.

[o.Gavrilo]

NEVJEROVATNA PRIČA KLAUSA KENETA

Nakon gotovo nevjerovatnog života jedan čovjek govori Teu Panajidesu

kako je uspješno završio svoju potraga za ljubavlju

Klaus Kenet je Božiji dar novinarima. Njegov život, kako sam priča, bio je prepun incidenata i avantura, pa je najveći problem novinaru kako da sve to uklopi. Bio je vođa bande sa 12 godina, terorista sa 22 i narkoman sa svojih 25 godina. Bio je budistički monah, hinduistički mistik i okultista u Centralnoj Americi. Poznavao je Andreasa Badera i majku Terezu. Biografija koja se nalazi na njegovoj veb stranici (www.klauskenneth.com) nudi više različitih tema razgovora nego što je bilo moguće obuhvatiti u jednom intervjuu. Evo, na primjer, šta je napisano za 1980. godinu: “Friburg, Švajcarska; profesor u Grejersu (privatna škola); napadi demona; uništavanje svih odnosa; naglašena izolacija; utočište u alkoholu; vrhunac kroz ples; prva pisma o Isusu od Ursule.” Vi ne pišete o Klausovom profilu, već profil sam piše za vas.

Klaus Kenet je, takođe, Božiji dar Crkvi – posebno Pravoslavnoj crkvi, kojoj se okrenuo nakon decenija duhovnog lutanja, upoznavši oca Sofronija iz Eseksa (čovjeka kog opisuje kao „ovaploćenje ljubavi“), što je dovelo do potpuno pravoslavnog krštenja 1986. godine. Klaus je boravio na Kipru nekoliko dana, govoreći uglavnom u crkvama o svom burnom životu i nedavno objavljenoj autobiografskoj knjizi „Rođen da mrzi, ponovno rođen da voli“ (bolji je njemački naziv: „Dva miliona kilometara potrage“). Kada smo pričali, nešto prije njegovog predavanja u crkvi apostola Andreja u Aglanciji, baš u momentu kada sam uključio svoj diktafon i počeo da mu postavljam prvo pitanje, crkvena zvona su se glasno zaorila, na šta se on samo nasmiješio.  U Meksiku, prisjeća se Klaus, kada bi prizivali duhove takva slučajnost bi se smatrala „znakom iz duhovnog svijeta“. Kakav znak? Dobar znak?

Vjerovatno, sliježe ramenima. Uostalom, zvona pozivaju vjernike u crkvu, a „crkva daje život. Međutim, ponekad crkva daje i smrt, kada sveštenici nisu dobri.“

Da li ste imali tu vrstu lošeg iskustva?

„Pa,“ opet sliježe ramenima, „jedan  homoseksualni sveštenik me zlostavljao sedam godina svake noći, eto...“

E, to je ta stvar kada razgovarate sa Klausom: on je prošao toliko mnogih ekstremnih puteva u svom životu sa kojima bi se neko drugi borio da samo preživi. Ono što bi za većinu ljudi bilo zastrašujuće otkriće, za njega je nešto što se jednostavno odbaci. „Da li si ikad vozio 1500 km pustinjom bez spavanja“, upita u jednom trenutku. (Ne, Klause, nisam nikada.) „Bio sam klinički mrtav šest sati“, spominje kasnije, onako usput. Molim? Zaista? Vidio si blistavu svjetlost i sve druge stvari o kojima smo slušali? „Život poslije smrti? Naravno, opisao sam to u svojoj knjizi.“

Njegov život je toliko ispunjen da neke stvari uopšte i ne spominje. „Preživio sam toliko mnogo puta,“ reče u jednom trenutku. „Rat u Izraelu, gdje sam se provlačio između  tenkova, i...“ odmahuje rukom ne želeći da me zamara detaljima: „To su neke druge priče.“

Rođen je 1945. godine, baš nakon pada Berlina (njegov rođendan je 15. maja), odrastavši u Njemačkoj iako trenutno živi u francuskom dijelu Švajcarske. Njegova majka ga je „dala“ zlom svešteniku kada je imao 15 godina, nakon čega je postao neizdrživ. „Bio sam bijesan na nju jer moja majka nije imala ljubavi“, objašnjava on. „Imao sam bandu – mislim na pljačkašku bandu – i mi smo obijali prodavnice i slične stvari, i bili smo uključeni u ratove između bandi, jedni protiv drugih.“ Njegov otac je napustio porodicu kada je Klaus bio beba, ostavljajući majku da se brine o njemu i njegovo dvoje braće – ali njegova majka, prisjeća se, „jednostavno me nije mogla smisliti, i ja nisam mogao smisliti nju... Nikada nisam imao porodicu. Čak ni danas ne znam šta to znači imati porodicu.“

Jedan brat je otišao kod oca; drugi brat je ostao do punoljetstva i onda je otišao u Ameriku započevši novi život. Klaus je izgubio kontakt sa obojicom, iako je pratio trag svog oca godinama poslije sve do Štutgarta, kada se ponovo spojio sa braćom. „Kasnije sam im oprostio,“ tvrdi on. „Sve je moguće u ime Hrista – inače bi ih ubio.“ A šta je sa tvojom majkom? Da li si i njoj oprostio? „Oprostio sam joj, ali ona je bila posjednuta demonima. Sve vrijeme bila je puna demona.“

Pravih demona ili metaforičkih?

„Ne, ne, pravih demona. Prizivala ih je i bila je pod njihovim uticajem. Ponekad je bila kao luda, život sa njom bio je grozan.“ Nasilan takođe? Klimnuvši reče: „Ponekad me znala tući gotovo do smrti. Sa metalnom šipkom.“

Sav taj bijes izbacivao je preko bande u svojim tinejdžerskim danima: bacali su kamenje, pljačkali narod, čak su spalili nečiju kuću. „Ja sam patio,“ sada on kaže. „Znao sam da činim loše stvari jer su loše stvari radili meni.“ To je takođe bilo vrijeme kada je Klaus shvatio da ima moć nad ljudima. „Vrlo brzo sam shvatio da sam vođa... Jednostavno sam to znao u razgovoru sa ljudima, bio sam ubjedljiv, i oni su me slijedili. Tako, kada bih rekao ‘Izmlatimo ovog tipa’ oni bi ga izmlatili, znaš?“ U svojim ranim dvadesetim, konačno pobjegavši iz kandži sveštenika, počeo je studirati jezike na Univerzitetu u Tibingenu – ali je uskoro bio zaveden od strane Andreasa Badera, koji je regrutovao studente za svoj „nasilni pokret“ čiji cilj je bio veliko uništenje njemačkog društva. Klaus, prepun mržnje, bio je pravi izbor: „Policija je bila neprijatelj. Nastavnici su bili neprijatelji. Sveštenici su bili neprijatelji. Moja majka je bila neprijatelj. Svako je bio neprijatelj.“ Zaustavlja se i govori: „Zato što nije bilo ljubavi.“

Nije to bilo samo puko nasilje, ističe on, bilo je tu i idealizma. „Zaista smo vjerovali da možemo promijeniti svijet“, dodavši, „zaboravljajući da prvo moramo promijeniti sebe. Mislili smo da to možemo uraditi drogirajući se i vodeći ljubav. Međutim, završili smo u strastima umjesto u slobodi.“ U svakom slučaju, uskoro je otkrio da „nasilje nije moj put“ – i, takođe, da je droga samo pogoršavala stvari, pojačavajući osjećaj usamljenosti umjesto da ga riješi. U jednom trenutku, prisjeća se, kada je pogledao ljude oko sebe „sva njihova lica su postala lobanje... Projektovao sam smrt u svakome.“ U svakom slučaju, u ranim 1970-im pronašao je „bolju drogu: bio je to Maharaši Maheš Jogi. Transcendentalna meditacija.“

Tako počinju godine njegovog duhovnog lutanja. „Bio sam iskreni tragalac,“ priča mi, mada je izgledalo kao da je duhovni turista, ovaj poluludi Nijemac u jednoj istočnjačkoj religiji za drugom. Islam ga nikad nije privlačio: „ To je zakon, zakon i zakon. Nije mi nudilo ljubav“ – ali proveo je sedam godina istražujući hinduizam, posjećujući velike gurue u Indiji („Vrlo brzo sam shvatio da su većina prevaranti,“ govori sa porugom, „prepuni ponosa“), a zatim tri godine na Tibetu kao budista.

To je takođe bio period kada se Klausov život mijenja tvrdnjama da će naići na nešto nevjerovatno, kao i njegov opis moći koje je stekao tokom tih godina – proširenjem njegovih starih sposobnosti koje je imao kao vođa bande, usavršavanih godinama meditacije. „Mogao sam da vidim misli ljudi, šta ljudi misle o nečemu“ – ne tačno same misli već njihov „pravac“, čime je poslije manipulisao. „Mogao sam sebe učiniti nevidljivim. Počeo sam da čujem glasove iz sebe. Bio sam medij.“  Često je imao vantjelesna iskustva. Mrtvi gurui su razgovarali sa njim, dajući poruke na engleskom jeziku. „Imao sam moć. Bio sam u Njujorku i šestorica gangstera su htjela da me ubiju. Međutim, kada sam ih pogledao u oči mogao sam da ih vežem. Imao sam moć. Kada sam uspostavio kontakt očima, jednostavno sam ih mogao paralizovati.“ Kao hipnoza? Nije to bila hipnoza, negira on, bila je to moć nad njihovim duhom. „Gledao sam ljude u oči i kada su oni bili na neki način nesigurni jednostavno bih ih pridobio, imao sam moć nad njima. Naročito, u mom slučaju, kada su djevojke u pitanju, naravno zato što želite seks. Nije to bila ljubav, već njena zamjena. Bolje imati zamjenu nego da se ubijete.“

Nije to sasvim nevjerovatno. Čak i sada, sa svojih 66 godina, Klaus izgleda upečatljivo: usko lice, obučen u crno, sa srebrnkastom kosom i uskim očima. Ima nešto ubjedljivo u tim očima, čak i ako je to samo čvrstina i nedostatak humora. Zar se on nikada nije zabavio u tim decenijama lutanja? Zar se nikada nije opustio, možda kroz šalu? Međutim, on odmahuje glavom: „Ne, bilo je usamljeno, veoma usamljeno. Ja sam bio usamljen cijelo vrijeme.“

Sasvim začuđujuće, osoba koja ga je najviše oduševila u Indiji bila je hrišćanin – religija koju je on odbacio nakon godina zlostavljanja. Bila je to majka Tereza koju je sreo u Kalkuti: „Ona je bila moja prva majka,“ dirljivo govori. „Prva osoba koja je imala ljubav prema meni, neograničenu ljubav. Mislio sam da takva osoba ne može biti hrišćanin – čak sam se trudio da je preobratim u hinduizam!“

Majka Tereza bila je prvi korak prema drugom dijelu Klausovog putovanja – putovanja povratka prema hrišćanstvu, zbog čega ga crkve i pozivaju da podijeli svoje iskustvo. To je putovanje koje je nemoguće opisati do u detalje a bez da napišete knjigu o tome (kao što je Klaus uradio), ali ono uključuje dva ključna događaja koja moraju biti spomenuta. Prvo je čudesan bijeg u Južnu Ameriku, kada je Klaus otet od strane kolumbijskih pobunjenika – koji su, shvativši da ne mogu dobiti nikakvu otkupninu za njega, odlučili da ga ubiju. Ležeći gol u blatnjavom jarku sa sedam pušaka uperenih u njega, Klaus je zajecao: „Bože, ako postojiš, spasi me sada!“ – i baš u tom trenutku iz šume se pojavila druga pobunjenička grupa, nakon čega je nastala pucnjava omogućivši mu da pobjegne u svoj toj gužvi.

Bilo je to 1981. godine, svega nekoliko mjeseci prije drugog velikog čuda – kada je Isus zaista govorio sa njim u crkvi u Lozani. „Isuse,“ upitao je naglas utučeni Klaus, „želiš li da ti dođem ili ne?“ – i Isus, „jasno kao što me vi sada čujete, rekao mi je svojim slatkim, nevjerovatnim glasom – Da, dođi, sve ti je oprošteno.“ „I nikada nisam bio tako duboko ganut,“ tiho govori, „u svom srcu, u svom biću, kao tog momenta.“

Ima toga više, naravno – mnogo više. Tom opštenju sa našim Gospodom prethodio je, ne jedan, već dva egzorcizma (na čemu je insistirao sveštenik iz Lozane), nakon čega je slijedilo ono što on zove „kontranapad Satane“. Čak nisam spomenuo sve one druge stvari, čudo u sirijskoj pustinji negdje 1971. godine, priča Džordža MekGoverna... Pogledao sam u Klausa nesiguran šta da kažem. Ti shvataš, rekao sam konačno, kada budem napisao ovo za novine, da će to ljudi pročitati i reći – „Lud čovjek.“ On se složio.

Neće ti vjerovati. „Da, da, da.“ Šta želiš da kažeš tim ljudima?

„Pa u pravu ste ako ne možete povjerovati“, odgovara on, „zato što zaista zvuči nevjerovatno. Ali ja ne mogu lagati u ime Hristovo – zato što bih osudio sebe na pakao. A ja sam živio u paklu, i ne želim da se vratim nazad.“

Možda je to suština kada je u pitanju Klaus Kenet. Mistici će reći da je pronašao Boga, psiholozi će reći da je zatvorio krug, ali priča je ista bez obzira na koji način želite da je ispričate: priča čovjeka koji je odrastao bez ljubavi, hladno i zlostavljano – koji je „živio u paklu“, kao što sam kaže – godinama tražeći unutrašnji mir, koji je konačno pronašao.

To je potraga za ljubavlju, kao što on iznova i iznova kaže. To je potraga za prijateljstvom, koje je, bez sumnje, našao sa ocem Sofronijem. „Zašto jednostavno nisi prihvatio svoj život kao takav,“ upitao sam ga. Zašto si u njega uveo religiju? Zašto naprosto nisi prihvatio ljudsku prirodu i rekao  - to je život?

„Zato što osjećaš da to nije život,“ odgovara on. „To je pogrešan život. To društvo naziva životom. Ali duboko unutar svog srca, kada bih otišao u krevet nakon svoje priče o alkoholu, seksu ili bilo čemu – osjećao sam se sam. I to nije život.“

Teo Panajides

Prevod sa engleskog mr Dragana Pećanac

4 juni 2011 god.

http://www.johnsanidopoulos.com/2011/05/incredible-tale-of-klaus-kenneth.html

[o.Gavrilo]

KOMENTARI NA FOTOGRAFIJE SA PROFILA O.GAVRILA NA FEJSBUKU (CCCLXXI)

STOPEDESET FEJSBUK PRIJATELjA JE OPTIMALNO!

o.Gavrilo Rezultati opsežnih istraživanja pokazali su da nije moguće ostvariti prijateljski odnos sa više od 150 ljudi. Druženje sa većim brojem pojedinaca bilo bi površno i bez emocija, jer ljudski mozak ne može da skladišti informacije o više od 150 subjekata.

Možda pogoduje vašem egu da imate impresivnu listu prijatelja na društvenim mrežama, ali rezultati najnovijih istraživanja pokazuju da ljudsko biće ne može da razvije bliskost sa više od 150 ljudi.

Do ovog naizgled nasumičnog broja došao je Robin Danbar, profesor evolutivne antropologije na Oksfordskom univerzitetu. Danbar je istraživao grupe, poslovna i vojna udruženja širom sveta i utvrdio da je 150 ljudi optimalna grupa za uspostavljanje društvenih odnosa i interakcije.

Od afričkih i indijanskih plemena do uspešnih kompanija, tipično društvo čini 150 pojedinaca. Takva grupa može uspešno da rešava probleme i da komunicira, a sa druge strane, utvrđeno je da ljudski mozak ne može da skladišti informacije o više od 150 subjekata.

Ljudi su sposobni da vizuelno prepoznaju oko 1.500 ljudi. Međutim, druženje sa tolikim brojem ljudi predstavlja problem jer su takva prijateljstva površna i nemaju osećaj obaveza i reciprociteta kao sa bliskim prijateljima.

Značajnu prepreku druženju predstavlja i udaljenost ljudi. Bez obzira što su dvoje ljudi prijatelji na Fejsbuku i redovno ćaskaju putem te mreže, njihova razdvojenost rezultiraće gubljenjem interesovanja za održanje tog prijateljstva.

Izvor: RTS

Vladislava Vasic Thiel Kod Vas oče ima mnogo prijavljenih kao prijatelji, ali čitajući komentare na zadate tekstove vidim da se samo mali broj javlja što potvrđuje istinitost teksta koji ste postavili.

Viktor Stanojević Pomaže Bog oče Gavrilo!Pomaže Bog braćo i sestre!

Čitajući ovaj tekst vrlo lako se može reći da je i taj broj od 150 ljudi čak previše, jer naime, rekao bih da je lakše reći da ima oko 150 poznanika, a pitanje je koliko je tu pravih prijatelja.

o.Gavrilo Kod mene na mom fejsbuk profilu većinom su virtualni prijatelji, samo se pitam kolika je duhovna korist onima koji su se prijavili kao moji prijatelji. To je samo termin koji se koristi na fejsbuku, a ponekad kad neko o meni piše po nekim crkvenim ili svetovnim forumima na temu mog korišćenja fejsbuka i skajpa, navodi da su sve to moja duhovna deca.

Po monaškom predanju se zna šta se podrazumeva pod duhovnim rukovođenjem i šta znači kad se za nekoga kaže da je duhovno čedo, tako da ja ne smatram fejsbuk prijatelje za svoju duhovnu decu. To bi se uslovno moglo reći samo za jedan vrlo mali broj njih, svi ostali mi se kao duhovniku obrate (ili se uopšte ne obrate) za savet, koji mogu a i ne moraju da poslušaju. Za ilustraciju, evo nekoliko podataka: na profilu ima ukupno 11.325 prijatelja, na čekanju za prihvatanje 1344, a na skajpu je registrovano 1308 članova. Nemoguće je sa svakim biti u redovnom kontaktu, čak ni odgovoriti svima koji se svakodnevno javljaju. Tako da se u ovom slučaju može govoriti o duhovnim razgovorima i savetima, a ne o duhovničkom rukovođenju.

Dragica Mamić Pomaže Bog,Oče Gavrilo!Blagoslovite! Praštajte Oče, ali ja se ne bih složila sa ovakvim pogledom na prijateljstvo ovog profesora i sa zaključcima do kojih je došao.Interesantno bi bilo da je naveo metode i načine utvrđivanja ovih podataka.Mislim da mu je vodilja bilo prijateljstvo kao konzumiranje po pojedinim grupama,a ne prijateljstvo kao davanje i kao pojam bezgranične ljubavi i slobode ljudske da živi u zajednici, ma kolika ona bila. Meni ova analiza i zaključci o nekakvom broju liče na unaprijed ukalupljenu i dirigovanu metodologiju, da se ljudima nametne određeni okvir za kontakte. Mislim, da prijateljstvo nema granica, kao ni ljubav među ljudima. Ne moraju kontakti sa prijateljima biti srtalni i strogo, redovno održavani ,da bi bili iskreni, a po naj manje određeni nekakvim brojem. Praštajte Oče, ali meni se čini da je istraživanje profesora Danbara, profesora evolutitativne antropologije bilo nepotrebno.

Marko Popović Ja mislim da to u stvari više zavisi od same ličnosti, neko je sklon druženju, pa može i sa 100 ljudi da bude dobar, a neko je povučen, pa ni sa kim nije blizak.

Ali ovo sa prijateljima je dosta pogođeno, ja imam prijatelje na fejsu s kojima dve reči nisam razmenio, a moram priznati da me i mnogo stvari što ljudi stavljaju na fejs vređa. Ne kažem, i ja sam verovatno mnoge sablaznio na fejsu, eto idem u crkvu, a slike ne govore to. Što neću - to radim!

Oprostite ako nešto loše kažem oče, ali meni se čini da je vaša stranica u stvari više forma, ljudi je lajkuju i sad su Pravoslavci. Ali, isto tako verujem da ljudi koji su vam poslali zahtev za prijateljstvo zaista imaju potrebu za duhovnom pomoći i traže Boga u svojim životima.

Neka nam Bog da, draga braćo i sestre, snage da izdržimo ova iskušenja. Ima mnogo truda i muke, i tek će toga da bude, ali plodovi toga su slatki, za razliku od lenčarenja čiji su plodovi gorki.

Hvala Bogu na svemu i oprostite mi ako sam nekoga na bilo koji način uvredio. Amin.

Miroslav Gavrilovic Pomaže Bog, evo ovako moje iskustvo : ja lično ne ostavljam neke komentare na tekstove i mislim da mi je ovo jedan od prvih tako da nisam aktivan u dijalozima,al mi mnogo znači što sam prijatelj sa O. Gavrilom,jer čitajuci postove koje on postavlja i gledajući fotografije ja se duhovno hranim i jednostavno se osjećam sigurnim uz njegovo pirjateljstvo ovde na fb, e sad što ja nisam stalno aktivan i ne postavljam pitanja ne znači da ja nemam duhovnu korist od njegovog prijateljstva na fb i da mi je samo" broj" u prijateljima. Isto tako sam prijatelj sa grupom Sv. vladika Nikolaj Velimirović i tamo nisam aktivan i ne ostavljam komentare al mi takođe mnogo znače, jer svaki dan imam Prolog i duhovne poruke na tom profilu koje čitam kad sam god u prilici jer sam puno na internetu i za računarom,a vreme mi više dozvoljava da to čitam putem neta nego iz knjiga.

Mea Culpa Slažem se sa Vama Oče Gavrilo ! Gospa Vas čuvala !

LJiljana Botić Vilotić Pomaže Bog oče Gavrilo! Tačno tako neko ih ima i previše ,ja na fejsbuku imam nekih 80 prijatelja ,iskrena da budem i to mi je previše a ne 150. Al vidim da ih pojedinci imaju i preko 700, al svako ima pravo na svoj izbor.Imati iskrenog prijatelja možete imati jednog eventualno dva ne više.

Jovan Hrnjakovic Iskreno od vas oče Gavrilo, to je korisno napomenuti i podeliti virtuelno i stvarno , blago vašim duhovnim čedima jer imaju pravog duhovnika Hilandarca. Ima istine u ovom tekstu koji ste postavili. + + +

Viktor Stanojević Oče Gavrilo, ne znam da li će te se složiti samnom, ali i ovo komentarisanje fotografija je jedna vrsta, ako mogu tako da kažem "kontakta" jer se ovde u zavisnosti od tipa fotografije/priče omogućava kontakt sa Vama.

Tako da, za sada, mi neki ostajemo samo virtuelni prijatelji. Ako da Bog i to da se promeni, jer ništa ne može zameniti živu reč.

"Magla strasti um naš pokriva, u svetlost da se gleda ne dopušta", zato nam ove Vaše odabrane priče izuzetno pomažu.

Svako Vam dobro od Boga i Oca Gospoda našeg Isusa Hrista želim.

Radomirdrugi Vucic Otac Gavrilo je naglasio da je "facebook prijatelj" termin koji se koristi na socijalnoj mrezi i da ga ne treba mjesati sa terminom "duhovne djece", a moglo bi se reci ni sa terminom istinskog prijatelja. Ipak podvlaci da jedan broj njegovih fb-prijatelja su njegova duhovna djeca, tako da se se socijalna mreza moze koristiti, uostalom kao i bilo koje drugo komunikacijsko sredstvo za kontakte izmedju duhovnika i duhovnih ceda.Gore navedeni tekst govori o nemogucnosti prijateljske komunikacije preko broja od 150 sa ljudima. Mozda nije moguca jedna vrsta odnosa, ali ne postoji samo jedan jedini vid toga. Uostalom ne pominje se mogucnost u tekstu, a sto je mozda najznacajnije da se od neke pocetne povrsne komunikacije preko socijalne mreze moze izroditi u perspektivi istinsko prijateljstvo. Mnogi su preko neta nasli posao, ili poslovnog partnera ili cak upoznali neku osobu, pa se kasnije iz toga razvio i brak. O tome koliko moze da skladisti ljudski mozak informacija moze se raspravljati, jer nema svako isti mozak.

Zorica Mladenovic Pomaze Bog,oce Gavrilo!Imam pedeset jednu godinu i desetak iskrenih prijatelja sam stekla za zvoga zivota i smatram da sam uspela.Mozda ce se neko i zacuditi ali tako je.Na svom profilu imam svoje prijatelje i rodjake koji su daleko od mene i nekolicinu virtualnih poznanstava koje ja dozivljavam isto kao slucajna poznanstva za razmenu misljenja i nista drugo.I ja se zacudim kad vidim da neko na svom profilu ima upusano na stotine prijatelja,to mi ukazuje kojiko je neka osoba povrsna i za mene ne ozbiljna kad upotrebljava rec prijateljstvo!!!

Daliborka Pesut Mandic Da,ljudi "prikupljaju"dosta ljudi mozda iz cistog razloga iz nekog natjecaja ko ce imati vise prijatelja a da te ljude nisu ni upoznali,znam ih dosta koji se nikad nisu ni upoznali ali kao neka stoje sto da ne,nikad to necu razumeti.Nemogu svi biti iskreni prijatelji,imam mozda jednog ili dva i to je dovoljno.Hvala vam oce Gavrilo za ovaj text.Puno pozdrava svima...

Mihajlo Raskovic ‎...ko to kaže? Ko zna šta je za mene dobro?

Mihajlo Raskovic ‎...još nešto, sigurno nisu svi ovi ljudi takvi prijatelji takvi kad ih zatrebamo kad nam je teško, nego sigurno su površinski, šta meni isto po nekad ne smeta. Jer stvarno dobre prijatelje možeš na jednoj ruci prebrojati,...i to isto samo ako si i ti dobar drug tvojim prijateljima.

Sladjana Brnjilovic Kako god oce vi definisali meni je na korist vasa duhovnost poucno trudim se da primenjujem ,menjam.U jednu viseclanu porodicu roditelji nemogu podjednako da posvete vremena svoj deci jer najmladje ima vise prioriteta od najstarije,smatram da ste duhovni moj otac i ako licni kontakt nemamo jer i ucitelj kad predaje lekciju na casu ceo razred prisustvuje al razlike ima u samoj deci nemoze se ponaosob svakom isto ,znam da sve sto izbacite na fej srecna sam za gram, ili kilogram svako ponese koliko moze mir i budite uz nas na korist nase duse.

Dada Djukic Slazem se sa Mihajlom , prijatelja nema, a ovo je samo trac uzivo

Mihajlo Raskovic ‎...tako je Dado :-)

Saša Lazić Otac Gavrilo se uistinu trudi oko svih da pomogne makar virtualno ponekim savjetima, ali kada pogledamo broj komentara na temu koju otac postavi, vidi se dali ljudi trebaju ili ne trebaju pomoć. Veliki broj stisne da mu se sviđa ali ni jednu riječ komentara ne stavi kako bi otac napravio nekakav profil i uputio savjet ako je potrebno...Dakle, da bi bilo ovo sve skupa na duhovnu korist a ne zabava, treba sa ocem makar preko komentara imati kontakt, ali je očito i to previše, a ne traži se uopće neka studija, samo par riječi iz srca na danu temu i već bi bila neka korist za početak !!!

Saša Lazić ‎...a uvjeren sam da će svaki komentar, ali doslovno svaki, na danu temu otac pročitati ! Znači, ako već ne može otac sa svima kontaktirati direktno, ali preko komentara će vidjeti svakog !!!

Tatjana Kremenovic Pa slozila bih se sa bratom Sasom da bi bilo korisno da se vise ljudi ukljuci u komentarisanje, mislim bilo bi korisno za njih, jer bi otac Gavrilo imao jos bolji uvid u nase probleme...Ali poznajuci ljude, a i sebe naravno, i iz svog licnog isustva, mislim da se ljudi ustrucavaju da komentarisu, misleci da ne znaju dovoljno i da je ono sto oni misle mozda "glupo"..Ali mislim da bi iskreni komentari zaista dobro donijeli svima nama i da sigurno nisu "glupi"..Ja imam duplo vise fejsbuk prijatelja od ove kolicine od 150 prijatelja koje u tekstu smatraju optimalnom kolicinom...Veoma oprezno prihvatam prijateljstva na fesbuku, ali nekada se pitam da li mozda nisam pogrijesila, kad nekoga ne prihvatim za prijatelja..pogledam malo fotografije i sta se nalazi na zidu tog prijatelja, i ako mi nesto ne izgleda bas u redu, ja ne prihvatim nekada neciji poziv za prijateljstvo....A ko zna , mozda grijesim ..Vjerujem da otac Gavrilo prihvata sve koji mu se jave za prijatelje na fejsbuku...Ali otac Gavrilo je dyhovno jaci i lakse moze da se izbori sa iskusenjima, zahvaljujuci svome duhovnom zivotu, svojoj neprekidnoj molitvi Bogu, svome ispunjavanju zapovijesti Bozijih ...

Tatjana Kremenovic E sad nisam pricala o tome koliko moze da bude duboko to prijateljstvo, ali sigruno da se mogu naci i pravi prijatelji preko fejsbuka, samo treba imati i nekoga iskustva i duhovnoga znanja i duhovne snage da bi se to mozda i znalo, naci projatelje.Svakako da moze da bude, za neiskusne, i velikih iskusenja preko fejsbuka i uopste preko interneta..

Vukasin Momcilovic zavisi ko za sta koristi fejsbuk.

Miroslav Katić Pomaze Bog oce Gavrilo hilandarac, bio sam medju manjim brojem korisnika skajpa u to vreme kada sam Vam se obratio, tada ste imali vise vremena za razgovor licno samnom, a ja sam samo "jedan od mnogih" koji licno sam trazio dobrog duhovnika. Mozda tih razgovora ima u knjizi koja je objavljena? Blagodarim na svemu. Molim odobrite ipak link mog sajta iako ste rekli da se ne postavljaju linkovi. http://miroslavkatic.weebly.com/ (moj sajt sa slikama koje ce nekome nesto znaciti mada nema puno teksta). Ja bih se ipak nazvao duhovno dete oca Gavrila hilandarca. MOLITVAMA PRESVETE BOGORODICE LEPAVINSKE GOSPODE ISUSE HRISTE SINE BOZIJI POMILUJ I SPASI NAS . AMIN

o.Gavrilo Brate Saša tako bi to trebalo biti kao što si naveo da svako da neki svoj komentar ili opiše svoje iskustvo, ili neko iskustvo o kome je čuo, a koje ima duhovnu poruku, jer tako bi se stvorila neke vrsta početne duhovne virtualne zajednice, razmenjivala bi se mišljenja, učili bi jedni od drugih, a ovako samo ostaje nominalna zajednica i grupa formalnih prijatelja kao mrtvo telo bez života ako se sve svede na lajkovanje samo. Nekada su bili molitveni skupovi svetonikolajevski, a sada na moderan način takođe komuniciramo, pa mozda se neki od aktivnih članova sa mog profila skupe u nekom manastiru i ostvari se liturgijska zajednica u kojoj bi se proslavljao Bog, ljudi se molili i prijateljevali, učili jedni od drugih šta je važno u verskom životu, a šta ne, a ne bi se pisali politički manifesti.

Sve je to moguće, a ovaj način skupljanja oko profila o.Gavrilo gde ja postavljam tekstove na razne teme i ilustracije radi duhovnog podstreka trebao bi da ima tu svrhu. Mnogi koji su isprva komunicirali samo preko interneta npr. preko duhovne tribine koju sam vodio(duhovnog chata) ili mog fb-profila su se kasnije susreli, uživo upoznali kod lepavinske svetinje i postali prijatelji i duhovna braća i sestre npr. brat Mladen, brat Stamenko, brat Nenad, brat Radomir da ne nabrajam sad sve pojedinačno.

Skoro svaki dan se neko i iz ove virtuelne grupe pojavi uživo u manastiru Lepavini pred Čudotvornom ikonom Presvete Bogorodice Lepavinske i upozna nekoga ko ima živu duhovnu vezu sa našim manastirom.

Slične prakse i okupljanja postoje u svim pravoslavnim zemljama gde vernici kroz razne vidove komunikacija od drevnih do najmodernijih ostvaruju zajednicu radi duhovnog napretka okupljajući se oko svojih svetinja poput onih braće i sestra koji se okupljaju oko manastira Lepavine.

Petar Milenković Pa tema je zaista interesantna, a vidi se da i Braća i Sestre imaju slične nedoumice. Gle ne može se stog sena staviti u jednu najlon kesu, tako se ne može ponaosob znati svako ko želi da nam bude i fb prijatelj. Fb. je virtuelni prostor, nije naša varoš, selo, grad,okolina... a ipak na neki način i jeste. Sa nekima smo prijatelji jer se znamo od davnina, ali nas je sticaj okolnosti razdvojio, sa nekima delimo ista interesovanja, neki žele virtuelno prijateljastvo da bi nam se podsmevali, ismevali nas isl. a neke je muka pritisla, pa smo nehotice dali odgovor na patnje i stradanja nama neznane Braće i Sestara. Od istog se drveta ljubljeni, prave i Svete Ikone i mrtvački sanduci, a od nas i isključivo od nas zavisi za šta smo majstori. Hoću reći da se i ovde na FB. kao u životu sve svodi na reči Apostola Pavla: Sve mi je dozvoljeno, ali mi nije sve na korist. O kako je Apostol izgovorio ove Bogom nadahnute reči, kao da je duhom zavirio u naše vreme. Vladika Nikolaj nam pak pak ispriča priču o sinu koji je imao mnogo prijatelja, i ocu koji je imao samo jednog prijatelja. Pa kad dođe vreme nevolje, otac posla sina da od množine svojih prijatelja pozove jednog u pomoć. Za čudo niko se neodazva. Onda otac pozva svog jedinog prijatelja, a on istog momenta dođe i pomože svom prijatelju... (iz knjige o Bogu i ljudima). Ne treba odbacivati i ignorisati odmah svakog nam neznanca, da nebi možda i samog Hrista u nekom od sabraće odbili. Fb. pak nije pravi život, da bi svakom morali da obrazlažemo zašto ne želimo dalje druženje. Opcija Report/Block this person u stvarnom životu kao u fb nije dostupna, ali ovde jeste. Ovde lako se može odvajiti žito od kukolja. Praštajte ljubljeni što nemah vremena da napišem nešto kraće.

Stana Meseldzija Uvijek sam se pitala kako o.Gavrilo uspijeva sa toliko svih prijavljenih komunicirati? Hvala Bogu kao da Božijim promislom baš zna kome i kako šta treba duhovna pouka i savet, ali pošto smo skoro sličnih pitanja i nedoumica većina-tad od nekih pitanja odustanem-jer su već rečena.Ostaje da savete slušamo i u životu primenimo.Mnogi članovi sa duhovne tribine sad su baš bliski prijatelji-kao što sam i ja brata Stefana upoznala i mnoge druge braću i sestre i svi smo u Hristu braća i sestre i to je prava jedna velika duhovna PORODICA.Hvala mnogo oče Gavrilo za sav trud i umješnost i pouke kako i sve informatičke tehnologije na dobro koristiti.Neka bi dao Gospod da se ako Bog da jedne prilike i u Lepavini naša familija duhovna nađe na zajedničkoj molitvi kod Čudotvorne Presvete Bogorodice Lepavinske i blagodarimo Gospodu za sve.

Danijel Zecevic Ja mislim da je ljucki mozak ogranicen za prijatelje ali ako bilo ko od pravoslavaca ,koji su vernici me zamoli za nesto ja ga smatram za brata u Hristu i ako mozda za deset godina covjeka mozda necu ni u grupi spoznati. za mene to nije bino da zapamtim licnost brata ili setre nego da mu ucinim dobro iskreno. Verovatno u raju prepoznaje svako svakoga (to nisam ) siguran , ne mozemo sad biti neki nadljudi pa da

mozemo sve imati za prijatelje .

Nikola Kostira Generalno, moj stav je da se ljudi sve vishe otudjuju jedni od drugih a kao uzrok tome ja bas vidim ovu ogromnu tehnichku i tehnolosku revoluciju. znachi virtuelna stvarnost... dolazi na mesto stvarne stvarnosti. kako chovek nije stvoren da bude samac, mi nemajuci stabilne oslonce, normalno trazimo virtuelne prijatelje. i sto vise prijatelja imamo na fb ili nekoj drugoj mrezi, to je u stvari pokazatelj nashe duboke usamljenosti. isto tako recimo neznajuci za svetu tajnu ispovesti, mnogi od nas se ispovedaju prijatelju sa chata, jer je to prosto potreba.ono sto me je odushevilo u ovoj studiji je sledece : "Druženje sa većim brojem pojedinaca bilo bi površno i bez emocija " znachi da dolazi do praznoslovlja, sto opet ma koliko bilo simpatichno, podgreva mnoge druge grehove.

ovako je jedna moja prijateljica merila ljubav. kaze : ja kada hocu da vidim koliko nekog volim, ja zamislim da je on umro i onda se zagledam koliko bi mi ta osoba zaista nedostajala.

na zalost, danas nemamo vremena ni sami za sebe, jer treba zadovoljiti sve te sitne naslade koje su nam tako slatko servirane. ostali ljudi oko nas su bukvalno potroshni materijal.

http://www.manastir-lepavina.org/vijest.php?id=5556

[o.Gavrilo]

KOMENTARI NA FOTOGRAFIJE SA PROFILA O.GAVRILA NA FEJSBUKU (CCCLXXII)

DUŠEVNO OBOLELO VIŠE OD 300.000 LJUDI

o.Gavrilo BEOGRAD - Kod više od 300.000 ljudi u Srbiji dijagnostifikovani su različiti mentalni poremećaji, a trenutno se oko 4.000 građana nalazi na bolničkom lečenju u psihijatrijskim ustanovama, rečeno je juče na konferenciji za novinare Udruženja korisnika psihijatrijskih usluga "Duša".

Prema međunarodnim ispitivanjima, svaka četvrta osoba bar jednom u životu zatraži profesionalnu pomoć, rekla je studenktinja Filozofskog fakulteta i volonter u Udruženju "Duša" Anja Živković.

Živković je najavila da će studenti Filozofskog fakulteta i članovi udruženja "Duša" u junu, nizom aktivnosti promovisati kampanju "Čovek je čoveku lek", čiji je cilj poboljšanje sistema zaštite mentalnog zdravlja i prevazilaženje stereotipa o korisnicima psihijatrijskih službi.

"Aktuelna medijska slika o korisnicima psihijatrijskih usluga je negativna, osobe sa mentalnim poremećajima su neretko prikazane kao agresivne, a istraživanja pokazuju da oni češće postaju žrtve nasilja nego što ga sami čine", istakla je Živković.

Ona je kazala da je malo lekara koji imaju dovoljno iskustva za savremeno lečenje osoba sa mentalnim poremećajima.

Prema njenim rečima, korisnici psihijatrijskih usluga često kao najveći problem ističu usamljenost, dok prihvatanje i podrška dobro utiče na njihovo zdravlje.

U okviru kampanje "Čovek je čoveku lek" biće organizovano uređenje dvorišta specijalne bolnice Laza Lazarević - sektor Padinska skela, na Filozofskom fakutetu studenti će prikupljati knjige, odeću, obuću i higijenska sredstva, a najavljen je i okrugli sto o pitanjima koja se tiču budućnosti profesije psihologa i sistema zaštite mentalnog zdravlja u Srbiji.

http://www.glas-javnosti.rs/clanak/drustvo/glas-javnosti-07-06-2011/dusevno-obolelo-vise-od-300-000-ljudi

Stanija Kondić I vise od 300.000..........mnogo vise

Miloš Tiosavljević Vreme je veoma teško,niko ne brine ni za koga svi gledaju samo sebe,u ovom vremenu moramo se vratiti pravoslavnoj veri.Mada i crkva nam je u rasulu,sve institucije su zatajlie.Nameće mi se zaključak da Srbski narod naš svetosavski dozivljava tešku krizu mislim i pre smo imali kriza ali ova u ovom vremenu u kojem zivimo je veoma teška.

Petar Milenković Nažalost, Bensedin naj prodavaniji domaći brend.

Mia Bogunovic Kako ljudu da ne obole kroz sta su sve prosli kroz rat i druge teskoce zivota i siromastvo.

Milena Radusin Momcilovic Radna terapija...

Maša Vujanović Crkva nije niti će ikada biti u rasulu.

Slavica Kosanovic Vucenovic Svakakve nas nedace snalaze i normalno je da coveka sve to unistava psihicki i fizicki. Bolesna osoba nemoze da pruzi svojoj porodici pristojne uslove za zivot a najcesce ni sebi adekvatne lekarske usluge. Retko ko se seti da Gospod ima lek za sve i da samo treba da ga primenimo. Ja jutros razmisljam sta spremiti familiji za rucak(ovde u Nemackoj). Kazu zatrovano povrce, meso itd. Neki otrov moramo izabrati ali koji. Ja sam mojima rekla krst na sebe i na jelo pa sta nam Bog da .

Ljiljana Botić Vilotić Prošla sam mnogo toga ružnog u životu , rat i tako dalje.Održala me je moja Vjera u Gospoda,da Gospod ima lijek za dušu . Tu vjeru koju imam u Gospoda mi je prenio moj djed kome sam duboko zahvalna .Svake nedelje čovjek treba da bude prisutan na Liturgiji u Crkvi, i to donosi radost i duhovni mir. Tu radost i duhovni mir nosim u sebi tokom cjele sedmice , bar nedeljom nemamo opravdanja kao nemamo vremena . Gospod je ostavio taj dan da posvetimo Njemu a na nama je dal ćemo to da ispoštujemo.

Sonja Ljubic U teskim vremenima , vera u Boga najvise pomaze, samo treba iskreno verovati.

Milena Madzar I njih dragi Bog gleda i cuva,a zivot je velika neizvjesnost nikad covijek nezna sta ga moze snaci,narocito u danasnje vrijeme kad vise nista nije cudno i nenormalno jer svega ima,i ovim generacije nista drugo nepreostaje uzdanje u Boga pa sta nam On da,divno je Gospodja Slavica rekla,Krst na sebe i na jelo pa sta nam Bog da,svo uzdanje na Njega sigurnoj zastiti.A mislim da je ovo tek pocetak bice mnogo oboljelih narocito psihicki.Neka nam je Bog i Bogorodica u pomoci.

Jelena Vukelic Jelic Jaka vera u naseg Gospoda Isusa Hrista pobedjuje sve.Netreba se predavati,i ako se spotaknemo i padnemo opet treba stati na noge.Zahvaliti se Gospodu na svemu i krenuti dalje mirno.

Aleksandra Vučić Kojić Nažalost to je odraz vremena u kome živimo. Jedino vjera nas može spasiti.

Dragica Mamić Pomaže Bog,Oče Gavrilo! Blagoslovite! Jako me je rastužio ovaj podatak koji iznosite u današnjoj temi za diskusiju.Veliki je to broj naših braće i sestara, koji ne mogu ili ne znajui potražiti lijeka, dušama svojim, već preživljavaju u košmaru današnjice pod sedativima, i tako, lutajući u magli svakodnevnice, traže da u čovjeku pored sebe vide čovjeka, onakvog kakav bi trebao da bude. Nadu da se ovim ljudima može i mora pomoć,i vidim u ideji ovih mladih studenata Filozofskog fakulteta, da organizuju ovu kampanju pod nazivom "Čovjek je čovjeku lijek" Na žalost, zvanične medicinske ustanove se bave samo posledicama oboljenja duše u čovjeku, dok bi uzroke oboljenja trebalo tražiti u međusobnim odnosima ljudi, kako u porodici tako i u društvu.U tim komplikovanim odnosima, u vremenu u kojem živimo veliku podršku i utjehu možemo pronaći u Vjeri našoj u kojoj nam se nudi recept, kako da utješimo, odmorimo ili pak da liječimo duše svoje kako bi mogli ostvariti misao "Čovjek je čovjeku lijek",

o.Gavrilo Sveti Trifun je takođe živeo u III veku kada i Sveti Valentin. U pravoslavnom kalendaru ovaj svetac se slavi 14 Februara. Trifun je rođen u Kampsadi u Frigiji i bavio se čuvanjem gusaka,ali je polegdi imao isceliteljska moći. On je između ostalog izlečio i Gordu ćerku rimskog cara Gordijana koja je patila od duševne bolesti i koju nijedan lekar nije mogao da izleči. Za ovo ga je car bogato nagradio, a on je sve darove podelio siromasima. Za vrema rimskog cara Decija Trifun je pretrpeo strašno mučenje i pošto nije hteo da se odrekne hrišćanske vere odrubljene mu je glava 250. godine.

o.Gavrilo

http://www.manastir-lepavina.org/novosti/index.php/weblog/detaljnije/duevna_bolest_ne_oduzima_veru/

Dragan Merdžanović HRISTOS SE VOZNESE,TOLIKO BOLESNIH I NIJE NIKAKVO ČUDO, PRAVO JE ČUDO I OBILNA MILOST BOŽIJA ŠTO TA BROJKA NIJE MNOGO MNOGO VEĆA KOLIKO SMO GREŠNI KAO NAROD I KAKVI SMO DORO JOŠ I POSTOJIMO A SVE JE TO ZBOG VELIKE MILOSTI I DUGOTRPLjENjA BOŽIJEG I RADI MOLITAVA PRSVETE BOGORODICE I SVIH SVETIH UGODNIKA BOŽIJIH I ZBOG ONO MALO PRAVEDNIKA ZBOG KOJIH GOSPOD PREBLAGI I ŠTEDI OSTATAK MNOGOGREŠNOG NARODA, MLOGO SMO GREŠILI I SADA GREŠIMO UKALjALI SMO SE SVAKOJAKIM NEVALjALSTVOM, TOLIKO PSIHIČKIH BOLESNIKA ZA KOJE SE ZNA TO JE JEDAN OD POKAZATELjA DUHOVNOG STANjA NARODA, -A ŠTO SE TIČE PSIHIJATRIJSKIH BOLNICA TO MESTO I NIJE DA RADE LEKARI, ONI SAMO LEKOVIMA USPAVLjUJU, UMRTVLjUJU TELO A DUŠEVNA BOLEST OSTAJE BEZ IZLEČENjA, VEĆ JE TO MESTO ZA DUHOVNE LEKARE TO JEST SVEŠTENIKE, NEKA KAŠE I JEDAN DA SE IZLEČIO OD PSIHIČKE POREMEĆENOSTI FARMACEUTSKIM TABLETAMA, A KOLIKO JE ONIH KOJI SU SE IZLEČILI PO MANASTIRIMA TIM DUHOVNIM BOLNICAMA SLUŠAJUĆI SAVETE DUHOVNIH LEKARA I PRIMENjUJUĆI DUHOVNU TERAPIJU I DUHOVNE LEKOVE, JER TAJ ROD SE IZGONI SAMO POSTOM I MOLITVOM A UZ POST I MOLITVU I FIZIČKIM RADOM PA KO IMA RAZUMA NEKA RAZUME.

Dunja Neda Gospodi pomiluj nas grešne! Oče,blagoslovite. U ovako teškim vremenima jedino nam čvrsta vera i širom otvoreno srce Gospodu mogu pomoći - naše trpljenje i krotost i zajedničke molitve.SEBIČNOST ne poznaje pravi verujući čovek - on poznaje samo LJUBAV, poznaje BOGA.

Danijel Zecevic Ljudi Boziji , kaku su muku ovaj nas narod prezivio , ma da je neki drugi narod bio na nasem meijestu bio bi 100% Obolio dusevno , a i nasa medicinska nekultura i stid da se obrati za pomoc ljekaru kada si u dusevnoj krizi , mozda i malo citamo jevandjelje , slabije idemo u crkvu na liturgije , preci nam je provod subotom nego sveta Litirgija nedjeljom. Oce da se naspavamo u Nedjelju a nismo svesni da dusa oce duhovne hrane da ide na svetu liturgiju , da molitva odmara i daje mozgu energiju za sledecu nedjelju , da Nam Bog pomaze kad nam je najteze u zivotu. prebobardirani smo informacijama , mukom i patnjom na citavoj planeti i kao da nam je najvaznoje da sve o tom znamo a nekad to ne dje nikakvu korist.

Braco i sestre u Hristu uzdajte se Boga . To vam ja gresni kazem .

Hvala ako ste imali i strpljenja da procitate mje misljenje do kraja.

Ana Radic BRACO I SESTRE U HRISTU.MOLIMO SE NASEM GOSPODU ISUSU HRISTOSU ZA SVE NASE PRAVOSLAVNO SVESTENSTVO,MONASTVO I SAV PRAVOSLAVNI HRISCANSKI CIN OVOGA SVETA,JER SE I ONI MOLE ZA NAS SVE.A SVE BOLESTI STO DOBIJEMO TO NEDA BOG NEGO MI ZASLUZIMO ZBOG NASIH GREHOVA .TO SU SVE PROKLETSTVA KOJE ISPASTAMO KROZ BOLESTI.MNOGO MI JE ZAO ZBOG TOGA,JER SU TO NEVINE DUSE.ZATO SE PONASAJMO PO 10 BOZJIH ZAPOVESTI.OPRASTAJMO SVIMA,DABI I NAMA BOG OPROSTIO.MOLIMO SE ZA SVU NASU BRACU I SESTRE U HRISTU.NEKA NAS CUVA NAS GOSPOD ISUS HRISTOS

Dušan Jaguzović Sačuvaj Bože!?

Svetislav Sanja Šlivić Čudni su načini kako Gospod spašava čoveka. Jedan od tih načina je i da dopusti da čovek duševno oboli. Teško je to prihvatiti, a ne roptati, ali ljubav prema Gospodu sve pobeđuje.

Veca Kalimero Zašto se ovo "lajkuje"? Gospode dragi, ovo su zabrinjavajući podaci.

Daliborka Pesut Mandic Neka nam Gospod podari snage i neka pomogne svima...

Jovanka Isakov Strasno .

Radomir Vucic Može se pretpostaviti da od 300 000 duševno bolesnih skoro isto toliko je onih koji su bolesni od ljubavi. Pretpostavljam da od tih 300 000 malo je ko u emotivno srećnim okolnostima.

Natasa Ilic Milovac Prosto ne znam sta bih rekla nad ovom strasnom cinjenicom. Saradjujemo sa Gerontoloskim centrom u Novom Sadu i direktorica kaze da je od 10 korisnika centra 8 dementno i da su statistike po tom pitanju takodje strasne u poslednje vreme. Drugi tekst koji Ste postavili najbolje opisuje sve sto treba da znamo o obolelima i njihovom odnosu prema veri.

Radomirdrugi Vucic Uostalom da li je iko ikad vidio nekoga ko je srećan u bilo kom vidu ljubavi da je završio kao duševni bolesnik.

Jovanka Isakov Svi smo mi potencijalni bolesnici....

Aleksandra Sanja Milic Bog nam je jedini prijatelj

Radomirdrugi Vucic Ono što se narjeđe dešava u duševnim bolnicama je da se dvoje ljudi, pacjenata tu nađu, upoznaju, zaljube i ruku pod ruku zdravo i veselo budu otpušteni.

Aleksandra Sanja Milic Radi se o slaboj vjeri...mozda.Ne znam,I u CG je zabrinjavajuci broj oboljelih sto mentalno,sto od najtezih bolesti.

Spomenka Sladoje Petrovic Izasla je kod nas jedna lepa knjiga na temu bolesne duse.prevedena s ruskog, zove se" Siguran oslonac u krizi", iskustva pravoslavnog psihologa, pisac Mihail Hasminski,

Svi smo mi po malo bolesni, posle svih ovih stresova koji nas pogadjaju svakodnevno i sto je najgore to traje godinama.Jedini siguran oslonac je vera i ljubav, koja se opet nalazi u nasoj veri pravoslavnoj. Ko taj oslonac ne nadje, tesko njemu. Svako dobro od Gospoda.

Tatjana Kremenovic "Prema njenim rečima, korisnici psihijatrijskih usluga često kao najveći problem ističu usamljenost, dok prihvatanje i podrška dobro utiče na njihovo zdravlje." Ovo se odnosi na rijeci volontera Anje u udruzenju Dusa..

A drugi link koji ste postavili oce Gavrilo, sa tekstom u kojem govori ruski svestenik koji radi u najvecem psihoneuroloskom internatu u Moskvi je odlican..Jedan mali citat iz tog teksta :

"Po svojoj duhovnoj slabosti, nemoći, društvo se boji i čuva od sveta bolesti. Po svojoj prirodi, u svojoj osnovi, to je grehovna tendencija, i stoga ima veoma teške posledice. Ljudi idealizuju svoj život i svoje zdravlje, iako je to sve veoma nesigurno, i granica između bolesti i zdravlja je promenjiva. Zdravi čovek treba uvek da vidi, šta uopšte s čovekom može da bude, dužan je da pomaže bolesnima, da podeli s njima njihovu bol. "

I u nastavku teksta svestenik kaze da se ovakav stav moze promijeniti tako - kad bude mnogo ljudi dolazilo u internat da pomognu, oni koji zive u internatu ce tako dolaziti u kontakt sa spoljnim svijetom i time ce umanjiti njihova usamljenost...I dalje svestenik Andrej govori da se ljudima moze pomoci u nekim obicnim stvarima, ne trazi se od nas da tvorimo cuda...A i to sto nam se cini da je malo, tim ljudima moze znaciti mnogo...Malo vedrine , malo pozitivne energije da se donese ljudima...A Bog ce da pomogne, On nam pruza mogucnost da nesto uradimo dobro nasoj braci i sestrama, da ucinimo neko dobro djelo...I kao sto pise u tekstu, to je i nasa duznost.

Te muke dusevne su, po mome misljenju, najvece muke koje postoje i na ovom i na onom svijetu i ti ljudi koji ih imaju su mozda medju prvim ljudima koje bismo mi hricani (naravno i svi drugi ljudi) trebalo da posjetimo i da im pomognemo.A ne trazi se od nas mnogo i nemoguce...I kao sto rece brat Radomir , mozda im najvise treba ljubav, kao i svima nama sto treba...

Radomir Vucic Širenje psihičkih bolesti nekad je posljedica društvenih okolnosti koje su pojedine učesnice diskusije ( sestre Aleksandra i Sonja pomenule). Mnogi koji se vode kao zdravi, danas su sigurno bolesni. S tim u vezi trebalo bi se podsjetiti čuvenog romana "Mrtve duše" Nikolaja Vasiljeviča Gogolja.

Tatjana Kremenovic Pa drustvo je sigurno bolesno...

Vesna Vukica Budisa MENTALNO OBOLELIMA JE JEDINI SPAS U SVOJIM BLIŽNjIMA-I SAMO ONI MOGU DA IM POMOGNU.KAD SE DOĐE DO STADIJUMA BOLNIČKE HOSPITALIZACIJE.TADA SU NEMOĆNI.TAD PORODICA MORA DA SHVATI ,UPRAVO TO ŠTO NAM OTAC GAVRILO REČE IZ PRIČE O SVETOM TRIFUNU.ALI ŠTA SE DEŠAVA,ONI PRIBEGAVAJU TRAŽENjU POMOĆI SVUDA SAMO NE TAMO GDE TREBA.TADA ČINE JOŠ GORE ,JER NA SCENU STUPA SAM DUŠMAN DUŠE KROZ RAZNE GATARE,KVAZI LEKARE I OSALA ZLA ČUDA.SLAVA I ČAST SVETOM TRIFUNU,KRSNOJ SLAVI MOJE KUĆE I MOJE DECE.DOBRI OČE GAVRILO,LjUDI MORAJU DA SE NAUČE MOLITVI,ALI PRAVOJ IZ SRCA.A KAKO IM TO OBJASNITI NE ZNAM.BOG VAS BLAGOSLOVIO.+++

Nikola Vrucinic ljudi napustise duhovne oce i napunise se dusevne bolnice.

Valentina Šurlan samo nam je ljubav potrebna

Radomir Vucic Crkva tu ima dobar recept. Pri prvoj duševnoj boli prije nego se preobrazi u bolest, čovjek se presabere, vidi ima li tu sopstvene krivice, ode na ispovijest i dobije spoznajno i duševno razrješenje problema. To bi bila duhovna prevencija od duševne bolesti.

Tatjana Kremenovic Po mome iskustvu, najbolje je imati stalni kontakt sa duhovnikom i ispovijedati mu svoje pomisli...Jedino kroz ispovijedanje pomisli duhovnik moze da vidi da li smo se uputili u pogresnom pravcu...I sto cesce razgovarati, pitati za objasnjenja kad nam nesto nije jasno, a vrlo cesto nam nije jasno ono sto nam duhovnik govori...Ali da li vecina ljudi ima duhovnika ? I naravno ovo sto kaze brat Radomir pri svakoj dusevnoj boli ici kod duhovnika....A ko nema dusevnu bol?

Milan Trkulja po tom pogledu ni ovdje u bih nije nije nista bolje...

Radomir Vucic Ako pogledamo ovu sliku uz tekst sa licima ljudi koji su bolesni, onda nam se može učiniti da je, kako kaže sv. Ignjatije Brjančaninov, ikona Božija bačena u vatru strasnog ada, ali i tamo naša dužnost je da je poštujemo.

Željko Jelaca fizicko zdravlje bez ljubavi u srcu je neizbjezna bolest!

Radomirdrugi Vucic Mnogi bi danas rado otisli na razne terapije, i bilo bi mnogo više ljudi u psihijatrijskim ustanovama , ali i zato treba imati matrijalna sredstva. Nije dovoljno biti samo bolestan, nego treba imati i materijalnu osnovu za bolest. Tako da ljudi praktično danas ne smiju da se razbole ne samo psihički, već i fizički. Jednostavno ne postoje ekonomski uslovi.

Tatjana Kremenovic Na fotografiji se ne vide dovoljno lica ljudi,ali samo da kazem da su ljudi koji su od bilo cega bolesni smireniji od onih "zdravih"-koji obicno nemaju smirenje.Pa tako i psihicki bolesni ljudi, na neki nacin imaju vece smirenje od "zdravih" ljudi, sto ih cini na neki nacin zdravijim od "zdravih"...Svi mi kad smo zdravi manje ili vise smo bijesni...Starac Pajsije kaze da nista ne smiruje covjeka tako kao bolest..A to smirenje je svima na korist...Tako da u tom smislu covjek se nekada bolje osjeca sa bolesnicima,jer su smireniji, nego sa "zdravima", koji nemaju smirenje..

Radomir Vucic Pojedinii liče na dalekoistočnjake ako se bolje zagledamo.

Tatjana Kremenovic ja sam vidjala ljude sa psihickim problemima , pa bas i nisu licili na dalekoistocnjake..ne znam gdje je napravljena ova fotografija...ali sigurno je da se ovi ljudi muce...

Dragana Stojanovic Najpre duhovno lekarstvo iz prebogate riznice pravoslavlja !Razgovor o problemu ... svesno sagledavanje licnih propusta, gresaka i sagresenja ... pokajanje ... ispovedanje ... molitva ...pribegavanje Svetim Tajnama pravoslavlja .....i stanje duse ce se polako isceljivati ... Medicinsko lecenje ne odbaciti tamo gde je, i ako je, neophodno ...

Tatjana Kremenovic pa jeste sestro Dragana, samo kad bi ti ljudi znali da uopste postoji neko drugacije -duhovno- lekarstvo,..ta cinjenica je jos uvijek dosta nepoznata i sakrivena od vecine ljudi..

Vesna Vukica Budisa RADOMIRE IMAM VISE DIGRESIJA NA VASE KOMENTARE.PRVO -KAKO NEKO SA DG.PARANOIDNA SIZOVRENIJA MOZE DA SHVATI ODNOS MATERIJALNO OD NE MATERIJALNOG.????KAKVA MATERIJALNA OSNOVA.'O BOZE POMOZI NAM.+++

Radomirdrugi Vucic Ljudi se muče na razne načine, neki čak i pocrne od muke, a neki i poplave, a neki preblijede itd. Poneki stručnjaci znaju i na osnovu izgleda da steknu predstavu o dijagnozi.

Stana Meseldzija Bože mili spasi nas od ove zle bolesti! Svaka bolest je teška i nekako lakše se podnosi ako ima bar ko da sasluša tvoj bol.Veliki problem je u lečenju psihoobolelih jer nismo društvo dobro organizovano za takve bolesnike.Duhovnik je mnogo važan i lečenje uz pomoć duhovnika i lekara u ovim bolnicama bilo bi veoma korisno i mnogo uspešnije.A takođe i radne terapije prema mogućnosti svakog isto bi mnogo pomoglo.Razni su uzročnici ovih obolenja-kojih je mnogo i svi jednako ne podnose stres, uvrede, tragedije u porodici ....ali je zato pomoć velika i spasonosna za dušu nekad i samo jedan topli savet i razgovor sa duhovnikom koji nas može spasti od sigurne bolesti duše.Sve to opet od svakog traži i saradnju uz Božiju pomoć i lekarsku stručnost mnogo bi se sprečilo i manje bilo obolelih.

Tatjana Kremenovic Najvece blago ovog sveta-zdravlje dusevno.

Zdravlje telesno je nesumnjivo dar Boziji. No zdravlje telesno nije nikako najvece blago ovoga sveta, kao sto mnogi govore i pisu. Jer ma kakvo da je telesno zdravlje, ono je prolazno; a ono sto je prolazno, ne moze se nazvati najvecim blagom za coveka.Neprolazne vrednosti su dragocenije od prolaznih kao sto je vecnost dragocenija od vremena. A neprolazne vrednosti ulaze u okvir zdravlja dusevnoga.Sveti Jovan Kronstatski pise :”Ah, ja i sam osecam, da kad sam potpuno zdrav i kad trudom ne iznuravam sebe, ja tada umirem duhom, tada nema u meni carstva Bozjeg, tada ovladjuje mnome telo moje, a s telom djavo.”

Biljana Ostojic Molitva leči dušu i telo.Potresna cifra...

Vukasin Momcilovic puno je 'dusebriznika' za nase bolje sutra a zaboravlja se za danas. navodno se puno radi na tom problemu a kao rezultat je sve vise bolesnih. nesto je zakazalo.

Saša Lazić Kada se pogleda i sa znanstvene strane, dokazano je da je svaki oblik fizičke bolesti polazno od duševne bolesti, samo je antraks vanjski uzročnik. Znači, kada bi se vodilo računa o duhovnom životu, bolest ne bi imala startnu poziciju da napreduje na fizičkom tijelu ! Dakle, tako gledano, jako je puno bolesnih i broj raste, a kako otac Gavrilo kaže, malo ljudi u crkvi puno u ludnicama i bolnicama, obrnuto proporcionalno i tako je. A kada bi se stanje na vrijeme prepoznalo pa da ljudi odmah traže pomoć u manastirima i crkvama a ne kod psihijatra, puno ljudi bi bilo spašeno.

Aleksandra Saška Gordić Pomaže Bog, blagoslovite oče Gavrilo. Svi mi treba da se pomolimo da nas ne zadesi takva nesreća da pamet izgubimo, Teška su vremena i iskušenja oko nas.

Zora Sikanic Tesko je ostati normalan u ovom ludilu oko nas,vjera nam moze puno pomoci.

Sladjana Brnjilovic BOLNICE LECE PSIHU KAD BOG DA DA I DUHOVNICI LECE DUSU JER NASE SVETINJE SU BOLNICE ZA DUSU.

Tankosava Damjanovic Kada su ljudi živeli sa Bogom, psihijatrijskih bolnica nije ni bilo. Sada su crkve prilično prazne, a bolnice prepune.A, prepuni su i kafići, stadioni, koncerti psihodelične muzike... Dakle, odgovor je prilično jednostavan...Muka je što su to uglavnom mladi, jer i roditelji svoje poslušanje,svoju ulogu, od Boga darovanu, ne ispunjavaju. A Gospod POZIVA i kaže: "JA SAM PUT, ISTINA I ŽIVOT!"

Milena Puaca Greska je sto smo mi, starije generacije odbacili crkvu i Boga pa sada mladi ispastaju. Roditelji moraju da imaju veliku ljubav prema djeci ,trpljenje,smirenje i razumjevanje .Molitva roditelja mnogo znaci za zdrav zivot djece .Spasenje je jedino spoznaja samoga sebe putem liturgije, pokajanjem za sve lose ucinjeno bilo to gordost,zlopamcenje ...

Toma Dackovic Gresi nekih ljudi su vidni a nekih nisu. Isto je i sa dobrim delima. Ali i sa bolestima - neke bolesti se lakše uočavaju a neke se lakše kriju. Pa i oni medju nama koji su sada zdravi - šta će biti sutra? Hajde da kada primetimo bolesnika, pomažemo njemu na onaj način na koji realno možemo, ma koli©ka da je veličina te pomoći: Pitajmo čoveka kako je, šta ga muči ovih dana... Saslušajmo čoveka i iznedadićemo i njega ali i sebe! Budimo mi ti koji su bližnji bližnjima. Svidja mi se naziv ove akcije: "Čovek je čoveku lek!"

http://www.manastir-lepavina.org/vijest.php?id=5559

[florenntina]

Ovo je jedan jako lep tekst koji sam upravo procitala na sajtu Manastira Lepavine i zelela bi da ga podelim sa ostalim. Nadam se da mogu da ga preuzmem a ako sam u krivu, molim moderatore da to isprave...

http://www.manastir-lepavina.org/vijest.php?id=5644

JEDINSTVO CRKVE I SATANSKA ZAMKA RASKOLA I JERESIA+ A-

“Verujem... U jednu, svetu, sabornu i apostolsku Crkvu. Ispovedam jedno krštenje za oproštenje grehova.” (Nikejski Simvol Vere)

Crkva je jedna. Pošto je ona živo Hristovo Telo, a i Hristos je jedan, Crkva jedino može biti jedna. Zaista, ovo je bio razlog dolaska Gospodnjeg; da nas sjedini sa Bogom i muđusobno  - u jedinstvo koje je bilo ozbiljno poljuljano posle pada Adama i Eve i njihove poslušnosti đavolu čiji cilj nije bilo ništa drugo nego da nas odvoji od Boga i bližnjega. Gospod je došao da nas sve ujedini, i mesto gde se ovo ujedinjenje postiže je Crkva - Njegovo Telo. U Crkvi mi se sjedinjujemo sa Bogom i našom braćom, jer smo postali članovi istog Tela.   

Zbog toga, svako odvajanje od jedine Crkve znači suprostavljanje spasonosnom radu Gospodnjem i odvajanje od Njegove Blagodati. To nije ništa drugo nego uvreda na Svetog Duha koji održava zajedno instituciju Crkve i predstavlja Njeno jedinstvo. Ipak, u takvim slučajevima đavo vara ljude koristeći razna opravdanja koja u početku mogu izgledati uverljiva, kao što je osnivanje crkve koja bi bila pravilnija, tradicionalnija, Pravoslavnija, striktnija, koja bi se držala starog kalendara… Ali rezultat je njihovo odvajanje od Crkve i time od spasonosne Blagodati Svetog Duha. U isto vreme oni dolaze u konflikt sa celokupnom praksom i istorijom Crkve i celom sadržinom i značenjem Njenih Svetih Kanona. “Posle jeresi đavo je pokušao da iskoristi gnev raskolnika da bi podelio Hristovo Telo. Zbog ovog razloga, svi oni koji prate raskolnike, bili to monasi ili mirjani, se potpuno odvajaju od Crkve dok im se ne zgadi njihov kontakt sa raskolnicima i dok se ne vrate svom Vladici.” (Kanon, strana 357).

Imamo, na primer, period Ikonoborstva, za vreme kojeg je Crkva bila u nemirima nekih 150 godina, ali Sveti Oci koji su se borili za Pravoslavlje nisu stvarali drugu crkvu. Već su postali mučenici i ispovednici Pravoslavne Vere i, na kraju, Pravoslavlje je pobedilo bez lomljenja jedinstva Crkve. Ponekad, Gospod bi dozvolio da Crkva bude iskušana na različite načine “da bi se oni koji su zaista naši pokazali” (1 Kor. 11:19), kao što Apostol kaže, ali Crkva nikada ne može biti prevarena zato što je živo Hristovo Telo. Tako da ne može postojati nikakvo opravdanje za one koji zbog bilo kog razloga odvajaju sebe od Crkve. “Jeresi i raskoli predstavljaju grehove koji su veoma ozbiljni i koji se teško leče. Takođe oni predstavljaju način na koji đavo pokušava da spreči ljudima spasenje, odvajajući ih od životvornog jedinstva sa Crkvom” (Arhimandrit Georgije Kapsanis, Pastirske obaveze po Svetim Kanonima, strana 187, Piraeus, 1976).

Nešto slično je istina za one Hrišćane, koji osnuju male grupe, koje su strane Duhu Crkve. Oni smatraju da su oni jedini branitelji Pravoslavlja i da su svi drugi, uključujući Vladike i Sveštenike, nezainteresovani pa čak i izdajice Pravoslavlja. Bivajući fanatički vezani za određenu osobu ili grupu, oni sebe odvajaju od Tela Crkve, koja se od početka može prepoznati Svetom Liturgijom i parohijom, a ne gupama. Oni se protive radu na jedinstvu zbog koje je Gospod bio razapet i udaljuju sebe od Pravoslavnog etosa, koji je pun smirenja, skromnosti, poslušnosti i ljubavi. Na ovaj način oni padaju u ono što je Sveti Pavle kritikovao u njegovoj prvoj poslanici Korinćanima “svako od vas govori, ja sam Pavlov, i ja Apolov, i ja Kifin, i ja Hristov.” Da li se Hristos razdelio?” (1:12-13).

 

Na Svetoj Gori pratimo Stari Kalendar i ne odvajamo se od Crkve i prirodno pominjemo na molitvama Ekumenskog Patrijarha, jer mi pripadamo njegovoj crkvenoj jurizdikciji. Kad god dođu vladike ili sveštenici Crkve koja prati Novi Kalendar, oni služe sa nama u našim Manastirima, i slično kada smo van Svete Gore, mi služimo u njihovim kanonskim Crkvama. Različite prakse za sekundarne stvari su uvek postojale u Crkvi, ali nikada nisu predstavljale razlog za raskole. 

Od jeromonaha Tihona Stavronikitskog

Iz knjige Zemlja Živih, Sveta Gora 1987

Prevod sa engleskog mr Vladimir Srbljak

Izvor http://www.johnsanidopoulos.com/2011/06/unity-of-church-and-satanic-trap-of.html

[Guest - . . .-]

Одличан текст  facenew22222222

[Mamica Forumska]

http://www.manastir-...est.php?id=5618

[Mamica Forumska]

http://www.manastir-...est.php?id=5891

[Mamica Forumska]

http://www.manastir-...est.php?id=5917

[Aristotel]

http://www.manastir-...est.php?id=5917

likefaceeeeeeee

[Mamica Forumska]

http://www.manastir-...est.php?id=6177

[мирођија]

Оцу Гаврилу желимо брз и потпун опоравак.

Слава Богу.

[Mironosica]

danas je otac Gavrilo delio naforu u mojoj crkvi

[Guest]

slava3

да му Господ да здравља , амин Боже дај!

[Mamica Forumska]

http://www.manastir-lepavina.org/vijest.php?id=6178