Резање Славског колача! Ваше мишљење о томе?!

[Неша]

Највећи проблем је у томе што тога дана славара нема у Цркви, нема их у Евхаристији- Причешћу. Не може светитељ да се прославља ван Литургије, јер ван Литургије и нема светитеља.

Дакле, није проблем у томе што неко не доноси колач него што тога дана није на заједничкком слављу- Литургији.

У мојој епархији многе славе прођу без Свете Литургије.Наравно мислим на оне празнике који нису тзв.црвена слова,као што је на пример моја Крсна Слава.

А и када се служи, ретко ко од славара буде на целој служби а о Светом Причешзу да и не говорим.

На жалост,али тако је.

[Zeebedee]

Prošle godine na krsnoj slavi Arhangela Mihaila smo po prvi put otišli  porodično na rezanje kolača u hramu božijem,uoči praznika,znači na večernjoj.Ranijih godina smo rezali kolač kod kuće ujutro,a prije toga bi otišli do hrama zapilili svijeće (i uzeli slavsku svijeću i kalendar) i vratili se kući bez Liturgije.Prazninu toga ja osjećam sada, kada sam milošću božijom prekoračio prag hrama i ušao u svetotajinski život crkve.

Međutim,pošto sam mojima rekao da bi bilo lijepo da režemo kolač u hramu itd,moj otac je pristao.Otišli smo,i na večernjoj je bio dosta naroda božijeg koji je došao takođe da prereže kolač.Moj otac se bio malo prepao da li smo sve donijeli,da li će to biti u redu,i uprkos mojim ubjeđivanjima da je sve ok on je bio svo vrijeme nekako napet,krajnje čudan.I sada pošto je bila gužva u hramu,na jednom velikom stolu su ljudi ostavljali kolače,i sveštenik bi dizao jedan po jedan i ljudi su prepoznavali svoj kolač i dolazili da sveštenik prereže i blagoslovi slavski kolač.U toj gužvi,moj otac je pratio šta se radi i to vrlo pažljivo,i u jednom momentu se okrenuo put mene i rekao ,skapirao sam,ono kao nije ovo nikakva filozofija  smej.gif

I kada smo prerezali kolač sa sveštenikom i vratili se kući,ja nisam mogao da se nagledam oduševljenja koje je moj otac ispoljavao.To je bila neka neobična radost kada smo se vratili iz te zajednice...on je samo o tome pričao to veče,kako je dobro što smo otišli,kako je bilo lijepo,kao neko malo dijete....inače mog oca poznajem kao iskrenog i vrlo prostog čovjeka po prirodi,tako da me je to njegovo stanje duboko ganulo u dubini srca i kada ga se sjetim mnogo se radujem Crkvi našoj Pravoslavnoj. 0205_whistling

Ovo je tako lepo opisano. Slava Bogu.

[Пајко]

Искључиво у Цркви, после Литургије. Не треба то да се ради кући зато што то радимо нестручно.  0205_whistling

[suza]

Највећи проблем је у томе што тога дана славара нема у Цркви, нема их у Евхаристији- Причешћу. Не може светитељ да се прославља ван Литургије, јер ван Литургије и нема светитеља.

Дакле, није проблем у томе што неко не доноси колач него што тога дана није на заједничкком слављу- Литургији. Што се мене лично тиче- не мора да се доноси колач ( пракса православних хришћана у Босни да се доноси само жито је веома прихватљива и добра), али треба бити у Цркви.

У томе је проблем. Код мене у парохији могао бих да дубим на трепавицама да већини то покажем као исправно- немају уши да чују, нажалост. Зато у многим црквама  за највеће славе нема готово никога. То је ван сваког смисла.

idu u crkvu kad nose psenicu za osvjestenje to jest za slavu ode uvijek neko  iz kuce ili isao kolko se sjecam to bilo davno  al isto je mislim jos uvijek

[Пантелејмон Нови]

Искључиво у Цркви, после Литургије. Не треба то да се ради кући зато што то радимо нестручно.  smej.gif

---

Мислиш, нешто овако:

0205_whistling

[Sophrosyne]

Da,to je tužno stanje,mislim da treba mnogo da se molimo Bogu iskreno da se našim najbližim i svima ljudima otvori srce i oči uma,da prepoznaju pravo slavlje koje je u Crkvi Božijoj na Liturgiji.Jer trpezu na kojoj će biti iznijeto praseće ili jagnjeće pečenje,ruska salata,priganice itd. to je životinjska trpeza,koju imaju i volovi,vukovi i medvedi,mislim ni nju ne nipodoštavamo kao takvu,ali hrana koja nas čeka na prestolu božijem na toj trpezi i koja se daje kao tijelo i krv hristova,nju nemaju beslovesna bića.Zaista mjesto gdje sam Bog silazi kao hleb sa neba.Ima nešto duboko strašno u tome,kada vidite izbezumljene ljude koji preskaču tu trpezu i jadni se lome oko one manje važne,nešto demoski zastrašujuće.Kako to tek doživljavaju naši sveštenici kao onima kojima je data vlast da na jedan poseban način učestvuju u toj tajni,i kako oni gledaju na pastvu svoju.Gospode spasi i sačuvaj!

[suza]

Da,to je tužno stanje,mislim da treba mnogo da se molimo Bogu iskreno da se našim najbližim i svima ljudima otvori srce i oči uma,da prepoznaju pravo slavlje koje je u Crkvi Božijoj na Liturgiji.Jer trpezu na kojoj će biti iznijeto praseće ili jagnjeće pečenje,ruska salata,priganice itd. to je životinjska trpeza,koju imaju i volovi,vukovi i medvedi,mislim ni nju ne nipodoštavamo kao takvu,ali hrana koja nas čeka na prestolu božijem na toj trpezi i koja se daje kao tijelo i krv hristova,nju nemaju beslovesna bića.Zaista mjesto gdje sam Bog silazi kao hleb sa neba.Ima nešto duboko strašno u tome,kada vidite izbezumljene ljude koji preskaču tu trpezu i jadni se lome oko one manje važne,nešto demoski zastrašujuće.Kako to tek doživljavaju naši sveštenici kao onima kojima je data vlast da na jedan poseban način učestvuju u toj tajni,i kako oni gledaju na pastvu svoju.Gospode spasi i sačuvaj!

e sada ti  ko miroljub poceo sve demonski ,malo sale  :cheesy: :cheesy: 0110_hahaha 0110_hahaha 0102_laugh

[Пајко]

Дакле, није проблем у томе што неко не доноси колач него што тога дана није на заједничкком слављу- Литургији. Што се мене лично тиче- не мора да се доноси колач ( пракса православних хришћана у Босни да се доноси само жито је веома прихватљива и добра), али треба бити у Цркви.

Немо' ми замериш о Иване. Ипак мислим да оно што многи ураде кући, са Колачем и самим

обичајем резања Колача, може да се сведе у Ерине чаролије. Тако му радио деда и тако му

отац пренео а стара бајка и мајка овериле ко извод из матичне књиге.

Мој савет свештеницима: Радити на томе да дођу са колачем у цркву а касније

                                    објашњавати шта је Литургија и Евхаристија. (Вероватно кад се

                                    те две РЕЧИ помену многи мисле да их поп куне  )

[И.стојковић]

    Тешко је променити устаљене навике, а посебно када то није навика појединца већ више породица или читавог краја. Међутим, иако је тешко сигурно није немогуће, јер Богу је све могуће. Опет ћу поновити своје мишљење које сам изнео раније на другим темама, а пре свега свом свештенику у својој парохијској цркви. Колико год се ми лаици трудили да умолимо браћу и сестре у Христу, да је не најисправније, већ најлепше отићи на Свету Литургију, Причестити се и затим на самом крају пресећи са својим свештеником колач, када са свом браћом и сестрама певамо и радујемо се, тешко успевамо јер немамо, да тако назовем, ауторитет свештеничког позива. Свештеници сигурно улазе у дом сваког парохијана два пута годишње, и то су Богом дани минути, кад осим саме благодати Духа Светог кога рукоположењем носе у себи, и домаћини су потпуно отворени за сваки савет.Наравно да има изузетака, али засигурно велика већина домаћина уређује посебно дом, облачи се свечано, јер свештеник долази!!!Није уопште битно да ли домаћини дају некакав магијски значај овом чину, (један млади јереј једном рече, надам се у шали, да иде да изврача водицу, јер одлази код људи који ниједном на Литургију нису дошли), једино је битно да су им у то време сујете подређене ауторитету. Када свештеник с љубављу пренесе свој позив за Свету Литургију која ће се вршити на дан њихове Крсне славе, или ако је Крсна слава у дан када није предвиђена Литургија, посаветује их како, шта и кад да учине, не због правила, већ због њих самих, онда већина њих то прихвата, као своје обећање свештенику који им је освештао дом. Тај један, први корак промене самог себе, јесте увек најтежи, али тако је у свему, и зато треба истрајати, али увек и само с Љубављу.

    Кад родитељи уче децу да ходају, није им тешко да се милион пута сагну и држе их за рукице док не очврсну и не проходају, а онда се сви заједно радују...Часни Оци, "држите своју децу за руке док год не проходају", истом љубављу као што је и Христос Свете Апостоле "држао за руке док не проходаше"...

[Никола Ђоловић]

Mali doprinos temi...

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,4104.msg108089/topicseen.html#msg108089