Епархија бихаћко-петровачка

[Guest]

ОСВЕЋЕН ОБНОВЉЕНИ ХРАМ У ХАШАНИМА

У селу Хашани, општина Крупа на Уни, на празник Успења Пресвете Богородице – Велика Госпојина освећен је обновљени храм Рођења Светог Јована Крститеља .

Храм је подигнут 1934. године, страдао у другом свјетском рату запаљен од усташа-муслимана 1941. године.

Обновљен 1993/94. године и освећен од Његовог Преосвештенства Епископа бихаћко-петровачког Господина Хризостома на Ивањдан 1994. године.

Храм су поново запалили припадници тзв. „Армије БиХ“ септембра 1995. године.

Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа бихаћко-петровачког Господина Хризостома почиње обнова октобра 2004. године. Храм је обновљен трудом и залагањем благочестивих вјерника Хашана и Поткалиња, те заслугом Секретаријата вјера у Влади Републике Српске и заслужних појединаца.

Свечани чин освећења храма почео је дочеком нашег Епископа, храм је освећен чином троносања, након чега је служена Света Архијерејска Литургија на којој су узели учешћа велики број вјерника за које је обновљени храм био и премален да би примио све присутне, те су многи службу слушали помоћу озвучења испред храма.

Велики број вјерника приступио је Светим тајнама исповијести и причешћа.

По завршетку Свете Литургије Епископ Хризостом пригодном бесједом обратио се присутном народу поучивши их о величини празника, значају обновљења храма и духовног живота, те подијелио Архијерејске грамате заслужним на обнови храма.

Услиједила је Трпеза љубави за све присутне који су дошли у великом броју да прославе освећење свог храма.

За Трпезом љубави Епископа, свештенство и присутне вјернике поздравио је надлежни свештеник Саво Јанковић говорећи о обнови храма захваливши се свима који су дали свој допринос да се храм обнови, након кога се обратио кум храма Господин Илија Бундало из Трна, општина Лакташи који се такође захвалио свима позвавши их на јединство и слогу.

И још једном се обратио наш драги Епископ Господин Хризостом захваливши се свима присутним и пожеливши да уз обнову храма доживе духовну обнову.

Присутни народ је дуго остао код свог обновљеног храма радујући се овом јединственом историјском догађају за Хашане и Подгрмеч.

Протојереј-ставрофор Саво Јанковић

ФОТОГРАФИЈЕ

[Guest]

ЈАСЕНОВИ ПОТОЦИ- ОСВЕЋЕЊЕ ТЕМЕЉА НОВОГ ХРАМА

Још једно освећење! Још једна радост! У Суботу је, 3.септембра о.г., Његово Преосвештенство г. Хризостом, епископ бихаћко-петровачки осветио темеље новог и првог храма у селу Јасенови Потоци, Општина Мркоњић Град. Ово село је препознатљиво како у историји нашег народа, тако и по томе што је небригом локалне и републичке власти доведено скором па до потпуног опустошења. И управо онда када су многи мислили да ће видјети последњег Србина из Потока како се исељава, па да како је један високи локални функционер, још доктор, рекао да то подручје треба прогласити ''ловним подручјем'' десило се оно што ни највећи оптимисти нису очекивали. Десила се идеја да се по први пут у историји овог села подигне нови храм. Ту идеју епископу је пренио надлежни свештеник Никола Пено прије годину и по дана. И тако од идеје до дјела. Прво освећење земљишта и побадање крста на истом, сада ево и нових темеља. Био је ово довољан и свет разлог да се у Јасенове Потоке врате и сврате многи његови расељени Срби, да се чује проповјед Владике, да се обиљежи и забиљежи све што се ове Суботе десило у Јасеновим Потоцима. Сигурно ће генерације причати о овом историјском догађају.

Кум темеља би Милорад Убипарип из Потока, сада живи и ради у Њујорку. Њега је пуномоћно заступала његова рoђена сестра.

У бесједи прије полагања повеље у темеље новог храма Преосвећени Владика Хризостом је рeкао:

''.... Радујте се данас и веселите.Ово је дан којег створи Бог да се радујемо и веселимо у њему. Имамо и разлог. Освећујемо темеље првог храма у вашем селу Јасеновим Потоцима. Ви сте привилегована генерација Срба Јасенових Потока јер дочекасте нешто што ваши очеви, ђедови, или пранђедови нису ни помишљали.......

Нека би дао Бог да почетак градње овог храма буде и почетак новог живљења и обнављања у Јасеновим Потоцима. Са овог мјеста желим и хоћу да упутим позив свима вама који сте се било када и било гдје оселили да се вратите у Јасенове Потоке. Ви можете, требате и морате да радите тамо гдје имате мјеста и услова, али то не значи да морате отићи из Потока. Ево кум ових темеља г. Милорад Убипарип ради и борави у Њујорку, али је срце његово у Потоцима, он живи емотивно у Потоцима. Позивам све, а чујем да је много интелектуалаца и људи на многим заначајним мјестима и положајима да својим идејама, својим примјером, покажу генерацијама које долазе колико се и како воли свој завичај..........

Хоћу да вјерујем да ћемо врло брзо доћи поново у Потоке како би и прву службу овдје отслужили, како би се сви ви овдје први пут причестили.... нека тако Буде, амин Боже!....'''

Богољуб-Р.

ФОТОГРАФИЈЕ

[Guest]

У ВОЂЕНИЦИ ПЕТИ ВОЂЕНИЧКИ ЗАВИЧАJНИ СУСРЕТИ

Од 2007.године, када је 2. Септембра освећена обновљена црква Пресвете Богородице у Вођеници, сваке године у Недјељу по Великој Госпојни одржава се Сабор Вођенчана, Брестовчана и Скакавчана. Међутим, пошто је Сабор постао више од тога, заправо добио је регионални карактер, преименован је у ВОЂЕНИЧКИ ЗАВИЧАЈНИ СУСРЕТИ. Управо је данас, 4. септембра о.г. , одржан ПЕТИ Вођенички завичајни сусрет. Сабор осим духовног и црквеног има народни, спортски и кулинарско такмичарски карактер

Сабор је почео са васкршњим вечерњим у Суботу, 3. септембра, а настављен је у току вечери народним весељем до касно у ноћ.

free movies. watch movies. last movies

На сам дан Сабора, 12.Недјеља по Духовима и дан успомене св.Агатоника, Преосвећени Владика Хризостом је са свештенством служио свету литургију, бесједио и отслужио мали помен свим погинулим борцима и цивилима протеклог рата.

Након помена свим пострадалим одржан је први дио Вођеничког вишебоја, затим дегустација најбољих пита, хљеба, колачића и цицваре те награђивање најбољих.

Заједничка трпеза љубави за више од 350 људи била је уистину импозантна. Добри домаћини побринили су се да ником ништа не фали. Затим је уследио други дио Вођеничког вишебоја и народно весеље.

Медаље за освојена прва мјеста у појединачним спотским дисциплинама, као и пехар за освојено прво мјесто у групним спортским вјештинама побједницима је уручио Преосвећени Владика Хризостом. Народно весеље је трајало до касно у ноћ.

НАРЕДНЕ 2012.ГОДИНЕ ШЕСТИ ВОЂЕНИЧКИ ЗАВИЧАЈНИ СУСРЕТИ БИЋЕ ОДРЖАНИ У НЕДЈЕЉУ 2.СЕПТЕМБРА

У бесједи Преосвећени Владика Хризостом је нагласио потребу дијељења божанских добара са другима, а везано за јеванђеоско зачало ''о богатом младићу''.

'' ............ многи Боготражитељи, као што бијеше овај из јеванђеља богати младић, покушавају да тестирају Бога на начин да се хвале како 'испуњавају божије и црквена заповјести'. Тако је чинио и богати младић, барем се тако хвалио пред Богом, као и фарисеј из приче о митару и фарисеју. Али, Бог који зна срца свакога од нас и препознаје намјере наше, брзо нас разотркрије, и то јавно. Тако би и са богатим младићем, који се , као што рекох 'хвалисао пред Богом' како је све испунио што је у заповјестима писало. А тамо се у заповјестима, осим четврте и пете заповјести углавном тражило нетворење, односно нечињење овога или онога. Али, кад Господ рече богатом младићу да нешто учини, а то је да прода све своје имање и подјели са сиромасима, он се растужи и отиде жалостан, јер не могаше прихватити да добра која је од Бога примио дијели са другима.........

Потсјетимо се, само за тренутак, колико је нестало не само великих богатстава већ и 'великих богаташа' наших времена, који су срца своја оковали материјалним богатствима и са њиме пропали. Зато је Господ и рекао: гдје је благо ваше ту ће бити и срце ваше! Ако је наше БЛАГО сам Бог, као највише добро, онда ће и срце наше бити са Богом и у Богу.

..... Богати младић тражи оно што би сви ми морали тражити и тражимо, а то је живот вјечни. Тежња за животом вјечним, вјечним трајањем! Он је мислио да је живот вјечни негдје далеко, односно трансцедетално, заборављајући притом чињеницу да је он ту међу нама, да га морамо и требамо узети, купити као уље мудрих дјевојака. Да! Управо тако живот вјечни нам се увијек даје да га узмемо чинећи добра дјела, дијелећи са другима добра која нам Бог даде и увијек даје. То је Господ препоручио богатом, али у сваком случају, неразумном младићу, који због тога оде разочаран. Колико је данас таквих око нас и међу нама? Многи одлазе разочарани, тражећи неког 'новог учитеља –гуруа' (умјесто Христа) који ће их софистички учити: шта је то човјек, какав је човјек, шта је то добро итд., итд. .........

Подјелимо не само добра своја са онима који потребују, већ дијелимо срце своје са ближњима, не правећи разлику, као што то чине 'савремени боготражитељи', који прво питају 'је ли он (она) наш?' па тек пошто добију одговор и 'мудро расуде' одлучују шта ће и како ће радити!!!

Нека би нам дао Бог снаге духовне и љубави његове да можемо са ближњима својима дијелити оно што нам он да као мудрим економима.......

Нека је срећно и благословено ово наше данашње саборовање, када се сјећамо историјског догађаја обнављања и освећења овог храма...''

Богољуб-Р.

ФОТОГРАФИЈЕ

[Guest]

[Guest]

У НАВЕЧЕРЈЕ ЕПАРХИЈСКЕ СЛАВЕ У ШИПОВУ СЛУЖЕНО ВЕЧЕРЊЕ БОГОСЛУЖЕЊЕ

петак, 09 септембар 2011 21:27

У навечерје празника Сабора српских светитеља, који Епархија бихаћко-петровачка прославља као своју Епархијску славу, у храму Рођења Светог Јована Крститеља у Шипову, вечерас, 9. септембра 2011. године, вечерње богослужење са петохљебницом служио је Високопреподобни протосинђел Варнава /Дамјановић/, намјесник Манастира Трескавца. Богослужењу је, поред вјерног народа, присуствовало и свештенство Епархије бихаћко-петровачке, које ће сутра, заједно са својим Епископом Г. Хризостомом и гостима из других епархија Српске православне цркве, молитвено обиљежити Славу богомспасаване Епархије бихаћко-петровачке, иначе 21. по реду. Треба подсјетити да Епархија бихаћко-петровачка од свог оснивања, 19. маја. 1990. године, слави овај велики празник као своју Епархијску славу. Како је одлучено, ове године централна прослава одржаће се у Шипову, гдје ће литургијским сабрањем бити обиљежен овај велики дан, који је од великог значаја како за Епархију бихаћко-петровачку, њено свештенство, монаштво и епархиоте, тако и за Српску православну цркву, која се овим празником молитвено сјећа свих светих угодника Божијих из рода нашег.

Протосинђел Венијамин,

сабрат Манастира Клисина

[Guest]

Software buy - australia ПОСЈЕТЕ ДРАГИХ ГОСТИЈУ уторак, 13 септембар 2011 20:54

Поводом Крсне славе наше бихаћко-петровачке Епархије Преосвећеног Владику Хризостома у његовом сједишту посјетили су њихова Преосвештенства г. Теодосије, рашко-призренски и г.Давид, стобијски из Архиепископије Охридске. Преосвећени Владика осечкопољски и барањски г. Лукијан на славу епархије у Шипово стигао је директно из свог сједишта у Даљу и није свраћао у сједиште епископа у Бос.Петровцу.

Прво је у Петак предвече, 9.септембра, у Бос.Петровац стигао Преосвећени Владика Давид са својим пратиоцем јеромонахом Иринејем, а сутрадан у Суботу, 10. септембра, након прославе Крсне славе у Шипову у Петровац су са својим домаћином стигли Преосвећни владика Теодосије и Давид са пратиоцима. Након свечаног дочека у катедралном храму у Петровцу драги гости су послужени, а потом пошли на кратак (до вечере) одмор.

Сутрадан, у Недјељу, 11.септембра, на Усјекновеније главе св.Јована Крститеља, Преосвећени Владика Хризостом је са својим драгим гостом Владиком Теодосијем пошао у манстир Рмањ, док је Владика Давид са пратиоцем кренуо на свету литургију у ман.Клисину, а потом даље за Скопје. У ман. Рмњу Преосвећени Владика Теодосије служио је свету литургију.

Након свете литургије и трпезе љубави, те разговора са Предсједником Владе Унско-Санског Кантона г. Липовача Хамдијом, двојица архијереја обишли су природне љепоте Мартин Брода, односно ријеке Уне у Мартин Броду, а потом се вратили у Петровац.

Богољуб-Р.

free movies. watch movies. last movies

[Guest]

ТОРЖЕСТВЕНО И КАКО ПРИЛИЧИ НАША ЕПАРХИЈА ПРОСЛАВИЛА СВОЈУ КРСНУ СЛАВУ САБОР СРБА СВЕТИТЕЉА уторак, 13 септембар 2011 20:58

Крсна слава наше Епархије – Сабор Срба Светитеља прослављенa је на начин како то доликује и приличи – торжествено. Из разлога што је Недјеља Сабора срба светитеља пала на празник Усјекновења главе св.Јована Крститеља, прослављање Крсне славе помјерено је на дан раније, тј. у Суботу, 10.септембра. Ове године Крсна слава је прослављена у Шипову код храма св. Јована Крститеља. Свету архијерејску литургију служили су Преосвећени архијереји: осечкопољски и барањски г.Лукијан, који је и началствовао на светој литургији, г. Теодосије, рашко-призренски, г. Давид, стобијски из Архиепископије Охридске и домаћин славе г. Хризостом, бихаћко-петровачки, са 12 свештеника и 4 ђакона.

Слава наше Епархије окупила је многобројне епархиоте из свих Ц.О-на и парохија, али исто тако и многобројне пријатеље епархије и епархиоте других епархија. Посебно треба поменути организовани долазак вјерника из Маркушице из Епархије осечкопољске и барањске, који су предвођени својим парохом протојерејем-ставрофором Добривојем Филиповићем дошли на нашу Крсну славу.

На крају свете литургије благословљено је славско жито и преломљен славски колач. Након датог отпуста све је поздравио и свима честитао крсну славу домаћин Преосвећени владика Хризостом, а потом је бесједио Преосвећени Владика Теодосије, рашко-призренски. Око 12,00 часова у новом Епархијском духовном центру ''Патријарх Павле'' у Шипову отворена је изложба умјетничких радова нашег еминентног сликара и графичара г. Ракита Михаила из Бања Луке. Изложбу је отворио и благословио Преосвећени Владика Хризостом, а све присутне поздравио је и сам умјетник г. Ракита.

Након отварања изложбе и послужења високих гостију и узваница у Духовном центру одржана је духовна академија и културно-умјетнички програм на којем је високопреподобни архимандрит Серафим Кужић, настојатељ Манастира Рмња, говорио у поводу 20-годишњице архијерејске службе Преосвећеног владике Хризостома. У програму духовне академије учествовали су: Свештенички Хор ''Роман Мелод'', КУД-ва из Шипова и Мркоњић Града, те народни гуслар са Мањаче. На крају ове духовне академије високопреподобни игуман Сергије Карановић, Предсједник Епархијског одбора за припрему и организацију крсне славе у име свог свештенства и свештеномонаштва уручио је Преосвећеном Владици Хризостому поклон – архијерејску мандију, а поводом његове архијерејске 20-годишњице. Примивши поклон Преосвећени се захвалио свом свештенству у вјерном народу и позвао све на ручак.

Својим присуством и учешћем у пролављању Крсне славе Епархију су, између осталих, почаствовали: г. Пударић Светозар, Потпредсједник Федерације БиХ-не; г. Турањанин Јово, Диретор Секретеријата за вјере Владе Р.С.; г. Јурић Дарио, Министар просвјете и образовања Унско-Санског кантона; г. Андреј Мамонтов, Министар правосуђа Унско-Санског кантона, начелници општина Мркоњић Града и Шипова г-ђица Аничић и г-дин Малиновић, и други. У току ручка Преосвећени Владика Хризостом је поново поздравио све присутне и захвалио им што су се одазвали позиву и радост празника-Крсне славе - подјелили са њим и са његовим епархиотима. Потом су Преосвећеног Владику Хризостома и све присутне поздравили: г. Турањанин Јово, Преосвећени Владика Лукијан, осечко-пољски и барањски, стобијски г.Давид, Министар г.Јурић, начелник Општине Шипово г.Малиновић.

На крају треба још једанпут рећи и нагласити да је овогодишња Крсна слава Епархије бихаћко-петровачке, уосталом као и свих претходних година, прослављена на начин како приличи и доликује овој епархији и њеном народу.

Богољуб-Р.

[Guest]

free movies. watch movies. last movies

[Guest]

[Guest]

ВИШЕ ФОТОГРАФИЈА МОЖЕТЕ ПОГЛЕДАТИ ОВДЕ

[Guest]

ПРОСЛАВЉЕНА СЛАВА ХРАМА У ГОРЊЕМ РИБНИКУ

Рођење Пресвете Богородице спада у ред великих Црквених празника.

Богородица је рођена у Назарету, од остарелих и праведних родитеља Јоакима и Ане. По оцу и његовим прецима, била је од царског рода Давидовог, а по мајци и њеним прецима, од рода првосвештеничког. Ана је као старица родила кћер Марију, по благослову Божијем. Овај дан се празнује као Мала Госпојина или Мала Богородица.

Радошћу новорођене дјевојчице радовала се Црква Божија и у Рибнику Горњем коме је посвећен храм.

Литургију је служио протосинђел Варнава Дамјановић намјесник манастира Трескавца,а саслуживали су протојереј Петар Миловановић парох у Врбљанима,протојереј Мирко Моравац парох у Превији и протонамјесник Дејан Зељкић парох у Горњем Рибнику. Отац Варнава надахнуто је бесједио о празнику осврнувши се на читање јеванђеља по Светом Луки о двије сестре,Марти и Марији које примише Господа у свој дом."Марија,која сједе код ногу Исусових и слушаше бесједу његову"(Лука 10,39), "А Марта се заузела да га што боље услужи"(Лука 10,40).Приступивши Христу Марта рече: "Господе,зар ти не мариш што ме сестра моја остави саму да служим"(Лука 10,40)? Исус јој одговори "само је једно потребно.Али је Марија добри дио изабрала који јој се неће одузети"(Лука 10,42).Отац Варнава се осврнуо на ријеч "добри"(мислећи на "ДОБРИ дио изабрала").

Правећи разлику између ријери добри и "добрији".Обе жене су учиниле добро дјело,али је Марија изабрала још боље дјело тј.добрије.

У литургији је освештано славско жито и хљеб,а по том се кренуло у трократни опход око цркве.

КУД "Опанак" из Горњег Рибника је први пут наступало у порти храма и тиме увеличао наше славље.

Народно весеље је продужено за трпезом љубави.

Протонамјесник Дејан Зељкић

[Guest]

ПРАЗНИК РОЂЕЊА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ У СЕЛУ ТРУБАР

На празник Рођења Пресвете Богородице служена је света Литургија у истоименом храму у селу Трубар. Свету Литургију служио је парох други дрварски и администратор парохије великоцвјетнићке отац Синиша Сердар. Светој служби присуствовао је већи број вјерника који су углавном прешли и по неколико стотина километара да би стигли у свој родни крај на овај велики и свети дан.

free movies. watch movies. last movies

Ни временске непогоде , ни дуг пут нису спријечили трубаране да посјете своју Свету цркву, и увеличају крсну славу села и овога храма. Ово је, чини се ,једини дан у години када се народ Трубара среће у радости , а неки и након дугих година боравка у другим крајевима свијета, срећу опет своје комшије и земљаке код свог вољеног храма. У литургиској бесједи отац Синиша нагласио је величину и важност овога празника, и значај Ње Пресвете Мајке наше као „храм Духа Светога , олтар Бога Живога....“. Важно је драга браћо и сестре да пред Мајком Божијом узносимо молитве своје, јер ко има смјелости као Она да моли Бога за нас грешне.

На крају свете Лизургије освештан је и пререзан славски колач и кољиво , а након тога настављено је дружење и весеље у дворишту овог светог храма.

Надамо се , и молимо Пресвету Богородицу, да ће сваке следеће године долазити све више људи родом из овог и околних села , привучени светошћу овог храма , те достојанствено прослављати Бога Живога и Мајку Божију.

Парох други дрварски и администратор

парохије великоцвјетнићке

протонамјесник Синиша Сердар

[Guest]

ЕПИСКОП ХРИЗОСТОМ НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ

понедељак, 26 септембар 2011 11:08

На позив Преосвећеног владике Теодосија, рашко-призренског, Преосвећени Владика Хризостом посјетио је Косово и Метохију, односно Епархију Рашко-Призренску, а поводом празника Рођења Пресвете Богородице и почетка рада обновљене богословије св.Кирила и Методија у Призрену.

Преосвећени Владика Хрзостом у пратњи г.Пере Репајића кренуо је на пут у Уторак, 20. септембра, и преко Београда, Ниша, Куршумлије и Мердара стигао у ман. Грачаницу, где је још било у току празнично бденије.

Сутрадан, 21. септембра, у пратњи свештеника и ђакона из Грачанице, Преосвећени је стигао у град Призрен гдје га је срдачно дочекао владика Теодосије са свештенством и монаштвом и мањим бројем вјерника који су тек пристигли у Призрен.

У 9, оо часова двојица архијереја, уз саслужење свештеника и ђакона, служили су свету литургију у Катедралном храму св.Георгија, а потом благословили славско кољиво и преломили славски колач Епарх.хуман.Организације ''Мајке девет југовића''. У наставку извршен је призив Светога Духа за нови почетак рада једне од најстарији Богословија наше Цркве.

Након свете литургије владика домаћин Теодосије поздравио је Преосвећеног Владику Хризостома и све окупљене послије чега је Преосвећени Владика Хризостом одржао следећи бесједу:

У име Оца и Сина и Светога Духа,

Ваше Преосвештенство, драги Владико,

Часни и преподобни оци, браћо и сестре,

Нека је, прије свега и прије сваке наше изговорене ријечи, слава и хвала нашем Троједином Богу - Оцу и Сину и Светоме Духу, -Богу Који нас својом божанском љубављу загрија и окупи на овај празнични и радосни Сабор у царском граду Призрену. Сабра нас, као што рекох, љубав божија са свих страна да прославимо свето Име Његово и рођење Пресвете Владичице наше Богородице.

Ништа љепше и Богу милије није него кад његов народ живи у слози и љубави, сабран у име Његово око свог архијереја, свог свештенства, својих светиња! Гдје је архијереј ту је и Црква! Исто тако, ништа болније и тужније пред Богом и нашим светим прецима од разједињености, раскола и цијепања Цркве Христове, хитона Христова!

Драги Владико Теодосије, у Христу Господу брате и саслужитељу,

Хвала вам што сте нас позвали да будемо учасник овог данашњег празника и славља овдје у Призрену, да будемо учасник новог почетка и нове историје једне од наших најстаријих Богословија – св. Кирила и Методија у Призрену. Дозволте да се данас заједно са Вама и свима сабраним у име Господње радујемо и веселимо! Али, драги владико, посебно се Ви данас радујте и веселите, јер Вас Господ изабра и постави да будете архијереј ове Епархије у најтежем тренутку њене историје! Постави Вас да подигнете пало, да залијечите рањено, да сакупите сузе овог народа на руке своје и принесете их пред олар Јагњета. Да носите свој и крст овог народа! А крст носити нама је суђено! Изабра Вас да оправдате овај народ! Сад свијет гледа у Вас као у саборну слику овог народа и ове Цркве. Обнављање рада Богословије св.Кирила и Методија биће један од оних славних печата вашег владичанства!

Нека вас ништа, па ни невоље у којима Вас Господ уздигну на катедру Епархије рашко-призренске, не обесхрабри и поколеба! Господ је наше уточиште и наш бранич. Он, - Бог наш, а не варљиви човјек, и недоследни и превртљиви људи, наш је Помоћник и Покровитељ! Зато у заклону Свевишњега и у сјени Свемогућега напасајте ово своје духовно стадо и благодаћу божијом спасавајте га. Осјетивши тај божански заклон и помоћ у невољама, велики Псалмопјевац узвикнуо је: Снама је Бог, о народи, схватите то и покорите се!, јер је са нама Бог!!! Да би и ми смјели и могли ово и овако са Давидом запјевати морамо бити са Богом својим! Потпуна и нераскидива заједница са Богом не само у добру ваћ и у невољама и недаћама гаранција је да је Бог са нама увијек и за сва времена. Ово није реторичка утопија већ животно искуство не само Јеврејског, већ и нашег народа. Не само једанпут већ безброј пута у нашој мукотрпној историји.

Осим ношења Крста свог и овог народа, браћо свештеници и монаси, и сестре монахиње- нека вас увијек и изнова испуњава Љубав божија и руководи срца ваша према свима и свакоме, а понајприје према непријатељима нашим. То је божанска љубав. Љубити само оне који нас воле и чинити добро само онима који нас воле и чине нам добро и није велики подвиг. Тако су увијек радили и данас чине савремени фарисеји. Ви љубављу и ревношћу браните и штитите оне које свијет презре и погази – а то је народ наш, Српски народ Косова и Метохије! Охоли и силници овога свијета газе и понижавају наш Српски народ на Косову и Метохији. На жалост то није новина, нити ексклузивност садашњег тренутка. Безочно гажење људских, националних и вјерских права Српског народа на Косову и Метохији превазилази границе људске издржљивости. И све то чине у име ''људских права''-какав парадокс?!

Они исти који по читавом свијету и код нас, с правом дижу свој глас тамо гдје се крше људска, национална и вјерска права, гле не реагује онда кад се крше људска, национална и вјерска права Срба на Косову и Метохији. Кад је год је учињен, или се планира учинити злочин над Србима Косова и Метохије, или прогон истих, гле ''наши хуманитарци'', да ли случајно?- баве се другим темама – као нпр. процесуирањем ратних злочина у Хрватској и Босни, али не и на Косову и Метохији. Све је јасно! Они само раде по програму и плану својих налогодаваца и извршавају вољу оних чији трагови на овим просторима ''смрде нечовјештвом''!!!

Дођох, браћо и сестре, из далеке, честите и изнад свега поносне Крајине! Преносим Вам молитве и благослове свих Срба Крајине, који свакодневно живе са вама, преживљавају ваше муке , патње и страдања. Понекад док међусобно разговарамо имамо осјећај да и физички живимо заједно са вама овдје на Косову и Метохији. Дођох да подјелим са вама дуплу радост,- спасенску празника Рођења Пресвете Богородице и животну новог почетка једне од наших најстаријих богословија св.Кирила и Методија овдје у Призрену. Можда је ово за оне који не виде добро и не препознају знаке времена незнатан или недовољан корак, али уистину ово је велики и историјски искорак наше Цркве у Епархији рашко-призренској и уопште на Косову и Метохији. Шта рећи? – него: нека је са срећом и божијим благословом.

Радују се данас плејаде генерација ректора, наставника, ученика, радника ове школе! Радују се свети преци наши, прије свих свети Кирило и Методије, а потом св.Сава и сви свети из рода нашег који свето, честито и миломе Богу приступачно поживјеше или пострадаше на Косову и Метохији. Радује се данас и душа блажене успомене патријарха нашег Павла, који остави срце своје и душу своју овдје на Косову и Метохији. Он је нама и свима, па и читавом свијету дао одговор како да рјешавамо проблеме, а то је потпуно и без остатка служење Богу и спасењу свих и свега! Вјерујем да ће том и таквом циљу и идеалу служити, као што је и до 1999. године служила ова богословија.

Рекох: ово је уистину историјски догађај? Зашто и како је ово историјски догађај? Зар само због чињенице што поново почиње са радом стара богословија? Не само због тога, већ због чињенице што смо из жалости и мрака косовско-метохијског великог петка 1999. године прешли у радост и светлост косовско-метохијског васкрсења и свјетлости. За тренутак, вратимо се у 1999.годину и застанимо, и сагледајмо шта се тада дешавало? Уистину Голгота и Велики Петак! Сунце је помрачило од стида шта људи, народи, нације и њихове владе и институције чине на Косову и Метохији и у Србији генерално! Земља се тресла од силине разарајућих ракета које су не само убијале људе, рушиле мостове и домове, већ су ову свету српску земљу тровале. Био је ово први случај у историји савремене Европе да се један народ, конкретно Српки народ, институционално од стране НАТО-а кажњава, уништава и прогони са његових огњишта, како би се дио његове отаџбине, његова колијевка, насиљем отела, а потом испоручила непријатељима Српског народа.

О, кад је још велики пјесник осјетивши духом негативну природу Европе узвикнуо: проклета Јевропа!

Историје Западне Европе и САД-ва испуњене су и прожете имепријалистичким освјањима, истребљењима народа, цивилизација, култура, али никада се и нигдје није десило ово што се десило на Косову и Метохији, и то да један мултинационални војни савез, вољом власти држава чланица тог Савеза, протјера један народ са његовог огњишта, а потом омогући и благослови вршење крајњег безакоња, злочина геноцида над голоруким Српским народом Косова и Метохије и прогон истог! Некада су мировне снаге Уједињених нација широм свијета дочекиване као заштита угроженом народу, односно становништву, но, овдје се то није десило. Овдје су те исте снаге биле предводница нечега што се може назвати међународним тероризмом и окупацијом дијела једне суверене државе.

Послије оваквог великог петка над нашим Косовом и Метохијом 1999. ево дођосмо до зоре Васкрсења. Нека овај нови почетак рада наше богословије буде звијезда Даница која најављује зору и свјетлост новог дана и новог живота. Мрак оног великог петка над Косовом и Метохијом полагано, али засигурно, разгони свјетлост косово-метохијског васкрсења. Знајући то: радујмо се и веселомо се! Можда ће опет неки рећи: није вријеме радости! Можда и није како би то ми жељели, али јесте онолико колико је могуће у овом тренутку.

Са овог светог мјеста желим да кажем и следеће: браћо и сестре, активно се укључите у нови почетак нашег васкрсења на Косову и Метохији. Знамо много оних који гледају са стране, односно са обале ријеке, како је некада један говорио, и гледају како мутна ријека све односи. Истовремено, ''прочелник'' тих лагодноживућих по Београдској околици, ништа не учини да некога спаси из те мутне ријеке, већ све чињаше и чини да та косоварска ријека још више подивља, да буде још суровија и смртоноснија. Умјесто тога ви правите нове мостове преко ријека! Само мостови премошћују дубине и амбисе корита и кањона и подивљалост ријека! Градитељи нових мостова морају и требају обуздати ријеке гњева у себи и ван себе, а суд оставити Богу. Тугу и жалост замјенити надом васкрсења и побједе Добра над злом. Христом- свјетлошћу свијета који све и сва просвјетљује, и ви свијетлите свјетлошу ваше вјере, наше културе и ваших дијела, да људи видећи их славе Оца нашег на небесима! Мудрошћу Духа Светога чините нови живот на Косову и Метохији љепшим и радосним.

Шта је за вас Србе са Косова и Метохије то исто Косово и Метохија?- то ви најбоље знате. Многи, без имало устручавања данас Вам говоре о томе. Питамо се с којим правом? Зар ви не знате што је за вас Косово и Метохија? Ја, умјесто тога таквих придика, желим са вама подјелити мој доживљај Косова и Метохије, односно, подјелити са вама оно што је за мене Косово и Метохија. Вјерујем и мислим, да се нећу преварити ако устврдим да ће мој доживљај Косова и Метохије бити исти и истовјетан са мишљењима и доживљајима сваког србина било гдје да се родио, или данас налази. Косово и Метохија за мене су велика колијевка у коју ме је мајка положила одмах пошто ме је родила и у пелене повила! У тој колијевци одрастао сам слушајући пјесме са Косова и Метохије и о Косову и Метохији. Те пјесме, а потом приче и приповједања о Косову и Метохији биле су молитве, благослови, завјети, али и проклетсва. Тако се та велика колијевка узрастања претворила у велику Косовско-Метохијску школу у којој смо сви ми учили и у којој смо се образовали. Косовска етика била је оно млијеко којим ме је мајка задојила и којим ме је заклела: немој сине огрјешити душу! Боље ти је изгубити главу негол' своју огрешити душу! Кад сам као дијете први пут чуо ријечи косовског завјета: земаљско је за малена царсто, а небеско увијек и довијека, иако нисам много од тога разумио, осјетио сам духом да је то нешто различито и различитије од овог и оваквог потрошачког и евдемонистичког свијета, којег нам даноноћно рекламирају, свијета у којем је све мање човјека, а све више нељуди!

Имам потребу да поновим нешто што сам много пута и на различитим мјестима до сада рекао: сви ми Срби, било гдје да смо рођени, било гдје да живимо и умиремо,- сви смо ми са Косова и Метохије! Сви смо ми на Косовском етосу одрасли! Ко има уши да чује нека чује!, рекао би Господ Исус Христос!

Драга дјецо - драги ученици;

Од данас ви сте, вољом и љубављу божијом, савјест Српског народа, савјест наше Цркве, односно сваког њеног вјерника, монаха, свештеника, епископа, Синода и Сабора! Од данас ви сте савјест свих Срба са Косова и Метохије који попут вас требају донијету одлуку: враћам се и идем на своје Косово, на своју Метохију! Данас се ви попут дјеце Јерусалимске показасте надахнути Духом Светим, и мудрији и од оних који Закон знаше и држаше! Дођосте да се учите, али и да све нас учите какви требамо бити и куда нам треба поћи! Од данас сте ви савјест локалне, покрајинске и државне власти Србије! Од данас сте ви савјест и сваког Албанца из Призрена и са Косова и Метохије! Преко вас је Бог послао поруку мира Призрену и цијелом Косову и Метохији. Зато!- радујте се и веселите се и нека вас Бог благослови, штити и брани од свих видљивих и невидљивих непријатеља. Сигрно, сваки од нас треба и мора својим животом и радом томе допринијети и непрестано доприносити.

Нека Бог благослови Епархију рашко-призренску и њеног владику Теодосија, све вас оци и браћо свештеници и монаси, сестре монахиње и драга браћо и сестре! Нека нас све оснажи! Нашу вјеру и љубав укрјепи! Да нам стрпљења и трпљења, али и одлучности да желимо и хоћемо добро и само добро творити! Амин! Боже, дај на многаја љета.

Након ове бесједе Преосвећени Владика Теодосије захвалио је Епископу Хризостому на бесједи те позвао све присутне на ручак, односно послужење.

На свечаном ручку у Епископији, коју је Преосвећени Владика Хризостом, 2009.године, као члан Св.арх.синода примио обновљену од преставника Међународне заједнице, који су учествовали о обнови порушених и попаљених светиња по Косову и Метохији, госте су поздравили домаћин Владика Теодосије, затим Преосвећени Владика Хризостом и господин преставник УН-на.

Након свечарског и свечаног ручка домаћин је са гостима прошетао улицама Призрена од Владичанског двора до зграде Богословије гдје су се срели са новоуписаним богословима, разгледали обновљену зграду Богословије,.... итд,

Више детаља види на сајту Епархије рашко-призренеске.

Опростивши се са призренским богословима и њиховим новим наставницима владика Хризостом је у пратњи домаћина Владике Теодосија кренуо ка ман. Високи Дечани. У Високим Дечанима преосвећени се поклонио моштима св.краља Стефана Дечанског, задржао се кратко у разговору са братијом, те резгледао огромно манастирско здање, посебно оно које се гради донацијама Владе Норвешке.

Захвалиши Владици Теодосију и игуману Сави на гостопримству преосвећени је кренуо из Дечана ка Пећи, односно Пећкој Патријаршији гдје га је дочекао новохиротонисани Епископ липљански г.Јован и игуманија Пећке Патријаршије са сестрама. Након поклоњења светињама ове наше прве Куће владика се за кратко задржао у разговору са владиком Јованом, коме је честитао избор и хиротонију, и мати игуманијом. Због краткоће времена и обавеза које су домаћини имали преосвећени се није дуго бавио у Пећкој патриијаршији. Поздравивши се са љубазним домаћинима кренуо је пут Приштине, односно манастира Грачаница, гдје је стигао око 20, оо часова.

Сутрадан, 22. септембра, преосвећени је присутвовао јурењу и светој литургији у манастирском храму манастира Грачанице. Послије доручка и поздрављања са дивним домаћинима, преосвећени је кренуо пут Газиместана, гдје је посјетио споменик свим Косовким јунацима, помолио се Богу за покој душа свих који од Косова до данашњег дана падоше за крст часни и слободу златну.

Са Газиместана Преосвећени је кренуо назад у Епархију гдје је стигао касно навече 22.септембра.

Богољуб-Р.

[Guest]

Software buy - australia Прича о кнезу Пријану – (Историјске белешке са Гламочког поља)

субота, 01 октобар 2011 09:49

„Ој Милоше, побратиме мио,

Јеси л' скоро у Гламочу био?

Јесам брате у Гламоч ишао

И стару ти мајку обишао...“

1. Гламочко поље, посуто стећцима и мраморовима, археолошким налазиштима из римског и касноантичког периода, може бити и свакако јесте прави рај за озбиљна старинарска истраживања. Чувени археолог Димитрије Сергијевски записао је како је истражујући на Оџаку у Гламочу „отпочео своју научну каријеру“. Предања са Гламоча, наративно сликовита и епски раскошна бележена су у неколико озбиљних радова. Нажалост, трагична збивања приликом распада бивше Југославије (1991-1995), егзодус Срба из Крајина озбиљно је пореметио раније вековно демографско стање. Због тих, али и других разлога предања се заборављају муњевитом брзином. Гламочка гробља, нарочито некрополе (громиле) представљају занимљива археолошка налазишта. Посете тим налазиштима дарују сазнања којима могу да се осветле чак и они „мрачни“ периоди из историје Српске православне цркве. Надлежни епископ бихаћко-петровачки господин Хризостом Јевић благоизволео је да се по северозападном ободу Гламочког поља учини једна екскурзија у циљу прикупљања података са неколико старих гробаља. Предвођени нашим владиком који је увек благонаклон према таквим подухватима, али и рад да се у њих активно укључи, ујутро 23. септембра 2011, са Млиништа се спустисмо у Гламочко поље и одмах нам на памет падоше и у срцу заиграше речи песме:

Ој, Гламочко поље равно,

не виђох те ја одавно...

Ој, Гламочу родна грудо!

На улазу у село Стекеровце налази се такозвано Мртво гробље. Овај, наизгледни плеоназам није случајан. То гробље већ дуго није у употреби, јер на њему се одавно нико не сахрањује, гробна места су улегла у земљу... Ту се истичу два велика крста од камена, висока преко два и по метра, које народна традиција везује за војевање ускока Стојана Јанковића против гламочких бегова и клишких санџак-бегова из породице потурчењака Филиповића, некада Пилиповића. Треба нагласити да, ако је неко у том племену баш оправдао име „љубитеља коња“, била је управо та исламизована грана. Ибрахим Манзур Ефендија, Француз, авантуриста прешавши на ислам, хвали почетком XIX века ергеле гламочких бегова Филиповића, а слично се чита и у низу других путописа XVII и XVIII века. Прича се да је у старој цркви села Врба, које се налази према Ливну, била повећа збирка икона, светаца старих породичних слава, коју су помухамедањени Гламочаци остављали локалним паросима. Вредни свештеници су записивали коме су припадале, ко их је и када донео приликом примања нове вере освајача, а сада друштвено привилеговане групе. Таква мала историја исламизиације у Југозападној Босни пропала је 1941. када су усташе запалиле цркву у Врби. За Филиповиће се прича да су своју породичну икону чували у кући на беговском Оџаку, да су је поштовали, додуше кроз „двоверско“ сујеверје, али баш као „какву највећу светињу која је њима остала од давнина“.

2. Јужно од Стекероваца и Вагана, налазе се Шумњаци, такође питомо месташце Гламочког поља у коме успева надалеко чувени кромпир. Позната је шала, у којој има и много истине, да када се тражи килограм гламочког кромпира муштерија буде упитана: „А са које стране да ти одсијечем“? Или оно: „Ове године је крумпир добро родио. Онај велики баш добро, а онај мали тако и тако“... У поменутим Шумњацима постоји активно гробље у коме се налази занимљив средњовековни мрамор, односно стећак. Натпис са тога камена је објављен и у савременој транскрипцији гласи: „Се лежи кнез Пријан“, а на модерном језику: „Овде лежи кнез Пријан“. Још је Иво Андрић потцртавао везаност средњовековне властеле у Босни за тло, за земљу, која се тамо доста поштује, која се назива „племенитом“. Назива се тако јер је добијена од бана или краља као „баштина“ – наслеђе, „племенштина“ – знак већег достојанства и постаје имовина рода „племенита баштина“ – као награда за учињене заслуге. У случају кнеза Пријана, једно нарочито народно поштовање се сачувало до данашњег дана. Мештани Пријану тепају, диче се и поносе древношћу његовог надгробног споменика. На крају крајева, нарочито је важно што се тај стећак налази у још увек активном православном гробљу, где свештеник држи парастосе и помене.

Шта се може дознати о Пријану? Занимљиво и карактеристично да се поред Шумњака, на другој, источној страни поља, 10-ак километара ваздушне линије налази село Пријани. Да ли је, можда, реч о представнику рода Пријана, некаквом родоначелнику... Место се помиње у Добрунском, тј. Крушевском поменику са краја XV века, из кога су потицали дародавци манастира и других православних светиња. Тамо се наводи Војислав или Ковислав из Пријана (Стојан Новаковић, Српски поменици XVI-.XVIII века, Гласник Српског ученог друштва, књ. XLII, у Београду 1875, стр. 21-22). Кнез Пријан највероватније припада групи угледника, кнезова и војвода који су познати у другој половини XV и првој половини XVI века као актери друштвено-политичких збивања у Босанској Крајини: учесници у ратовима и предводници сеоба.

3. Наша знатижељна група: Његово Преосвештенство епископ бихаћко-петровачки господин Хризостом, продуцент Алтернативне телевизије (АТВ) из Бања Луке господин Ратко Радановић и аутор ових редова су на Шумњачком гробљу тражили Пријанов надгробни белег. Поражени, јер су већи и масивнији споменици били тек из XIX века, почели смо да сумњамо у наводе из завичајне литературе. На дну гробља је ипак био споменик са рељефним Пријановим портретом. Пријан! Ево га Пријан! Могао сам коначно да одахнем, иако су по тоналитету реченице моји сапутници, мислили да ме је ујела змија.

Пријанов споменик је камена стела која се пружа правцем исток-запад, чије су димензије: висина 1, 35 м, ширина са чеоне стране износи од 0, 48 м до 0, 53 м, а са бочне 0, 43 м. При врху је камени споменик назубљен петокраким венцем. Лик покојника је рустично исклесан у стојећем ставу. На бочној северној страни споменика приказани су полумесец и штит. (D. Nikić, Glamoč – naselja i stanovništvo, Sarajevo 1989, 156-157). На леђној страни је натпис: „Се лежи кнез Пријан“, испод кога је угравирано сечиво преломљеног мача. Могло би бити да је Пријан страдао у неком боју. Од натписа се данас јасно сачувало једино: „прианъ“.

Антропогеограф Душан Никић је на једном месту забележио: „Истражујући често прошлост крајева ливањског краја и сусједних му крашких области чуо сам веома интересантна, а и индикативна казивања од двојице мјештана из села Врба код Гламоча и села Бастаси код Грахова. Када сам старину Симу Паштара из Врбе покаујући на један у камену изрезбарен лик упитао чији је то споменик он ми је одговорио: „То је наш Пријан“. Готово исти одговор добио сам и од једног старца из рода Цвијана у селу Бастаси. Наиме, у сеоском православном гробљу између камених мраморова и крстова истиче се својом висином од 3 метра један дрвени једнокраки споменик „неком сеоском прејатељу о којем се ништа не зна“, али сви казују да тај пријатељ испуњава све жеље мештана, нарочито нероткиња.

- А зашто га зовете прејатељ?

- Е, па прејатељ ти је од свих људи најбољи, и увијек је спреман да ти у неприлици да руке, зато га и зовемо тако, а и чувамо га као нашу највећу светињу – одговорио ми је старац Цвијан“. (Необјављен рукопис о Ливну).

4. Знајући за легенде о Пријану које колају по Тромеђи, пожелео сам да се на гробу историјског кнеза Пријана, осведочим о његовом споменику и натпису, затим о положају истог усред шумњачког гробља. Видели смо ту камену древност која је обавијена ореолом традиције и осијана зрацима поштовања. Благочестиви Пријан, чија се добра дела памте, јер сама сачуваност његовог мрамора сведочи да је био честит. Његова дела су несумњиво била „Богу приступачна“. Стећци преносе лапидарне, али етичке поруке. Тако на супротном крају Босне и Херцеговине, у Поповом Пољу, у селу Убоско, на једном гробу стоји: „А се лежи Дабижив Радовановић. Чо(ве)че, тако да си благ“. И Гламочки Пријан је ту и он говори на својеврсни начин да будемо људи, и још више: да будемо пријани.

Радован Пилиповић

free movies. watch movies. last movies

[Guest]

Software buy - australia ПОВРАТАК ЗВОНА И МАТИЧНИХ КЊИГА У БОСАНСКУ БОЈНУ недеља, 02 октобар 2011 21:12

У Недјељу 2. октобра 2011. године храму Преображења Господњег у Босанској Бојни враћено је звоно и матичне књиге крштених који су се налазили у храму Рођења пресвете Богородице у Глини, Република Хрватска.

У току последњег рата у БиХ (1992-95.године) дио инвентара храма Преображења Господњег у Босанској Бојни пренешен је у Глину, а ради се о звону на коме пише да је за потребе Црквене општине Глиница изливено 1948. године, такође у Глини су се налазиле и двије матичне књиге кршених парохије глиничке у Босанској Бојни и то Прва од 1950 – 1987.године и Друга од 1987 – 1992.године.

Старањем Његовог Преосвештенства Епископа бихаћко-петровачког Господина Хризостома дошло се на траг звона и матичних књига прошле године када је Епископ контактирао Епископа горњокарловачког Господина Герасима, те су створени услови да се наведени инвентар врати првобитном власнику тј. храму Преображења Господњег у Босанској Бојни. Чланови Црквеног одбора Црквене општине Босанска Бојна заједно са парохом протојерејeм Карађорђем Дерајић су у Недјељу 2. октобра преузели звоно и матичне књиге из Глине и превезли их у Босанску Бојну у пратњи пароха глинског протојереја Слободана Дракулића.

У поподневним часовима испред храма у Босанској Бојни са радошћу група вјерника је дочекала своје звоно, након чега је у храму Преображења Господњег служен молебан благодарења, а након тога је уприличен ручак за присутне.

протојереј Карађорђе Дерајић

free movies. watch movies. last movies