Архимандрит Гаврило (Вучковић) на форуму Живе Речи Утехе

[Lepavina-administrator]

Pomaže Bog, večeras 10.11.2010 na Radio Blagovesti bilo je 135 priključenih kompjutera, i to iz Srbije 46, Bosne 40, Nepoznato 8, Hrvatske 8, Nemačke 7, Makedonije 7, Austrije 5, Slovenije 3, Švajcarske 3, Crne Gore 2, Engleske 1, Italije 1, Norveške 1, Danske 1, Švedske 1, Amerike 1. Detaljnije o Radio Blagovesti: http://www.manastir-lepavina.org/stranica.php?id=18 U mesecu Oktobru bilo je 2.745.483 učitavanja stranica sajta manastira Lepavine

[stamenko]

ŠTA PAROHIJU ČINI ZAJEDNICOM

http://www.manastir-lepavina.org/dthumb.php?file=cms/slike/vijesti/308_0002.jpg&size=500


Iskustvo pastira i parohijana.

Mnogi mladi nastojatelji se žale da ne mogu da formiraju zajednicu na svojim parohijama. A šta je to zajednica? Šta parohiju čini zajednicom? Na ova i druga pitanja u vezi sa tim pokušao je da pronadje odgovore djakon Fjodor Kotrelev.

Ljubav

«Izvinite, da li u vašoj crkvi postoji zajednica?» Oči moje sagovornice, starice vernice jedne od crkava u centru Moskve, su delovale uplašeno, i moje pitanje kao da ju je dovelo u pometnju. «Ne, ne, - konačno je odgovorila, - mi nemamo nikakvu zajednicu!»

Slična reakcija se često može videti u razgovoru sa savremenim pravoslavnim ljudima. Verovatno je to povezano s tim što savremeni čovek teško može sebi da predstavi suštinu tog pojma – zajednice. U jednoj od moskovskih crkava su mi na pitanje o zajednici rekli direktno: «Mi ovde nemamo sektu, već parohiju: dobru, prijateljsku parohiju».

A šta je to – zajednica? Sama reč zajednica, potiče od reči «zajedničko». To jest zajednica pretpostavlja postojanje nekih veza, koje objedinjuju ljude u grupu. «Čini mi se, - kaže protojerej Aleksandar Iljašenko, nastojatelj moskovske crkve Svemilostivog Spasitelja na Novoslobodski, - da je pravoslavna zajednica velika porodica, koja okuplja ljude u odredjenoj crkvi, gde se ljudi medjusobno poznaju, gde su ljudi medjusobno jedni drugima dragi, mole se jedni za druge i dobro im je zajedno».

Osnivač prve hrišćanske zajednice je bio Sam Hristos,
Koji je zapovedio Svojim učenicima da prebivaju u jedinstvu i ljubavi.
Na slici: mozaik crkve Sant-Apolinare Nuovo u Raveni (Italija), VI vek

Vratimo se sada na tren starici koja se uplašila od mog pitanja o zajednici. Nastavivši razgovor sa njom, saznao sam da iako kod njih «nema nikakve» zajednice, mnogi ljudi opšte medjusobno van crkve i imaju neka zajednička interesovanja. «A pretpostavimo ako se neko od parohijana razboli, dospe u bolnicu, da li će parohija učestvovati u njegovoj sudbini?» - upitao sam. «Naravno!» - odgovorila je starica. – Kod nas na parohiji postoji malo sestrinstvo – nekoliko žena koje su uvek tu da pomognu svim našim parohijanima, posebno starijim i samim. One ne samo da same posećuju bolesne u bolnicama, već mole i druge parohijane da to cine». U mnogim pravoslavnim crkvama postoje takve inicijativne grupe parohijana, koje ne daju mira svima ostalima, u najboljem smislu te reči. Tako su mi odgovarali u skoro svim moskovskim parohijama u kojima sam sprovodio anketu. Negde parohijani pomažu ljudima sa mnogo dece – naprimer u svojstvu dadilja; negde prodavačica sveća bez problema može da imenuje sve starije parohijane – jer parohijani neprekidno kontaktiraju s njima. Interesantno, možda se zajednicom zove to kada njeni članovi imaju pravo da očekuju brigu o sebi od drugih članova? «Ovde, kao i u porodici, briga ne treba da bude samo obaveza, već i savesnost, - smatra otac Aleksandar Iljašenko. –«Zahtevati» - je previše oštra reč, jer treba da izgradjujemo svoje odnose tako da sami želimo da pomognemo onome kome je naša pomoć potrebna. Kako je rekao apostol Pavle, «Ljubav ...ne traži svoje» (1Kor. 13, 5). Ali naravno, nastojatelj može da se obrati parohijanima, s pozivom da pomognu onome kome je pomoć potrebna».

S tim, da se u zajednici ne sme ni od koga ništa zahtevati, slaže se i nastojatelj moskovske crkve sv. Apostola Petra i Pavla u Jasenjevu (podvorje Optina pustinje) iguman Melhisedek (Artjuhin): «Ne sme se ni u kom slučaju počinjati najavom zahteva! I misliti da članovi zajednice treba da imaju neke obaveze, - to je iluzija. Samo mi sveštenici imamo svoje obaveze i dužnosti. Mi smo dužni da brišemo suze, da gladimo po glavi i razrešavamo porodične probleme. A čim zamoliš nekoga da nešto uradi za parohiju – to je odmah napor! Ali ne zato što su ljudi takvi, već zato što ne treba počinjati od toga! U početku treba sejati, a potom ćeš jednom požnjeti. U početku treba pokazati svoju ljubav prema parohiji, pozabaviti se sa parohijanima, a potom polako reći: «Deco, hram treba da se obnovi» ili «Treba pomoći to i to». Ali neka u početku ljudi vide da si ti pre svega pastir. Mi mnogo i često govorimo o ljubavi, ali je to uvek imajući ljubav prema sebi. A ona treba da bude uzajamna! I tada se već može reći zajednici: «Treba nešto učiniti za crkvu. A ako ne možeš da uradiš nešto, onda ostavi kopejku, da sveštenik ne bi išao po organizacijama pružajući ruku, već da bi se bavio duhovnim životom, čitao knjige i molio se».

Delo

Postoji još jedan veoma važan faktor, koji grupu ljudi čini zajednicom. To je zajedničko delo. «Mi idemo zajedno sa našim sveštenicima u dečiji dom i u bolnicu», - pričaju vernici crkve Svih Svetih u Sokolnikah. «Skupljamo i šaljemo stvari u zatvor», - kažu u crkvi Voznesenja u Gorohovom polju. «Mi hranimo beskućnike na Jaroslavskoj železničkoj stanici», - kažu vernici Pokrovske crkve u Krasnom Selu. «Mi imamo sestrinstvo». «Mi svake nedelje posećujemo bolnice». «Mi imamo ozbiljnu nedeljnu školu sa nekoliko desetina predavača». I tako dalje, ima mnogo varijanti. I nema crkve, u svakom slučaju u Moskvi, čiji vernici ne bi ništa radili u slobodno vreme van Bogosluženja. «Kod nas se naprimer desilo tako, - priča otac Melhisedek (Artjuhin) da deo naših vernika učestvuje na službi u domu staraca i u dečijem domu. Takve stvari veoma dobro ukrepljuju zajednicu, obrazuje se njen temelj. Ali ovde treba napomenuti da se tu radi samo o jednom delu vernika jer ne mogu svi da učestvuju u takvom služenju. Naše sestrinstvo broji četrdeset ljudi, a parohija je mnogo veća! Ali mnogi ne mogu da putuju radi socijalnog služenja radnim danima, a mi odlazimo četvrtkom. Na osnovu ovoga se može zaključiti: zajednicu ukrepljuje još nešto. I uveren sam da je to u prvom redu crkva, Bogosluženja». «Naravno, - slaže se protojerej Aleksandar Iljašenko, - centar zajednice treba da bude Bogosluženje, Pričešće Svetim Hristovim Tajnama iz jedne Čaše. I tada će to biti zajednica, to jest postojaće duhovno jedinstvo, čiji centar je Sam Hristos. Ljudi se okupljaju radi Hrista i služe ljudima u Crkvi Hrista radi».

Otac Melhisedek: “Uložili smo mnogo napora da bismo razvili kod ljudi ljubav prema Crkvi, da bi oni shvatili da su subota i nedelja – naš život. Kao što smo govorili i često na propovedi ponavljali jedno te isto pouke oca Jovana Kronštatskog, koji kaže da sunce sija i kiša pada samo radi jednog – da bi rasla pšenica za hleb i bilo vina, jer je Liturgija – osovina sveta, kojoj je sve podredjeno. Jer kada čovek ulazi u život parohije, onda treba tako urediti da parohija postane njegov rodni dom, da bi se on kao grana privio ka lozi. I tu se misli da se privije uz crkvu. A dešava se da ljudi trče samo za propovedima, za nekim pokukama, za ispovešću. I dešava se da ako je sveštenik na službenom putu, ili se razboleo da se ceo život zaustavlja. A ako se čovek privio uz crkvu, onda se život ne zaustavlja. Ali kako to uraditi?”

Pastir

Sveti Oci zovu Hrista Pastironačalnikom, to jest načelnikom nad pastirima. Kakvu ulogu u životu zajednice igra sveštenik? “Nas nekoliko desetina ljudi smo svojevremeno došli u ovu crkvu prateći našeg sveštenika, - rekla je ta ista uplašena starica. – Danas osnovu naše zajednice čine njegova duhovna čeda. Svi ga veoma volimo i razgovaramo s njim i van crkve”. U svakoj crkvi treba da postoji autoritet koji sve objedinjuje. Za hrišćansku zajednicu je prirodno da taj autoritet ne bude mirjanin, već sveštenik. Ali u ovome se krije i velika opasnost. Otac Aleksandar Iljašenko smatra da “sveštenik ni u kom slučaju ne sme da dopusti da vernici dolaze k njemu, k svešteniku, k čoveku. To je najveći poraz! Ljudi treba da streme ka Bogu! U grčkom jeziku reč “anti” označava ne samo “protiv”, već i “umesto”. Antihrist je onaj koji dolazi umesto Hrista. Tako pastir rizikuje da se stavi u poziciju onoga koji je umesto Hrista i ne sme ni u kom slučaju da stane na taj put prelesti”. Kako znati kuda vodiš svoja čeda: ka Hristu ili ka sebi samom? Jedino sredstvo da se pastir obezbedi od ovog iskušenja je po mišljenju oca Aleksandra da se moli Gospodu da mu On da smirenje: “Smirenje je mir sa Bogom. Ako je na duši mir, tada će i život biti tih i koristan za okolinu”. Ako pastirom rukovodi gordost, sujeta, želja da se sam ispolji, i privuče pažnju k sebi, da postigne neke impozantne rezultate, tada i život zajednice može da udje u ćorsokak i donese stradanja njenim članovima, pošto u odsustvu pastira njihov “život može da se zaustavi”, kako je primetio otac Melhisedek (Artjuhin).

“Sveštenik treba mnogo vremena da posveti parohijanima, - uveren je otac Melhisedek. – Pre svega, smatram da treba redovno da razgovara sa parohijanima. Kod nas se naprimer svake nedelje organizuju razgovori za odrasle jer se na propovedi od deset-petnaest minuta ne može sve reći. A ovako ljudi mogu da postave pitanje svešteniku direktno, i ne samo lično već u prisustvu ostalih. Jer ima pitanja koja neko ne može da formuliše i postavi a neko drugi pak može. I još postoji gomila folklora, “sarafanskih” predanja, koja moraju da se razveju. Eto tako se kroz razgovore formirala i formira naša parohija”.

Medjutim razgovori sa parohijanima nisu jedini način formiranja zajednice. Po mišljenju oca Melhisedeka, “ljude na parohiji predivno sjedinjuju zajednička poklonička putovanja. U početku lagana: u Lavru, u Optinu, u Divjejevo, a potom i daljnja: na Valaam, na Solovke, u Kijev, u Počajev, …U vreme takvih putovanja vidiš ljude u njihovom svakodnevnom životu: dan tamo, dan nazad. Gledaš kako se ponašaju, ko pere sudje, ko deli, ko se prvi trudi da ugosti. I čak i sa kratkog putovanja vraćamo se sa osećajem da dugo poznajemo jedni druge. Nijedno drugo vreme u crkvi, pa čak ni ispovest ne može da zameni to vreme! Sve to i pomaže ljudima koji ulaze u parohiju, u zajednicu da zavole crkvu, da zavole Bogosluženje – jer odlazimo iz crkve i vraćamo se u crkvu. Kao kući!”

Danas se pravoslavne zajednice okupljaju uglavnom oko opitnog pastira.
Na slici: zajednica crkve Tri Jerarha na Kuliškama sa svojim duhovnikom protojerejom Vladislavom Svešnikovim

A ja ne želim!

Mnogi vernici moskovskih hramova pričaju kako im je dobro i prijatno na parohijama gde sve znaju, gde su im svi rodjeni i bliski. Ali postoji takodje veliki broj ljudi, pravoslavnih, ocrkovljenih, veoma blagočestivih, kod kojih se ili ne pojavljuje želja da se uključe u život parohije, ili direktno ne žele neki zajednički život. «Zbog čega se obavezno posle službe treba nečim baviti, negde ići zajedno i nešto raditi? Meni je i tako dobro u crkvi, ja hoću da dodjem u crkvu, pomolim se i idem kući. Prijatelje i tako imam, a crkva nije neki klub!» - kažu oni. «To je naravno individulano, - smatra otac Aleksandar Iljašenko. – Postoje ljudi koji nisu društveni i njima je iz nekog razloga tako bolje. Ali najčešće se dešava da se u korenu takvog stava nalazi neki greh: sujeta, gordost, uvredljivost, nesposobnost da se praštaju uvrede. Jer kada razgovaramo sa nekim onda su neki konflikti naravno neizbežni. Svi smo mi grešni i svesno ili nesvesno jedni druge razdražujemo. I ako je čoveku teško da se pomiri sa takvim problemima, onda se on trudi da izbegava razgovore». Naravno, s vremena na vreme se mogu sresti ljudi koji su toliko udubljeni u sebe, pogruženi u svoj duhovni rad, da im je teško da prihvate aktivno učešće u životu parohije. Ali budimo iskreni: takvi ljudi se retko sreću u savremenim crkvama.

Zajednica treba da bude otvorena

Moj prijatelj mi je pričao kako je počeo da odlazi u jednu od moskovskih crkava u centru: “Dodjem prvi put. Vidim svi se medjusobno poznaju, pozdravljaju. A na mene gledaju kao na javnog stranca. Jednom sam nekoga nešto pitao, a on mi je jedva kroz zube nešto procedio, tobože šta pitam kao da sam ne znam? A ja stvarno nisam znao. Nisu me gostorpimljivo primili”. Potom je taj čovek ostao u toj crkvi, upoznao se sa nekim, ali se do dan-danas seća tog prvog puta. “Da, tako se nažalost često dešava na našim parohijama. To govori o takvoj samodovoljnosti, o nepostojanju želje ili nesposobnosti da se nešto podeli sa drugima, - smatra otac Aleksandar Iljašenko. – Mi unutar zajednice dobijamo nešto jedni od drugih, ali dolazi novi čovek, kome treba nešto pružiti, možda samo malo, jednu sekundu pažnje, osmeh. Njemu prosto treba pomoći da udje u zajednicu i da pronadje svoje mesto. I tada se ljudi često pokazuju nedovoljno darežljivim, duhovno škrti, jer ne žele da podele to što su naučili”. Ali pravde radi treba primetiti da se u mnogim hramovima dešava i nešto sasvim drugo: novajlija se srdačno dočekuje, sami započinju razgovor posle službe, upoznaju se. Aktivni vernik jedne od moskovskih crkava mi je pričao da se u njihovoj malobrojnoj parohiji može uočiti svaki novi član: “Ako je došao samo jednom može se desiti da je samo svratio A ako je došao drugi, treći put, onda mu se nešto svidelo kod nas ili radi blizu, pa mu odgovara. Kada dodje treći, četrvti put tada već mi sami prilazimo da se upoznamo”. Pre svega, sam pastir, nastojatelj hrama treba da se brine o tome da se zajednica ne zatvara u samu sebe, već da bude otvorena, sposobna da prima nove članove”, - uveren je protojerej Aleksandar Iljašenko. Treba se svim silama truditi da se ne odbije čovek koji dolazi u crkvu, dodaje iguman Melhisedek (Artjuhin), i čuvati se brzih zaključaka o onima koji samo svraćaju. “Desilo se to letos, - priča otac Melhisedek. – Izašao sam iz oltara, i gledam u centralnom delu crkve je stajala jedna žena. Njen izgled je bio neodgovarajući: nije imala suknju, a gore majica sa izrezom. Strašno! Ja sam kao monah razmišljao: “Šta da radim? Treba da prodjem nekako pored nje!”. Izašao sam iz oltara trudeći se da je ne gledam, i pokušavajući da protrčim. A ona me je zaustavila: “Oče došla sam kod vas”. – Imate li neko pitanje? A ona je počela da plače i rekla: “Oče moja ćerka se juće bacila kroz prozor šta da radim?”. Porazgovarao sam s njom, a posle razgovora sam joj rekao: “Znate kada sledeći put dodjete u crkvu ne zaboravite da se obučete”. Ona se posle toga toliko izvinjavala! Pokazalo se da je skrahana tugom došla u crkvu u onome u čemu je išla po stanu, i shvatila je u čemu je tek posle mojih reči! Posle sam nekoliko puta ispričao na parohiji ovaj slučaj: “Zamislite ako bi neko od vas prišao i rekao: u čemu si došla?! A čovek je došao skrhan tugom! I zato ne sudite!”. Otac Melhisedek je uveren da dežurni u hramu treba da budu veoma delikatni ljudi: “I sveće treba da prodaju vaspitani, najobrazovaniji i najbolji ljudi. Čovek koji prodaje sveće je lice parohije i ima ogromnu ulogu!”

Parohija=zajednica

Čitalac će bez muke primetiti da se u našem rasudjivanju reči “parohija” i “zajednica” upotrebljavaju podjednako često, i da mogu da zamene jedna drugu. Može se izvesti ovakav zaključak: svaka savremena parohija, osim sasvim mladih, nedavno formiranih, može da se nazove zajednicom. Odista: gde god da odeš svuda su parohijani bave nekim zajedničkim poslom. Svuda je jezgro parohije obrazovano oko sveštenika – najčešće nastojatelja. Svuda naravno i u različitom stepenu pomažu jedni druge i brinu se o slabima. Što se tiče ljubavi ona se naravno ne može meriti. Ali se zato može biti čvrsto ubedjen u Hristove reči: “Gde su dvoje ili troje sabrani u Ime Moje tamo sam i Ja medju njima” (Mt. 18, 20). A ako je Hristos posredi tu je i ljubav,a ako je tu ljubav, tu je i zajednica.

Medjutim tvrdjenje da je “svaka parohija- zajednica” ne znači da je svaki parohijan član te iste zajednice. U svakoj crkvi ima ljudi koji redovno tokom mnogih godina dolaze na službe, ali ne znaju kako se zove žena koja prodaje sveće ili ljudi koji se mole pored njih. Dešava se da je aktivnih parohijana u bukvalnom smislu “dvoje ili troje”. Ali to uopšte ne govori o tome da u tim hramovima nema zajednice. Ona postoji, ali je mala. I nastojatelj treba da radi na tome da uz pomoć članova zajednice učini tako da što je moguće više parohijana postanu takodje članovi zajednice.


preuzeto sa http://www.nsad.ru/index.php?issue=44&section=10014&article=799
prevod sa ruskog dr Radmila Maksimovic

[stamenko]

KOMENTARI NA FOTOGRAFIJE SA PROFILA O.GAVRILA NA FEJSBUKU (CLXII)

http://manastir-lepavina.org/dthumb.php?file=cms/slike/vijesti/5070_DUHOVNO%20POSLANJE.jpg&size=500

o.Gavrilo >>> IZA VRATA SOBE ZA REANIMACIJU

Ovo su priče – o smrti. Ispričala ih je medicinska sestra koja radi na odeljenju reanimacije u Prvoj gradskoj bolnici Elena Vasiljevna Krilova. Imena koja se pominju u ovim pričama su istinita. Vi takodje možete... da se pomolite za ove ljude.

“Vitalij Vasiljevič je imao tromb u arteriji donjih ekstremiteta. On je bio dosta star – 69 godina, a stradao je još I od dijabetesa. Imao je jednu operaciju, tromb je izvadjen, ali proces nije bio završen: pojavio se novi tromb, I ekstremiteti su počeli da se hlade. Morao je na još jednu operaciju.

S njim su neprekidno bile njegove dve ćerke. U životu je moguće videti ljubav prema roditeljima, ali ovo je prosto bila neobična ljubav. Ja sam radoznao čovek i uvek želim da vidim šta je iza čega, jer ljubavi nema na pustom mestu. Kada su Vitalija skinuli sa veštačke ventilacije pluća, počeo je normalno da diše i mogla sam da porazgovaram sa njim.

Shvatila sam da deca ne mogu a da ga ne vole jer je on zaista predivan. Kao prvo, on je veoma oštrouman, kao drugo trpeljiv, kao treće veoma mudar i o svim stvarima rasudjuje istinski I o svemu govori sa ljubavlju. Kada mu pridješ on se obraća sa “draga”. Zadivljujuće trpeljiv. Sve vreme je ležao na krevetu odvojen, da svojim prisustvom nikome ne smeta. Upravo iz ljubavi prema drugom čoveku. To je bilo očigledno jer sam sve vreme morala da ga pitam da li ga boli. On je uvek odgovarao: “Naravno da me boli ali trpim”.

Kada sam ga upitala da li je verujući ili ne, on je rekao: “Jas am prekovan od komunista”. To jest on je u početku bio komunista, i to mislim veoma iskren, a potom je tokom života shvatio kakve vrednosti postoje na belom svetu. Interesantno je da se izražavao može se reći crkvenim jezikom. “Jas am, - kaže on, - verujući, ali ne crkveni”. A na moj predlog da pozovem sveštenika, kako bi mogao da se ispovedi i pričesti, odgovorio je: “Naravno jednom se treba susresti sa Bogom!”. To je bila fraza čoveka koji shvata stvari. Više mu ništa nisam govorila. Ostatak noći smo proveli u očekivanju Pričešća.

Kada počne lekarska vizita, ja govorim o svakom bolesniku, a načelnica odeljenja ih obilazi, pregleda. Prišla je Vitaliju Vasiljeviču i odjednom reče: “Devojčice on je prestao da diše!”. On je duboko zaspao zbog jakog leka za ublaženje bolova tako da je prestao da diše. Brzo smo mu stavili aparat za veštačko disanje. Potom smo se svi rastrčali, počeli da ga drmamo, ne bi li se probudio. I on se slava Bogu probudio. Kada sam ga predavala drugoj sestri u 9 ujutru, rekla sam: “Održi ga do pričešća! Nešto s njim radite, drmajte ga”. Devojčice su plakale u hodniku. One su takodje verujuće – i jedna i druga. I zaista su ga održali u životu do pričešća! Otac Jovan ga je ispovedio, pričestio, i Vitalij Vasiljevič je umro te noći, a na Trojicu mu je služeno opelo. Ostao je zadivljujuće svetli osećaj od njega.

Sećam se još jedne priče sa Aleksandrom B. On je imao saobraćajnu nesreću I nije na njemu bilo živog mesta. Trebalo je da umre a imao je samo dvadeset I nešto godina. I njega sam pitala da li veruje u Boga, a on je rekao: “Ne poričem postojanje Boga, ali ne mogu da shvatim zbog čega je On tako surov”. Pokušala sam dam u objasnim da On nije surov, da postoji razlog zbog čega se to dešava, ali on ipak nije mogao da primi to da Bog dopušta da ljudi stradaju. To pitanje ga je mučilo sve vreme.

Potom su Aleksandru počeli da rade intoksikaciju. U toku nje, bolesnici postaju hiperaktivni. Ustao je iz kreveta, pošao ka hodniku, nije imao snage, pao je I počelo je krvarenje. Bila je zima I kod nas u crkvi je u to vreme bio otac Andrej iz crkve svetog Nikolaja u Kuznjecu. Odjednom zovu crkvu iz odeljenja za reanimaciju i kažu za Aleksandra: da li je moguće nekoga pričestiti? Otac Andrej je pristao I ja sam ga povela do sobe. Otac Andrej naravno nije mogao da otkrije tajnu ispovesti, ali je rekao da je pokajanje bilo istinsko, i da Aleksandar veoma duboko sve oseća i shvata. Shvatio je zbog čega su mu bila data sva ta stradanja i očigledno je odgovorio na pitanje koje ga je mučilo. Otac Andrej je posle ispovesti izgledao nekako neobično produhovljen. Posle toga je zamolio da ga obaveste šta se dešava sa Aleksandrom jer je video da je on bio na granici života I smrti. I tačno posle 24 sata Aleksandar je umro. Na krevetu je ležao potpuno miran, čist, svetao čovek. Očigledno mu je Gospod oprostio, duša se stradanjem očistila i otišla ka Gospodu. Oca Andreja su specijalno pozvali.

Želim da ispričam još jedan veoma tužan slučaj, jer su dvoje dece ostali siročići. Krivi su hirurzi. Tatjani D. (njoj je bilo svega 35 godina) su uradili laringoskopiju u Zelenogradu, i odstranili žučni mehur. Posle toga su joj pomodreli ekstremiteti, i lekari su pomislili da je to tromboembolija plućne arterije i uputili su je kod nas u kardiovaskularni centar. Tu ju je boleo stomak, temperatura joj je porasla. Davali su joj analgin, narkotike. U istoriji bolesti ništa nije bilo napisano o izjavama. Ali kada je doktor otišao u sobu da poseti bolesnicu čim je ugledao naredio je da je prevezu na reanimaciju, jer se zadihala, pojavili su se otoci, bolesnica je bila bledo-žuta, a krajevi prstiju su poplaveli. Bilo je prosto nemoguće prebaciti je sa nosila na krevet – jaukala je od bolova. Prebacili su je i prevezli. Malo je počela da diše, uključili su kiseonik, i hirurzi su se okupili.

Pitala sam je da li hoće da se ispovedi i pričesti. Rekla je: «Imam krstić u sobi». – Krstić – naravno, a da li želite da se ispovedite i pričestite? – Ja to nikad nisam radila». Rekla sam: «Sada će doći sveštenik. Porazgovarajte s njim, možda će vam biti lakše i operacija će dobro proči». Rekla je: «Dobro». Pozvala sam oca Jovana i on je brzo došao, počeo da je ispoveda i to veoma dugo, detaljno (obično to biva brzo). Otišla sam i vratila se a otac je još razgovarao s njom, i to veoma lepo. Pričestila se i kroz pola sata su je odvezli u operacionu salu. Pokazalo se da su joj pokidali crevo tokom laringoskopije. Tatjana je osam dana živela sa peritonitom! Tokom svih tih dana je trpela. Drugi neko bi na njenom mestu napravio skandal: zar ne vidite da umirem! Skoro svi mladi danas primaju svoju bolest kao nešto što treba sve ljude da obrne naopačke. A Tatjana je bila mirna: ovo je moja bol, moja bolest, ja moram da je iznesem, drugi može samo da pomogne, ali nikako ne može da preuzme na sebe tu težinu.

U operacionoj sali su naravno učinili sve što su mogli i odvezli su je u sobu ali je njeno stanje bilo još teže. Tešila ju je misao da je ipak slava Bogu uspela da se ispovedi i pričesti. Doživela je do sutradan, opet su je odvezli u operacionu salu gde joj je srce stalo. Intoksikacija je bila prejaka za osam dana. Nisu mogli da je reanimiraju i dovezli su je kod nas. Srce je još malo radilo i ona je potom umrla sa Bogom. Potom ju je muž zvao tokom noći i nije mogao da veruje da je umrla ...
U crkvi carevića Dimitrija u oltaru se nalazi sveska u kojoj su zapisana sva imena umrlih na reanimaciji i drugim odeljenjima Prve gradske. Navodimo odlomak tog pomjanika, u kome iza svake smrti stoji sopstvena priča.

Aleksandra – 20 godina. Krštena tren pre smrti.
Svetlana – ubijena, 26 godina.
Natalija – glumica, oko 35 godina stara. Krstila se, umrla na reanimaciji u vreme krštenja njenog muža u bolničkoj crkvi.
Evgenije – 35 godina. Umro u vreme čitanja razrešne molitve.
Georgije – 21 godina, umro od raka. Često se pričešćivao, poslednji put na dan smrti.
Anatolij – umro na drugi dan Vaskrsa.
Darija – krstila se nedelju dana posle smrti, umrla na Lazarevu subotu.
Aleksej – pričestio se nekoliko sati pre smrti i posle pričešća je došao k svesti.
Georgije – 37 godina. Krstio se, nekoliko puta se pričešćivao, želeo je da postane naš parohijan i duhovno čedo oca Aleksandra.
Elena – preživela kliničku smrt, došla k svesti, ispovedila se, pričestila, i kroz nekoliko dana umrla.
Mihail – umro u peta Svetle sedmice a prethodno se pričestio.

preuzeto sa http://www.nsad.ru/index.php?issue=3&section=6&article=10
prevod sa ruskog dr Radmila Maksimović

Saša Lazić Gospod im dade da se pričeste pre smrti...držao ih je u životu i dobili su veliki i nezamisliv dar, oprost u zadnjim trenucima života, znači do zadnje sekunde postoji šansa...zato nikoga ne osuđujmo...

Jakšić Milan Naša je šteta,što dok nam se ne desi nešto tragično ne obraćamo pažnju na istinske znake ljubavi Gospodnje.

Marko Popović Ja se jako bojim smrti i pakla i đavola iako sam Pravoslavni Hrišćanin. Voleo bih kad to ne bi bilo toliko jako.

Nenad Badovinac Ja sam se uvek kao mali pitao verovatno od neke sahrane bliznjih, kako kada covek umre, zasto mu telo zakopaju u grob. I sta onda on radi tako zatrpan i bezpomocan pod zemljom. Secam se da kao mali nisam shatio kako deluje smrt na čovekao, nisam jos znao za raj i pakao, ali sam se bojao kako će mene posle smrti da me zatrpaju zemljom, i sta cu ja onda celu vecnost u toj zatrpanoj kutiji ispod zemlje.

Jadranka Milenković Ne bojte se smrti Bog je milostiv. Bolest dolazi da bi čovek imao vremena da se pripremi i ispovedi, a naročito da se pričesti. Zatim se slobodno treba prepustiti. Videla sam mnogo ljudi, a o tome je svedičio i Patrijarh Pavle  ja malo umrem, pa se vratim,, koji su imali kliničku smrt, a zatim se vratili da su bili radosni, da su kada su ozdravili promenili život i nisu se više plašili. Bili su bolji ljudi.Mnogi su kada su oživljeni i vraćeni čak bili i ljuti, jer im je tamo gde su bili bilo prelepo.Živite mirno i po Božijim zapovestima, najbolje što umete i ne brinite.

Zarko Lazic Neka im je vjecna slava i vjecni mir i spokoj, Bog dusu da im prosti i primi ih u svoje Carstvo Nebesko, neka im je laka zemlja. Amin
Ovo je jos jedan od primjera milosti Bozije i iskrenog pokajanja! Iskreno se pokajmo!

Violeta Stankoska Gospodi smiluvaj se na dusite na site upokoeni ceda od Tvojot Pravoslaven Hristijanski rod i primi gi vo Tvoeto Carstvo Nebesno,zasto si Blag i Covekoljubiv! Amin!

Aleksandra Boljanić Slava Bogu! Pokojnicima-Vječnaja pamjat!
Stalno smo u brizi ili,bože sačuvaj, u svađi za materijalnim. Onda se sjetim bolesnih i kažem: "Gospode oprosti, baš smo bijesni. Imamo sve!"
Hvala na svim poučnim tekstovima!

Stana Meseldzija Slava Bogu i hvala za sve.U teškim i bolnim trenucima našeg života Gospod je uvek sa nama.Jedini Bezgrešni Koji zna šta je za spasenje naše duše nam baš potrebno.Posle Svetog Pričešća za bolesne spasenje za život ili smrt-večno spasenje.Samo molitveno i smireno da trpeljivo sve to prihvatimo-lakše i bol podnosimo.

Aleksandra Saška Gordić Pomaže Bog,blagoslovite oče Gavrilo.
Mislim da je ovim ljudima o kojima smo čitali kako i o mnogo drugim o kojim nismo čitali, data Božija blagost da u miru umru. Velika je stvar primiti pričešće i umrijeti razrešenih grehova. Ispovijediti se i olakšati svoju dušu, velika je stvar.
Pomolila sam se za ove ljude i za sve druge da im duše u miru počivaju. Amin.

Snezana Bosnjakovic Slava Bogu ! Gospode pomiluj nas i spasi gresne .

Dragica Mamić Bog je milostiv i pravedan, i treba vjerovati u ljubav Njegovu prema nama grešnima .Na nama je da se trudimo i revnujemo, jer niko od nas ne zna do kada će živjeti na ovom svijetu.Čitajući ove priče prepoznajem opet Ljubav i Milost Božiju, bez obzira na patnje i bolest bolesnika.Vjerujem, da nam na kraju života svima Gospod još jednom pokazuje tu bezgraničnu ljubav i daje vremena da mu se potpuno predamo i pokajemo za nevjerje.Smrti se ne treba plašiti, ako za života uspijemo poštovati Zakone Božije i tražiti utjehu za sve nevolje koje nas snađu u Milosti Njegovoj.
Pomozi Gospode svima onima koji se nađu na kraju ovozemaljskog života da nađu snage u bolesti , i da Ti se potpuno predaju i prepoznaju Volju Tvoju!

Mirjana Jovicic Blagoslovite oče Gavrilo, Mnoštvo je sveta koji sticajem okolnosti prožive vek nekršteni ili otuđeni od Boga.Neki zbog trke za prestižom u duhu vremena, drugi poraženi tragizmom sveta ili pogođeni životnim užasom čak negiraju Boga.Poznato j...e eto, da mnogi ljudi radost bogopoznanja dožive pred končinu svoga života pa svirepa tajna stradanja, pronesena kroz Hrista, pređe u tihu, umilnu radost...Čovek je večan, tajanstveno vezan sa drugim svetovima i večnošću.Svetitelji neiskazane krasote i moći nam put osvetljavaju.Smisao života je u sjedinjenju besmrtnosti ljudske duše sa besmrtnim Bogom Hristočežnjivim podvigom vere.Verujući treba Boga da pokazuje (ne dokazuje) primerom aktivne ljubavi prema bližnjem.Potreban je veliki trud i napor za veru na delu, za praštanje i u grešniku pronalaženje bezgrešnog ali je ipak moguće.Kroz pokušaj spašavanja bližnjih raste nada za spasenje i onoga koji to čini.

Slavojka Nikic NEKA IM JE VJECNA SLAVA.

Goran Slađa Ivanović Gospod je beskrajno milostiv zaista.

[Дејан]

Slava Bogu 

[o.Gavrilo]

                                                                        greengrin

                                               

                                                        BOG BLAGOSLOVIO BRATE DEJANE

[stamenko]

INTERVJU GRČKE TELEVIZIJE SA MITROPOLITOM HILARIONOM

http://manastir-lepavina.org/dthumb.php?file=cms/slike/vijesti/5071_hilarion-sitting.png&size=500

- Vaše visokopreosveštenstvo, prvo da Vam poželim dobrodošlicu u Grčku. Za sve nas je velika čast što ste došli na ostrvo Rodos, iako se ne radi o zvaničnoj posjeti. Šta Vas ovdje dovodi?

- Ovdje, na Rodosu, trenutno se organizuje Pravoslavno-katolički forum, koji okuplja učesnike  iz svih evropskih pravoslavnih crkava, kao i različitih crkava i organizacija iz Evrope. Ideja o stvaranju ovog Foruma, zapravo, pripada kardinalu Erdi iz Budempešte i meni. Suština je da se neformalno razgovara o raznim pitanjima od zajedničkog interesa. Na prvom Forumu, koji je održan u Trentu (Italija) prije dvije godine, raspravljalo se o porodičnim pitanjima kao što su brak, rađanje, čedomorstvo, vrijednost ljudskog života i slično. Ovaj sastanak je posvećen odnosima između crkve i države u različitim evropskim zemljama.

- U Grčkoj i dalje postoje problemi u tim odnosima. Svakako, stvari su drugačije u Vašoj zemlji. Smatrate li da je neophodno da postoji konstruktivan odnos sa obje strane?

- U Rusiji, u proteklih 20 godina, razvili smo veoma dobre i konstruktivne odnose između Crkve i države. Oni su bazirani na dva principa. Jedan je na međusobnom nemiješanju, kako Crkve u državne poslove, tako i države u unutrašnje poslove Crkve.  Drugi princip je saradnja na svim poljima u kojima je takva saradnja neophodna i dobrodošla. Mi vjerujemo da će harmonična primjena ova dva principa osigurati dobre odnose između Crkve i države, i da će pomoći da se riješe mnogi problemi koji trenutno postoje.

- Kako mislite da ovaj model dobre saradnje između Crkve i države može funkcionisati u evropskim zemljama?

- Mislim da je saradnja između Crkve i države neophodna za dobrobit ljudi. Međutim, u svakoj zemlji je drugačija situacija – i takođe, svaka zemlja ima drukčiju istoriju u odnosu na istorije drugih zemalja. Isto tako mislim da zakonodavstvo, u vezi odnosa crkve i države, treba biti jedinstveno za svaku državu. Ne postoji univerzalni model zato što svaki model mora da uzme u obzir istoriju i procenat vjenika određene crkve.

- Vaše visokopreosveštenstvo, mi u Evropi posljednjih godina svjedoci smo „napada“ na crkve i vjerske faktore od strane ateista. Vidjeli smo da su ljudi htjeli da se uklone hrišćanski simboli iz javnih područja, kao na primjer sudova ili čak škola. Kakvo je Vaše mišljenje u vezi toga?

- Ja smatram da je uklanjanje hrišćanskih simbola iz javnih sfera života u Evropi krivično djelo. Evropa je bila i ostaće hrišćanski kontinent. Uz svo poštovanje prema drugim vjerama koje postoje i koje su postojale vijekovima u Evropi, ovaj kontinent je zaista hrišćanski kontinent, gdje većina stanovništva pripada raznim hrišćanskim crkvama. Uklanjanje hrišćanskih simbola iz javnih sfera je velika uvreda hrišćanstvu i svakom pojedinačnom hrišćaninu. Nama hrišćanima ne smeta kada dođemo u muslimansku zemlju u kojoj su islamski simboli izloženi na svim javnim uglovima. I ukoliko želimo da poštujemo našu muslimansku braću i sestre, kao i predstavnike drugih religija, onda to moramo raditi na zajedničkoj osnovi. Kada govorimo o izgradnji na primjer džamija u Evropi, ili minareta u Švajcarskoj,  onda takođe moramo razgovarati o pitanjima kao što su izgradnja crkava u Saudijskoj Arabiji ili o situaciji hrišćanskog stanovništva u Iraku ili Afganistanu. Ne možemo samo ići naprijed poštujući muslimane u Evropi bez da tražimo od njih da poštuju prava Hrišćana u drugim dijelovima svijeta. Druga stvar je kada ljudi kažu da su javne sfere svima otvorene, te stoga ne smije biti simbola bilo koje religije što treba smatrati kao lažni argument jer ateizam nije zajednički mehanizam uklanjanja svih religija. Naprotiv, religije mogu mirno živjeti jedne sa drugima kao što to vijekovima pokazuje primjer iz Rusije. Mi smo imali muslimansko stanovništvo vijekovima i nismo imali probleme, nije bilo vjerskih ratova, a hrišćani, muslimani, jevreji i budisti su mirno živjeli u jednoj državi. Niko nije tražio ni od koga da ukloni svoje vjerske simbole. Za mene, predstavljanje muslimanskih vjerskih simbola u javnim ustanovama nije uvreda. Vjerujem da za muslimane ili jevreje ili budiste, hrišćanski simboli nisu razlog za zabrinutost. Oni su samo razlog za brigu ateistima i agnosticima. Ali oni takođe imaju pogrešne simbole i pustite ih da predstave te simbole u javnu sferu ukoliko to žele. Hrišćanstvo nije stvoreno samo za privatnu upotrebu. Hrišćanstvo je stvorio sam Isus Hrist kako bi se osjetilo u svim javnim sferama života. Hrišćanska Crkva ima misionarski imperativ da ide i podučava ljude i da ih krsti u ime Oca i Sina i Svetoga Duha. Za ispunjenje ove misije potrebna je javna scena.

- Ali ateisti i agnostici su i dalje manjina u većini evropskih zemalja, kao i u državama kao što su Vaša i moja, gdje je Pravoslavlje zvanična religija.  Kako će crkve i vjernici tolerisati ove „manjine“ koje pokušavaju da nametnu svoju volju većini?

- Mi ne želimo nikome da namećemo naše vjerske poglede na svijet. Međutim, mi ne prihvatamo da ateizam ili ateistički pristup treba da bude nametnut vjernicima širom svijeta. Vjerujemo da prisustvo vjerskih simbola u društvenim ustanovama predstavlja važnu karakteristiku demokratije i slobode mišljenja. Na primjer, Vi nosite krst i slobodni ste da ga nosite u Grčkoj. Ali, ukoliko dođete u Veliku Britaniju može se od Vas tražiti da ga sakrijete. Sjećam se situacije kada, u sovjetsko vrijeme, nije bilo dozvoljeno djeci u školama da nose krstove – čak ni ispod majica. Smatram da ne trebamo da se vraćamo na takvu situaciju u savremenoj Evropi. Ukoliko govorimo o slobodi mišljenja, onda ona takođe uključuje slobodu javnog izražavanja vjere. Javno izražavanje vjere znači da Vi možete nositi krst ukoliko to želite, i da možete nositi krst u učionici Vaše škole ukoliko ste učitelj, i tako dalje. Ne bi smjeli postojati načini uklanjanja hrišćanskih simbola iz javnih škola ili bilo kojih drugih javnih prostora. To je dio pojma tolerancije.

- Porazgovarajmo o odnosima između Vaseljenske patrijaršije i Moskovske patrijaršije. Vidimo da su se oni znatno poboljšani posljednjih godina. Da li mislite da je to važno, ne samo za odnose između patrijaršija, već i za pravoslavni narod – naročito na Balkanu?

- Odnosi između Vaseljenske patrijaršije i Moskovske patrijaršije su se veoma značajno unaprijedili posljednjih godina, pa čak i mjeseci. To se desilo zahvaljujući naporima oba patrijarha, moskovskog Kirila i konstantinopoljskog Vartolomeja. Oni su naprosto odlučili da trebamo promijeniti situaciju konkurencije i sukoba u situaciju povjerenja i međusobne saradnje. Ovo ne znači da su svi problemi riješeni. Mi, na primjer, još uvijek nismo došli do sporazuma o situaciji u Estoniji koja je prouzrokovala duboku krizu između dva partijarhata 1996. godine. Ali mi zajednički radimo u pravcu rješenja ovog problema. Takođe mislim da je saradnja između prve pravoslavne patrijaršije i najveće pravoslavne patrijaršije od suštinske važnosti za dobrobit cijele pravoslavne Crkve. Zato nam je zadovoljstvo primijetiti da je došlo do značajnog unapređenja situacije, i takođe nam je drago da skupa radimo na pripremama za Veliki i Sveti Sabor pravoslavne Crkve koji, slijedeći riječi patrijarha Vartolomeja, treba da se održi u naredne dvije ili tri godine.

- U Konstantinopolju su eliminisani elementi Pravoslavlja. Šta treba da učine dvije patrijaršije da zaštite pravoslavno stado? Kao što svi znamo, Konstantinopolj više nije hrišćanski, on pripada Turskoj gdje i dalje postoje problemi manjina. Kakvo je Vaše mišljenje?

- Prije svega mislim da treba da izrazimo solidarnost, ne samo riječima već i djelima, hrišćanskim manjinama širom svijeta. A zatim posebno pravoslavnim manjinama koje žive  na Bliskom istoku, koje žive u Turskoj i koje žive na drugim mjestima gdje su istorijski oni činili većinu, ali iz raznoraznih razloga, uključujući i demografske razloge, su postali manjina. Nedavno sam bio na Kosovu i vidio sam kako je tamo teška situacija za preostalo hrišćansko stanovništvo. Kada govorimo o Turskoj, trebamo biti svjesni činjenice da pored prilično male grčke manjine, tamo postoji veći broj ljudi iz Rusije i drugih bivših sovjetskih republika, koji pripadaju pravoslavnoj Crkvi. Svi oni koji su istinski vjernici su novo stado Vaseljenske patrijaršije. Stoga smatram da je potrebno preduzeti mjere da se proširi pastirska briga za te ljude. Takođe znam da postoje sveštenici unutar Vaseljenske patrijaršije koji govore ruski jezik, i koji pastirski rade sa tim ljudima. Dakle, mislim da situacija, iako teška, nije beznadežna. Stado Vaseljenske patrijaršije u Turskoj je u stalnom porastu. To je dobar znak i, naravno, mi smo spremni da pomognemo Vaseljenskoj patrijaršiji na bilo koji način u stvaranju uslova za pastirsku brigu sve ove pravoslavne populacije, bez obzira na njeno etničko porijeklo.

- Vaše visokopreosveštenstvo, šta mislite o činjenici da još uvijek postoji problem u vezi naslijeđa Vaseljenske patrijaršije? Kakav je stav Moskovske patrijaršije po ovom pitanju? Mi još uvijek ne znamo šta će biti učinjeno „dan poslije“ vezano za nasljedstvo Vaseljenskog patrijarha Vartolomeja.

- Mislim da je to problem koji mora da se raspravi između Vaseljenske patrijaršije i turskih vlasti. Kako ja razumijem, posljednjih godina određeni broj arhijereja koji žive van Turske dobili su turske pasoše. Mislim da će im to omogućiti da u potpunosti učestvuju u radu Svetog sinoda. Naravno,  pitanje naslijeđa je veoma osjetljivo pitanje i mislim da o njemu ne treba javno raspravljati, ali, uvjeravam Vas, da ukoliko se od Ruske pravoslavne crkve traži pomoć na ovaj ili onaj način, ona će to učiniti.

- Pratimo da ste mnogo putovali širom svijeta i vidimo da se ruske crkve takođe grade i na drugim kontinentima. Da li je to od suštinske važnosti za vaše stado širom svijeta?

- Bilo je mnogo talasa imigracija iz Rusije i drugih zemalja bivšeg Sovjetskog Saveza, te sada milioni ljudi ruskog govornog područja žive širom svijeta. Mi ne gradimo crkve na našu vlastitu inicijativu. Obično grupa ruskih pravoslavnih vjernika piše patrijarhu, ili pišu meni, tražeći da se uspostavi parohija. Zatim mi počinjemo da radimo na osnivanju parohije. Obično to počinje kao veoma skromna grupa ljudi koji iznajme zgradu od katolika ili civilnih vlasti. A onda, ako stado raste i ako parohija postaje veća, oni su u stanju da izgrade crkvu za sebe.  Tamo postoje mnoge ruske pravoslavne crkve koje su nedavno sagrađene u Evropi i u drugim dijelovima svijeta, uključujući na primjer Rim, gdje sada stoji Ruska pravoslavna crkva na suprotnom brdu od Katedrale Svetog Petra. Takođe možemo, na primjer, uključiti Kubu gdje sada postoji lijepa ruska crkva u Havani i mnogim drugim mjestima.

- Vaše visokopreosveštenstvo, želim da Vam se zahvalim na ovom intervjuu. Šta želite reći grčkom narodu koji gleda ovaj intervju na televiziji i koji ga čita preko interneta?

- Želio bih da poručim Grcima da zadrže, zaštite i njeguju pravoslavnu vjeru. Ukoliko Grci idu u istom pravcu kao neke druge evropske države koje protjeruju Hrišćanstvo iz sfera javnog života, i plašeći se da izraze svoju pravoslavnu vjeru zbog takozvane tolerancije ili političke korektnosti, oni će izgubiti svoju državu. Zato što to više neće biti Grčka. Grčka je nezamisliva bez Hrišćanstva. I smatram da svaki Grk, bez obzira da li je snažan vjernik ili manje snažan vjernik, treba učiniti sve da zaštiti pravoslavno hrišćanstvo i da osigura da se prenosi iz sadašnje u buduće generacije.


Peggy Dokou
3. novembar, 2010. godine
Omega TV (Rodos, Grčka)
Interfax

Prevod sa engleskog mr Dragana Pećanac

Izvor: http://www.johnsanidopoulos.com/2010/11/metropolitan-hilarion-interviewed-by.html

[stamenko]

KOMENTARI NA FOTOGRAFIJE SA PROFILA O.GAVRILA NA FEJSBUKU (CLXIII)

http://manastir-lepavina.org/dthumb.php?file=cms/slike/vijesti/5073_UDARIMO%20PO%20GORDOSTI.jpg&size=500

o.Gavrilo >>> ‎"UDARIMO PO GORDOSTI"

Čovek teško da vidi svoje visokoumlje, i zato treba da se prema drugim ljudima odnosi kao prema lekarima i prima od njih sve lekove radi isceljenja od svoje bolesti. Svaki čovek ima u rezervi lekove za svog bližnjega.

Potrebno je vojevati, ali treba pravilno vojevati
- Starče razmišljam o tome da promenim poslušanje, ostavim pevnicu i prestanem da slikam ikone, da bih tako prestala neprekidno da se gordim i upadam u iskušenja.
- Čak iako prestaneš da pevaš i slikaš ikone, a ne zamrziš sujetu, neprestano ćeš praviti još više grešaka. I u tom napuštanju poslušanja će takodje biti gordosti, čak i još više, pošto u stvari hoćeš da ostaviš svoja poslušanja da se ne bi povredio tvoj egoizam.
- Starče, da li je bolje ništa ne raditi, nego nešto raditi i pritom se gorditi?
- Ako ti kažu da nešto radiš, onda idi i radi, ali pazi da se ne spotakneš i padneš. A ako se i spotakneš i padneš, ustaj. Budi svesna da si se spotakla zbog nepažnje, i ako ti opet kažu da radiš, radi ali pazi da se opet ne spotakneš. Ako si jednom pala to ne znači da sledeći put ne treba da uradiš neki posao! Ako ti kažu: “Nemoj da ideš jer si prošli put pala”, onda nemoj da ideš. Jesi shvatila? Kada ti kažu da radiš nešto, radi, ali pravilno i sa smirenjem. Još gore je ništa ne raditi da se ne bi pogordili. To je isto što i gledati na bitku sa strane, ne vojevati da se ne bi zadobile rane. Potrebno je vojevati, ali treba pravilno vojevati. Inače kakva je od tebe korist?

Tvoj brat ti pomaže da slomiš gordost

- Starče ja se uznemirim kada mi sestre daju primedbe.
- Gordiš se, zato se uznemiravaš. Tvoj brat ti pomaže da slomiš gordost, ako mu daš za pravo da ti da primedbe i ako mu dozvoliš da ti kaže nekoliko poučnih reči. Tako se duša čisti. Čovek teško da vidi svoje visokoumlje, i zato treba da se prema drugim ljudima odnosi kao prema lekarima i prima od njih sve lekove radi isceljenja od svoje bolesti. Svaki čovek ima u rezervi lekove za svog bližnjega. Dobar lekar se sa ljubavlju i sastradanjem odnosi prema bolesniku, a loš sa zlobom i zavišću. I često upravo ovaj drugi biva bolji za čoveka, jer skalpel baš takvog hirurga ulazi dublje.

- Starče ja sam glupa, jer često ne shvatam zbog čega mi daju primedbe.

- Reci bolje: “Ja sam pametna, ali nemam smirenja”. Kada ti neko ukazuje na greške, ti počinješ da se opravdavaš. Kako možeš da priznaš svoje greške ako ih ne dopuštaš, a drugi te samo uzalud osudjuju? Čovek koji sebe opravdava kada mu drugi prave primedbe ubija time smirenje. A čovek koji priznaje svoje greške, smiruje se i njega osenjuje Božija Blagodat.

- Starče čini mi se da se ne trudim da dokažem svoju ispravnost već prosto hoću da objasnim da su me pogrešno razumeli.
- Primetio sam da kod tebe postoji skrivena gordost, koja se ispoljava u samoopravdanju. Potrudi se da se ne opravdavaš šta god da ti govore. Iskreno zamoli za oproštaj i to je dovoljno. Rečju “oprosti” i iskrenim pokajanjem lomi se gordost.

- Danas je jedan dečak bio nestašan u arhondariku (sobi). Majka mu je naredila da traži oproštaj, a on je odgovorio: “Neću”. Zbog čega je nekim ljudima teško da kažu “oprosti”?
- Gordost im ne dozvoljava.

Duhovno cepanje ličnosti

- Starče kako da se oslobodim taštine?
- Ako se zagledaš unutar sebe, i upoznaš se, videćeš tamo takvu rugobu da ćeš sama sebi postati odvratna. Ako se čovek kroz poznanje samog sebe ne smiri prirodno onda Božija Blagodat ne može da prebiva u njemu. Djavo će se ceo život (čak i ako Bog da čoveku dugovečnost Mafusala) igrati sa njim mačke i miša: ako djavo ubaci gordu misao, čovek treba da odgovori smirenom pomisli. Čas pobedjuje jedan čas drugi. Tako će nastaviti da sviraju u jednu frulu.

- Starče vidim da su me sve sestre čak i mladje prevazišle u vrlinama.
- Sama se nisi smirila, tako kako su se drugi smirili. Znaš šta rade kada žele da puste raketu u kosmos? Broje unazad: “Deset, devet, osam, sedam, …jedan, nula!” Kada dodju do nule raketa startuje. Ti si došla do nule sada ćeš poleteti uvis. Učila si fiziku?
- Da, starče.

- Došlo je vreme da izučiš duhovnu fiziku, kako dolazi do duhovnog cepanja ličnosti.
- Kako starče?

- Kada poznaš sebe i smiriš se tada dolazi do duhovnog cepanja tvoje ličnosti, oslobadja se duhovna energija i polećeš u kosmos. Samo tako se može doći na duhovnu orbitu, u suprotnom ostaješ na ovozemaljskoj. Nema čovek nikakve koristi ako spozna ceo svet, a ne upozna svoj sopstveni. Ako on u početku upozna svoj unutrašnji svet, to jest svoju ličnost, onda potom lako može da izuči ne samo zemlju, već i kosmos. Kada čovek spozna sebe, onda samo po sebi dolazi do cepanja njegove ličnosti i on počinje da se vraća na duhovnu orbitu, van gravitacije, bez privlačnih sila ovoga sveta. I on iako živi na zemlji kao čovek, on ne oseća privlačne sile greha i uopšte ovozemaljskih pohota.

- Ako u čoveku ostane gordost da li to znači da on nema pravilnu spoznaju sebe?
- Da, još nije došlo do duhovnog cepanja njegove ličnosti.
- To jest ponovo se vraćamo na smirenje?
- Naravno! Čovek u kome postoji gordost nije spoznao sebe. Ako se spozna, gordost će nestati. Poznanje je – najvažnije. Bez poznanja nema smirenja. I kada čovek u smirenju spozna sebe, onda dobija priznanje od ljudi.
- A ako postoji poznanje a nema smirenja?
- Onda nema dobrog raspoloženja.

preuzeto sa http://www.pravmir.ru/article_3562.html
prevod sa ruskog dr Radmila Maksimovic

Emilija Romic Slava Gospodu sto mi posla ovaj tekst..gordost je tako strasna i gadna zmija...hvala Oce..

Mirjana Manojlovic-Kukoleca da li snagom molitve možemo skinuti neko prokletstvo?

Marko Popović Može sestro Mirjana, kod koga postoji postojana molitva i iskrena vera na njega ne deluje magija. A isto kada se čovek ispoveda, pričešćuje i nosi Krst ne može na njega da deluje magija.

Tasic Emilija-Ema Tako je Oce,jedino slamanjem gordosti i pracenjem sebe mozemo napredovati u duhovnom zivotu.A nasi prijatelji kao i nasi neprijatelji,koji su nam uglavnom veci prijatelji nego oni prvi nam stalno govore,tj.saopstavaju u kakvom se duhovnom stanju nalazimo ,samo ako zelimo da ih cujemo....Dosta se moze nauciti od nasih bliznjih i jedino negordeljiv covek je spreman da saslusa ,razmisli o tome,proveri i prihvati da se menja i da uci u koliko smatra da ce mu to biti na duhovno usavrsavanje,sto mu bliznji govori...Eto naprimer moja mama mene cesto kritikuje itd.tj. ispravlja me i sl.a ja do skoro to nisam umela pravilno da shvatim i razumem njenu nameru i poruko da je to za moje dobro!A sada sada sam joj zahvalna na tome kao i mnogim drugim ljudima koji su me naterali i pomogli mi da shvatim mnoge moje greske itd.a koje sam pravila togom razvoja.Inace,slobodno se moze reci da je gordost jako opasna stvar,koja kako zna vecina Hriscana,moze coveka i te kako da upropasti,kao coveka i dovede u pitanje njegovo spasenje,sto je i cilj i smisao zivljenja nas Hriscana ovde na zemlji!!!Mislim da bi se covek oslobodio gordosti ili je umanjivao u pojedinim situacijama kada ga drugi hvale iz ne znanja...mora stalno da bude na duhovnoj strazi da mu se ne bi desilo da se nadje u prelesti...Jedan od vidova je poslusanje u svemu starijima,roditeljima i onima koji nam salju korisne savete i poruke kao i smirenje pred svima i smatranjem sebe za nizim,losijim od drugih a,koji su bolji u mnogo cemu od nas....Smirenoumljem covek moze da ima kontrolu nad sobom i svojim mislima,recima i delima i samim tim ako i oseti da se gordi ili uoci on ce se lako povuci i ukoreti sebe...Problem danasnjih ljudi je taj sto ne umeju da saslusaju i da prepoznaju poruku koja im se salje,problem je komunikacije jako rasprostranjen.A Gospod nam stalno i svuda na svakom mestu i na razne njemu znane nacine salje razne poruke,kako preko ljudi nasih bliznjih tako i preko nama ne poznatih ljudi, kao smernice kuda da idemo,gde se nalazimo, kako dalje...samo ako zelimo to da cujemo i ako smo spremni to da prihvatimo...!!!Prihvatanjem i trazenjem saveta,kao i prihvatanjem na pozitivan nacin dusekorisne kritike mozemo napredovati u duhovnom zivotu i na taj nacin se cuvamo od gordosti.

Zvuci cudno ali je tako,a to je da sam najvise u skoli volela one profesore koji su strogi ali i pravedni .Laskavce ne da nisam volela ali sam se klanjala hvalisavaca,a kasnije sam i cula od oca Joila koliko je samo opasno kada jedni druge hvalimo.

Žaklina Mančić najopasnije je kad sami sebe hvalimo. onda smo i jadni i smesni u tudjim ocima. ali time dajemo pouku drugima. op mom misljenju mnogo opasno je sledece: mozemo razbiti tudje smirenje sopstvenim lazima, manipulacijom sa drugim ljudima koju kad to spoznaju i shvate, gube smirenje. ne znam kako smo onda lekoviti u takvim slucajevima za druge...

Saša Lazić u visinama kojima je obitavao starac Pajsije lako je poznanje onoga dolje, a u te visine, kako kaže starac u kosmos stigao je podvižništvom i smirenjem upoznavši sebe...sve dok nosimo jaram života opterećen materijalnim stvarima ne možemo upoznati sebe nego samo to materijalno za čim trčimo i taj jaram zbog svoje težine neda nam skok u kosmos nego nas pritišće čvrsto na zemlju...a ta trka nas već u startu vodi u gordost i daleko od smirenja, zato se ne može služiti Bogu i mamoni...jedno veže drugo, iz gordosti tonemo u sujetu iz sujete vremenom u uninije ( depresiju ) i to je slika našeg stanja i svakidašnjice, većine nas...ali, sva sreća pa milostivi Gospod zna naša stanja pa nam šalje podvižnike, duhovnike da nas uče, podižu kad padnemo i da se svi ugledavamo, u mjeri mogućnosti, na njih, a u najmanju ruku DA IH SLUŠAMO.

Dejan Mijajlovic ja licno nisam dostojan nista da komentarisem,pogotovo sto je ovo moj veliki problem.oslobodi me Gospode molitvama Starca Pajsija i svih svetih gordosti i sujete!oprosti,pomozi,spasi Gosode

Milanka Pandurevic Hvala oce na ovom tekstu, dosta ste m pomogli da mi se otvore oci da spoznam koliko sam gorda sto do sad nisam primjecivala ..

Snezana Jovanovic Gospode daj mi blagodat da Te zavolim, daj mi snage da tvorim Tvoju Volju i hrabrosti da odbacim svoju gordost! Amin!

Jakšić Milan Najteže je sam sebe promjeniti (na bolje)

Svetlana Ležaić Pomaže Bog. Ovih dana me baš dobro leči moja koleginica. Dobar lekar nema šta, samo su joj lekovi gorki! Ali u odnosu na prethodne periode kada sam se ljutila, branila i bila spremna da skočim na svaku grubu reč, sada često gledam sa osmehom... i hvalim Boga jer znam da ove varnice čiste moju grešnu dušu. I što je najinteresantnije u njoj vidim sebe kakva sam nekada bila.
Verujem da će vremenom, uz moje molitve obe ozdraviti.
Blagoslovite oče Gavrilo.

Dragica Mamić Pomaže Bog,Oče Gavrilo!
Posebno mi se dopada naslov današnje teme za diskusiju"Udarimo po gordosti".Znači ona je manje više prisutna kod svih nas i sama pomisao da nismo gordi je u stvari najveća gordost.Gordost je korijen svih grijeha i spoticanja u našim životima.Stvoreni smo Voljom Božijom i po Obličju Njegovom,da živimo u zajednici s Njim i ostalom prirodom. Svakog momenta kada to zaboravimo padamo u grijeh gordosti . To je tako često u našim životima i moramo se stalno truditi da "udarimo po gordosti"kad god osjetimo da nas obuzima.Samo na taj način ćemo izbjeći ostale grijehe koji su posledica gordosti.Gospod je milostiv i zna za našu palu prirodu i oprostiće, ako se iskreno pokajemo i uz Njegovu pomoć težimo što većem stepenu smirenja i poštovanju zakona koje nam je ostavio da živimo po njima.

Dijana Topko Vujović Ovo je jedna od mojih najvecih bolesti i teske borbe.

Nenad Badovinac Kako upoznati sebe? kada kažu da opišem sebe, pogotovo na razgovoru za posao, uvek bih rekao sve one najbolje karakterne crte, ali to je samo zato što onih loših nisam ni svestan. Zato je najbolje, jednostavno pitati svoga brata u Hristu ili sestru. Da mi otvoreno opiše karakterne crte kako ih on vidi kod mene. Predlažem sebi ovakav razgovor sa bratom u Hristu pri jednoj "šetnji istine". Baš ću da ga zamolim, da mi tada kaže sve što misli o meni.. kao i ja o njemu. Možda ćemo na kraju šetnje kada bolje upoznamo sami sebe moći da se dignemo do kosmosa. Ali onda ću se opet pogorditi od tih visina.. eh, pa ova gordost izgleda tako neizlečiva!

Zarko Lazic Gordost je najopasniji grijeh...Hvala vam o.Gavrilo na ovom ucenju!

o.Gavrilo oprostite što sam obrisao ovaj post koji je bio ovde, ovde je mesto samo za komentare na postavljen tekst.

Napomena: Svaki komentar koji se ne bude odnosio na postavljenu fotografiju biće obrisan. Takođe, molim Vas da ne kopirate druge tekstove i onda ih stavljate u komentare, nego svojim rečima – svako za sebe, bez diskusije sa drugim komentatorima i iznošenja kritika na račun drugih - napišite svoj komentar. Izbegavajte i postavljanja linkova na razne klipove sa You Tubea.

Svako ko bude vređao ili širio mržnju na verskoj, nacionalnoj osnovi biće udaljen i banovan. "Svoje čuvaj tuđe poštuj"

Ovde je mesto samo za komentare na postavljen tekst. Molim Vas da poštujete ovu napomenu.

Natasa Teofilovic Citam tekst nekoliko puta i pronalazim gdje sam ja u njemu.Ruku na srce,ima me svugdje po malo.Ali,najupecatljivije mi je samoopravdanje.Nikad o tome nisam mislila na taj nacin,a zaista je to skrivena gordost.Mnogo poucan tekst,hvala vam oce,trudicu se i moliti da odbacim ovaj odvratni grijeh.

Sonja Kostadinovic Da, slažem se, da bi nam svet bio mnogo lepši , kada bismo bili mnogo više prisebniji, obični, pristupačni.....kao retki koji su to danas. Slava Gospodu da imamo i tako retke, koji se nesebično mole za nas i onda kada nismo to zaslužili.Slava i hvala!

Aleksandar Đerić o. Gavrilo koje godine je Krusevac bio srpska prestolnica?

Milena Puaca Da Gospod pomogne da se ispravim i odbacim gordost i tastinu , jer se nalazim u svemu.Hvala oce Gavrilo.

Marko Popović Gordost je najveće zlo na ovome svetu. Zbog nje je Denica postao satana, zbog nje se začuo veliki plač u Vitlejemu kada je Irod pobio mališane, zbog nje i danas stradaju ljudi, jer čovek ne može bez Boga i ljudi, a gordost znači uzdizanje sebe nad Bogom i nad ljudima. Pastiri ovog Božijeg naroda moraju jako da se čuvaju gordosti, jer kada jaki padnu, padaju i slabiji i svi očekuju od dobrotvora da nastave sa činjenjem dobra.
Na suprot gordosti stoji smirenje. Smirenje je jače od gordosti kao što je i Bog jači od satane. A smirenje se stiče uzdržanjem od zlih dela, molitvom, postom, milostinjom, skromnošću ali pre svega poslušnošću i ljubavi prema neprijateljima.
Naš Bog je Bog smirenih i krotkih ljudi, jer ko uzvišava sebe uniziće se, a ko unizi sebe uzvisiće ga Bog. Sami smo čitali ili čuli o proroku Davidu, kako je od skromnog pastira postao car. I kako je Gospod od ribara i carinika učinio Apostole. A, i sam naš Gospod Isus Hristos je bio potpuno smiren. To smirenje je izvan ovoga sveta, nama neshvatljivo. On se toliko unizio da se rodio u jaslama u pećini i 30 godina bio stolar. A, mogao se roditi kao rimski imperator da je hteo. I na najponizniji način je ubijen, na način na koji su ubijani najokoreliji kriminalci bez rimskog državljanstva. I zato Njega Bog vaskrse i uznese na Nebo sa desne strane sebi, jer su smireni i krotki Božja desna ruka.
I zato daj Gospode da i mi nedostojne sluge tvoje dostignemo smirenje kako bi podražavali Tebe, najvećeg junaka kroz sve vekove i svu večnost. Amin.

Vladimir Srbljak U malom Crkvenom kalendaru na poslednjim stranicama gordost je navedena kao prvi smrtni greh. A smernost je navedena kao prva i osnovna vrlina. Za ovu vrlinu naš parohijski duhovni otac Toma kaže da je smernost apsolutna suprotnost gordosti. Gordost je od najboljeg, najvećeg, najlepšeg, svetlonosnog Anđela napravila gadnog crnog nepominjaka. Zato nije uopšte čudno što Gospod mrzi gordost i što je baš gordost najveći greh.

Slušajući Radio Blagovesti sa internet radia Manastira Lepavine, čiji je urednik naš o. Gavrilo, za mene veliki i ugledni starac 21 veka naše Srpske Pravoslavne Crkve, shvatio sam da je smernost eksponencijalno viša od mračne dubine gordosti. A kao kamen temeljac je postavljena poslušnost svom duhovniku koja jedino može u potpunosti da iskoreni gordost.

Tatjana Kremenovic Ovo je svakako tema o kojoj stalno treba govoriti, buduci da je gordost najveci smrtni grijeh, kao sto rece brat Vladimir.A smirenje je suprotna vrlina.
Jedan duhovnik cesto ponavlja da je cilj zivota da se smirimo.On mi je jednom prilikom rekao da postoji i gordost koja djeluje tajno , da je covjek ne primijeti.
Cak i ovu gordost koju drugi ljudi mogu primijetiti kod nekoga, taj neko cesto ne primijeti.Ljudi to cesto ne vide kod sebe, ili mozda ne obracaju paznju na to.
Ali eto taj duhovnik mi je rekao da sveti oci kazu da postoji i druga gordost koja djeluje tajno.
U audio besjedama oca Tadeja, ima dio kad on citira,mislim Simeona Novog Bogoslova, kada Sveti Simeon Novi Bogoslov kaze nesto otpilike ovako:"Molim se , a gordim se, smirujem se a gordim se,...., a gordim se .."
Ali sveti Simeon je primjecivao to da se gordi, a mi cesto ne primjecujemo kod sebe ni gordost koja svima bode oci.Ljudi se cesto samozavaravaju.

Bojana Srbljak Osuda drugog dolazi od naše gordosti, a gordost nas automatski lišava zajedništva sa Bogom. Samo jedan oblak dovoljan je da zakloni sunce čineći da sve postane mračno i sivo. Tako i jedna gorda pomisao dovoljna je da duša izgubi blagodat, da izgubi radost, dovoljna je da jedan lep, sunčan dan odjednom pretvori u mračnu noć.No dovoljan je samo jedan korak poniznosti da bi nam sunce ponovo zasijalo na horizontu.

[Дејан]

Егоизам је болест од које болује сваки човек,а ретки су они који су се скроз излечили!

[stamenko]

KOMENTARI NA FOTOGRAFIJE SA PROFILA O.GAVRILA NA FEJSBUKU (CLXIV)

http://manastir-lepavina.org/dthumb.php?file=cms/slike/vijesti/5076_IZ%20PISAMA%20SHIIGUMANA%20JOVANA%20VALAAMSKOG.jpg&size=500
Manastir Valaam, Rusija

o.Gavrilo >>> ‎"IZ PISAMA SHIIGUMANA JOVANA VALAAMSKOG"

GOSPODE, DAJ MI DA VIDIM SAGRESENJA SVOJA I DA NE OSUĐUJEM BRATA SVOGA

Ti pises da si citala kod Svetih Otaca kako je neki ucenik rekao svome starcu da su se neki udostojili da vide svete Anele. Starac mu je odgovorio: "Blazeni su, medjutim, oni koji neprestano vide grehe svoje!" A sveti Petar Damaskin pise: "Ako mozes da sagledas grehe svoje, neizbrojne kao pesak morski, u tome je zdravlje duse!" "Ja ne mogu da razumem", pises, "kako Sveti mogu videti svoje grehe neizbrojnima kao pesak morski." Taj stepen visoke duhovne uznapredovalosti - "sopstvenost" je svetih Bozjih ljudi, koji su, s Bozjom pomoci, ocistili svoje srce od strasti, gordosti, sujete, lukavstva, licemerja i drugih poroka. Ipak, ni oni nisu bili slobodni od predloga i navale strasti. Jer, dok dusa nosi telo, nikako se ne moze osloboditi od strasnih predloga, htela ona to ili ne htela. Kod onih dusa koje su u sebi pobedile strasti dobrodeteljima (vrlinama), um te predloge, s Bozjom pomoci, odbacuje. Samo Bog je savrsen i bez mane. Iako su Sveti Oci, po Bozjoj milosti, uznapredovali u duhovnom zivotu, ipak se i kod njih desavaju promene. Greh se vazda sluzi lukavstvom. I njima se javljaju pomisli neciste i podle. Ne cudi se, to je tako. Ovo sto pisem nije moje mudrovanje, to su misli svetih bogomudrih muzeva. Eto, do takvih promena na njihovom cistom srcu dolazi od sagledavanja svojih greha, "kao peska morskog", i zato oni sebe smatraju, istinski, gorima od svih ljudi.

A mi gresni ponekad govorimo, na osnovu nemarnog svoga zivota, da smo veoma gresni, cak da na svetu nema takvih ljudi kao sto smo mi. Ali to je pustoslovlje, to su samo prazne reci. Da tako govorimo iz stvarnih osecanja srca, ne bismo se gordili niti gnevili, itd. Sami ne ispunjavamo ni jednu zapovest, a od drugih trazimo ispunjenje! O, slepila nasih srdaca! Gospode, daj mi da vidim sagresenja svoja i da ne osudjujem brata svoga!

Ja pretpostavljam da si ti sada shvatila duboke misli svetih Bozjih ljudi. Istem tvoje svete molitve.

Iz knjige: "Bez smirenja nema spasenja - pisma o duhovnom zivotu", Svetigora, Cetinje 2000., str. 144-145

Ovde je mesto samo za komentare na postavljen tekst. Molim Vas da poštujete ovu napomenu.

Emilija Romic Slava Gospodu...Slava Njegovoj Milosti prema nama tako gresnima..imam osecaj da kada ne bismo znali za molitvu poludeli biamo od rugobe koju je greh napravio u nasoj dusi...pomozi Gospode, i pomiluj.

Jasmina Djordjevic Ja mislim oce, da iko od nas makar jednom nedeljno pomisli na svoje grehove a usput se i uplasi suda Bozjeg, sigurna sam da bi na zemlji bio raj.Svi mi mislimo, ma Bog, je veliki ,oprostice.Moj Bacuska da je Bogdo, vise straha Bozjeg,ne bismo sada bili gde smo?

Marko Popović Pogrešno je moliti Boga za oproštaj, a nastavljati sa grehom. A, osuđivanje je veliko zlo jer kao prvo, da bi neko osuđivao drugoga mora biti gori od njega, a kao drugo taj greh još dodatno onda prelazi na onoga koji osuđuje. A, smirenje je svakako važno, ali mi mladi se sada školujemo i teško je smiravati se. Zato je mnogo važnije raditi svoj posao, učiti školu, tako dolazi smirenje. Jer čitajući čovek shvata tek koliko on ne zna.

Lidija Cvetkovska ‎``Bez smirenja nema spasenja ´´ je jako dobra knjiga ♥
Hvala oce Gavrilo i blagoslovite ).I ja vas molim za vase svete molitve za Kirila,Lidiju Tavitu i Aleksandra.HVALA

Radomir Vucic Lidija vas moli, a i ja Vas volim.

Mirjana Jovicic Blagodarim oče Gavrilo. Već prvi redovi pouke koju ste nam odabrali meni doneše utehu i ojačaše volju za borbom.Taman stekneš smirenje kad spoznaš da si uništio svoju gordost i sujetu, prepadnu te nečiste pomisli.Prepoznaš ih kao takve, oteraš - one se vraćaju.Zadržiš ih samo malo, one se namame.E, to nisi smeo dozvoliti - da se njima naslađuješ.Počneš sam sebe da prezireš,učini ti se da si toliko grešan da ti nema spasa...Od pomisli do grešnog dela je mala udaljenost.Znam da nisam jedina ali od borbe ne odustajem - molitvom, postom, fizičkim radom, pomoći će Gospod.

Srecko Urosevic Ono što osuđujemo kod brata svoga viri iz našeg srca, jer se slično sličnim prepoznaje. Gospode, daruj mi da vidim bezbrojna sagrešenja svoja i da dopustim da se ono što vidim samom Tvojom rukom iz srca sa sve korenom iščupa! Pa nek boli koliko boli!

Steva Karapandžin Kakva lepota!

Nenad Badovinac Pa kakva je ovo fotografija?.. Plavetnilo zivih boja, uznemirene zelenim tačkastim vrhovima borovine. Sve zajedno podiže fotografiju na nivo čistote srebrnih pećinskih siga. Svaka plavičasta siga userena u Nebo, neizdrživo obasjava celo Ladoško jezero svojim darom. Neodoljiva mirisna boja probudiće u vama ono jedinstveno, ono što je usmereno sada samo prema vama, pogledajte kako vaše oči usijavaju zlatni krst sa vrha crkve. Oči vaše blešte od pomisli da upravo gledate u Crkvu koja je posvećena najslavnijem i najveličanstvenijem Hristovom Preobraženju.

Dusanka Popovic Prelijepo

Snezana Trajkovic Blagoslovite Oče! Čovek je grešno biće,samo je Gospod bezgrešan,na grešnost smo osudjeni još od rodjenja. Svaki dan padamo,ali je bitno da posle pada ustanemo.Sto se osude drugih tiče,izgleda da je mnogo lakse da ,,resavamo,, tudje nego sopstvene probleme. Jedan stariji čovek je pre mnogo vremena reko nesto sto mi je ostalo u sećanju u vezi osudjivanja,kako ,,svoj hleb jedemo a tudju brigu brinemo,,. Pomozi Gospode i pomiluj nas grešne.

Dusanka Vrljanovic Prelijepo,kako bih voljela ovo vidjet uzivo!

Milena Madzar Sve sto je Bozije i Bogu ugodno je lijepo,iskreno i istinito.

Panda Rizoska Tanka e linijata megu rasuduvanjeto i osudata, treba da se vnimava zosto misleki deka rasuduvame mozi da pocnime nesveso da osuduvame sto sekako ne nosi nikakvo dobro za nasite dusi.

Ratimira Simundic Koje blago u ovim bilješkama. Oče Gavrilo, od srca Vam hvala. Duh je uistinu jedan i drago mi je da puše u svim srcima odanim Isusu Kristu.

Bojana Srbljak „ Ne sudite i neće vam biti suđeno, oprosite i biće vam oprošteno.“ To su reči iz Jevanđelja, a nama je teško ponekad da umirimo svoj gnev i potrebu za osudom.

Ima jedna lepa priča o monahu koji je svoj život proveo krajnje nemarno i lenjo, ali kada mu dođe smrtni čas on beše smiren i radostan. Jedan od bogoljubivih otaca, sedeći pored njegovog odra, a videvši u njemu takvu smirenost i radost upita ga:“ Oprosti mi brate, gledam te smirenog i radosnog a znam da si svoj život proveo krajnje nemarno i u lenjosti. Kako nemaš straha u ovom času?“ A on mu odgovori: „Zaista časni oče proveo sam svoj život nemarno i lenjo. Kada su Anđeli Božiji doneli zapisnik mojih grehova i upitali me da li ih prepoznajem, priznao sam da sam sve te grehe počinio. No ipak, od kako sam postao monah nikoga nisam osudio niti sam tuđe nepravde pamtio. I zamolio sam ih da u mom slučaju primene ono što je i sam Isus rekao: „Ne sudite i neće vam biti suđeno.“ I Anđeli su odmah pocepali zapisnik mojih grehova.“ Nakon ovih reči brat je predao svoju dušu Gospodu.

Eto i iz ove priče, kao i iz današnjeg teksta, učimo se važnosti smirenja i čuvanja od greha osude.Ne sudimo drugima, čak iako vidimo da greše, već sagledajmo prvo sopstvena sagrešenja i ispravljajmo se. Samo je jedan Sudija koji će po milosti svojoj u dan onaj svakome dati u skladu po delima njegovim.

Marko Popović Dobar dan dobri ljudi! Kako ima lepih komentara ovde.

[stamenko]

INTERVJU SA VASELJENSKIM PATRIJARHOM VARTOLOMEJEM:
PROŠLOST I BUDUĆNOST PRAVOSLAVLJA

http://www.manastir-lepavina.org/dthumb.php?file=cms/slike/vijesti/5079_Vaseljenskim%20Patrijarhom%20Vartolomejem.jpg&size=500

Vaseljenski Patrijarh Vartolomej I: Istočna Pravoslavna Crkva gleda kako u prošlost tako i u budućnost

Ekskluzivni intervju sofijske novinske agencije (novinite.com) sa njegovom svetosti Vaseljenskim Patrijarhom Konstantinopoljskim Vartolomejem.

Ovaj razgovor vodio se nekoliko dana nakon posete Bugarskoj, koju je njegova svetost Parijarh organizovao zbog otvaranja novih crkava u Burgas regionu, a gde je dočekan od strane Bugarske Pravoslavne Crkve i bugarskog premijera Bojka Borisova. Ubrzo nakon toga, 24.maja, Vaseljenski Patrijarth Vartolomej je bio u Moskvi gde je služio zajedno sa ruskim Patrijarhom Kirilom na dan Sv. Kirila i Metodija,koji su sastavili prvu slovensku azbuku.            


Šta biste naveli kao glavne, osnovne karakteristike koje i dalje izdvajaju današnje Istočno/Grčko Pravoslavno Hrišćanstvo od drugih hrišćanskih crkava?

Ponekad je bolje prepoznati sličnosti i dodirne tačke, a ne osobena obeležja i razlike među hrišćanskim crkvama. Tu je često mnogo više onoga što nas spaja nego onoga što nas razdvaja. Mi ne bi trebalo da budemo zadvoljni stalnim odbrambenim stavom Pravosalvnog Hrišćansrva u svetu.

Ipak, Pravoslavna Crkva u duhovnoj tradiciji ima svoje veliko bogatstvo, koja više zadržava kosmički, liturgijski, mistički pogled na svet.

To je razlog zašto neka aktuelna pitanja od globalnog značaja, kao što je ekološka kriza, jesu od izuzetne važnosti za nas jer ističu kako su doktrina i etos integralno povezane. Način na koji slavimo i molimo se Bogu odražava način na koji živimo i kako se ponašamo prema našoj planeti.

Šta je ono najjedinstvenije u tradiciji Istočnog/Grčkog Pravoslavnog Hrišćanstva? Šta bi trebalo da pripadnici drugih hrišćanskih crkava i drugih religija znaju o tome?

Pravoslavna Crkva je često doživljavana kao tradicionalna crkva. I istina je da smo sačuvali  mnoge elemente iz rane apostolske zajednice, koji svodeče Vaskrsenje našeg Gospoda Isusa Hrista i Silazak Svetog Duha na Apostole. Takođe smo crkva koja traži dijalog sa sadašnjicom.

U tom smislu, mi smo Crkva koja gleda obostrano i u prošlost (dragocenost Crkve Sv. Otaca) kao i u budućnost (uz očekivanje Nebeskog Carstva, kao što ispovedamo u Nikejskom Smbolu Vere). Ova sveobuhvatna teologija i sveobuhvatna duhovnost „uvek je spremna da da odgovor svakome ko traži razloga za nadu, a koja leži u nama.“ (1 Petar 3, 15)

Postoji rasprostranjeno mišljenje da su zapadne crkve generalno aktivnije u pogledu na društvene uzroke i inicijative.  Šta je glavna zanimljivost i glavna poruka Istočne Pravoslavne Crkve u XXI veku, ovom globalnom dobu koje se ubrzano menja?

Na mnogo načina, ima istine u tom rasprostranjenom mišljenju i bilo bi korisno za nas, kao Pravosalvne Hrišćane, da budemo spremni da naučimo nešto od naše zapadne braće i sestara.

Kao što smo videli ranije, korisnije je i od veće pomoći za nas da radimo zajednički u duhu zdravog ekumenizma, radije nego da smo u izloaciji koja nalikuje na geto-zajednice. Još od III veka, Zapad je istakao ulogu crkve u ovom današnjem svetu; u zakonu, etici  i svetovnim institucijama.

Nasuprot tome na Istoku je naglašena nebeska (ili eshatološka) dimenzija crkve, predstavljajući neparalelne primere i modele mistike i duhovnosti. Dakle, i Istok i Zapad mogu da nauče jedni od drugih.

Pravoslavna Crkva može da objasni kako su Sveti Duh  i Sveta Liturgija u stanju da inspirišu sve aspekte zemaljske crkve – uključujući orgnizaciono vođstvo crkve i društvenih normi.

Da li je ispravno reći da je Pravoslavna Hrišćanska vera ključno obeležje grčko-slovenske civilizacije, kao što se često opisuje od strane zapadnih naučnika?

Iako je istina da je Prvoslavlje kolevka civilizacije  u istočnom svetu – i grčkog i slovenskog – nesrećna istina je da je zapadni svet zanemario svoje vizantijske korene.

To je tužna realnost da su zapadni istoričari bili poneti značajem i uticajem renesanse, dok ćemo previđati činjenicu da je Konastantin Veliki preselio glavni grad carstva u Novi Rim, Konstantinopolj, u 330. godini kao i činjenicu da je svih sedam vaseljenskih sabora o nepodeljenom hrišćanstvu bio održano ne u Grčkoj ili Rimu, već na Istoku, onome što se sada zove Turska.

Ipak, novija istraživanja su prihvatila razumljivije poglede na istoriju. Kao što je prikazano u velikim knjigama  dr. Runcimana, sećanje sačuvano od strane majke Crkve konastantinopoljske kroz vekove jeste sećanjena na Pravoslavne ekumenske civilizacije.

Međutim, nije lako da se pokrene plima istorijskih predrasuda.

Grci i Bugari imali su veoma moćne srednjovekovne imperije, koje su jačale Pravoslavno Hrišćanstvo. Kakava je uloga ovih dveju nacija danas, kada je Pravoslavno Hrišćanstvo u pitanju? Da li je fer reći da su Rusi danas vodeći Pravoslavni narod?      

Trebamo zapamtiti da situcija koja je vladala u prvom milenijumu, više ne preovladava u našem svetu, i mi ne trebamo da živimo životom koji odražava te okolnosti. Štaviše, dok orginalni sistem Pentarhije (redosled pet patrijarhata u drevnoj crkvi: Rim, Carigrad, Aleksandrija, Antiohija i Jerusalim) potiče od poštovanja apostolstva i osobeno tradicije ovih drevnih patrijaršija, autokefalnost kasnijih crkava izrasla je iz poštovanja prema kulturnom indentitetu naroda.  

Tako, danas,  mi smo dostigli shvatanje da Pravoslavlje obuhvata federaciju nacionalnih crkava, često pripisujući prioritet nacionalnom interesu u odnosu jednih sa drugima. Ipak, sekularne snage nikada nisu bile primarni fokus, ili pre svega definicija pravoslavne eklisiologije.

Naši kriterijumi crkvenog indentiteta i jedinstva nisu merila ovoga sveta – od brojeva i bogatstva – već prositiču od Duha Svetoga, kako je otkriveno na Crkvenim Saborima i Svetim Pirčešćem.

Me nemamo kao u doba Vizantije na raspolaganju državni faktor koji garantuje – a ponekad čak i nameće  - naše jedinstvo. Niti naša eklisiologija dozvoljava centralizovan autoritet koji je u stanju da odozogo nametne to jedinstvo.

Naše jedinstvo zavisi od naše eklisiološke savesti. Osećaj potrebe i dužnost koje mi konstituišemo u jednu kanonsku strukturu i telo, jednu Crkvu, dovoljno je da garantuje naše jedinstvo, bez ikakave spoljašnje intervencije.

Upravo to je razlog zašto smo do danas sazivali pet sastanaka (Sinaksisa) svih vodećih glava Pravosalvnih Crkava širom sveta, dok smo u isto vreme isistirali na unapređenju za sveti i veliki Sabor naše pravosalvne Crkve.

Mi smo bili blagosloveni sa nedavnom zvaničnom posetom Rusiji,a po pozivu njegove svetosti Patrijarha Kirila Moskovskog, i mi smo, dakle, bili svedoci vitalne regeneracije, ali isto tako i patnje ruskog naroda.

Sa vaše pozicije, kao vaseljenski Patrijarh u Konastantinopolju, tražili ste da potpomognete mir među Hrišćanima, muslimanima i jevrejima. Koje su neke od vaših uspešnih inicijativa u tom pogledu? U doba kada raste nasilje sekti, šta može jedna verska ličnost vašeg ranga uraditi da dovede do mira i razumevanja?

Pored bilateralnih akademskih dijaloga koje redovno održavamo i sa Jevrejima i sa muslimanima (od ranih 1970 – ih) inicijative koje smo promovisali u poslednjih nekoliko godina uključuju: Konferencija za mir i toleranciju (Instanbul 1994), konferencija o mirnoj koegzistenciji između judaizma, hrišćanstva i  islama (brisel 2001) konferencija o rligiji, miru  i olimpijskom idealu (atina, 2004) i druga konferencija za mir i toleranciju (Istnbul 2005)

Ovi skupovi i drugi poput njih pokazali su se pionirski u cilju a istorijski u suštini. Jer su otvorili naše oči za različitost kultura i religija koje obuhvataju naš odvojen globalni svet. Naše je čvrsto ubeđenje da svi verski poglavari imaju korist od takvih sastanaka, jer proširuju među ljudima shvatanje šta su rasizam i fundamentalizam, i pomažu u razlikovanju između verske tolerancije i verskog apsolutizma.

Ivan Dikov

Novinite, 3. jun 2010.

Prevog sa engleskog prof. Bojana Popović
15 novembar 2010 god.

Izvor: http://www.johnsanidopoulos.com/2010/06/interview-with-ecumenical-patriarch.html

[Milan Nikolic]

...

Naše je čvrsto ubeđenje da svi verski lideri imaju koristi od takvih sastanaka jer proširuju ljudsko uvažavanje rasizma i fundamentalizma, dok pomaže u razlikovanju između verske tolerancije i verskog apsolutizma.  

Могло би да се скрене пажња на овај лапсус, или у писању или у преводу.

[ile]

Greška je očigledno u prevodu: Naše je čvrsto ubeđenje da svi verski lideri imaju koristi od takvih sastanaka JER SENZIBILIZUJU LJUDE u identifikovanju rasizma i fundamentalizma uočavajući jasno granicu između verske tolerancije i verskog apsolutizma.

[o.Gavrilo]

Prevodilac ovog teksta, profesorica Bojana Popović, korektno je prevela sa engleskog, ali se greška očigledno potkrala u originalu, možda pri ukucavanju teksta. Značenje bi, uz malo slobodniji prevod, sigurno bilo ono koje je napisao član foruma pod nadimkom Ile.

[stamenko]

ЕПИСКОП РАШКО-ПРИЗРЕНСКИ Г.ТЕОДОСИЈЕ

На данашњој седници Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве одлучено је да се на катедру епископа рашко-призренских постави досадашњи викарни Епископ липљански Г. Теодосије.

Владика Теодосије, на крштењу Живко Шибалић, рођен је 29. јуна 1963. године у Чачку, од оца Милана и мајке Биљане (рођене Јовић), сада у монаштву монахиње Марте. После завршене основне и средње школе у Горјанима и Ужицу, студирао је теологију на Теолошком факултету у Београду, где је и дипломирао. Искушеник је постао 6. јануара 1987. године у манастиру Црна Река, код Новог Пазара, где почиње монашки живот под духовним руководством игумана Артемија, садашњег умиривљеног Епископа рашко-призренског. У манастиру Црна Река искушеник Живко је замонашен у малу схиму на манастирску славу, Светих Архангела, 21. новембра 1989. године, добивши монашко име Теодосије, по Светом Теодосију Великом, зачетнику општежића.

У чин јерођакона рукоположио га је тадашњи Епископ рашко-призренски Павле на Светлу среду 1990. године у Саборном храму Светог Георгија у Призрену. Епископ Артемије га је рукоположио у чин јеромонаха у манастиру Ћелије код Ваљева у недељу по Сретењу 1992. године.

http://www.spc.rs/files/u5/2010/11/teod2.jpg[/img]

Од маја 1991. до марта 1992. године отац Теодосије је на послушању у Епархијском двору у Призрену као ђакон и возач Епископа Артемија. У марту 1992. године са неколико црноречких монаха прелази у манастир Високи Дечани, где га Епископ рашко-призренски поставља за настојатеља манастира и одликује чином игумана 22. октобра 1992. године. На редовном заседању Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве од 10. до 19. маја 2004. године игуман Теодосије (Шибалић), настојатељ царске лавре манастира Високи Дечани, изабран је за Епископа липљанског, викара Епархије рашко-призренске са седиштем у манастиру Високи Дечани.

http://www.spc.rs/files/u5/2010/11/teod3.jpg[/img]

Под духовним руководством Епископа Артемија и оцем Теодосијем као настојатељем манастир Високи Дечани израстао је у највећи мушки манастир Српске православне цркве. Од обнове дечанског општежића 1992. године у манастиру су развијене бројне активности: дуборез, иконопис, производња свећа, издавачка делатност итд. Манастивиноградима у Великој Хочи код Ораховца производи традиционално дечанско вино и ракију. За време ратних и поратних година на Косову и Метохији игуман Теодосије са својом братијом био је и остао активан у организовању хуманитарне помоћи за страдално становништво без обзира на верску и етничку припадност.

http://www.spc.rs/files/u5/2010/11/teod4.jpg[/img]

Владика Теодосије носиo je титулу Епископа липљанског по древној епископији града Улпијане (назване Јустиниана Секунда), а касније познате под именом Епископије липљанске, једне од најстаријих православних епископија на нашим просторима.

18. новембар 2010

Извор: http://www.spc.rs/sr/episkop_raskoprizrenski_g_teodosije

[stamenko]

KOMENTARI NA FOTOGRAFIJE SA PROFILA O.GAVRILA NA FEJSBUKU (CLXV)

http://manastir-lepavina.org/dthumb.php?file=cms/slike/vijesti/5078_Starac%20Epifanije.jpg&size=500

o.Gavrilo >>>  Starac Epifanije Teodoropulos - "O Psihijatriskim Bolestima i Demonskim Posednutostima"

Starac Epifanije je bio upitan: ..."Mnogi Hrišćani smatraju da je psihijatrijska bolest uzrokovana demonskim uticajem i, sa ovakvom tačkom gledišta, oni odbijaju da koriste psihijatrijske lekove. Šta imate da kažete u vezi sa ovom situacijom?"

"Jedan određeni procenat, šta više, mali procenat psihjatrijskih pacijenata su stvarno posednuti. Većina, ipak, psihijatrisjkih pacijenata nisu, niti su manifestacije njihovih psihijatrijskih bolesti prouzrokovane demonskim uticajem."

"I kako možemo da znamo kada je posednutost u pitanju?"

"Crkva postavlja dijagnozu u odnosu pacijenta prema Svetim Tajnama : Svetom Pričešću, Ispovesti, itd. Ili prema Jevanđelju, Časnom Krstu, Svetim Moštima, ili Svetim Ikonama i, uopšte, Svetim Predmetima"

Oče, priča se da su kod Svetog Gerasima Kefalonijskog stavljali Sveto Pismo ili Ikonu na leđa posednute osobe koja bi ležala licem okrenuta ka zemlji, tako da osoba ne bi mogla da vidi šta su joj stavili na leđa i time isključili mogućnost sugestije. Tada bi posednuta osoba drhtala, dok se to ne bi događalo kada bi stavili neki drugi tip knjige ili objekta.

"Da li postoje primeri psihoze među Svetima?"

"Naravno. Odmah mogu da navedem primer Svete Olimpije Đakonise. Posle progona Svetog Jovana Zlatoustog, Njenog Duhovnog Oca, ona je počela da pati od depresije i Svetac je tešio svojim pismima podsećajući je na svetu nagradu za one koji su napadani zbog Imena Gospodnjeg."

"Da li epileptičari imaju demona?"

"Ne svi. Kod mnogih je mozak jednostavno bolestan i zbog toga dolazi do oduzetosti, gluvoće, itd. Ove manifestacije su slične onima koje se sreću kod posednutih u Jevanđelu."

"Zašto je Gospod učinio toliko mnogo čuda sa posednutima?"

"Da bi se time pokazala superiornost sile Gospodnje nad demonima i da bi ljudi verovali u Njega. Broj ovih čuda izgleda veliki, zato što je verovatno Bog dopustio đavolu da smeta ljudima više u to vreme, bez isključenja mogućnosti da je broj posednutih ljudi bio isti kao i broj posednutih u svakom vremenu."

Iz Saveta Za Život:
Iz Života i Učenja Oca Epifanija Teodoropulosa, pp. 204-205.

Prevod s engleskog Vladimir Srbljak
13 novembar 2010 god.

Izvor: http://www.johnsanidopoulos.com/2010/11/elder-epiphanios-theodoropoulos-on_12.html

Marko Popović Svi smo mi manje više bolesni i fizički i psihički, ali sa Božijom pomoću se to sve otklanja. Bog otklanja bolest kada je to čoveku na spasenje, a kada nije ostavlja čoveka bolesnog, ali ga i dalje voli.
Bolest dolazi da se čovek smiri, da prestane da čini neki greh, ali isto i tako ponekad da prekali čoveka, kao što je to učinio sa svetim i pravednim Jovom.
Ja kad se razbolim molim Boga da ozdravim, ali često nema pomoći. I zato se onda zahvalim Bogu što nije gore, pa se već osećam bolje. Ko zahvaljuje Bogu na malom dobiće više, a ko nije zahvalan oduzeće mu se i ono što ima.
Nadam se da će ovo nekome i koristiti.
Od kada se Pričešćujem osećam se mnogo zdravije. Život pre i posle Pričešća je neuporediv. A, eto, grešan sam, znam da nisam dostojan da se Pričestim, ali molim Boga da me ipak ne liši toga, da me primi u svoj zagrljaj kako bih bio bolji čovek i slavio Njega u vekove vekova Amin.

Jasmina Djordjevic Tema je PREOZBILJNA, a sve ovo je kratko i skoro uopsteno i zato mogu reci da mi se ne dopada nacin i pristup ovakvim teskim zivotnim pitanjima. Ovakvu temu pokrenuti,... odgovor ili upustvo za razmisljanje o njoj bi trebali da budu opsirni.Svojevremeno je , usopsi otac Julijan Studenicki, veoma ozbiljno i opsirno govorio o ovom. ZA PAMCENJE.U svakom slucaju hvala.

Moram iskreko da kazem da nikada nisam imala priliku da citam, cujem ili razgovaram o o.Epifaniju, moguce da je to razlog moga razmisljanja, uskog!

o.Gavrilo Starac Epifanije bio je jedan od poznatih duhovnika i teologa u Grčkoj.

VUK ROGANOVIĆ imao sam psihickih problema, ali hvala Bogu uz njegovu pomoc shvatio sam da je to bilo bozije dopustenje za moje dobro, odnosno da promenim nacin svoga zivota.HVALA MU I VECNA ZAHVALNOST. SLAVA TEBI BOZE!

Saša Lazić e ali ima i slučajeva kada su napadi otvoreni, ne vidiš ih a lome te kao kiflu, valda im se ne svidi tvoje novo stanje, posjeta manastiru, novi smjer života...misliš umireš, znoj, vrućina, otkucaji srca 160, zvukova sto po trbuhu, bljedilo...sve dok ne prigrliš ikonu Bogorodice Lepavinske tražeći pomoć i padneš isti tren u san napušten od svih napada...to mi je govorio jedan poznanik da je prošao...

Bojana Srbljak Sam Gospod Isus Hristos naglasio je značaj molitve i posta kada su ga Njegovi učenici našli da izgoni demona iz nesrećnog dečaka. On im je tada jasno rekao: " Ovaj se rod izgoni samo molitvom i postom."
Sveto Oci su pisali da tamo gde nema posta i molitve demon je slobodan da dela. Nekad je njihov "ulazak" u čoveka neprimetan, skriva se i tajno uči svog "domaćina" svakom zlu, polako potirući svako dobro u njemu. Osoba može da pomisli kako sve sama čini, a u stvarnosti ona samo besprekorno izvršava volju nepomenjaka. Ako osoba posti, moli se, odlazi na ispovrest i pričešćuje se otuda ne daje mesu demonu da dela, čim prestaje sa molitvom, postom, ispovešću i pričešćem otvara širom vrata za nepozvanog "gosta."

Goran Mijailovic Pacov Pomaze Bog Oce ja bih vas nesto licno pitao ali nemogu preko zida jer je u pitanju moja sestra.

Aleksandra Saška Gordić Pomaže Bog, blagoslovite oče Gavrilo.
Razlike između duševnih bolesnika i đavolom napadnutih ljudi su male. Ljudi se slično ponašaju i plaše bolesti. Mnogi ljudi osjete promjene na sebi ali na vrijeme ne traže pomoć ni doktora ni sveštenika.... Lakše je nama ljudima reči da nas ja napao vrag, demon ili đavo nego si priznati bolest.
Ljudi koji poste i odlaze kod sveštenika, iskreno se kaju za svoje grijehe, budu spašeni po milosti Božijoj.
Teško je vrijeme, teške odluke se donose, svi mi na ovaj ili onaj način pustimo demone kod nas, svašta gledamo, svašta čujemo i izloženi smo uticajima sa svih strana. Neka nam je dragi Bog na pomoči svima. Amin.

Roza Vasilevska SVE BOLESTI DOLAZE OD DEMONA!ZATO BOG JE ICELJITEL ZA SVE!

Mirjana Jovicic Blagoslovite oče Gavrilo,teško je probleme u ponašanju i simptome devijantnosti od normalnog definisati, kao i pojam "normalan".Svaki slučaj je poseban.Pa ipak...Sa tolikom starošću i stažom u prosveti videla sam dosta.Odličan učenik kojem sam bila odelj.starešina je u školi dugo,svakodnevno povraćao, pretrpeo sva moguća ispitivanja i nisu našli ništa.Jednog dana je mati došla u moju kancelariju plačući:"On želi da se krsti al samo vas za kumu."Od kad je kršten "bolest" je nestala.Ili kolege neke koji su neurozni, labilnog karaktera, afektivnog ponašanja, svi su i otuđeni od Boga.Mnogo primera oko nas ukazuje da zaista odnos prema Svetim tajnama utiče na ljudsku podložnost ili otpornost prema svim bolestima a naročito duševnim.Samo vera čisti srce i čuva dušu.

Danijel Zecevic Hvla vam sestro Mirijana na divnom objasnjenju.

Valentina Šurlan Pomaze Bog, blagoslovite oče Gavrilo. Mislim oče da se ne piše na zidu da bi mnogi imali šta da Vas pitaju u vezi sa ovom temom. Postoji danas mnogo literature iz koje se može dosta toga saznati, ali živa riječ i razgovor licem u lice s duhovnikom je nešto sasvim drugo. Na mnogo mjesta pa čak i u nekim od prethodnih komentara može se pročitati o nekim drastičnijim slučajevima, vidljivim na prvi pogled i o rekla bih "ekspresnim" izlječenjima npr. neko se krsti ili ode na poklonjenje u neki manastir i sve nestane kao rukom odnešeno. Zapravo je tek tad moguće da se počne osjećati prisustvo nečiste sile koja se projavljuje ali ne odlazi nisu svi posjednuti potpuno pomračili umom, niti ih treba vezati, ali imaju teškoće koje se drugačije manifestuju.

Milovan Simeunovic ‎, ja licno sam cito dosta Crkvenih Knjiga nasih Sv. Otaca , Slava Bogu i Hvala i Imam i sam Primer Posto sam 17 Godina ziveo pod Depresijama , da su Depresije ciste Duhovne bolesti i tj . Grehovne . A o tome naj bolje govori Knjiga PRAVOSLAVLJE I NEUROZA.... To bi svako trebao da Procita . A Spasio me je Gospod Preko Ispovesti i Pricesca , nama Leka za Depresiju u to sam Ubeden.. Samo Vjera u nasega Gospoda Hrista Isusa, to je Spasenje.. Blagoslov vam od Gospoda ...

Zarko Lazic samo jaka vjera, istinska vjera i odlucnost u borbi sa demonima, putem Molitvi, Ispovijesti i Pricesca...hvala o.Gavrilo!

Milena Puaca Sa vjerom u Gospoda ,molitvom i postom necemo dozvoliti pristum demonu.Slava Gospodu za sve .Hvala oce.

Aleksandar Đerić divna prica oce....slava Gospodu

Vladimir Srbljak Postoji veoma jaka veza između psihijatriskih bolesti i posednutosti, kao i između svake druge bolesti i greha. A ako pogledamo malo dublje videćemo da je koren svake bolesti greh koji je učinjen pod inicijativom demona. Tako su i psihijatrijske bolesti začete pod uticajem demona, a dijagnozu da li je psihijatriski pacijent posednut može dati samo iskusni duhovnik. Starac Epifanije govori da se dijagnoza postavlja u odnosu pacijenta prema Svetim Tajnama. Što znači da je naša Pravoslavna Crkva i bolnica koja ima sve pa i lekove za ozdravljenje. Ali kao što naš o. Gavrilo uvek ponavlja pacijent mora biti poslušan svom lekaru da bi došlo do ozdravljenja. Uzajamna ljubav i poštovanje između lekara i pacijenta pomaže da dođe do bržeg ozdravljenja. Naša Pravoslavna Crkva se na Svetoj Liturgiji moli za mir celoga sveta, za sjedinjenje svih, i za nepokolebljivost Svetih Božjih Crkava. Time se svim ljudima sveta nudi da dođu u Pravoslavnu Crkvu i da se kroz Svete Tajne sjedine sa izvorom zdravlja i života. A iz ljubavi prema svim ljudima i poštovanja slobode svih pa i svoje slobode Pravoslavna Crkva ostaje nepokolebljiva i nepromenljiva, ne ujedinjuje se nisakim već poziva sve da se vrate u Nju, da bi tako uvek mogla da ponudi lekove svim pacijentima koji se sa pokajanjem vraćaju u Nju.

Nenad Badovinac Sada smo zdravi, ali kada bi nam neko ugasio televizor, svi bi se razboleli. Kada bi nam neko ugasio naš Mobilni telefon svi bi bili opsednuti. Sva sreća što je umesto nekadašnjeg čistog vazduha i čiste zdrave vode sada naš mobilni telefon i televizor uz nas.

Nena Simic Pomaze Bog brate Nenade, tehnika je koracala svojim koracima...da ne debatujemo koje su negativnosti a manje pozitivnih nazalost rezultata covecanstva....Ljudstvo je zaboravilo na majku prirodu koju nam je Gospod podario,dansnjica je uveliko  ubrzna te i nas ovaj zivot bilo ovde po dijaspori bilo u nasoj rodnoj....deca su prepustena sama sebi i tv,i igricama koje ostavljaju veoma nepogodne î negativne posledice jedne jedinke iz koje se razvijaju naravno i agresija,depresija i td.....roditelji jure nekim tempom da se zaradjuje...razumem novaca je potrebno...ali ja pricam o ovom slucaju ovde u dijaspori gde su deca Bozja deca ...ostavljena sama sebi i ulici....droga,alkohol,zlobnosti...susret sa pojedinim sektaskim licima koji ih dovodi do bas ovakvih i bolesti i slike zivota....Zaboravilo se na Gospoda Boga....sve je prepusteno vremenu i modernizaciji. Bolesti se nagomilisavaju u svakom pogledu. Svaka cast pojedincima....ali i takve je na prste izbrojiti. Kod takvih je vera u Gospoda jaka i mogu i zele da odvoje vremena i za decu i za svoju porodicu, a i za bogosluzenja. Oce Gavrilo hvala Vam puno na poucnim tekstovima i na celom materijalu koji postavljate. Prostora je malo da bi smo diskutovali opsirno ovim putem. Hvala Gospodu Bogu na dobrodatima koje trebamo postovati.

Radomirdrugi Vucic Zanimljiva je pojedinost sa tipovima knjige ili objekta koji se stavljaju na posjednute koji su okrenuti licem zemlji da bi se izbjegla mogućnost sugestije. Ovo se može primjeniti na razne načine, pretpostavljam.