Богословска мисао Еп. Игњатија и неспоразуми око тога

[trapa]

dražo,da li si čitao udžbenike veronauke....navedi konkretno šta im zameraš pošto ih ja imam pa bi voleo da to analiziram i pogledam...dakle koji udžbenik,za koji razred,koja strana

Џабе се трудиш Моцарте, лењи су да прочитају било шта конкретно од људи које толко критикују.

Мислим да безобразлук већ почиње да превазилази сваке мере. Од како сам почео да пратим форум а има више од пола године апелује се људима да прво прочитају нешто конкретно па ајте слободно да дискутујемо, не могу да разумем. Толико критикују и критикују и кад питаш у чему је конкретно проблем они износе податке из 16те руке са неког сајта где је неко тамо рекао да је тај и тај владика нешто рекао . То је за мене безобразлук, нашли да се праве паметни и да исправљају криве дрине а немају појма шта критикују, барем из неког поштовања и васпитања прво прочитајте нешто конкретно нек је и уз предрасуде али немојте критиковати људе о којима имате информације само са ихтуса или од  о.Симеона или куда већ.

[trapa]

dražo,da li si čitao udžbenike veronauke....navedi konkretno šta im zameraš pošto ih ja imam pa bi voleo da to analiziram i pogledam...dakle koji udžbenik,za koji razred,koja strana

Молим те и ја Дражо ајде обрадујме и испуни жељу Моцарту, дај конкретизуј мало, нико нема ништа против критике, критика је неопходна да би утврдили исправност нечега. Ако си стварно читао и нашао нешто замерајуће дај напиши, ако ниси нема везе али онда не схватам како не схваташ да није баш уреду критиковати уџбеник који ниси прочитао.

[w.a.mozart]

inače,smatram da udžbenici zaista imaju neke mane....ali ne u smislu pogrešne teologije već neprimerenosti uzrastu... mislim da je crkva trebalo da uloži u dobar metodički kadar tj. trebalo je par najstručnijih ljudi iz crkve usmeriti da se bave metodikom nastave pa onda sa njima zajedno pisati udžbenike... al to je već....

[Никола Ђоловић]

Та форма тумачења је превазиђена. Суштина (истина) мора бити изражена другачијом формом која, обзиром на данашња научна и философска достигнућа...

По мени су превазиђена слободарско-модернистичка тумачења свега и свачега ма од кога долазила. Ја не верујем ни митрополиту +Зизјуласу ни епископу +Игњатију нити њиховим ученицима којих је све више и више. Послушност је битна али према Господу Христу и Цркви Његовој пре свега. Не и према онима који од вере по својим личним убеђењима и умокреацијама праве хуманистичку неверу.

И за то сам да се у основне школе као уџбеници веронауке врате дела Св.Николаја Српског а под хитно избаце књиге и учења епископа +Игњатија Мидића. Дела светитеља српске цркве су несумњиво (душе)кориснија, од Бога и времена проверена  а нису мутњикавог теолошког карактера који за циљ има научити српску децу оно што их до сада нико није учио. Толико.

Слободарско-модернистичко оно што је древно од оснивања Цркве Христом?

Неповерење према онима који само другим речима говоре оно што су Оци произносили?

Умокреације хуманитичке невере?

Шта то +Игњатије говори а што је у опозицији са вл. Николајем?

Шта то деца уче а што им узурпира ум и срце? Јел ми овде говоримо о православљу или некој секти?

Ево ја сам вероучитељ који се држи горе оцрњених аутора и не видим да су деца тиме изгубила иоле љубав, безазленост, прогрес врлина, или своју Литургијску припадност.

[Anette]

Evo ovo sam nasao na sajtu Borba za veru.

ЛИТУРГИЈСКЕ НОВОТАРИЈЕ ЕПИСКОПА ИГЊАТИЈА

(поредак Свете Литургије епископа Игњатија и њему послушних свештеника)

ПРЕУЗЕТО СА САЈТА БОРБА ЗА ВЕРУ

свако добро од Господа Исуса Хрсита

1. Не узимају време – не читају молитве:

- Царе небесни,

- Трисвето,

- Оче наш,

- затим молитве: ''Господе пружи руку своју..., Ући ћу у дом твој... ''(наведене молитве свештенослужитељ изговара до облачења).

2. Литургију служе са непрекидно отвореним дверима.

3. У Великој јектенији, на почетку Литургије, не помињу душу. Уместо исправног: ''За вишњи мир и спасење душа наших, Господу се помолимо'', говоре: ''За вишњи мир и спасење наше, Господу се помолимо''.

4. Не певају блаженства, већ произвољно изабране антифоне.

5. Уместо исправног: ''За оваj свети храм...'', изговарају: ''За ову свету цркву...''

6. При изговарању: ''Помињући, пресвету, пречисту... и сав живот свој Христу Богу предајмо'', свештенослужитељи се, уместо икони Христовој, клањају епископу.

7. У Прозбеној јектенији после Великог входа, уместо: ''Оно што је добро и корисно душама нашим од Господа молимо'', изговарају: ''Оно што је добро и корисно нама од Господа молимо''.

8. При изговарању речи: ''Горе имајмо срца'' подижу руке у правцу запада, а на речи: ''Заблагодаримо Господу'', клањају се у правцу запада.

9. Не дозвољавају да народ пева: ''Достојно и праведно јест поклањатисја Отцу и Сину и Свјатому Духу, троицје јединосушчњеј и нераздјељњеј'', већ само: ''Достојно и праведно јест''. За то време свештенослужитељ чита гласно молитву: ''Достојно је и праведно Тебе певати...'', која се по правилу чита тајно.

10. При изговарању речи: ''Узмите, једите, ово је Тело моје...'', не показују руком према светом дискосу, а приликом изговарања речи: ''Пијте из ње сви...'' не показују руком на свети путир, како је исправно.

11. Изговарају наглас молитву: ''Сећајући се дакле ове спасоносне заповести...'', која се по правилу говори тихо.

12. Не дозвољавају да народ пева: ''И молимтисја Боже наш'' два пута дугачко и два пута кратко, већ само једно дугачко.

13. За време Епиклезе изостављају Тропар трећег часа као и стихове: ''Срце чисто саздај у мени...'', и ''Не одбаци ме од лица Твога...''

14. Читају наглас молитву Епиклезе: ''Још Ти приносимо ову разумну и бескрвну службу...'' а треба тихо.

15. После претварања Дарова изговарају наглас, уместо тихо, молитве: ''Да ове свете Тајне буду онима који се причешћују...'' и '' Још Ти приносимо ову разумну службу...''

16. Изговарају наглас, уместо тихо, молитву: '' Помени, Господе, град овај...''

17. Избацили су у целости прозбену јектенију испред “Оче наш”.

18. Избацили су молитву: ''Чуј, Господе, Исусе Христе, Боже наш...'', која се чита тихо и долази испред ''Светиње светима''.

19. Приликом служења више свештеника не причешћују се сами, свако за себе, већ најстарији по рукоположењу причешћује остале.

20. Свештеници се причешћују Крвљу Господњом само једанпут, уместо три пута.

21. Не читају молитве пред причешће верника: ''Верујем Господе и исповедам ...''

22. Причешћују вернике са сједињеним честицама уместо само са Ни, Ка.

23. Вернике причешћује ђакон уместо свештеника или епископа.

24. Не изговарају формулу, коју по правилу говори свештеник, приликом причешћивања верника: ''Причешћује се слуга Божји ( име ) пречасним и пресветим Телом и Крвљу Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа на отпуштење грехова и на живот вечни'', већ само: ''Тело и Крв Христова'' ( као латини ).

25. После отпуста не читају благодарне молитве после Светог Причешћа, којих је пет на броју на крају служебника.

26. Не читају: ''Сада отпусташ у миру слугу твога, Господе...'', трисвето, Оче наш, тропар Светог Јована Златоустог, Слава: кондак његов, И сада: ''Непостидна Заштитнице хришћана...''Господи помилуј 12 пута, ''Часнију од херувима...'': Слава, И сада, и мали отпуст.

+++

НОВОТАРИЈЕ У ПОРЕТКУ СВЕТЕ ЛИТУРГИЈЕ НА КОЈОЈ СЕ ВРШИ СВЕТА ТАЈНА

КРШТЕЊА ИЛИ ВЕНЧАЊА

1. Свету Литургију епископ или свештеници почињу са: ''Благословено царство...'', не у олтару како је прописано, већ у лађи цркве над столом за ту прилику постављеном.

2. Из Свете Литургије избацују у потпуности следеће делове: први антифон, молитву првог антифона, прву малу јектенију, други антифон, молитву другог антифона, другу малу јектенију, блаженства, молитву трећег антифона.

+++

ЈОШ НЕКЕ НОВОТАРИЈЕ ЕПИСКОПА ИГЊАТИЈА

1. Свештенике и ђаконе рукополаже без претходно извршене исповести и положене заклетве.

2. Вернике причешћује без претходно извршене припреме: постом, молитвом, покајањем (које се пројављује кроз опраштање свима који су нас на било који начин увредили - што представља у ствари чин помирења са Господом), исповешћу и молитвеним правилом пред Свето причешће.

3. Даје благослов за венчања у току поста.

4. Разрешава да се на црквеним славама и сахранама једе месо у току Сиропусне седмице.

5. Резање славског колача обавља пре почетка Свете Литургије противно досадашњој пракси, а приликом самог резања не изговарају ( епископ и свештеници који га следе у новотаријама ) прописану формулу: ''Господе Исусе Христе Боже наш благослови хлеб и вино...'', три пута, већ само говоре: ''У славу и част ''.

6. Уочено је, такође, да епископ Игњатије и свештеници који га следе у новотаријама , после обављене Свете тајне крштења перу руке над освештаном водом употребљеном у овој светој тајни.

7. На црквеним славама не обављају, у требнику прописану, литију око храма.

НАПОМЕНА:

Поред горе побројаних новотарија и противканонских поступања, епископ Игњатије шири и многа лажна учења, као што су рецимо: лажна учења о томе да је душа смртна и да Царство божије не постоји, да су светитељи Христови бајка, хули на Свете Мошти а и самом Господу Христу се смели да условљава постојање нашим веровањем у њега. Епископ Игњатије, изнад свега, бахато одбацује и не поштује одлуке Светог архијерејског сабора и у својој епархији служи противно типику ширећи противканонско учење да ''Сабор није изнад епископа''.

Ширећи ова лажна учења епископ Игњатије саблазни верна чеда Христова, а оне млаке и слабе у вери вуче у погибељ вечну. Прихватање лажног учења је убиство душе вели Свети Василије Велики. Колико је душа саблажњена оваквим лажним учењима Игњатија Мидића, а колико затрована у то нећемо улазити, али ако ми себе називамо православнима, на овакве отворене хуле не смемо више ћутати. У питању је наше спасење и спасење наше деце, према коме никако не смемо остати равнодушни.

ПРЕУЗЕТО СА САЈТА БОРБА ЗА ВЕРУ

свако добро од Господа Исуса Хрсита

[Anette]

Slabo se snalazim na forumu, jos kad procitam neke gluposti, sve mi crno ispred ociju

Ovo ti je smuti pa prospi. Odes na Liturgiju kod episkopa Ignatija, dozivis nesto fenomenalno pa onda dodjes ovde i prosipas razne price. Dobar teolog, a jos bolji covek.. girl_jumping

[Guest - . . .-]

Да ли може бити речи о блаженству и срећи човека и целе творевине, ако човек, а самим тим и целокупна творевина умиру?

Да ли се проблем смрти може решити искорењивањем зла и греха из света? зар зло и грех нису у суштини последица страха од смрти и покушавј човека да се од ње ослободи?

Да ли би било греха када не би постојала смрт и страх од смрти?

Због ових питања једини је наш закључак то да, док се смрт не уништи, тј. док целокупна материјална природа не престане да умире, док сва жива бића не превазиђу смрт, не можемо говорити ни о каквом укидању зла у свету, а самим тим ини о човековом вечном постојању и блаженству. Зато је потребно да се најпре овај проблем реши, јер би се тиме решили и други проблеми. Спаситељ наглашава да ће долазак Царства Божијег и укидање смрти решити и све друге људске пролеме: социјалне, друштвене, етичке итд. Тачније, из овога се види да је онтологија, која се бави питањем вечног постојања чоека, важнија од етике, од онога шта човек чини у односу на етичке законе, као и од човековог социјалног и друштвеног стања. Онтолошко одређење сваког бића, па тиме и човека, креће се у односу на бића и небића, а не у односу на оно што биће чини у контексту добра и зла. Отудам хришћани виде решење проблема смрти за човека и целу творевину у Христу. Христово Васкрсење из мртвих као централни догађај у хришћанству хришћанска порука о васкрсењу мртвих тј. васкрсењу тела управо ово и потврђују.

Еписко бранићевски Игнатије (Мидић)

Из књиге: "Проблем смрти у хришћанској онтологији"

[Ignjatije]

О новом небу, новој земљи и новом Јерусалиму

21; 1 - И видех небо ново и земљу нову; јер прво небо и прва земља прођоше, и мора нема више.

Овде такође није реч о уништењу (непостојању, небићу) твари, него о промени на боље, према сведочанству апостола да ће се и сама твар ослободити од робовања пропадљивости на слободу славе деце Божије. И божанствени Псалмопојац каже: Све ће као хаљина оветшати, као хаљину савићеш их и измениће се (Пс. 101; 26). Обнављање старог не значи поништење суштине, него само уклањање застарелог и набораног. Чак се и за људе, који се промене на боље или горе каже: "И он је, и није он" (досл. "друго од другог постаде"), тј. променио се. Приметимо такође да и Еванђелист, сматрајући промену претходног стања за промену на боље, употребљава израз "прођоше" (грч. "πaρηλθεν"), уместо "променише се" (грч. "ιηλλaγη"), док је за море рекао да "мора нема више". То је стога што море неће бити потребно када људи више не буду по њему пловили нити превозили и допремали земаљске плодове у удаљене области. Неће бити потребно ни у случају да означава буран и усталасан живот, јер се код светих тада неће задржати ни најмањи страх или пометња. То потврђује и свети Василије Велики у свом тумачењу Исаијиних речи: Говорим дубини (бездану): пресахни, и исушићу све реке твоје (Ис. 44; 27).

[milan.]

Да ли може бити речи о блаженству и срећи човека и целе творевине, ако човек, а самим тим и целокупна творевина умиру?

kako to da covek i tvorevina umiru ako je hristos spasio coveka i tvorevinu ovaplocenjem i vaskrsenjem?

pod ovim ne mislim na ovu sadasnju smrt, jer kroz nju moramo da prodjemo bilo da vidimo nacin spasenja u ovome sto prica episkop ignjatije, ili da se drzimo neceg drugog.

[Guest - . . .-]

Хајдемо мало да продубимо ове мисли. Ово је суштина православне теолгије. Без овога наша теологија нема никаквог смисла.

Иначе, препоручујем вам да ову књигу набавите

https://www.pouke.org/forum/topic/19509-%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B0-%D0%BA%D1%9A%D0%B8%D0%B3%D0%B0-%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BF%D0%B0-%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%B5%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3-%D0%B4%D1%80-%D0%B8%D0%B3%D0%BD%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%BC/

[Guest - . . .-]

Морам да вас мотивишем... ех ништа без мотивације зар не?

"Да ли се проблем смрти може решити искорењивањем зла и греха из света?

Ако може. кажите како?

Занима ме и ша атеисти и муслимаи мисле на ову тему: Римокатолици, у суштини имају исто виђење, наравно ако нису под утицајем блаженог Августина.

[milan.]

Хајдемо мало да продубимо ове мисли. Ово је суштина православне теолгије. Без овога наша теологија нема никаквог смисла.

pa ja pokusah i da produbim misli i da dobijem odgovor na neko pitanje ali ljude izgleda ne interesuju ova pitanja... ili ne vde nikakav problem oko smrti...

[Guest - . . .-]

Миланче, ти си озбиљан саговорник, то ми је веома драго. Мене као једног провинцијалног попа веома занимају ове теме, своје беседе у Цркви заснивам на овом проблему. Овде на форуму ме људи доживљавају као пријатеља и другара, што ми посебно годи а не толико као неког духовног ауторитета, те ми је лакше да постављам питања и сам се учим и истражујем.

Дакле, да ли можемо закључити да када решимо ово питање ми смо решили сва питања?

Шта би најпре за све нас овде била смрт? Шта је то смрт? Да ли је смрт само један преображај, другачији начин постојања (нпр. душа постоји вечно, тело и није битно- што је некако важеће код многих теолога, свештеника, народа) или је смрт нешто друго?

Шта ти мислиш?

[milan.]

Шта би најпре за све нас овде била смрт? Шта је то смрт? Да ли је смрт само један преображај, другачији начин постојања (нпр. душа постоји вечно, тело и није битно- што је некако важеће код многих теолога, свештеника, народа) или је смрт нешто друго?

Шта ти мислиш?

ja mislim da je uzas smrti u tome sto to nije preobrazaj, nego je smrt: smrt,( a ne drugi vid egzistencije... jer ako je drugi vid egzistencije onda to i nije smrt...) upravo zato je vaskrsenje najbitnija stvar za nas.

[Ignjatije]

Морам да вас мотивишем... ех ништа без мотивације зар не?

"Да ли се проблем смрти може решити искорењивањем зла и греха из света?

Ajde da pokusam

Mislim da ne moze. Materija je sama po sebi propadljiva tako da bi smrt nastavila da postoji. Potrebna je promena celokupne tvari u besmrtnost. Kao sto i stoji : " Da će se i sama tvar oprostiti od ropstva raspadljivosti na slobodu slave dece Božije.Jer znamo da sva tvar uzdiše i tuži s nama do sad. "

Doci ce do formiranja nove tvari : " I videh nebo novo i zemlju novu; jer prvo nebo i prva zemlja prođoše "