МИ иза Огледала

[marija]

Иза огледала

Колико уопште можемо и желимо сагледати себе а самим тим и људе око себе

На форуму имамо клиничког психолога, лекара и свештена лица, теологе мирјане, посматраче и учеснике.

хајде да покушамо сви заједно да коментаришемо неку тему, појаву, оно што нам се догађало, што нам се догађа  у свакодневном живот

Ову тему начињем због особе коју изузетно волим као Божје чедо.

Ићићемо редом, шетаћемо по областима, надам се да ће те учествовати.

ДЕПРЕСИЈА

Ličnost u depresiji je ličnost u rasulu. Oseća se utučeno, jadno, ništavno, bespomoćno. Potištena je, sumorna, bezvoljna, razdražljiva, obeshrabrena, preplašena, preplavljenja očajanjem i beznađem. Gubi interesovanja i želje kao i uverenje da išta može postići. More je mračne misli, opsedaju crne slutnje i proganja osećanje krivice.

Depresija ne pada s neba. Ona se ne sručuje na čoveka tek tako, niotkud iako se to ponekad može učiniti. Osoba zahvaćena depresijom teži da potisne prave uzroke onoga što ju je snašlo a okolina u kojoj živi ih lako previđa, retko se o njima pita a još ređe ih ozbiljno istražuje.

Ličnost u depresiji je doživela težak poraz koji je naprosto rasturio odbrambeni sistem uz čiju pomoć obično uspeva da se nosi sa životom.

Težak poraz nije isto što i nesreća, nedaća, kakav promašaj ili neuspeh. Nesreća nas može oprhvati tugom, ispuniti žalošću. Nedaća može biti manje ili više neprijatna i bolna. Promašaj ili neuspeh mogu poremetiti ili osujetiti neke naše planove i namere. Ali nas samo ono što doživljavamo kao težak poraz može uzdrmati iz temelja. Samo je to onaj neizdrživi udarac koji nas slama.

Ono što se prima kao udarac koji se ne da podneti razlikuje se od ličnosti do ličnosti. To ne zavisi od težine nekog događaja ili okolnosti već od odnosa koji osoba ima prema onome što joj se događa i što je okružuje.

Ljudi su skloni da pomisle kako osoba u depresiji jednostavno preterano reaguje na udarce koje život nanosi svakom. Ali se ne radi o tome. Ličnost u depresiji ne reaguje preterano. Za nju stvari koje joj se dešavaju imaju sasvim drugačije značenje nego za druge. Ona ih vidi u sasvim drugom svetlu.

Naime, mnogi ljudi grade vlastiti odbrambeni sistem, stvarajući predstavu o sebi kao o izuzetno značajnoj, nadmoćnoj, savršenoj, svemogućoj i nepovredivoj ličnosti. Ta predstava ne mora biti uvek svesna i najčešće to nije, bar ne u punoj meri, ali bez obzira na to ima odlućujući značaj u životu tih ljudi.

Udarac koji ih slama je udarac koji uništava predstavu o nadmoćnom biću kakvo se verovali da jesu, što im je pružalo iluziju da su zaštićeni. Sve loše što im se dogodi nije za njih rđavo samo po sebi već po tome što je pretnja nerealnoj predstavi koju su izgradili o sebi.

Ima, međutim, i ljudi koji mogu upasti u depresiju prividno sasvim bezrazložno. Oni mogu postati potišteni, utučeni, preplašeni, bezvoljni iako im spolja gledano ide sasvim dobro, ponekad i posle uspeha koji su postigli.

To su ličnosti koje veru u vlastitu nadmoć ne grade na spoljnjem uspehu već na nečem drugom. Recimo na samopožrtvovanju, svetačkoj nesebičnosti, spremnosti na odricanje, mučeništvu, uzvišenom preziru prema ambiciji, isticanju, materijalnim dobrima i tome sličnom.

Kod takvih osoba zapravo uspeh i blagostanje mogu predstavljati napad na odbrambeni sistem jer mogu podriti uverenje o vlastitoj moralnoj nadmoći.

Depresija je slom ali ne naše stvarne već naše imaginarne ličnosti i utoliko se taj slom teže podnosi.

Što smo od sebe udaljeniji, to ćemo biti skloniji depresiji.

Za borbu sa depresijom najvažnije je da sebe razumemo i sebe prihvatimo onakvim kakvi jesmo.

siMOn1960

Samosažaljenje

Oprhvani smo problemima. Skoro satrveni. Tražimo kome da se izjadamo. Duboko sažaljevamo sebe zbog onog što nas je snašlo, a što, zna se, nikako nismo zaslužili. Kako bi bilo da, makar za promenu, pokušamo da rešavamo svoje nedaće, umesto da se rastapamo u samosažaljenju?

Samosažaljenje je opaka zamka, sami smo je sebi postavili, sami se u nju hvatamo. Ima nečeg slatkastog i nečeg opojnog u njegovoj gorčini. Samosažaljenje je narkotik na koji se lako navlačimo, teško sa njega skidamo. Narkotik, koji sigurno uništava, kao i svaki drugi.

Koliko samo sujete ima u samosažaljenju. Nikog još nisu zadesile nevolje kakve su naše. Naše su patnje najveće. Uzdigli smo se iznad drugih, a da uopšte nismo morali da se takmičimo, niti da uložimo ikakav napor. Dovoljno je bilo da sebe uverimo kako smo najnesrećniji na ovom svetu. Zgodan trik. Samo što ne služi ničemu korisnom.

Koliko egocentrizma ima u samosažaljenju. Kao da nam daje pravo na bezobzirnost. Ne primećujemo nikog, obuzeti svojim vajkanjima.Gušimo ljude svojom večitom kuknjavom. Onda negodujemo kada naše žrtve počnu da se brane, da nas odbacuju, zaobilaze, izbegavaju. To uzimamo kao još jedan dokaz surovosti ovog sveta u kome plemenita bića, kakva smo mi, nužno stradaju.

Samosažaljenje je pogubno i jalovo. Razjeda naše odnose sa drugima, čineći nas usamljenima. Zbog njega se osećamo daleko nesrećnijim nego što zbilja jesmo. Uludo troši našu energiju i naše vreme, problemi ostaju ne samo nerešeni, već i nedirnuti. Uvećava ih, umesto da ih uklanja.

Oduprimo se sirenskom zovu samosažaljenja. Umesto toga, potražimo rešenja za svoje nevolje. Biće i lakše i bolje, i nama i drugima.

[marija]

депресија и самосажалјенје најчешће иду руку под руку

како да помогнемо особама које волимо а које су у таквом стању духа, како да им помогнемо да они пожеле да помогну себи.

осдоба која је у депресији а у вери је толико себе сматра грешном и недостојном да не може рационално да сагледа ствари...

[Pieta]

  Lena рече:

  ???????? рече:

???? ?? ????????? ???????  ???? ?? ? ?????? ????? ????,

?????? ???? ?? ? ????????? ? ? ???? ?? ?????? ???? ?????? ??????? ? ??????????? ?? ?? ???? ?????????? ?? ??????? ??????...

?????? ?? ?? ??? ???? ??? ??? ????? ? ??? ?? ?????????? ???? ?? ??????? ?? ??? ????? ??????.

I mene....

Da li je moguce da se takva osoba sama, svojom snagom i verom izbori? Treba li je pustiti da sama proba da pronadje prave odgovore u sebi, ili treba odmah priteci u pomoc? Moze li dugo prozivljeni bol naterati um, psihu, volju, na oporavak?

[PD]

A kako postupiti i pomoci toj osobi koja pored svega toga nije ucvrscena u veri?

Kako je usmeriti da spozna Hrista svemoguceg, ka duhovniku kroz kojeg ce sam Hristos da joj pokaze put spasenja?

[after_silence]

Sta bi sa ovom temom?

Svidja mi se ali nekako je mrtva?

Gde je taj klinicki psiholog?

0102_laugh

Ja sam se borila sa ptsd-om, tako da stiva imam, nesto doduse na engleskom, ali ipak je bolje onako "iz prve ruke".

To suocavanje sa sobom je strasno, ali to je jedini put, jedini nacin. Kako pomoci nekom?Hmmm, tesko, tacnije, ne mislim da bilo kome mozemo pomoci, ako taj neko ne zeli da mu se pomogne. Jedno znam, za mnoge "depresivce" najgore sto mozete da ucinite je da ih sazaljevate i da ih vecito tapsete po ramenu, slusate i "tesite", jer se time samo "hrani" njihova "bol", nikad ih dovoljno necete "razumeti", "podrzati" i "utesiti" i svaki put ce traziti sve vise od vas, da cete na kraju izaci iz svega slomljeni vi sami. Pitanje je kome pomazemo i zasto. Da li "pomazemo" samo da bismo umirili svoju savest, da bismo u svojim ocima izgledali ne znam kako, da li da bismo sakupljali "poene za vecnost", da li nam je stalo do te osobe i koliko i da li smo spremni izaci iz sebe da bismo pomogli, a ne samo prosuti par fraza "veruj, raduj se, moli se, ispovedi se i pricesti" i sve ce kao magijom nestati. Nije nego!

Postoji vise oblika i lica depresije, ali definitivno "dokon pop...". Rad ma koliko se cinio sulud neverovatno pomaze, dosada sigurno ne moze pomoci nekom da izadje iz tog stanja, ali kada je covek u teskoj depresiji, ne vidi dalje ne od nosa, nego od trepavice i reci njemu idi radi nesto korisno je suludo. On jedva tera sebe da jede i da ide u wc, a kamoli nesto drugo.

Ne mislim da je depresija eto nesto tek tako, daleko od toga, itekako je ozbiljna. Do sad sam upoznala dosta ljudi koji se godinama bore sa njom, kao i sa anksioznoscu, ptsd-em, bdp-om i drugim bolestima i to kroz koji pakao oni prolaze, to zna samo Bog i oni koji ne moralisu i ne licemerisu.

Ima lepih knjizica, onako kao pomocno stivo.

doduse na engleskom

Ovo udruzenje je pocelo sa radom od skoro kod nas http://www.herc.org.rs/index.html

A kako pomoci nekom ko ne zeli da pomogne sebi? Ljubavlju, ljubavlju i samo ljubavlju 0102_laugh

[marija]

Svi ljudi su savršeno normalni dok im ne priđeš bliže 0104_cheesy

Pikaso

[JESSY]

 

 
Briga, podrška i željenje samo najboljeg za blisku osobu, zar je to loše? Zar je loše voljeti, podržavati, usmjeravati, pomagati, brinuti, misliti o njoj? Da li je to loše?!

 

Nije loše, samo ako to radite po želji drugog, i njegova energija, njegova težnja je veća od vaše. Ako je naprotiv, vaša energija u tom procesu mnogo puta veća, vi podstičete, nagovarate, bodrite, kontrolišete, ubjeđujete tog drugog

(muža, brata, oca, majku, blisku prijateljicu, odraslog sina ili punoljetnu ćerku) da je veoma potrebno da se brine o svom zdravlju, da smrša, da muž ostavi alkohol, da stekne visoko obrazovanje, da se bavi sportom, preseli, nađe drugi posao, ostavi piće, da promijeni svoj život, i vi ulažete, ulažete, ulažete ...

A vaši bliski čine vam uslugu tako što to rade za sebe ...

Svi ste vi u zamci!

Sjetite se u školi, učitelji su vam govorili: "To tebi treba! Uči, trudi se! Tebi treba! "

Kome je potrebno? Osjeća li dijete, tinejdžer, da treba da uči? Ne. I kome to treba? Nastavnicima, predavačima, roditeljima - spasiteljima "potražiocima" svih vrsta. U tome nema energije želje samog djeteta. Njegove potrebe su potpuno drugačije, ali nijesu u učenju.

Ako je to što radite za voljenu osobu, vama potrebnije nego njoj, vi nijeste podrška na koju se može osloniti, već spasilac, taj koji vuče drugog svojom energijom.

Spasilac - je onaj koji vuče drugog svojom energijom.

Spašavanje je neophodno i važno! Kada je kuća u plamenu, i treba iznijeti žitelje bez daha. Kada su ljudi bespomoćni i ne mogu sami sebi da pomognu. Kada su imobilisani, u napadu astme, u teškom trovanju od alkohola, pod uticajem droga, dave se u rijeci, imaju saobraćajnu nesreću, nalaze se pod ruševinama. U momentu kada je čovjeku zaista potrebna pomoć i ne može da se osloni na samog sebe.

U svim drugim slučajevima, za svoje spasenje je odgovoran sam čovjek. I most ka svom snu on mora da izgradi sopstvenom energijom.

Pomoći, podržati, posavjetovati! Ali tako da vaša pomoć i podrška bude dvadeset posto od toga što sam čovjek radi u tom pravcu. On nema snage, energije, želje - da ide po tom svijetlom putu, koji vi vidite za njega, a možda to i nije njegov put. A ako postoji bar neka želja i sopstvena energija, neka je uloži toliko koliko može, postepeno izgrađujući svoj most prema svijetloj budućnosti.

Ako ste vi glavno uporište tog mosta, najzainteresovanije lice u tome, da bi taj izuzetan čovjek sve uspio (da bi muž prestao da pije, sin otišao na univerzitet, ćerka završila fakultet, prijateljica našla odgovarajući posao, majka brinula o zdravlju, otac dobio unapređenje, brat realizovao svoj talenat), tada rizikujete da izvlačite mnoge, praktično sve, i potpuno ste odgovorni za uspjeh cijelog poduhvata.

Pored toga, postoji veliki rizik da čovjek, čiju ste sreću tako revnosno željeli, jednog dana će vas poslati u pakao sa svom vašom iskrenom podrškom i jasnom vizijom njegove srećne sudbine. I sva vaša snaga, energija, vrijeme će biti bačeni, pogaženi i obezvrijeđeni.

Nikakve zahvalnosti, kojoj ste se duboko u duši nadali, nećete dobiti. Ni ljubavi, ni priznanje. Samo duboko osećanje uvrijeđenosti, razočarenja i osjećaja sopstvene gluposti i iskorišćenosti - to je ono što ostaje kod heroja spasioca, koji je u dobroj nameri vezao sebi omču zbog te osobe, želeći najbolje za svoje voljene i bliske.

Uzmite za orijentir formulu: "20 + 80", gdje su 80% - sopstveni napori čovjeka, a 20% - vaša pomoć i podrška.

Između podrške i nametanja, diktiranja svojih uslova, kontrole i pritisaka - tanka je linija.

Spasioci su često "diktatori ispravnog života" progonitelji za sirote spašene, pretvaraju ih u žrtvu svojih ambicija.

Prije nego što spašavate nekoga, zapitajte se: "Kome to treba? Ko je glavno zainteresovano lice da se sve to desi? "

Hoće li moj muž da prestane piti, žena da nađe posao, majka da brine o zdravlju, sestra da smrša, i brat da izađe iz dugova? Mašta li vaš sin da ide na univerzitet, a ćerka da uči engleski? Je li potreban novi posao vašoj prijateljici ili je srećna na ovom starom?

Najvažnije je da identifikujte znak - ulaže li sam čovjek sebe u sve to.

Spasilac može da postane " podržalac " ako kao odrasla osoba da ruku djetetu koji ide uskim ivičnjakom:

" Želiš da ideš, imaš li interes za to, sviđa li ti se to? Evo ti moja ruka! Podržaću te! "

 

http://www.bebamur.com/blog/druga-strana-spasioca-ne-izvlacite-druge-svojom-energijom