Архимандрит Гаврило (Вучковић) на форуму Живе Речи Утехе

[stamenko]

KOMENTARI NA FOTOGRAFIJE SA PROFILA O.GAVRILA NA FEJSBUKU (CLVIII)

http://manastir-lepavina.org/dthumb.php?file=cms/slike/vijesti/5063_MONAH%20U%C4%8CI%20MORALU%20PUTEM%20INTERNETSKE%20IGRE.jpg&size=500

o.Gavrilo >>> MONAH UČI MORALU PUTEM INTERNETSKE IGRE

[Ne mogu se prisjetiti detalja šta je tačno poruka ove igre, međutim, iz opisa koji se nalazi ispod reklo bi se da je smisao da uči više o moralu nego o Pravoslavlju. Ideologija po kojoj činjenje dobrih stvari se nagrađuje, dok činjenje loših stvari donosi patnju, u stvarnosti ne odgovara Pravoslavlju. Zapravo, činjenje dobrog često nosi patnju više nego činjenje lošeg, a podnošenje patnje zbog dobrog je jedna od stvari koju smo pozvani da činimo kao hrišćani. Ono što bi dalje moglo navesti na pogrešno mišljenje jeste da moral spasava. Proročka, apostolska i poruka otaca jeste ta da čovječanstvo nije podijeljeno na moralne i nemoralne, niti da je podijeljeno na dobre i loše, kao niti na čestite i poročne. Poruka Gospoda je da: „Svi su grešni i lišeni su slave Božije.“ Nema podjele; svi smo nemoralni, loši i poročni. Samo je pitanje stepena ili vrste, odnosno manifestacije, i odgovora koji imamo na to naše stanje. Bez obzira na to koji nivo nečije moralnosti može biti, svi smo mi i dalje osuđeni grešnici upravljeni prema paklu, za razliku od Hrista i Njegove Crkve. Zapravo oponašanje Hrista i svetitelja, te osvećenje tijela i duše, je to što spasava. Prema tome, ako je opis igre koji se nalazi ispod tačan, onda se nadam da ona neće biti usvojena kao Pravoslavna hrišćanska igra.Dok ne saznam više, daću ga u korist sumnje. - J.S.]

- Sveštenici misionari pronalaze internet igru kako bi omladinu privukli crkvama -

Moskva, Rusija
Septembar 1. 2009. godine Interfax

Kancelarija Moskovskog patrijarhata dobila je prijedlog za kreiranje kompjuterskog programa za studiranje Pravoslavlja u obliku simulatora igre, izvještava Infox.ru web stranica.

Autor projekta, otac Maksim, uvjeren je da je novi internet projekat neophodan, jer će pomoći omladini da nauči više o crkvi u uzbudljivom obliku kompjuterske igre. Prema projektu, svaki korisnik kreira svoju ličnost, odabira svoj pol, godine i izgled. Onda se ličnost razvija kako se prelazi s jednog nivoa na drugi, na način da se njegov svjetovni život bazira na zapovjedima, po kojima biva nagrađen ukoliko se dobro ponaša, a trpi teškoće za svoje nepravedne postupke.

Igrač takođe može odabrati da se razvija u crkvenoj sferi: žena može postati časna sestra ili monahinja, dok muškarci mogu postati sveštenici i episkopi.

„U svakom slučaju, mladi ljudi provode svoje vrijeme u virtuelnom svijetu, i bolje je ukoliko se duhovno razviju umjesto 'pucanja i ubijanja' “, vjeruje o. Maksim.

Prevod mr Dragana Pećanac

Izvor http://www.johnsanidopoulos.com/2009/09/monk-to-teach-morality-through-online.html

Marta Novak Blagoslovite oče.Bog je stvorio sve za dobro čoveka samo zavisi od čoveka kako će koristiti stvari u dobru ili lošu svrhu.....evo recimo naprimer nož.....zao čovek njime ubi bližnjeg svoga a hirurg spasi život blžnjem svome.

Sladjana Pavlovic Blagoslovite oče.... ja bih dala komentar na Vas komentar Marta,rečeno je "SVE TI JE DATO,ALI NIJE TI SVE NA KORIST", pa neka svako bira!

Bojana Srbljak Omogućiti deci da imaju kontak sa duhovnim jeste osnovni zadatak svakog roditelja,a u jedno i zadatak hrišćanskog društva koje brine o svojim mladima. Učenje dece osnovnim molitvama, odlazak sa njima u hram Božiji, čitanje žitija svetaca prilgođenim za njihov uzrast jesu neophodni, a i ovaj oblik zabave tj. video ili internet igre verujem da može biti na duhovnu korist. (Mada suprug i ja nismo za to da deca provode svoje vreme pred ekranima, zato u nasoj kući i nema televizora ).
Ljudska priroda zahteva bar minimalan oblik aktivnog učešća u svemu. Deci je korisnija živa reč roditelja, međusobno druženje dece i roditelja, druženje dece međusobno, igre, priče, crtanje, pisanje, pevanje, nego li slike na ekranu.
Tako i u crkvi, umesto da budu samo nemi posmatrači, deca će se više radovati ako im sveštenik da da nešto pročitaju, odpevaju, ako učestvuju u ukrašavanju crkve, čišćenju, ili nekim drugim aktivnostima, pa makar ona bila i indirektna, jer kako je potrebno da deca budu aktivni učesnici porodičnog života, isto tako je potrebno da učestvuju u životu crkve kako bi bili svesni da su članovi porodice Hristove.

Nenad Badovinac Kompjuterska igrica koja uči moralnosti je u svakom slučaju bolja od kompjuterske igrice koja uči nemoralnosti, i od kojih se deca danas ne mogu odbraniti. Gore u tekstu navodi se da je ovo neka nova igrica koja simulira odnos Boga prema našim delima i nedelima. Po meni ovo je nemoguće simulirati, jer za simualciju su potrebni parametri, a odnos Boga prema čoveku i obrnuto je nemoguće parametrizirati. Ali u svakom slučaju ideja kojom se prikazuje nagrada za svako dobro delo, tj. moral je ispravan. Jer cilj je igrici moralno vaspitanje dece. Dok Pravoslavno vaspitanje dete će dobiti u Crkvi ili na veronauku. Pravoslavni rusi su otišli mnogo dalje od nas, dok smo mi još uvek u fazi prepoznavanja Interneta kao sredstva za misionarenje.

Svjetlana Mirkovic Naslov moze da zbuni ali cinjenica da svi koristimo internet i cesto odlazimo na razne sajtove, naslov ima jasnu poruku. Sestra Bojana rece da nema televizor u kuci, ali cinjenica da ima pristup internetu moze biti mnoge gore.Zato imamo o.Gavrila i price koje su jako poucne,bar meni....Previse vremena izgubimo na koje- kakve gluposti a tako malo urdimo nesto korisno za nasu dusu.

Saša Lazić bez ikakve sumnje da ovo uopće nije loša ideja jer htjeli ne htjeli činjenica je da će djeca sjediti za kompjutorom i igrati igrice...dakle, ako već tako je, bolje je ne primjenjivati silu u sprečavanju istog, nego omogućiti upoznavanje sa ...vjerom kroz taj oblik...ideja je za pozdravit!!! A u svakom slučaju OTAC GAVRILO JE GLEDAN U POČETKU KAO ČUDAK KAD JE KRENUO SA VIRTUALNIM MISIONARENJEM A SAD SE TO USPOSTAVILO KAO REVOLUCIONARAN NAČIN JER STIŽE U SVE KRAJEVE SVIJETA VELIKOM BRZINOM...tako je i ovaj pristup djeci jedan interesantan oblik za motivaciju i usmjeravanje u vjeru i trenutno možda nekom čudan a bit će revolucionaran.

Jakšić Milan Oprostite ali ja smatram da bi samo odrasli (formirane ličnosti) trebali imati "duži" dodir sa računarom,dok bi djeca to trebala minimalno,jer po mom mšljenju sve te "igrice" udaljavaju od realnosti posebno dječiji radoznali i ne iskvareni duh.Mislim Da jedan odlazak u crkvu može više učiniti nego sve te igrice zajedno...

Jovana Čonjić Oprostite oce,ali sam ja vas jednom shvatila da je ta igrica za dokone ljude..

Milka Lukić Dobro bi bilo, kad bi se pojavila takva igra, koja uci moralnosti i da bude prihvacena, jer na zalost, velika je zavisnost od interneta, koji vise uzima nego sto daje.

Marko Popović Pomoz Bog! Ja nisam neki veliki stručnjak što se tiče programiranja, pogotovo ne igrica, jer je to veoma zahtevno, ali nešto malo se u školi bavim programiranjem, eto baš danas imam čas i igrao sam dosta igrica, pola mladosti sam potrošio na tome, nažalost, pa bih se složio sa bratom Nenadom da se ne može simulirati odnos Boga i čoveka. A, igrica što uči moralu možda i nije loša, ali verujte mi da je to deci koja igraju igrice sa ubistvima jako dosadna. Međutim, hvala Bogu, On nam je dao Sveto Pričešće i preko Svetog Pričešća dete i čovek gubi želju za tim negativnim stvarima. Dakle, prvo Sveto Pričešće, pa sve ostalo. Meni kao mladiću koji se koliko-toliko trudi da ostavi mladalačke grehe, jako fali druženje, jer uglavnom je omladina podeljena na razne smerove i pravce, ali većina tih puteva se zasniva na grehu i mržnji, a za decu, ne znam, moramo više provoditi vremena sa našim mališanima, našim blagom, da bismo videli šta oni zapravo žele. Eto, moje neko iskustvo sa decom je da ih treba posmatrati kao pravu ličnost, jer ona to i jesu, i dati im slobodu, ali u isto vreme učiti ih poslušanju i dobroti. Nadam se da će ovo nekome pomoći i da ne lupetam samo nešto. Molim vas spomenite me u vašim molitvama

o.Gavrilo >>> PASTIR TREBA DA IDE U SUSRET LJUDIMA

Samo onaj pastir koji u potpunosti posveti svoj život služenju Bogu i bližnjima, sposoban je da privuče ka Gospodu ljudska srca ogrubela od životne sujete, i da im pomogne da pronadju veru i nadu. Svjatijejši Patrijarh Moskovski i cele Rusije

Govor svjatijejšeg Patrijarha Alekseja na otvaranju konferencije “Pastirstvo: tradicije i savremenost. Ka stogodišnjici upokojenja svetog Jovana Kronštatskog”

Vaša Visokopreosveštenstva, Vaša Preosveštenstva, svečasni oci, draga braćo i sestre!
Srdačno vas pozdravaljam na konferenciji posvećenoj izučavanju opita pastirskog služenja u crkvenoj tradiciji i u savremenom životu, a takodje i razmišljanjima o budućnosti pastirstva. Ove godine konferencija je prilagodjena stogodišnjici upokojenja jednog od izuzetnih podvižnika naše Crkve – svetog pravednog Jovana Kronštatskog. Otac Jovan je svojim služenjem pokazao obrazac dobrog pastira, “koji polaže život svoj za ovce” (Jn. 10, 11), ovaplotivši jevandjelski ideal žrtvene ljubavi.

Tradicija rukovodjenja Božijim narodom, zasnovana na liku istinskog Pastira Hrista, i na Njegovom učenju o duhovnom poučavanju slovesnih (razumnih) ovaca, uključuje u sebe hiljadugodišnji opit služenja Bogu i Njegovim vernim čedima od strane velikog broja podvižnika, obilno nadarenim darom očinske ljubavi i brige. Njihovo nasledje služi kao pouzdani oslonac za savremene pastire, i rukovodstvo u njihovom odgovornom služenju.
U svim vremenima duhovni nastavnik, sledejući Pastironačalniku Hristu, stajao je na čelu zajednice vernika, nazidavao njen duhovni život u molitvenom opštenju sa Bogom posredstvom Bogosluženja, crkvenih Tajni, i u prvom redu Tajne Svete Evharistije. Božanstvena Liturgija tajanstveno sjedinjuje sa Hristom i pastvu, i samog služitelja oltara Gospodnjeg.

Ustrojenje čovekovog života u Hristu i crkvenoj zajednici je prednaznačenje pastirskog rada. Medjutim taj rad ima uspeha samo pod uslovom brige pastira kako o duhovnom uzrastanju njegovih slovesnih čeda, tako i o prevazilaženju sopstvenih nedostataka. Učitelj Božijih čeda uvek treba da drži u svom srcu Spasiteljeve reči: “Ko Meni služi, Mene da sledi” (Jn. 12, 26). Pastir je prizvan da ovaploti u svom životu jevandjelski moralni ideal. Samo onaj pastir koji u potpunosti posveti svoj život služenju Bogu i bližnjima, sposoban je da privuče ka Gospodu ljudska srca ogrubela od životne sujete, i da im pomogne da pronadju veru i nadu.
Ponekad duhovni učitelj, potpavši iskušenju sujete i gordosti, zaboravlja na svoje učeništvo i stavlja sebe na mesto Božanskog Učitelja. Ne zaklanjati sobom Hrista, već Ga otkrivati ljudima – to je istinski način pastirskog delovanja, svedočanstvo njegove duhovne mudrosti i iskustva.

Istinsko pastirstvo je moguće samo onda kada je sveštenoslužitelj svestan svoje neprekidne veze sa Punoćom Crkve. Jedinstvo pastira sa parohijskom ili monaškom zajednicom, sa sabraćom po služenju, sa Sveštenonačalstvom doprinosi unutrašnjoj harmoniji crkvenog života, sprečava nastanak i razvoj konflikata, uči “očuvanju jedinstva duha u savezu mira” (Ef. 4, 3). Poslušanje pastira zakonskoj jererahiji, ukorenjeno u Reči Božijoj i tradiciji Svete Crkve, treba da bude važan deo njegove eklesiološke svesti, i da mu pomogne da se oseća kao deo crkvenog organizma. Sveti Ignjatije Bogonosac se obraća pastirima sa sledećim rečima: “Povinujte se episkopu i jedni drugima, kao što se Isus Hristos povinovao ocu po telu i apostoli Hristu, Ocu i Duhu, da bi jedinstvo bilo i telesno i duhovno” (Poslanica Magnezijcima, gl. 13).

Savremenost stavlja pred duhovnog učitelja nova pitanja na koja on treba da da promišljen, dostojanstven odgovor. Društvo se znatno izmenilo u nekoliko poslednjih decenija. Zajedno sa spoljnom slobodom došle su i sablazni, sposobne da zarobe ljudsku dušu lažnim predstavama o smislu života, i da je uspavaju grehovnim zadovoljstvima. U ovom lukavom veku pastiru je neophodno da bude budan, da prefinjeno oseća kako živi savremeni čovek, da ume da razlikuje istinu od laži, i da propoveda apsolutan jevandjelski zakon. Veliku pomoć propovedi Jevandjelja predstavljaju povećane informacione mogućnosti i otvorenost različitih slojeva našeg društva prema Crkvi. U tim uslovima pastir je prizvan da sa posebnom revnoćšu svedoči o Istini, razobličava greh i nepravdu “sa svakim dugotrpljenjem i nazidanjem” (2 Tim. 4, 2).

Danas je nemoguće sakriti se od izazova sekularnog sveta iza zidova crkve. Pastir je dužan da ide u susret ljudima, da podržava slabe duhom, da pomaže onima koji traže Istinu da je nadju, da sudeluje u pravilnom izobru onih koji sumnjaju, i vraća nadu na spasenje onima koji su je izgubili.

Opit duhovnog rukovodjenja slovesnih ovaca, predat nam u amanet od bogomudrih nastavnika, pobudjuje nova pokolenja pastira da slede njhov primer – da se revnosno mole za svoju pastvu, očinski je vole, da zajedno sa Božijim čedima preživljavaju nevolje i teškoće, i da se raduju njihovim uspesima. Samo beskrajna, živa ljubav pastira prema Bogu i svojoj pastvi odista formira Hristovo stado, usmeravajući ga na puteve koji vode u Život Večni.
Nadam se da će nam ova konferencija pomoći da u duhu bratske ljubavi i medjusobne saglasnosti, brižljivo čuvajući crkvenu tradiciju istinskog duhovnog rukovodstva, porazgovaramo o značaju savremenog pastirstva, o njegovoj misiji u našem nimalo jednostavnom svetu. Neka Sam Pastironačalnik Hristos bude sa našim rukovodiocima u današnjoj sabornoj diskusiji.

preuzeto sa http://www.manastir-lepavina.org/vijest.php?id=330
prevod sa ruskog dr Radmila Maksimovic

Radomirdrugi Vucic To isto znači da svakodnevno molitveno pravilo treba da dobije i svoj fizički izraz.

Dunja Neda Pomaže Bog,oče Gavrilo.Posle prilčno napornog rada sa svima onima koji bi ovo trbali da pročitaju,sedoh da svoju dušu i odmorim,i prosvetim.Svaka Vaša Poslanica me oporavi i ponovo vraća na posao."Imati Učitelje Čeda" je velika blagodat Božija,Bogu hvala;a Vi ste,Oče jedan od njih.Divna je rečenica Gospodnja:"Ko meni služi,Mene da sledi" Veliki je zadatak postavljen pred Pravog Duhovnog Oca,Bogu hvala,koji će,po Promislu Božijem,slediti Gospoda i voditi čeda svoja u Hristov Hram.Danas možemo samo sa nostalgijom da gledamo na ona davna vremena kada je svaki dom bio ispunje mirom Božijim...Liturgijom...kada je svaki dom bio Manastir,a njegovi "đakoni"poslušna i krotka čeda koja su duše svoje popunila MOLITVOM,a srca svoja držala širom otvorena GOSPODU. A sada ista vremena,a "zakoni" drgačiji - samo su ZAKONI BOŽIJI OSTALI ISTI,Bogu hvala.Ali, uspet će sav narod,i onaj verujući,i onaj posrnuo,podići se u veri i krenuti za svojim duhovnim učiteljima... Amin1 Bože daj!

Mijomir Čedomir Perovic USLIŠI GOSPODE!

Dragana Tešanović Svaki pastir ,kad je pravi Hristov vojnik,snishodi ljudima,shodno njihovim slabostima,i zato je na njima ogromna odgovornost.Svi misle,lako je svestenicima,ili arhimandritima,ali niko ne vidi pozadinu.Treba biti svestan da,svako,kome j mnogo dato,mnogo ce se od njega traziti....Nije za svakog isto molitveno pravilo,ni post,ni metanije,ni vec ne znam sta jos,i ne treba zameriti ako moj brat ili sestra ima drugacije poslusanje,i mozda naoko lakse od mene,jer svako svoj krst nosi,kao i pastiri....Daleko je od toga da je njima lako,stoput se pitam,kako nas trpe,ovakve gresne i ndostojne,odakle im vise strpljenja za nase slabosti,neposlusnosti i nezadovoljstva.

Marko Popović Blago pravim sveštenicima, jer je sama Bogorodica Djeva njihova pohvala. Kao što ovce daju pastiru svoju vunu, a pastir ovcama njegovu staju, tako i laici i popovi treba da sarađuju. Svako neka da ono što može, pa će biti dobro. Bilo je sveštenika koji su sami dizali spomenike i crkve, delili milostinju siromasima... A, ako nisu mogli, sigurno su se trudili da ostave dobar primer. Jer, šta je misionarenje? Nije li to svakodnevno ostavljanje dobrog primera drugima da proslave Oca našeg Koji je na Nebesima. Bilo je i biće ih, samo nama većini Bog ih nije pokazao jer smo previše ogrezli u grehu da bi zaslužili tako nešto. Ako je pop grešan nije njegova molitva. A, hvala Bogu što je ustanovio Crkvu takvom da godine bezbožnih sveštenika učini kratkim i nepostojanim. Ako neko hoće da odvrati nekoga od zla, neka to uradi u najvećem strahu i u najvećoj pažnji, da ne bi nekoga uvredio. Bog pomogao našim sveštenicima i Bogoslovima i monasima i monahinjama i svima koji predstavljaju našu Crkvu i neka im pomogne da nas ne obrukaju, da ne sablazne nikoga. Amin.

Saša Lazić da, a kada nam naš pastir kaže da nešto ne činimo ili da nešto učinimo, onda to trebamo i odradit po uputama...džabe je sve ako pastir ide prema nama, a mi svojim putem...mi bi da on sve odradi za nas, a mi po starom...

Bojana Srbljak Eto žive veze između dve žive duše, jednog iskusnog i jednog neiskusnog, jednog koji odavno putuje i spreman je da susretne početnika, koji mora biti spreman da sledi ako želi da uspešno okonča putovanje.

Aleksandar Đerić a ne papi

Predrag Tesic Jednom su zapitali Njutna: “Kako je moguće da tela mrtvih, odavno raspadnuta, ponovo postanu tela svojih duša?”
Na to je naučnik pomešao gvozdene opiljke sa zemljom i upitao svoje sagovornike: “Ko može da izdvoji iz prašine i sastavi ove gvozdene opiljke?”
Odgovor nije dobio.
Onda je Njutn uzeo magnet i prineo ga mešavini. Nastalo je komešanje čestica. Opiljci gvožđa počeli su se hvatati za magnet i jedni za druge.
U prašini nije ostalo ni molekula gvožđa.
Tada Njutn reče prisutnima: “Onaj, koji je ovoliku silu dao mrtvom kamenu, zar On ne može dati takvu moć našim dušama kada bude trebalo da se obuku u svoja proslavljena tela.”

Mirjana Jovicic Blagodarim oče Gavrilo, veomaje je lepa ova beseda o pastirstvu.Čitajući je, u svakom redu sam imala radost da prepoznam revnosno pastirstvovanje svog oca Jovana i Vas, dragi oče Gavrilo.Ne pada mi na pamet da se opterećujem time da nisu svi pastiri takvi - ima ko o tome da brine.Nek mi Gospod oprosti tu vrstu ograničenosti.

[Дејан]

Samo onaj pastir koji u potpunosti posveti svoj život služenju Bogu i bližnjima, sposoban je da privuče ka Gospodu ljudska srca ogrubela od životne sujete, i da im pomogne da pronadju veru i nadu. Svjatijejši Patrijarh Moskovski i cele Rusije

“Само он,такав је kакав је,могао је да уради оно што је урадио у Херцеговини.Он је и Бога приволео да му помогне,јер читавог себе принео је као живу жртву за свој народ”.

Отац Лазар Острошки o епископу Атанасију Јевтићу

1948-2000

[Lepavina-administrator]

Pomaže Bog, večeras 05.11.2010 na Radio Blagovesti bilo je 120 priključenih kompjutera, i to iz Srbije 44, Bosne 34, Nemačke 7, Austrije 6, Hrvatske 6, Nepoznato 6, Makedonije 5, Slovenije 5, Engleske 2, Italije 1, Crne Gore 1, Švajcarske 1, Amerike 1, Danske 1. Detaljnije o Radio Blagovesti: http://www.manastir-lepavina.org/stranica.php?id=18 U mesecu Oktobru bilo je 2.745.483 učitavanja stranica sajta manastira Lepavine

[stamenko]

Arhimandrit Gavrilo (Vučković), čita MOLITVE i AKATIST PRESVETOJ BOGORODICI-Blagoveštenski , duhovna muzika po izboru O.Gavrila,

Njegova Svetost Patrijarh srpski G. Irinej posjetio je 4. novembra 2010. godine nove prostorije Radija Arhiepiskopije beogradskoj-jkarlovačke - Slovo ljubve. U razgovoru sa novinarima i urednicima Radija, Patrijarh je istakao da je ovaj medij neophodan za misiju Crkve, a naročito za uticaj na mlade u iskušenjima savremenog doba. Izvor:Radio Slovo ljubve, o. Gavrilo čita iz knjige Žan Klod Larše  "STARAC SERGIJE"- Starac Jeftimije , blagoslov Oca Gavrila!!!

>>>RADIO SNIMAK 5.11.2010.<<<

[stamenko]

Добио отказ због Ватикана

Владимир Ерић из Чачка отпуштен пошто је у канцеларији шефа производње написао порукупреко слике катедрале Светог Петра у Риму

Владимир Ерић Фото Г. Оташевић

Чачак – Предузеће „9. септембар“ дало је отказ свом раднику Владимиру Ерићу из Чачка с образложењем да „нема толеранције за друге вероисповести“. Он је 17. јула ове године, по подне, кад у канцеларији није затекао никог од инжењера, на зидној слици која приказује катедралу Светог Петра у Риму маркером написао „Непријатељ српског народа до страшног суда“, и потписао се.

Ерић је радио као металоглодач на ЦНЦ-машинама у Коњевићима код Чачка, а послодавац је оценио да је то било „некоректно и недолично понашање на раду“, уз трајно уништење слике.

Ерић није желео да се жали на решење о отказу у остављеном року од 90 дана и оно је постало правоснажно, али је после суспензије написао изјаву и доставио управи фирме у којој је радио четири године. Ту наводи:

„У канцеларију у коју сам улазио стављена је слика ватиканске катедрале што је дубоко повредило моја верска и национална осећања, јер сам поприлично упознат са проблемима и односом мог народа и православне цркве са непријатељским ставом Ватикана и римокатоличке јереси. Уз ову изјаву достављам у прилог књигу историчара Радослава Грујића о односу Ватикана према Србима кроз векове...”

Радник је, даље, написао:

„Сматрам да претпостављени у фирми ’9. септембар’ са поносом треба да презентују нашу земљу и да истичу симболе нашег народа којима су се вековима поносили наши преци. Спреман сам да надокнадим сваку материјалну штету која је настала мојим поступком и свесно прихватам сваку казну коју управа фирме одреди.“

Поред књиге, Ерић је руководству предузећа приложио и једну православну икону и једну слику Храма Светог Саве, али тај поклон није прихваћен.

У образложењу отказа послодавци истичу и ово:

„Владимир Ерић је радник који до сада није правио проблеме у раду, нити имао конфликте са другим радницима или претпостављенима. Али, ми смо фирма која се поноси чињеницом да извозимо у преко 50 земаља на свим континентима и да су наши сарадници људи различитих националности и вероисповести, па је једноставно неприхватљиво да наши радници имају било какав анимозитет према било којој другој нацији или вероисповести“.

У изјави за „Политику“ Ерић, иначе религиозан породични човек, наглашава да је „9. септембар“ врхунска, „светска фирма која производи софистициране машине за паковање салвета и папирних марамица“.

– Увек кад су у предузеће послом долазили странци, настојао сам да нашу фирму представим у најбољем светлу. Чистио сам радни простор око себе или утишавао музику, јер знате како је у радионицама. Тврдим и знам да нисам хомофобичан јер поштујем другомислеће људе, али стварно не разумем зашто се неко стиди својих светаца – вели Ерић.

Вредност уништене слике је 30 евра, а Ерић, који сада тражи нови посао, тврди да у предузећу није било радника друге вероисповести чија би осећања повредио.

Г. Оташевић

izvor:http://www.politika.rs/rubrike/Srbija/Dobio-otkaz-zbog-Vatikana.sr.html

[мирођија]

  Ко  тебе хлебом, ти њега каменом...

  Ова  вест није  за  новине, већ за расправу о кућном васпитању...

  Зашто би неком сметала слика храма Божијег...било ког, у туђој кући и предузећу...

 

[Дејан]

Кажу да ми хришћани би увек требало да имамо человјкеољубив поглед на живот,односно да увек имамо поглед у светлу будућност!

Нешто ми те светлости мањка код овог човека  0203_cool

[obi-wan]

Ovaj siromah je ocigledno podlegao opstoj verskoj nepismenosti, koja kod nas u narodu caruje kao nekad zla Jezavelja u Izrailju...

Koliko je samo jevandjelskih reci pogazio ovim bezveznim i nezrelim postupkom? Mislim da on toga uopste nije ni svestan...

Posledice povrsnog odnosa svestenika/pastira Crkve prema narodu sve vise dolaze do izrazaja, i sve su ruznije...

[stamenko]

Arhimandrit Gavrilo (Vučković), čita MOLITVE i AKATIST PRESVETOJ BOGORODICI-Blagoveštenski , duhovna muzika po izboru O.Gavrila,

Monah mr Pavle (Kondić) sabrat Cetinjskog manastira govori o knjizi o Patrijahu Srpskom Gavrilu (Dožić) „Živimo u Svetinji i slobodi“, koja je izašla iz štampe uoči praznik Uspenija Presvete Bogorodice, slave manastira Morače, u izdanju IIU Mitropolije Crnogorsko - primorske „Svetigora“ i Pravoslavnog bogoslovskog instituta za teološka istraživanja iz Beograda, a čiji je priređivač naš sagovornik - preuzeto sa radio Svetigora, blagoslov Oca Gavrila!!!

>>>RADIO SNIMAK 6.11.2010.<<<

[Guest свештеник Иван]

Ја готово увек имам проблем са пуштањем овог линка. Може ли то некако да се среди, да се "мало боље" линкује?

[Lepavina-administrator]

kojeg linka o.Ivane? ako govorite dole o mp3 linku, najbolje -> desna tipka miša i "Save As.." tako da downloadirate MP3 file.

[Lepavina-administrator]

Pomaže Bog, večeras 06.11.2010 na Radio Blagovesti bilo je 120 priključenih kompjutera, i to iz Srbije 38, Bosne 38, Nemačke 9, Makedonije 7, Hrvatske 7, Nepoznato 5, Austrije 4, Slovenije 3, Engleske 2, Švajcarske 2, Amerike 1, Italije 1, Crne Gore 1, Norveške 1, Danske 1. Detaljnije o Radio Blagovesti: http://www.manastir-lepavina.org/stranica.php?id=18 U mesecu Oktobru bilo je 2.745.483 učitavanja stranica sajta manastira Lepavine

[stamenko]

"NEUSPESAN" ODMOR

Neverovatni dozivljaji jednog Rusa u Rusiji

U zivotu savremenog coveka postoji pojam - odsustvo, koje predstavlja vreme odmora zagarantovano od strane drzave, kada se ne treba "ponovo buditi" radi posla, i kada mozes da radis sve sto zamislis. Neko odsustvo provodi u svojim vikendicama, a neko putuje "na jug" zbog zdravlja.
Pravoslavni hriscani za vreme odsustva najcesce odlaze na hodocasca. Ni ja nisam izuzetak. Svake godine putujem po svetim mestima bilo sam, bilo sa prijateljima. Tako su mi se postepeno otkrili Optina pustinja, Solovke, Pskovo-Pecerski manastir.

Ove godine je sve bilo kako treba - i detaljno razradjena marsruta od Perme do Pskova, i pristojna procena racuna. Ali mnogim planovima nije bilo sudjeno da se ostvare…

U Rusiju

Onaj, ko voli da putuje i otkriva nove gradove i naselja, je verovatno primetio jedinstvenu etimologiju danasnjih imena. Koliko su naprimer umilni Blagodatka, Doroginja (draga), Voljnije kusoni (slobodni kusoni), Blinije kuci (brdo palacinaka), Poguljajki (setnje), Boguslav, Gluhaja goruska, Opuhliki, Bogoslovo, Kucelapi, Sapoznjata, Ruski krajevi. Ova imena nisu plod maste, vec nazivi sela i naselja, razbacanih po nepreglednim prostorima nase Rusije. I svako naselje ima svoju istoriju, svoj nacin zivota.

Ni gradski regioni ne zaostaju u tome. Na karti Perme cete naprimer videti da se tu nalazi i Makarjata, Kokorjata, Ljovsino, Jegosiha, Motoviliha, Baharevka. Postoji i region sa radoznalim imenom Kislotnije daci (Kisele vikendice). Kasnije sam saznao da se tamo nalazi jedan od najpoznatijih hemijskih instituta u svetu, otvoren jos pre revolucije.

* * *

…U Perm sam putovao u dobrom turistickom autobusu. Imao sam srece da u toku puta sedim pored turistickog vodica, koja mi je pricala o Beloj gori, o Permi i uopste o svim znamenitostima ovdasnje zemlje.

Turistiski vodic mi je u jednom momentu pricala o muzeju motovilihinskih fabrika pod otvorenim nebom. Predlozila je da svratimo u njega. Kazu da su tamo izlozene razne vrsta oruzja, koje su prozivedene u vremenskom periodu od 265 godina - od zabolike lafetne puske iz XVIII veka do C-300.

Imao sam dovoljno vremena do polaska voza i odlucio sam da posetim muzej. O, samo da sam znao kako ce se to zavrsiti!

Bio sam veoma srecan sto se putovanje odvija uspesno i seo sam na tramvja No.4. Samo devetnaest stanica me je delilo od Motovilihe, i moj cilj ce biti ostvaren. U muzeju sam. Oruzana ekspozicija je predstavljena na kvadratnoj asfaltnoj platformi velicine otprilike 30x30 metara. Zaista, od XVIII veka, preko vremena revolucije, Velikog Otadzbinskog rata do 1980 godine. Ima raznih minobacaca, tankih iz 70-ih godina. U opisu mnogih eksponata ima i jedna fraza koja daje povod za gordost: "Nema svetskih analoga". Eto tako.

Setao sam po izlozbi otprilike oko 40 minuta. Fotografisao eksponate. Zatim sam otisao na tramvajsku stanicu sa namerom da se vratim na zeleznicku stanicu. Otvorio sam torbu da bih u nju stavio fotoaparat...i ugledao sam, tacnije nisam ugledao novcanik.

U prvom momentu sam naravno bio zbunjen. Cinilo mi se da cu se probuditi, ili kao na kompjuteru, ucicu i ponovo cu izaci. Tri puta sam sve pregledao - i novca nije bilo - "nestao je", a sa njim i karte i zeton od prostorije za cuvanje, i - o, providjenje! - pasos je ostao citav, jer je bio na drugom mestu.

Groznicavo sam poceo da se prisecam… U tramvaju sam jos imao novcanik to jest placao sam prevoz, a potom…A potom - ne secam se da li sam ga stavio u torbu ili u dzep. Najverovatnije da sam ga stavio u dzep, jer je nemoguce izvaditi ga iz torbe. Zasto sam odmah pomislio da ga je neko "izvukao", mozda sam ga ja banalno izgubio?

Te veceri sam se dvaput ili triput vracao na mesto "tragedije". Ali novac je bespovratno "nestao". I voz je otisao. A ja sam ostao namagarcen, izgubivsi 6 hiljada rubalja.

Nikada nisam mislio da ce se to bas meni desiti. Zbog cega je Gospod to dopustio? Do tog trenutka se sve nekako cudno odvijalo, da sam ja zaista osecao Boziji Promisao na sebi… I evo sad ovo. Ne, nesto ovde nije u redu, ovo nije samo obican gubitak novca. Sta se krije iza ovoga?

Teska srca sam morao da se pomirim sa cinjenicom da vise nemam novca. Trebalo je nekako da dodjem do regionalnog odeljenja. Jedan prolaznik mi je rekao da je bolje da do njega doputujem, nego da idem peske i poklonio mi je 10 rubalja. Vracajuci se na stanicu pomislio sam da cu uci upravo u onaj tramvaj kojim sam i dosao i da cu ugledati svoj novcanik, koji - naravno! - niko nije uzeo! Verovatnoca je bila jedan prema milijardu. Ali moje stanje je u tom momentu bilo stresno, i ta ideja mi se nije cinila nemogucom.

Pored mene su prolazili tramvaji 6, 13, pa jos neki, pa opet 6, a ja sam stajao i cekao svoju zavetnu "cetvorku". I konacno sam je ugledao: dolazi, istina, ali u suprotnom pravcu, ali to nije bio problem. Sledeca stanica je bila poslednja, a tamo je okretnica za povratak u grad.

Na susednom mestu u "cetvorki" je sedela zena koja je citala Psaltir na crkvenoslovenskom jeziku. I tada sam odlucio da joj se obratim sa sasvim nerazumnim pitanjem:

- Recite mi molim vas, da li u vasem gradu ili negde u blizini zivi neki prozorljivi starac?

Da bi se razumela logicnost mog pitanja trebalo je znati moje tadasnje stanje. Ja naravno nisam zeleo da "uz starcevu pomoc" saznam sta se desilo sa mojim novcanikom. Mene je mucilo ozbiljnije pitanje: kakva je Bozija volja u odnosu na mene, posto se sve tako odigralo? Odgovor te zene me je porazio slicno munji koja je udarila u usamljeno drvo u polju:

- Vi putujete prema njemu.

Pristaniste

Cini mi se da nisam odmah dosao k sebi. Kakvo cudo! Dobro, mislim se, idem pravo kod starca, a milicija ce malo da priceka.

Ispostavilo se da putujem u Trojice-Stefanov muski manastir, a ta nepoznata zena u tramvaju mi je rekla za tamosnjeg arhimandrita o.Stefana (Seksajeva).

On nije prozorljiv. Nadam se da ce mi o.Stefan ocinski oprostiti tu drskost - tim pre sto mi je sam to rekao. Verovatno mu Gospod ponekad otkriva ponesto u molitvama, ali ne i u mom slucaju.

Da li je meni u tom momentu bio potreban starac?

Razmislio sam u secanju o svim prethodnim dogadjajima. Evo Gospod mi je poslao zenu-vodica na Beloj gori, koja mi je ispricala o muzeju vojne tehnike. Posao sam tamo i izgubio sav novac. I opet kada sam se zaputio u ROVD sreo sam zenu koja je ponovo promenila moju marsrutu. Zar je to sve bio niz slucajnosti?

Tako me je Gospod cetvrtog dana mog putovanja doveo u Permski Trojice-Stefanov manastir. Covek sanja a Bog odlucuje.

Taj manastir je nov, i izgradjen je pored bivseg parohijskog hrama. Crkva ima tri prestola; glavni oltar je tih dana bio ogradjen zbog restauracije ikonostasa. Kada sam usao vecernja sluzba je vec bila zavrsena, i otac Stefan je ispovedao. Po zavrsetku ispovesti sam uzeo blagoslov od oca da prenocim u manastiru i seo sam na klupu da predahnem.

- Slusajte, ako imate problema, i ako vas je Gospod na cudan nacin ovde doveo, onda mozda treba da se ispovedite i pricestite? - prisla mi je ona ista zena iz tramvaja.

Verovatno sam promrmljao neki odgvor - vise se ne secam. Stres je postepeno nestajao, medjutim po glavi su se jos vrzmale misli prouzrokovane "spoljnom situacijom", kako prijatne tako i neprijatne. Ali zena je bila u pravu, jer se sve tako i desilo.

U miliciju sam otisao istog dana i dao izjavu. Samo to nije imalo nikakvog efekta. Predmet je kroz dva dana zatvoren zbog nedostatka dokaza.

* * *

Prva dva-tri dana posle ovoga sto se desilo resavao sam problem svog povratka nazad. U tome su mi pomogli neki radnici iz manastira. Pokazalo se da se moze putovati i u takvoj situaciji u kojoj sam ja trenutno bio. U svakom slucaju trebalo je da stignem kuci. To je bilo moguce medjugradskim vozovima. Vozom se naprimer moze doputovati iz Moskve do stanice Kem (krecuci ka Solovkama), a od njih se moze doci iz Habarovska do Perme.

Ali kako da sednem na voz kad nemam novca? I za ovo postoji resenje.

Ako ste se nekad nasli u situaciji slicnoj mojoj, znajte da u svakom velikom gradu postoje ustanove za socijalnu pomoc - takozvani "socijalni moteli" ili jednostavnije receno, prenocista. Ljudima iz drugih gradova tamo nije dozvoljeno da prenoce, ali u slucaju kradje novca mogu (i treba) da daju potvrdu za besplatno putovanje medjugradskim vozovima do susedne oblasti.

A tamo postoji takva ustanova u kojoj se dobija jos jedna potvrda itd. Naravno putovanje sa nocevanjem na zeleznickim stanicama nije najprijatnije, ali je i to u krajnoj meri neki izlaz.

Pitanje povratka kuci je bilo reseno i ja sam malo odahnuo.

Manastirski zivot je tekao polako. Ja sam nosio poslusanje pevaca u horu. Dirigent hora Ilija je prethodno pevao u Trojice-Sergejevoj Lavri kod arhimadrita Mateja (Mormilja), u njegovom poznatom horu. Njegova pojava je svetla. On ima tako jasan i lep gest - zamah stegnutom pesnicom. On je "zauzdavao" nase glasove kako se to cini sa konjima. Zbog mog tenora - imam glas izmedju basa i baritona - Ilja me je nazvao Barabas. A djakon Nikolaj je zbog svog divnog basa prozvan Dizel.

Jednom sam razgovarao sa ocem-nastojateljem o istoriji hrama. Pokazalo se da je ovde nekada sluzio otac Vladimir Zohov, dobro poznat u Komi, u Murmansku, i na jugu Arhangelske oblasti.

- On je i kod vas sluzio, - pomenuo je otac Stefan, - samo ne mogu da se setim naziva mesta. Kako se on tamo zove? Kopcen?

- Kopcon, - ispravio sam ga uz osmeh.

Mesto na kom sam nocevao je u prvo vreme bila jedna klupa u trpezariji, u zgradi u kojoj zive radnici, a zatim ­ vec krevet u prostoriji za goste u konaku. Manastir je kompleks koji se sastoji od hrama i dovoljno velike teritorije koja mu pripada, kao i od tri dvospratne zgrade starinske gradnje. Njih su jednostavno nazvali beli dom, crveni dom i plavi dom.

Ti nazivi nemaju nikakve veze sa ruskom trobojkom, niti sa politikom uopste. Prosto njihova boja je takva i to je to. Crvena zgrada je ­ konak u kome je bratija, plava ­ je zgrada za radnike, a u beloj se nalazi prijatna trpezarija i cak i parohijska biblioteka. Ne znam koliki je broj knjiga u biblioteci, ali je bilo veoma prijatno videti sve brojeve “Vere” za ovu godinu. U trpezariji sam bio odusevljen jednom slikom nekog vojnika, na kojoj su bili naslikani tajga,zeleznicka pruga, po kojoj je isao “voz na atomski pogon”, zatim raketa koja uzlece, a nad svim tim lebde angeli.

Oko hrama se trenutno gradi zid od cigala. Na teritoriji, koju ce on okruzivati, ce se graditi u narednih dvadeset godina. Uopsteno govoreci okolina je tamo veoma lepa. Sama Motoviliha se nalazi nedaleko od reke, manastir je na brezuljku, pored je park, nazvan Sverdlovim vrtom, Iisetajuci njime izlazi se na vestacko jezero. Vestacko jezero je dovoljno siroko i okruzeno brezuljcima, na kojima je privatni sektor. Privatni sektor Perme je prica za sebe. Evo naprimer kaldrmisana ulicica koja vodi uzbrdo na brezuljak. Njom sam dosao u tihi i prijatan svet “Prve kule” ­ to je deo Perme koji 90% cine drvene kucice. Kucice imaju izrezbarene prozorske okvire kao i raznobojne fasade i neizbezno jarko-crveno cvece na prozoru. Ulice su usorene, a dvorista cista. Okolo kokodacu kokosi, mjaucu macke, a na klupama pored kuca sede babe i dede koji pri susretu s tobom prvi govore: “Zdravo!”

Vise veceri sam proveo tamo, setajuci po zelenim brezuljcima i uzivajuci u suncevim zalascima. Kada stojis pored manastira na tramvajskoj sini i gledas kako se tramvaj priblizava imas osecaj da je to “tramvaj za raj”, jer se cvor tramvajskih sina nalazi direktno pod brezuljkom na kome je manastir. Pored toga taj cvor je potpuno obrastao zelenilom, tako da tramvaj koji sporo ide po njoj na momenat se gubi iz vida i kao da “ulazi” u hram, ali se potom ponovo pojavljuje s druge strane.

No bilo kako bilo, negde na hodnicima gradske vlasti se resava pitanje o premestanju te tramvajske okretnice na drugo mesto jer vibracije koje nastaju zbog kretanja teskih vagona negativno uticu na crkvenu zgradu. Izmedju ostalog, ogroman “jarbol” crkvenog zvona je zbog toga malo nagnut.

* * *

Proticao je dan za danom, sluzba za sluzbom. Sta reci o zivotu u manastiru? Zapamtio sam generale, pukovnike, oficire raznih cinova, koji su cesto dolazili kod oca Stefana. Cini mi se da su se neki od njih ispovedali. Na praznik Preobrazenja je veliki broj ljudi doneo za manastir kotarice pune jabuka i grozdja. Zadivilo me je i svidelo mi se sto se nad svakim upokojenim vrsi propoved. I reci propovedi su obicne, ali prianjaju za dusu.

Novac vise ne spominjem. Sada mi se cini da je taj gubitak u potpunosti nadomescen desetodnevnim molitvenim boravkom u manastiru. A 22 avgusta sam primio Telo i Krv Hristovu. Sutradan sam napustio manastir na koji sam se vec bio navikao. Neko od bratije mi je obecao da ce razgovarati sa svestenikom kako bi mi dali neku sumu novca, kao i za “rad” u horu, ali Gospod mi je za put blagoslovio toliko koliko je bilo potrebno ­ pola crnog hleba i pola tuceta slanih krastavaca. To mi je poklonjeno u trpezariji i to je bila moja najbolja “plata”. U Balezinu sam presedao. Oko podne sam stigao do Vjatke. Pola stvari sam obavio. Zajednickim vagonom se moze doci do Kotlasa. A tamo prigradskim do Siktivkara. Ali nisam otisao kuci.

Osecenka: “Pravoslavlje ili smrt”

Stvar je u tome sto sam jos na prolece zeleo da otputujem u jedno mestasce u Tverskoj oblasti. Jedan moj prijatelj je dobio pismo sa potpisom nekog jeroshimonaha Nikolaja (Uskova). U njemu se govorilo o …odstupnistvu Patrijarha Alekseja II, citiran je njegov poznati govor upucen rabinima, koji je odrzao u Njujorku 1991 godine, i posle svakog citata su navedeni delovi iz pravila Vaseljenskih Sabora. Ja ne bih obratio nikakvu paznju na to pismo, ali evo sta me je smutilo. Ovakvi “apeli” se mirjanima dele na desetine. Ali sto bi o ovome pisala osoba duhovnog i tako znacajnog cina, - to jos nisam mogao da shvatim. Pozeleo sam da se susretnem sa tim covekom i saznam da li ima istine u njegovim recima. Nepredvidjeni dogadjaji koji su mi se desili u Permi ­ gubitak novca i slicno, - nisu umanjili moju zelju za tim. Uspeo sam da obnovim i povratim karte, i jos ponesto sam pozajmio od prijatelja iz Moskve. I ponovo sam na putu. Putujem u stanicu Osecenka. Voz je iz prestonice putovao prema Tveri preko polja i suma, i zemlja je bila prekrivena belom velom sa obe strane zeleznicke pruge - a nalazista treseta su se crvenela. Sunce je zalazilo i kroz belicasti dim je licilo na jarko-crvenu razlivenu mrlju. Smrakavalo se. Konacno sam negde oko jedanaest sati sisao sa voza sa dvema torbama u rukama.

Nasumice idem nocu po selu. Vidi se Mesec i na mesecini se oslikavaju tamne siluete seoskih brezuljaka. Noc je bila topla, pod nogama je sustala trava, a okolo cvrce cvrcci, a ponegde se cuje i lavez pasa.

Pogresio sam put iako su mi prethodno objasnili marsrutu. Stazica me je dovela do velike ciglene kuce sa kapijom. Posto kucanje nije dalo nikakav rezultat, morao sam da je otvorim i udjem u dvoriste.

Negde u daljini je zalajao domaci pas, i odjednom se u celoj okolini zaculo kevtanje. Pomislio sam da je to "pseci radio". Sada vec i u Visnjem Volocki svi psi znaju da je stranac dosao u Osecenku! Kroz nekoliko minuta je na kucni trem izasao domacin, koji se pokazao neocekivano dobar u novonastaloj situaciji. Saslusavsi me, pokazao je rukom na nesto:

- Vidite tamo je kuca u kojoj su monasi. Vidite tamo gde se vidi svetlost na prozoru? Pogledao sam na tu stranu na koju mi je pokazivao i ugledao sam najobicniju seosku kucicu. Zahvalio sam tom coveku i izasao iz njegovog dvorista.

* * *

I evo preda mnom je trazeni "manastir". Na vratima se nalazi kserokopija Krsta, a pored uzica za zvono. Zvonim. Culi su se koraci, upaljeno je svetlo, i zacuo se zapovednicki glas iza vrata:

- Molitva!

Izgovorio sam molitvu. Monah od svojih cetrdeset pet godina u iznosenom podrjasniku mi je otvorio vrata i pozvao me unutra. Usao sam.

Iz hodnika smo usli u sobu. Na sredini sobe je stajala pec, a pored nje su na klupi sedela jos dvojica monaha, od kojih je jedan bio u shimi. Otac Nikolaj (to je upravo on) naizgled ima cetrdeset godina.

- Vi ste dosli na osnovu pisma? - upitao me je posto sam uzeo blagoslov od njega.

- Da, - odgovorio sam.,

- Pa molim vas da obidjete nas dom.

On je otvorio neka bela vrata i ja sam zavirio iza njih. Tamo, u mraku nevelike sobe se nalazila mala, ali prava Crkvica sa ikonostasom, oltarom i - o cuda! - nevelikim panikandilom ispod niskog belog plafona.

U centru se nalazio analoj sa ikonom Presvete Bogorodice, ukrasene cvecem posto je sutrasnji dan bio dan uoci Uspenija Presvete Bogorodice. S leve strane od analoja je na zidu bila rasirena crna zastava sa strasnim natpisom "Pravoslavlje ili smrt", a pored nje je na taburetu stajao neki kamen.

Prema recima oca Nikolaja, na tom kamenu koji je on doneo sa Kavkaza je ostala krv apostola Simona Kananita.

Zatim su me dva monaha poveli na prenociste, i putem su mi pricali o svojoj zajednici. Izmedju ostalog i to da je otac Nikolaj postrizen u shimu u Sanaksarskom manastiru od strane starca Jeronima, da oni zaista ne pripadaju Moskovskoj Patrijarsiji, vec da ih rukovodi neka blazena Pasenjeka, koja zivi u Satizu blizu Divjejeva.

•  Koga vi pominjete na svojim sluzbama umesto Patrijarha Alekseja II?

•  Cuces sutra ujutru, - bio je odgovor.

Ujutru sam se probudio rano i cuo sam da se iza zida sluzi Liturgija. Posle Heruvimske pesme kada svestenik obicno izgovara: "Velikog gospodina i oca naseg Alekseja itd., cuo sam "Velikog gospodina arhijereja naseg i monahe-zilote koji se podvizavaju na Svetoj Gori da pomene Gospod…" i slicno.

* * *

Tog jutra sam ugledao pravu lepotu Osecenke. Vreme je bilo toplo i suvo, a u vazduhu se osecao miris istrulelog sena i crvenog treseta. U selu nema asfaltiranih ulica i cini se da ono zivi samo leti kada dodju ljudi iz grada. Veliki broj stazica koje presecaju zeleni tepih, kao da se utrkuju prolazeci pored cistih, okrecenih kucica, koje su ponegde okruzene brezama. Nedaleko se nalazi borova suma, na cijem rubu je korito uske recice.

Tada sam primetio jos jednu karakteristiku monaske kucice. Na krovu nema kupole, ali pod nastresnicom visi veliki shimnicki krst crvene boje na crnoj pozadini. Osim ove trojice monaha koji su me docekali - nastojatelja, jeromonaha Nikolaja i monaha Jone, - ovde zivi i jos jedan monah - Lazar. On se odmarao te veceri kada sam ja dosao.

On je jos pre postriga imao smrtnosnu traumu kicme, posto je pao sa petog sprata. On je tada ostao ziv, ali za njega vaze neke olaksice u inace strogom ustavu bratije. Svojevremeno je otac Lazar sluzio u nekom specijalnom odeljenju i svojim pricama o sluzbi je donosio veliko zadovoljstvo meni i dvadesetogodisnjem poslusniku Artemiju.

Zajednica poseduje sadnice, sitnu stoku i pcelinjak. Pretpostavljam da postoje i ljudi koji daju svoje priloge, jer treba platiti struju, kupiti balone sa gasom itd. Tako sam proziveo cetiri dana u gostoprimnici u Osecenki. Sve to vreme sam bio prepusten sam sebi, i setao sam po selu i najblizoj okolini. Poblize sam se upoznao i sa unutrasnjim zivotom bratije.

Naprimer monah Jona, tamosnji "nadzornik" krava, mi je ispricao veoma interesantnu epizodu iz svog zivota o tome kako je u toku nekoliko godina sanjao tri sna.

Prvi put je prosto sanjao oca Nikolaja. Drugi put - detaljnu scenu mucenicke smrti oca Nikolaja i clanova njegove zajednice. A treci put je u snu video kako ga rukopolazu u jerodjakona i kako odmah potom pocinje rat.

Bio je izbezumljen kada se posle nekoliko godina upoznao sa ocem Nikolajem. Djakonska odezda za oca Jonu je vec spremna.

Mnogo toga drugog sam cuo od bratije ovog manastircica. Izmedju ostalog i to da su blazene starice predskazale da ce iz njihove sredine izaci poslednji ruski car, na koga ce po svom vaskrsenju ukazati prep.Serafim Sarovski. Taj car ce vladati kratko vreme posle cega ce primiti mucenicki venac.

Svideli su mi se monasi iz Osecenke, ali ko je taj "arhijerej nas", za koga se molila zajednica oca Nikolaja, i kako Gospod gleda na to sto ti monasi vise nisu poslusni Patrijarhu?

Poceo sam da navodim izvestaje i uskoro sam bio upoznat sa pismom saradnika jednog poznatog pravoslavnog izdanja. Reci koje mi je tamo rekao otac Nikolaj su me bukvalno sokirale.

Tamo je bilo receno da je negde na Kavkazu "njemu bilo otkriveno" - toboze javio mu se "gospod" i… rukopolozio ga u svestenika, postrigao u monaha i sl. A zatim u "shimonaha". On je vec rukopolozio veliki broj svojih pristalica. Stalno je pisao poslanice protiv Patrijarha. Pokusava da podstakne raskol ali mu nista ne polazi za rukom. Previse strce rogovi ispod nezakonito stavljene kamilavke". I jos mnogo toga je bilo napisano u tom pismu. Ne znam da li je to istina a ako jeste onda je to … veoma tuzno. Prvi put sam dosao u kontakt sa nekim raskolnicima koji razdvajaju nas pravoslavni narod. Ali se nadam da se ce vratiti u Crkvu. Dobri su ljudi, Rusi su.

* * *

Moje putovanje se blizilo kraju. Prebirajuci po glavi sve dogadjaje, razmisljao sam da li je moj odmor bio uspesan. I novcanik sam izgubio i bio sam kod "shimnika". Ponekad je tesko prihvatiti Boziju volju, ali sam shvatio da sam kroz ta iskusenja dobio neke vazne odgovore. Tako da imam o cemu da razmisljam do sledece godine.

V. Burmistrov

Izvor: http://rusvera.mrezha.ru/428/6.htm

[Lepavina-administrator]

Pomaže Bog, večeras 07.11.2010 na Radio Blagovesti bilo je 140 priključenih kompjutera, i to iz Bosne 49, Srbije 45, Hrvatske 9, Nemačke 8, Slovenije 6, Austrije 4, Makedonije 3, Nepoznato 3, Crne Gore 3, Italije 3, Amerike 2, Engleske 2, Švajcarske 1, Norveške 1, Holandije 1. Detaljnije o Radio Blagovesti: http://www.manastir-lepavina.org/stranica.php?id=18 U mesecu Oktobru bilo je 2.745.483 učitavanja stranica sajta manastira Lepavine

[stamenko]

Arhimandrit Gavrilo (Vučković), čita MOLITVE i AKATIST PRESVETOJ BOGORODICI-Blagoveštenski , duhovna muzika po izboru O.Gavrila,

Na večernjoj službi u manastiru Gračanici, uoči  praznika Sv. Apostola Jakova brata Gospodnjeg, Mitropolit Amfilohije je u čin male shime zamonašio rasofornu monahinju Martu i dao joj novo monaško ime Gavrila. Monašenju su pored igumanije Efrosinije i gračaničkih sestara prisustvovali Vikarni Ep. Teodosije, iguman crnorečki protosinđel Jovan sa monahom Arsenijem crnorečkim, namesnik novopazarski pr.stavr. Tomisla Milenković i nekoliko vernika. Nakon monašenja Mitropolit Amfilohije je uputio pouku monahinji Gavrili. Sutradan ujutro, na dan praznika, Mitropolit Amfilohije je služio u Gračanici Sv. Liturgiju uz sasluženje pet sveštenoslužitelja-preuzeto sa radio Svetigora, Otac Gavrilo čita iz knjige od Starca Pajsija Svetogorca, "SVETA GORA I SVETOGORCI"-Čemu treba da stremimo, blagoslov Oca Gavrila!!!

>>>RADIO SNIMAK 7.11.2010.<<<