Епархија бихаћко-петровачка

[Guest]

ПРЕМИЈЕР Р.СРПСКЕ г. ЏОМБИЋ СА МИНИСТРИМА г.г. ТЕГЕЛТИЈОМ И КОВАЧЕВИЋЕМ ПРИМИО У ПОСЈЕТУ ЕПИСКОПА ХРИЗОСТОМ четвртак, 20 октобар 2011 08:00

У Понедјељак, 17. октобра о.г. Његова екселенција г. Александар Џомбић са ресорним Министрима г.г. Тегелтијом и Ковачевићем примио је у згради Владе Р.Српске у Бања Луци у радну посјету Његово Преосвештенство г. Хризостома, бихаћко-петровачког. Била је ово прва званична посјета Преосвећеног Владике Хризостома Премијереу Р.Српске.

Преосвећени је упознао г. Џомбића о стању у Епархији бихаћко-петровачкој, о активностима које са свештенством и народом води у Епархији. Са своје стране Премијер Џомбић се интересовао за стање народа, за проблеме који га на терену тиште. Преосвећени се захвалио Премијеру на великој бризи и старању за народ и пожелио му да Р.Српску у ово тешко вријеме свјетске економске рецесије води са што више успјеха и што мање стресова.

На крају посјете и радног састанка Преосвећени Владика је позвао Премијера да званично посјети и обиђе Епархију бихаћко-петровачку.

Богољуб-Р

[Guest]

ПЛАШТ СВЕТЕ ПЕТКЕ У НАШОЈ ЕПАРХИЈИ субота, 22 октобар 2011 09:21

Дретктно из Јашија у Румунији, гдје се налазе мошти св.Петке (Параскеве) ових дана донешен је плашт (риза) ове предивне божије угоднице св. Петке у нашу Епархију као трајни благослов ове светитељке и Митроплита Молдавије. Плашт (риза) биће за трајно постављен у храму св. Петке у Подбрду. Риза је прво стигла у манастир Трескавац код Кључа, односно Рибника Горњег у ком ће бити до свечаног пренешења у Подбрдо у навечерја празника св.Петке, 26.о.м. Поводом доношења плашта (ризе) св. Петке, Преосвећени Владика Хризостом дао је следећу изјаву: ''Дуга је ово прича. За почетак бих да се потсјетимо онога што давно рече божији угодник: тамо гдје Бог хоће побјеђују се закони природе! Ја би овом додао следеће: тамо гдје Бог и његова угодница св.Параскева (Петка) хоће тамо се мјењају планови, намјере и одлуке људи,-појединаца или група! Кад ово кажем онда свакако имам на уму трагичну причу о ''судбини'' пок. Пере Креце, трговца из Петровца, дародавца земљишта за градњу цркве у Подбрду. Треба се потсјетити овог великог мужа нашег народа, Пере Креце из Петровца, војводе из Босанско-херцеговачког устанка. Перо Крецо је наслиједио породично занимање трговца и као такав је остао познат у историји. Био је развио мрежу својих трговачких радњи широм Крајине. Посебно му се допао Мркоњић Град у коме је уживао велики углед. Једног дана идући из Мркоњић Града ка Петровцу западне му за око једно брдо у Подбрду, које он купи с намјером да ту једног дана подигне цркву. Пошто је према св. Петки имао посебну побожност и молитву за њено заступништво, одлучио је опет Божијим благословом, да будућу цркву посвети св. Петки. Након тога је отишао у Јашиј у Молдавију (источни дио Румуније) да се поклони њеним часним моштима. Видећи његову побожност и молитвеност тадашњи Митроплит Молдавије одлучи да му као благослов и утјеху за ранопреминулог сина подари један плашт (ризу) св. Петке. Изненађен тиме и таквим гестом Молдавског митроплита, Перо Крецо је одлучио да овај дар и благослов завјетује будућој цркви у Подбрду. До тада, тј. до подизања новог храма и изградње истог предаде да се плашт чува у цркви Успенија Пресвете Богородице у Мркоњић Граду. Али, све је кренуло наопако избијањем Другиг свјетског рата. Настало је вријеме геноцида и усташког злочина. И онда када се очекивало да ће побједа над њемачким нацизмом и хрватским усташтво донијети мир и спокојство напаћеном народу Српском, тада су се југословенски комунисти побринули да се живот угледних Срба и њихових породица претвори у праву ноћну мору. Сабирајући се испод заставе са паролом ''пролетери свих земаља уједините се'' дојучерашњи нерадници, анархисти и квази-политичари и друштвени преваранти (комунисти) окомили су се на, како су их они назвали, ''кулаке'', односно, богате и угледне домаћине с намјером да им отму све што имају. Да би то остварили претходно је било потребно све њих на монтираним комунистичким процесима осудити на смрт, а њихове породице оставити без игдје ичега! Таква судбина задесила је и нашег заслужног и угледног Петровчанина Војводу Крецу, којег са угледним домаћинима из петровачких породица Новаковића, Дејановића, Басара, Шљивара комунистички ''суд'' осуди на смрт. Тако оно што не побише хрватске усташе побише комунисти (озновци и одборници!). Трагедија наших Петровчана била је огромна и тешка, а још најгоре и најтеже бјеше осјећање немоћи и обесправљености пред оним ''друговима'' који су до 1943. године (па и касније) били у усташким редовима.

И послије 30-так година од злочина почињеног над војводом Пером Крецом 70-тих година прошлог вијека поче се остваривати његова замисао и молитва. Подиже се огромна црква св. Петке у Подбрду. Међутим одговорни пред Богом и људима осташе глуви и нијеми на жељу и тестамент Петра Креце и не пренесоше плашт св. Петке из цркве у Мроњић Граду у нову цркву у Подбрду.

Дошавши на епархију и сазнавши за овај случај, покушавао сам да се исправи нанесена неправда и тражио да се испоштује воља и тестамент пок.Креце. Све је остало на томе. Није било нити воље, нити жеље, нити добре намјере да се плашт (риза) пренесе у Подбрдо. Све смо то оставили суду божијем и молитвеној заштити св.Петке. И ево, послије 20 година Бог је услишио молитве св. Параскеве и наше и подарио нам нови плашт. Благодарни смо Богу и захвални св. Петки за овај показани дар милости и дброте. Нека Господ молитвама св. Петке изобилно благослови уношење ризе св. Петке у њен храм у Подбрду, ако Бог да, тачно на дан њене успомене у Четвртак, 27.октобра о.г. Нека Бог благослови и нашег оца Горана, пароха подрбдско-грачачког, који се потруди више од свих, да добијемо овај благослов св.Петке као њену молитву, заштиту и покров.

Исто тако, нека Бог благослови делегацију наше Епархије која учини велики труд и оде тја до Јашија како би узели благослов тамошњег Митроплита и саме св.Петке. У сваком случају ово је уистину велики и историјски догађај.

Сад сте могли разумјети зашто на почетку рекосмо ''дуга је то прича''. Ево ми је испричасмо, историје ради и потпуне обавјештености нашег народа. Бог и Света Петка измјенили су одлуке, намјере и планове људи појединаца, или група. Овим се управо показало оно народно: Бог је спор, али достижан. Посебно се данас радује душа великог и пред Богом и људима војводе Пере Креце. Нека му је вјечна памјат. ''

Дакле, ако Бог да у Четвртак ће, на дан успомене св.Петке, у њен храм у Подрбду бити унешен њен плаш.

Преподобна мати Параскево (Петко), моли Бога за нас!

Богољуб-Р.

free movies. watch movies. last movies

[Guest]

ПРОСЛАВА СВЕТЕ ПЕТКЕ ПАРАСКЕВЕ У ПОДБРДУ петак, 28 октобар 2011 17:51

Дана 27.10.2011. године у селу Подбрду надомак Мркоњић Града прослављена је храмовна слава, Света Петка Параскева.

Свечаности је присуствовао велики број вјерника како из Мркоњић Града тако и шире околине који су дошли да присуствују уношењу ризе Свете Петке која је 19. октобра донијета из Јашија гдје се налазе Њене часне мошти, а која је била привремено у манастиру Трескавацу.

Овај величанствени догађај је велики благослов како за нашу парохију тако и за нашу цијелу епархију, а и шире. Његово преосвештенство епископ бихаћко-петровачки Г Хризостом је благословио окупљене и поучио их својом бесједом о пет мудрих и пет лудих дјевојака истакавши да је вјера основ хришћанског живота , а добра дјела пут у Царство Небеско.

free movies. watch movies. last movies

Владика је такође истакао важност и величину ризе која је чудом Божијим дошла у наш храм и захвалио надлежном свештенику као и начелници општини Мркоњић Град госпођици Дивној Аничић као и свима који су са оцем Гораном путовали у град Јаши по овај благослов.

Послије свете Литургије обављен је литијски опход , а потом парастос борцима и жртвама последњег рата.

Посебно лијепо и свечано протекао је цјели дан уз велико расположење свих окупљених.

Света Петко моли Бога за нас .

Протонамјесник Горан Травар

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Guest]

ОСВЕЋЕНА ОБНОВЉЕНА ЦРКВА У ВРАЊСКОЈ недеља, 30 октобар 2011 18:17

У недјељу 23. октобра 2011.године освећена је генерално обновљена црква Светог пророка Илије у Врањској, општина Босанска Крупа.

Црква је подигнута 1890. године, а спаљена 1941. године од усташа, а након другог свјетског рата у више наврата је дјелимично обнављана.

Последњи пут је запаљена 1995. године, а народ протјеран.

Генерална обнова цркве почела је 2003. године благословом Његовог Преосвештенства Епископа бихаћко-петровачког Господина Хризостома и обнављана је осам година уз несебичну помоћ и љубав благочестивог народа Врањске и добротвора.

Свечаност освећења цркве почела је дочеком Епископа Господина Хризостома гдје га је на улазу у храм поздравио администратор парохије крупске протојереј Карађорђе Дерајић са народом.

Црква је освећена чином троносања, а нокон освећења служена је Света Архијерејска Литургија коју је служио Његово Преосвештенство Епископ Господин Хризостом уз саслужење свештенства уз присуство великог броја вјерника.

Епископ је у току Свете литургије бесједио на тему дневног Јеванђеља и поучио вјерни народ о важности обнове наших цркава, али и о нашој личној обнови и освећењу.

Након Свете Литургије приређен је славски ручак на коме је и поред хладног и кишовитог времена, а узевши у обзир да у овом селу нема много повратника узело учешћа око 500 људи.

У току ручка одржан је културно-умјетнички програм у коме су наступили чланови КУД-а „Уна“ из Новог Града који су сплетом игара и крајишком пјесмом одушевили све присутне и зарадили неколико громких аплауза.

Након културно-умјетничког програма Епископ је на бини подијелио Архијерејске грамате заслужним за обнову цркве у Врањској, част кума цркве припала је господину Шкорић Бранку из Лондона, а поријеклом из Врањске који је са супругом Мартином за ову цркву купио звоно и новчано помагао обнову, те су одликовани и други добротвори.

На опште изненађење на крају подјеле грамата Епископ је одликовао надлежног свештеника протојереја Карађорђа Дерајића правом ношења напрсног Крста.

Славље је настављено музиком, пјесмом и игром до касно у ноћ.

Овај догађај је заиста историјско славље по много чему које ће златним словима бити уписано у љетопис ове парохије!

Протојереј-ставрофор Карађорђе Дерајић

[Guest]

СВЕТИ ВИСАРИОН САРАЈ САНСКИ - СВЈЕТИЛО ЦРКВЕ ПРАВОСЛАВНЕ - четвртак, 03 новембар 2011 08:14

Нико није толико обогатио Цркву Христову као Светитељи Божији, а један од њих је и Свети Висарион Сарај Сански, чији спомен празнују Српска и Румунска Православна Црква. С обзиром да је Свети Висарион рођен у санском крају, у којем се о њему, нажалост, недовољно зна, а поводом његовог молитвеног прослављања /3. новембар по новом календару/ дужни смо се подсјетити на његов овоземаљски живот, којег је Свети Висарион Сански у потпуности посветио Христу Господу.

Свети Висарион Сански рођен је 1714. године у неком од села санског краја /још увијек не знамо тачно у којем/, које је тада припадало старомајданској парохији, с обзиром да је подручје тадашње парохије старомајданске обухватало простор од Мајданских планина па све до Грмеча. Његови благочестиви родитељи, Максим и Марија, на крштењу су дјечаку дали име Никола. Дјечак је растао у побожности родитељског дома, сричући слова, највјероватније у тада постојећем Манастиру Липник, који је спаљен од Турака 1858. године.

free movies. watch movies. last movies

Никола је у својој осамнаестој години, 1732. Љета Господњег, отишао на пут у Свету Земљу, са којег се више никада није вратио у свој родни крај. Обишао је сва мјеста којима је ходио Господ Исус Христос, и тада је у њему сазрела одлука да сав свој живот посвети Господу. У Манастиру Светог Саве Освећеног, у дубинама Јудејске пустиње, примио је монашки чин, добивши ново име – Висарион. Тада је почео његов земаљски пут ка Богу, којег ће он запечатити сопственом крвљу.

Монах Висарион, живећи испоснички, проводио је своје дане у послушању, молитвама и посту, трудећи се свакодневно да се уподоби Господу, за Којег је куцало његово монашко срце.

Али, Промислом Божијим, свештеномонах Висарион се враћа у поробљену отаџбину, гдје је наредних седам година провео у славонском манастиру Пакра, дијелећи добро и зло са ондашњим православним Србима.

Љета Господњег 1742. поново одлази на пут у Свету Земљу, са којег се не враћа у Манастир Пакру, већ одлази, због нараслих потреба Цркве, у Источни Банат, Трансилванију и Ердељ, да међу ондашњим српским и румунским живљем укаже на неопходност очувања православне вјере, имајући у виду да је римокатоличка црква вршила унијаћење православног становништва, које се тада налазило у границама Хабзбуршке монархије. Чинећи велика дјела, чувајући народ у вјери православној, Висарион је постао велика и непремостива сметња агресивном прозелитизму римокатоличких свештеника. Тако је започео његов крсто-васкрсни ход, Православља и Христа ради. Ухапшен је и утамничен у тврђави Дева, да би касније био премјештен у темишварску „Гвоздену тамницу“. Након тамновања у румунској земљи, пребачен је на острво Раб у Далмацији, да би његово посљедње земаљско одредиште постала надалеко позната тамница у алпском граду Куфштајн, гдје је послије многих мука предао своју душу Господу.

Први храм посвећен Светом Висариону Сарају Санском, у канонској јурисдикцији Српске Православне Цркве, подиже се, у Славу Божију, у аустријском граду Куфштајн, гдје ондашњи православни Срби желе сачувати успомену на овог дивног Светитеља Божијег, којег се у његовом родном санском крају готово нико и не сјећа.

Свети Оче Висарионе, опрости и благослови!

Милош Ернаут

[Guest]

ГОДИШЊИЦА ОД ОСВЕЋЕЊА ЦРКВЕ СВ.ВЕЛИКОМУЧЕНИКА ДИМИТРИЈА У СЕЛУ КАМЕНИЦА КОД ДРВАРА среда, 09 новембар 2011 21:00

У уторак 08.новембра 2011. године навршила се годишњица од освећења цркве Светог великомученика Димитрија у селу Каменица надомак Дрвара. Ову црквицу, прошле године, уочи овог великог празника осветио је Преосвећени Владика Господин Хризостом и предао на молитвену употребу вјерном народу и надлежном пароху.

Свету Литургију служио је надлежни парох протонамјесник Синиша Сердар.У својој бесједи свештеник се присјетио дана када је црква грађена те се још једном захвалио на труду куму ове цркве господину Димитрију Шобот и његовом оцу Ратку, као и свима онима који су помагали да ово дјело буде завршено.

Наглашена је величина данашњег празника, те страдални пут Светог великомученика Димитрија:“ Он, и ако је био послан у Солун да убија хришћане , изабрао је да буде глас који проповједа бесмртнога Христа. Ни након пријетњи цара Максимилијана и робовања у тамници није престао да проповједа и поучава Христу своје ученике.Због те своје храбрости , вјере и одлучности био је удостојен посјете анђела који га је храбрио на мучеништво.Видјећи немоћ своју пред овим угодником Божијим цар нареди да га копљима избоду у тамници.Помолимо се драга браћо и сестре да Господ и у срцима нашим пробуди ону вјеру коју је Свети великомученик Димитрије имао, да и ми том вјером у бесмртнога Христа , почнемо живјети и творити дјела угодна Богу“...На крају свете Литургије освећен је славски колач и кољиво, те је честитан овај велики дан као слава села и овога храма.

Парох други дрварски

протонамјесник Синиша Сердар

free movies. watch movies. last movies