Епархија бихаћко-петровачка

[Guest]

ПОКЛОНИЦИ ИЗ БОСАНСКОГ ПЕТРОВЦА ПОД МАНАСТИРОМ ОСТРОГ

Група од педесет поклоника из Бос. Петровца благословом Његовог Преосвештенства Епископа бихаћко-петровачког Господина Хризостома, у петак 8. априла 2011. године после заједничке молитве пред полазак на пут упутила се испред храма светих апостола Петра и Павла ка манастиру Острогу. Групу су сачињавали ученици основних школа из Бос. Петровца, Смољане, Бравска, Врточа као и вјерујући народ парохија петровачки, уз пратњу вјероучитеља и пароха јереја Бојана Митрића.

free movies. watch movies. last movies

У заказано вријеме кренуло се преко Дрвара, гдје су се прикључила још два аутобуса поклоника из Дрвара. Пут је настављен преко Грахова, Ливна, Мостара,Требиња, Никшића, Подгорице тако да се стигло на Цетиње у раним јутарњим часовима. Поклоници су присуствовали светој Литургији у цетињском манастиру и поклонили моштима светог Петра Цетињског, а затим су посјетили музеј цетињског манастира у коме посебно мјесто заузима колекција рукописа и старе штампане књиге настале од XIII-XVIII вијека као и бројне драгоцјености везане за духовност: панагије, одежде, митре, жезла и др. После кратке шетње кроз град Цетиње кренуло се ка манастиру Дајбабе који је необичног положаја и унутрашњег распореда (укопан под земљу). Подигнут је 1897. године на основу чудесног виђења које је имао чобанин Петко, касније јеромонах Платон. Прије него што смо стигли под манастир Острог посјетили смо и манастир Ждребаоник код Даниловграда. У манастир смо стигли  у 14 часова и одмах смо се од Доњег манастира упутили пјешке ка Горњем манастиру да се поклонимо моштима светог Василија. Иако је било организовано преноћиште у манастирском конаку, већина поклоника се одлучила да ноћ проведе под ведрим небом молећи се светом Василију. У недјељу смо присуствовали светој Литургији у Доњем манастиру гдје је било предвиђено причешће за оне који су се спремали за ову свету тајну. Архијерејску Литургију је служио Његово Преосвештенство викарни епископ диоклијски Јован уз саслужење више свештеника и ђакона. Око 11 часова смо кренули назад ка Босанском Петровцу. Свратили смо у град Требиње, посјетили херцеговачку Грачаницу. У Бос. Петровац смо преко Мостара, Бугојна, Јајца, Мркоњић Града стигли око 22 часа  захваљујући Богу и светом Василију што се ово наше путешествије завршило онако како смо планарили и молили се.

СВЕТИ ВАСИЛИЈЕ МОЛИ БОГА ЗА НАС!

јереј Бојан Митрић

фотографије

[Guest]

ВРБИЦА У ШИПОВУ

На Лазареву суботу  и  Цвијети у храму Рођења Св.Јована Крститеља велики број вјерника  је дошао да Богу принесу молитву.  Нарочито су нас обрадовала дјечица која су била окићена вијенцима од цвијећа а у рукама врбове гранчице. Празнично вечерње и Свету Литургију служили су прото-јереј ставрофор Раде Савић, протојереј Љубинко Аничић и ђакон  Жељко Ракита. Наша црква празником Цвијети улази у велику недељу страдања Христовог. Цвијети нас уводе у централне догађаје који су се збили у Јерусалиму прије страдања и Васкрсења Господа Исуса Христа.

Овај празник установљен је још од првих хришћанских времена, а свечано се прославља од трећег вијека. Са Страсном недељом истичу посљедњи дани Васкршњег поста. Дочекајмо Христа као дјеца чистог срца и радујмо се пјевајући  ,,Благословен који долази у име Господње,,

ђакон Жељко Ракита

фотографије

[Guest]

СРЕДЊА ШКОЛА„ ДРВАР“, ПОКЛОНИЧКО ПУТОВАЊЕ ПРАВОСЛАВНИМ СВЕТИЊАМА У ЦРНОЈ ГОРИ

Иако познат у светској историји због политичких прилика бивших југословенских земаља, и као град који је изњедрио доста школованих људи и образованих, али у духовном смислу осиромашених до крајњих граница. Град Дрвар, се поново буди, као што је и започињао своју светску, не духовну културу, али ових година, учећи се свакој култури, али најпре учећи се  преко Православне Веронауке, која им је омогућена у основним и средњим школама. Тако да ових година и на овим принципима, тј. на основама Православља, као некада пре доста година, када је омладина града Дрвара, била напојена недуховним и нецрквеним знањем, сада се прилика окренула милошћу Божијом, па се опет, кроз омладину овога града, враћа оно што су пропуштале многе и многе  генерације. Али опет Бог је милостив, па је дошло време, да и млађи преко Православне Веронауке, која им се предаје,  могу нечему да науче своје родитеље и своје ближње.

Благословом нашег владике, Преосвећеног епископа г. Хризостома, организовали смо поклоничко путовање Прасвославним светињама у Херцеговини и  Црној Гори. Да би омладина, али и просвета „средње школе Дрвар“, видела очима, али и осетила у срцу своме благодат, као што су мошти Св. Василија, и осталих Светитеља српских.

Благословом нашег владике, Преосвећеног епископа г. Хризостома, организовали смо поклоничко путовање Православним светињама у Херцеговини и  Црној Гори. Да би омладина, али и просвета „средње школе Дрвар“, видела очима, али и осетила у срцу своме благодат, која је неописива и непроцењиво вредна за спасење људског рода,  као што су  мошти Св. Василија Острошког. Што се тиче пута и дестинација  (манастира и цркава) које смо посетили, ради се о томе, да смо ишли из Дрвара, до Цетиња (обилазак Цетињског манастира и музеја), Подгорице (манастир, где се налазе мошти св. Симеона Дајбабског), па Даниловград (манастир Св. Архангела Гаврила, где се налазе мошти Св. Арсенија, наследника Св. Саве, и доста моштију руских светитеља и подвижника). Манастир Острог – Св. Василија Острошког, где смо и коначили, и где смо се припремали за најсветији део пута, а то су бдење над душама нашим и припрема за свету тајну Причешћа. У повратку, смо посетили Цркву  и музеј(галерију)– Грачаницу изнад Требиња, у плану је био и обилазак манастира Тврдоша, али због обнове грађевинске и рада на манастиру нисмо успели.

Сведоци смо да у задње време у свету влада, не само ова материјална криза,  нити само климатска тј.(еколошка), већ влада и духовна, тј. дух у човеку остаје гладан и не напојен воде живе и љубави која не вене и не пролази, а то је Христос и Његова Црква. Приликом посете Светињама, а благословом нашега епископа, припремајући се постом, молитвом и добрим делима, деца и просвета из средње школе у Дрвару, су се припремали за примање свете Тајне Крштења дана 09.04.2011 г.. Њих  шеснаест, је крштено у Цркви Св. Мученика Станка (Црква између, Доњег и Горњег манастира, намењена за ову сврху, а и где се налазе Мошти Св. Мученика Станка - руке), служашчи и духовник пута o. Синиша Сердар, и ја који сам му помагао, професор вјеронауке, тј, учествовао у св. Тајни.  Сутрадан на Пету недељу поста, у Доњем манастиру Св. Тројице, где је служио еп. Диоклијски. г Јован, сви новокрштени су приступили Светој Чаши и примили Свету тајну Причешћа, заједно са осталим поклоницима у већини, који су се такође припремали за причешће. На такав начин да смо успели да сјединимо и извршимо ове две Свете Тајне, заједно, како  би требало и да буде у сваком појединачном случају у целој Православној Цркви.

Велика је заслуга и дело нашег еп. Хризостома, који је дао благослов да се пође на овакав пут и овакву православну мисију, али и личну помоћ, тј. мали поклон који смо поделили сваком путнику  у виду сокова и посних слаткиша,  скромно, али веома значајно, јер велико је одушевљеље у срцима, како деце, а тако и просвете, који имају визију и наду  да наши духовници брину о пастви и не заборављају их никада. 

Могу рећи у своје лично име да овакве екскурзије тј, обиласком Православних Светиња, поготово оних које су нам близу, треба што више спроводити јер само на такав начин људима остаје посебно урезана слика у уму, у очима, у срцу, остаје му упаљен жижак светости у души, који треба да настави да гори.  А на такав начин, предавање Веронауке представља живо искуство са којим се деца сусрећу очи у очи.

И још једном благодарим епископу за свако разумевање у вези пута, благослова и организације.

У Дрвару, проф. Вјеронауке Зоран Миловац

фотографије

[Guest]

ПРАЗНИК УЛАСКА ГОСПОДА ИСУСА ХРИСТА У ЈЕРУСАЛИМ или Цвијети и Врбица у ХАШАНИМА

Овај велики, али изнад свега радосни празник нашег спасења, којег наш народ више зна и препознаје као ЦВИЈЕТИ или Врбицу,  је препознатљив по томе како је дочекан и поздрављен од  Јерусалимљана Господ Исус Христос. И прије Њега пророци су и мудри синови Израиљеви улазили у Јерусалим, али нико није дочекан са овацијама ''Осана, благословен који долази у име Господње''! То овај улазак, за разлику од свих до тада улазака и излазака из Јерусалима чини посебним и изузетним.

free movies. watch movies. last movies

Преосвећени Епископ бихаћко-петровачки г. Хризостом овај празник је прославио са парохијанима парохије хашанске у Хашанима, родном мјесту великог писца Бранка Ћопића. Хашани су само једно од десетине Подгрмечких села која су од 1995. године  потпуно и систематски паљена и рушена од припадника Армије БиХ-не и муслимана који су након рата читаво Подгрмечје похарали. Само је ентузијазам Грмечлија могао измјенити ону суморну слику пусте и безживотне земеље која је била намјењена читавом српском Подгрмечју. 1941. године хрватско-муслиманске усташе, затим њемачки фашисти од 1941-1945., потом комунисти 1946-1948. ткзв. ''осмом офанзивом'' и на крају ''велики срби'' тргујући са онима из Сарајева 1995.године настојали су да искорјене Србе из Подгрмечја, да створе етнички од Срба чисте просторе. Али, логично је поставити питање: зашто и ради чега? Иако ово није мјесто и простор за оваква питања и одговоре на иста немогуће је заобићи чињеницу да је управо Црква Христова прва која је увијек страдала и страда и зато мора и треба да поставља ова и оваква питања: зашто и због чега?

И поред ових горе поменутих историјских чињеница Срба још у Хашанима има и биће их ако Бог да!

У бесједи Преосвећени Владика је истакао:

''...... ово је дан и празник када је Јерусалим имао срце и душу. Јерусалим који је своје пророке увјек убијао, тестерисао и прогонио, гле!, данас дочекује Исуса Назарећенина и кличе му: осана! –благословен који долази у име Господње! Осана! ...... Данас се испуни ријеч пророка да ће хвалу и похвалу Месији произнијети мала дјеца која су још у наручју својих мајки и која још сисају! И би тако!, али и више и тога. Мноштво народа изађе у сусрет Њему- Исусу који претходни дан у оближњој Витанији васкрсе Лазара!

........  Чињеница је да данас видимо један и другачији Јерусалим него што га знамо из његове дуге и тешке историје, али и из оног што ће се само за неколико дана десити у Јерусалим. Исти народ који данас кличе Исусу који јашући на магарету.- младунчету магаричином,-  улази у Јерусалим, за неколико дана ће још гласније узвикивати: распни га! Распни га!.... Која трагедија Израиља!?, браћо и сестре!  Која истина о преврљивости и невјерству његовом! Као да се понавља слика оног Израиља са којим се Мојсије бори док га изводи из ропства Египатског,- час му кличу, а час га проклињу!

.........Је ли то слика изабраног народа божијег?!-Да! Али, и поред тога он је Народ божији! Он је народ изабрани и од њега дође спасење. То нам говори да Бог никада не оставља човјека и његов народ па ма колико он био грјешан..........

........ наш Српски народ се по богоотпадништву и непријатељству према Богу био посебно издвојио између свих православних и хришћанских народа. Многи то данас покривају или желе да нађу исговор за гријег свој чињеницим да је то било вријеме атеизма и комунизма. Да су барем искрени па да их разумијемо, али да сугубо (поново) обмањују и себе и нас баш је много.  А као да наша браћа Руси, Румуни, Грузијци и други нису живјели под још горим и суровијим комунизмом? Па они не отпадоше тако и толико колико Српски народ. Не само да отпадосмо од своје вјере, већ и од своје културе и цивилизације!

......... Данас можемо рећи: Богу хвала да је то иза нас. Бог нам даде прилику да кроз силна страдања оперемо свој гријех. Даде нам Бог могућност да се духовно обновимо, да своје невјерство, своју богоборност замјенимо својом љубављу према Богу и својим ближњима.

.......... Ове наше светиње које обновисмо и које обнављамо свједоче да смо своју љубав према Богу обновили, односно васпоставили, али имам утисак да нам недостаје љубав према ближњему, према онима који су са нама и око нас. Може ли неко рећи да воли Бога а ненавиди ближњега свога? Не може! Тај је лажов и преварант. Јер како неко може рећи да воли Бога кога не види, а да мрзи на брата свога којега види као слику и прилику божију?

......... Браћо и сестре, драга дјецо,  користимо вријеме и прилику које нам Бог даде да се измиримо са Богом, али кроз ту љубав оснажимо љубав своју према ближњему........

......... Нека Вам је срећен данашњи празник. Нека вам је срећна  велика и страсна седмица која долази! Нека вам је срећно Васкрсење Христово које ћемо ако Бог да за седам дана прославити!....''

Послије свете литургије обављен је трократни опход око светог храма уз умилно пјевање тропара празника: опште васкрсење........

Богољуб.-Р.

фотографије

[Guest]

ЛАЗАРЕВА СУБОТА У КОПЈЕНИЦИ

На дан успомене када је Господ васкрсао Лазара, човјека који је четири дана лежао мртав у гробу, служена је света Литургија у храму Свете Тројице у селу Копјеница код Кључа. Литургију је служио протосинђел Варнава Дамјановић администратор парохије кључке.Светој Литургији је присуствовао невелики број мјештана овог села.

Село Копјеница се налази на путу Кључ – Бос. Петровац. У току протеклог рата мјештани су морали да напусте своје домове и разселе се по разним карјевима тражећи спаса себи и својим најближим. Послије рата у село се вратио мали број (у односу на пријератно стање) становништва који живи од рада руку својих на својим огњиштима. Као и многа друга села ни у Копјеници нема ни једно школско дијете или млађи брачни пар, већ је популација углавном старија и врло често им је и самима потребна помоћ да би опстали.

Храм Свете Тројице је реновиран пред сам и у току последњег рата да би 1995.г. био запаљен од стране Армије БиХ-не. Мјештани су у више наврата покушавали да обнове овај храм али ето није било довољно снаге да би се то и учинило.

У току је поновна акција око обнове овог храма те се надамо у Милост Божију да ће се и до краја довести ово дјело. Сви они који желе помоћи обнову ове светиње могу се јавити администратору парохије кључке протосинђелу Варнави на тел. 065/440-754.

Унапријед се захваљујемо на евентуалној подршци.

фотографије

[Guest]

ПРАЗНИК ВАСКРСЕЊА ХРИСТОВОГ У МАНАСТИРУ КЛИСИНА

И ове, као и претходних година, свечано и с радошћу у Манастиру Клисина прослављен је Празник над празницима, Васрксење Господа нашег Исуса Христа.     

Васкршње јутрење у манастирској капели започело је у  поноћ, а у наставку је служена Васкршња Литургија, током које су се присутни вјерници причестили пречистим тајнама, Крвљу и Тијелом Васкрслог Христа, тиме потврђујући своју вјеру и наду у Васкрсење и живот вјечни. У току Свете Литургије прочитана је васкршња посланица Његове Светости патријарха српског Господина Иринеја, коју је, заједно са свим архијерејима Српске Православне Цркве, упутио свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше Свете Цркве.     

Кратком и садржајном бесједом окупљеним вјерницима обратио се и Игуман Манастира Клисина, високопреподобни отац Василије, који је на крају своје Васкршње проповиједи присутнима честитао Празник Васкрсења Христовог, традиционалним поздравом: Христос Васкрсе – Ваистину Васкрсе! 

Након Свете Литургије за све присутне приређено је послужење у манастирском конаку, у којем је услиједило традиционално туцање васкршњих јаја, која симболишу побједу живота над смрћу.         

Желећи подијелити радост Васкрсења Христовог са свим православним вјерницима, братство Манастира Клисина свим хришћанима честита данашњи празник, древним поздравом:       

Христос Васкрсе – Ваистину Васкрсе! 

                                                                                          Братство Свете Марине

фотографије

[Guest]

ВАСКРС У БОСАНСКОМ ГРАХОВУ

Празник Васкрсења Господа нашега и Спаса Исуса Христа, у Босанском Грахову је прослављен на свечан и достојанствен начин, баш као што је то уобичавано и предходних година. Свечано Васкршње јутрење, са трократним опходом око храма Светих апостола Петра и Павла започело је у 08:00.часова и у наставку је служена свечана празнична Васкршња Литургија.

Оно што је учинило нашу радост још потпунијом јесте чињеница да се у току Свете Литургије готвово сав присутни народ исповједио и причестио светим Тајнама Тјелом и Крвљу Христовом, те да су наши парохијани на тај начин испунили завјет поста, молитве и покајања, који су им проповједани у току Свете Четрдесетнице.

Најважнији задатак, нас парохијских свештеника,између осталих, јесте управо, брига о спасењу свих повјерених нам душа те да их сачувамо, као што Христос каже: „ оне које си ми дао сачувах...", те да их упутимо и поведемо путем спасења и Царства Божијег, а то се управо чини тако што учимо и показујемо на дјелу нашим вјерницима, да са срцем и љубављу испуњавају Божије заповјести, да се труде да сваки дан постају бољи људи, да чине добра дјела, да им молитва омили и да постане саставни део њиховог живота, да поштују једни друге као браћа и сестре те да се у свом светом храму исповједају и кроз свету Тајну причешћа сједињују са живим Васкрслим Богом, јер као што нас Јеванђеље учи, нема спасења без сједињења са Богом.

У оваквом духовном расположењу, пред крај Свете Литургије, освећена су и подјељена васкршња јаја, те је прочитана и посланица Његове Светости патријарха Иринеја.

Након службе, вјерници су се задржали још неко вријеме у порти свога храма гдје су приступили традиционалном туцању са васкршњим јајима. Нарочито они наши најмлађи, нису крили одушевљење и бескрајну радост, према овом лијепом обичају, тако да су се орили дјечији гласићи радости и весеља.

фотографије

[Guest]

ПРАЗНИК ВАСКРСЕЊА ХРИСТОВОГ У РИБНИКУ

"И пошто прође субота"(Марко 16.1).

Данас на Славно Васкрсење Христово око "сунчевог рођаја"у Горњем

Рибнику у храму Рођења Пресвете Богородице,свечано литургијски је

прослављен овај Празник над празницима.Устрептали душом и

тијелом,вјерни који су се четрдесетодневним постом,молитвом и

исповјешћу спремали за најрадоснији празник,причестили су се и по

ријечима Светог Јована Златоустог примили плату,кличући  ХРИСТОС

ВОСКРЕСЕ.

free movies. watch movies. last movies

Протонамјесник Дејан Зељкић

фотографије

[Guest]

ПРОСЛАВЉАЊЕ ВАСКРСЕЊА ГОСПОДЊЕГ У ПАРОХИЈАМА: СТАРОМАЈДАНСКОЈ, ТОМИНСКОЈ И СОКОЛОВАЧКО-КОЗИЧКОЈ

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!- ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!

Хришћани широм свијета  данас обиљежавају васкрсење Христово. У црквама и манастирима СПЦ празник над празницима обиљежен је јутарњом васкршњом литургијом, која је завршене читањем Посланице патријарха српског Иринеја.

Централна свечаност обиљежавања Васкрса почела је у поноћ служењем Свете литургије у цркви Светог кнеза Лазара у Козици. Велики број вјерника овога краја дошао је на Свету литургију да се помоли и дочека васкрслог Христа кроз Свету тајну Исповјести и Причешћа, међу којима је било и дјеце. Традиционални уранак и литургија имају велико значење и смисао за овај крај и вјерујући народ наш под Мањачом. Своју наду на васкрсење и живот вјечни потврдили су и пјевањем Васкршњег тропара „Христос Васкрсе из мртвих, смрћу смрт разруши, и онима у гробовима живот дарова.“

Након читања васкршње Посланице патријарха Иринеја отац Љубомир је честитао Васкрс свим парохијанима уз велики васкршњи поздрав. И у својој бесједи пожелио да сви вјерници истрају па путу Христовом, и да у дан нашега васкрсења са љубављу угледамо Господа у Царству Небеском.  Да небудеом како они који одбацују Христа, јер је „Христос почетак и крај људске историје“ истакао је отац Љубомир. А то свједочи овај велики празник који прослављају милиони људиа широм свијета.

Исто тако свечано и молитвено било је и у осталим парохијама, томинској у Томини и старомајданској у Копривни.

Како обичаји налажу након освећења васкршњих јаја многима је то било прво што су окусили након поста.

ВАСКРС-КОЗИЦА

[Guest]

Поводом позива хрватског војног бискупа Јурја Језеринца да се СПЦ изјасни о пресуди Хашког трибунала генералу Анти Готовини

Седамдесет година од почетка Другог Светског Рата за наш народ повод је за јаче истицање антифашистичких традиција и демократских вредности. Срби припадају групи европских народа и били су у слободарском табору антинацистичких и антифашистичких, прогресивних и демократски опредељених народа. Свој пут слободе и супротстављање антихуманистичкој идеологији нацизма скупо су платили. Број српских жртава из оба светска рата задире и прелази у милионску статистику. За разлику од научних истраживања, слободне употребе методологије и расположиве грађе, разложног вођења дијалога, ревизионизам је тенденција да се морално оправдају злочиначки подухвати нацистичких и фашистичких лидера и њихових режима.

Са заоштравањем политичке ситуације у бившој Југославији 1990-их година појавиле су се код Хрвата ревизионистичке тенденције да се упорно смањује број српских жртава усташког геноцида и изврши оправдање усташке идеологије и њеног политичког програма. У томе је предњачио Фрањо Туђман, први председник нове самосталне Хрватске.

Закаснела историографија и злобна disciplina arcani

Намера овог текста није да се строго бави ратним губицима или утврђивањем коначног броја жртава у Јасеновцу и другим логорима у којима су у НДХ страдали Срби, Јевреји и Роми, него да скрене пажњу на појаву ревизионизма која повређује осећања потомака жртава. Такође, не треба бранити дијалошка и методолошки утемељена историјска истраживања. Између 700.000 и 40.000 жртава разлика је велика. Срби су се некако навикли на прву бројку, а Хрватима је у интересу да се тај број драстично смањи како би се ублажила окрутност државног злочина који је чињен у времену када су по први пут имали „самосталну“ државу.

Да су на озбиљан начин после 1945. године спровођена истраживања о геноциду, ратним злочинима и људским губицима у Југославији, знао би се тачан списак са именима пострадалих. Али, то комунистичким властодршцима није одговарало. Требало је створити атмосферу „братства и јединства“. Зато је велики број Срба из Босанске Крајине, Лике, Кордуна и Баније, традиционалних територија српског покрета отпора против усташа, био је пресељаван на територију Војводине. Хрватски партијски кадар је интензивно од 1966, после смицања већег броја Срба из владајућег слоја (Брионски пленум) систематски почео да уништава усташку документацију у локалним центрима.

Таква политика „братства и јединства“ водила је рачуна о колективним осећањима, наиме како придобити Хрвате у целости за Југословенство и вредности револуције, наставити у првом случају оно што није пошло за руком династији Карађорђевића. Из тих разлога су многи злочинци аболирани, а да се ништа није постизало. Сетимо се само песама које су злурадо певане у Западној Херцеговини у јеку информбировске кризе 1948 године: „Друже Тито ти се не бој Руса, усташа је иза сваког буса“! Од тада датује опака disciplina arcani, лукаво стављање усташке иконографије по кућама, вратима и на улазима, потковица нагоре, у облику латиничног слова „У“. Када човек данас чује дечију песмицу: „Свети Анте, ми те молимо, да душом пуном милости, чуваш народ хрватски“! пита се да ли иза ових стихова стоји поштовање свеца, или у духу три слова ЖАП (Живио Анте Павелић!, која су писана уочи 1941) слављење „поглавника“.

О размерама страдања и патње

Статистички метод је један од најзахвалнијих у савременој историографији. У стању да кристално јасно баци светло на друштвене односе, подсећајући такође на античко философско схватање по коме „је број најцелисходнији израз хармоније“. Ево једног прилога за промишљање о броју жртава Јасеновца у само једном краћем хронолошком одсеку. Логорски надзорник Фрањо Перше подноси извештај 7. августа 1942. Министарству Удружбе о преузимању деце из логора Јасеновац и Млака где каже да их је било 5683, а према додатном сабирању из српских села придружено је још 3067. У наставку каже да се родитељи нису противили одвајању од деце (наравно, јер који родитељ не би пожелео спас детета од сигурне смрти из ужасних логорских услова, прим аутора). Значи да је у логору могло да остане најмање 10.000 родитеља, само почетком месеца. Где су ту политички осуђеници, припадници других народа, они без деце, итд. Само овај документ озбиљно обара тезу о пар десетина хиљада пострадалих, јер је рат трајао до маја 1945. године, а логор Јасеновац је до тада био активан. Немачке бројке, вођене пословично педантно, од информисаних војника и обавештејних центара такође могу да буду јако занимљиве и подстицајне за истраживања.

Процене органа Немачке обавештајне службе у Београду са почетка 1942. говоре о 300.000 мртвих Срба у Босни и Херцеговини и Крајини. Тај број се налази у листинама које се налазе и чувају у Историјском архиву Београда. Хитлеров опуномоћених за Југоисточну Европу, Херман Нојбахер (1943) осврће се на Павелићев рецепт решавања српског питања који „подсећа на најкрвавије религиозне ратове“. Он је сматрао да део римокатоличког клера додатно даје идеолошко оправдавање уништавња православних:

„Када усташке вође причају о томе да су заклале милион православних Срба – укључујући бебе, децу, жене и старце то је онда, по мени, претеривање и самохвалисање. На основу извештаја који су стигли до мене, процењујем да број невиних, ненаоружаних, закланих Срба износи око 750.000“. (Херман Нојбахер, Специјални задатак Балкан, превео Никола Живковић, Београд 2005, стр. 50).

Проучавању Јасеновца, других стратишта и ужаса који су се тамо дешавали најбоље могу да допринесу антрополошка истраживања. Једини извештај који имамо од таквих истраживачког напора, јесте онај из 1964, који су предузели Вида Бродар, Антон Погачник и др Србољуб Живановић. У њему се егзактно описују резултати сондирања масовних гробница и начина на који су жртве скончале, њихова доб, итд.

Срби у хрватској Civitas Dei 1941-1945

Независно од полемике око броја страдалих у Јасеновцу, чињениица да је тај монструозни и садистички топос, намењен сврси масовног уништавања људи. У склопу политике НДХ да се реши питање Срба, то је било само једно место од низа других у којима се обављало затирање српског становништва. Адолф Хилер је рекао да је српска заједница бројна и да би била уништена мора се према њој спроводити нетолерантна политика у дужем временском периоду. Из тих разлога се стварају логори: Јасеновац, Стара Градишка, Јадовно, Крушчица, Паг, Цапраг, Сисак, Јастребарско, Тења, Ђаково, Винковци...

У прогласу заменика поглавника Независне државе Хрватске Славка Кватерника од 10. априла 1941. пуном клерофашистичке реторике истиче се да је обнова хрватске државности временски поклопљена са празничним данима Васкрсења Христовог, а све се завршава флоскулом: Бог и Хрвати! Званична црква није ћутала него је, кардинал и метрополита загребачки позвао 28. априла 1941. на одржавање богослужења захвалности и побожну благодарност. Наступила је усташка Civitas Dei, а у ствари се родила Civitas Diaboli.

Од 22 епархије СПЦ на територији НДХ нашло се њих 9. До јесени 1941 ниједан српски владика није остао на свом трону. Тројица су убијена на најбруталннији начин, проглашени 2001. за светитеље: Сава горњокарловачки, Платон бањалучки и Петар дабробосански.  Двојица су се упокојила у Србији од последица тортуре усташа: Доситеј загребачки, који је канонизован и Николај захумско-херцеговачки. Двојица су протерани: Нектарије зворничко-тузлански и Иринеј даламтински, док су се двојица упокојила уочи, тј. на почетку рата: Мирон славонски и Валеријан викарни сремски.

Јасеновац није био само један логор него комплекс више њих који се налазио на простору од 210 квадратних километара. Од Крапја, 12 км западно од Јасеновца и Дубичких кречана 20 км узводно уз Уну, до Старе Градишке 30 км источно. Простор на потезу север-југ ишао од Струга на северу до линије Драксенић-Бистрица на југу. Комплекс је имао пет објеката Јасеновац I – Крапје; II – Шума;  III – Циглана;  IV - Кожара и V – Стара Градишка.

Веће српске енклаве окружене римокатоличким појасом постају стратишта у лето 1941 г.: Гудовац код Бјеловара, Пребиловци код Чапљине, Боричевац, Ливно, Имотски... Убијање Срба се врши хладним оружјем, док је масовне гробнице дала сама природа. Биле су то дубоке крашке јаме. Бруталне бестијалности и психопатолошке монтструозности које су испољавали усташки егзекутори српског цивилног становништва дешавале су се у динарским крајевима, у којима су од XVI до XIX века регистроване појаве и процеси конверзија са православља на римокатоличанство. Србофобија није приметна у бодулско-приморском појасу који поседује реликте глагољашке традиције или у хрватском Загорју, односно крајевима северно од Купе.

Физичко и духовно поништавање националног и верског бића Срба Босне и Херцеговине и Крајине, посведочава мартитрски етос и константу српског историјског искуства. Српски народ, затечен у НДХ, тој сателитској, фашистичкој државној творевини европског Новог Поретка (Neue Ordung), доживео је својеврсни холокауст, елита му је уништавана, убијана или протеривана, имовина паљена, а и данас постоје необновљене богомоље, које као отворене ране вапе према небу. Последње критички урађене статистике о броју страдалих свештеника долазе до броја 173. Број порушених, оскрнављених или онеспособљених богомоља за света богослужења досеже до неколико стотина. На територији НДХ није било цркве која није имала неко оштећење, на којој није искаљен антисрпски бес.

Митрополит Јосиф Цвијовић је почетком фебруара 1942. саставио молитву у којој исказује велики бол: „Јаме и пећине испунише се телесима нашим, реке разнеше подављене жртве, ваздух се испунио јауцима са губилишта, у воду нас бацише, на ватри пекоше и свакојаким оружјем бише и сакатише! На све стране: све што је српско и православно ништи се, искорењује и у пепео претвара као никада до сада!“

Ревизија, пропаганда и етничко чишћење

Средином деветесетих година приметни су покушаји у хрватској историографској продукцији и публицистици, секуларној и клерикалној, да се направи аналогија Јасеновца са немачким логором Старо Сајмиште, да се за постојање овог другог окриве Недићеве власри и у крајњој линији Срби. Односно да се висока јерархија Српске православне цркве повеже са профашистичким идеологијама и неку врсту сарадње са немачким окупаторским властима.

За Србе је програмска реченица Мила Будака, о једној трећии покатоличених Срба, једној побијеној и једној протераној свој епилог и остварење добила у „Олуји“, операцији Туђманове војске због које је у неколико дана месеца августа 1995. г.  250.000 хиљада Срба напустило своје завичаје, домове, имања, зоне приватне и колективне прошлости. На хрватској страни се неретко чује да су те области Срби организовано напустили, обмантути од свог политичког руководства. Као да генерација раније није упамтила мржњу, страдања, масовна убиства. Србофобија хрватског друштва, је више или мање изражена, њен интензитет зависи од прилика и историјског тренутка могуће актуализације. У Книну се крв више није могла спирати, па су на појединим деловима мењали асфалт, како се чита у извештајима посматрача Уједињених Нација. Олуја и систематски руралоцид српских насеља (синтагма др Светозара Ливаде) на простору бивше САО Крајине има за циљ, између осталог, да уништи и антифашистичке традиције области која се 1941. дигла на одбрану голог опстанка. Не треба заборавити име варошице у којој је пукла прва устаничка пушка у Лици 27. јула 1941. г. – оно гласи: Срб!

Хрватски војни бискуп, Јурај Језеринац, позива Српску православну цркву да се изјасни о пресуди генералу Анти Готовини. Сама чињеница да је реч о црквеном делатнику у војсци има своју дипломатску и црквено-политичку тежину. Србофобија је у Хрватској уткана у субкултуру, навијачке трибине (Убиј Србина!), поп-музику (Марко Перковић – Томпсон који је пореклом од покатоличених Срба далматинске Загоре). Захтеви да се Српска православна црква одреди према пресуди Хашког трибунала изреченој групи хрватских генерала је дубоко злурада и антиекуменска. Наручје праоца Аврама чека сваког земаљског паћеника, сваку невину жртву, а злочинце тамо где је плач и шкргут зуба. Геена огњена, оштрије боли од сваке релативне људске правде.

Радован Пилиповић

извор

[Guest]

ЕПИСКОП ХРИЗОСТОМ У МАНАСТИРУ ТРЕСКАВЦУ

На Велики Четвртак око 18,оо часова директно из Јања стигао је у манастир Трескавац Његово Преосвештенство г. Хризостом, како би у овом манастиру служио јутрење Великог Петка и читао јеванђеља о страдању Господа нашег Исуса Христа. Са преосвећеним Валдиком стигао је и новорукоположени ђакон Ален Марић. У 18, 30 часова почело је бденије, тј. јутрење Великог Петка.

Преосвећеном епископу саслуживали су протосинђел Варнава Дамјановић, намјесник манастира Трескавца и ђакон Ален Марић.

На крају богослужења Преосвећени Епископ је честитао свим поклоницима ове свете обитељи овај и све дуге празнике које ових дана славимо, пожељевши притом да срећно, у здрављу и божијем благослову дочекају и прославе  празник над празницима, славље над слављима - Васкрс. 

При том је истакао:

''.... данас је свијет осудио на смрт и разапео као разбојника Богочовјека Христа! Данас је зло тријуфовало над добром, данас је мржња синова Израиљевих ''надвладала'' Љубав божију!......... Али,  св. ап. Павле нашавши се пред овом мистеријом Великог Петка  пита: смрти гдје ти је жалац, аду гдје ти је побједа?! Све је изгубило своју снагу и своју моћ у Васкрсењу Христовом ............. Да васкрсењем Христовим Ад ће бити разваљен и сви ће са Христом васкрснути! Смрт ће бити побјеђена. .....

Ми славимо и муке и страдање и распеће и голготу,али не очајавамо, јер знамо да послије свих ови туга и жалости долази радост васкрсења. Кад би ми хришћани остали у трагедији Великог Петка онда би ми уистину били најнесрећнији и најбједнији људи овога свијета ...............''

Богољуб-Р.

фотографије

[Guest]

ВЕЛИКИ ЧЕТВРТАК У МАНАСТИРУ ГЛОГОВЦУ

Овај велик дан, - дан евхаристије и литургије,- Његово Преосвештенство г. Хризостом, епископ бихаћко-петровачи,  прославио је у манастиру Глоговцу у Јању гдје је служио свету архијерејску литургију и рукопложио у чин ђакона Алена Марића, дипломираног теолога из Зборишта код Брода (Српског). Са Преосвећеним владиком саслуживали су високопреподобни игуман Василије, настојатељ манастира Клисине, протонамјесник Радослав Станковић, парох бабићки, јеромонах Теофил, намјесник манастира Глоговца и ђакон Жељко Ракита.

free movies. watch movies. last movies

Богољуб-Р.

фотографије

[Guest]

У ДРИНИЋУ-ПЕТРОВЦУ ЕПИСКОП ХРИЗОСТОМ СА СВЕШТЕНСТВОМ СЛУЖИО СТАТИЈЕ- ОПЛАКИВАЊЕ ХРИСТОВО

У новоподигнутом и новоосвећеном храму Свете Тројице у Дринићу Његово Преосвештенсво г. Хризостом, бихаћко-петровачки, са свештенством, служио је јутрење Велике суботе са статијама, тј. оплакивасњем погребења Христова.  Иако је ово први пут да се у овом храму на Велики Петак навече служи оплакивање Христа многи вјерници су дошли и са великом пажњом и посебном побожношћу пратити оплакивање у гроб положеног Христа.

На крају богослужења Преосвећени је честитао свим вјерницима ове велике дане и празнике и пожелио им да сви у здрављу, срећи и весељу дочекају и Васкрсење Христово!

Обавјестио је све вјернике да ће се од ове године па у будуће сваког Великог Петка у вечерњим сатима служити ово богослужење.

Богољуб-Р.

фотографије

[Guest]

ПРОСЛАВА ВАСКРСА У ШИПОВУ И ПЉЕВИ

У овом најрадоснијем и највећем хришћанском празнику осјетили смо радост присуства Божијег  у  нама.  Необјашњива је топлина код људи који су у пасхалној ноћи прилазећи  Светој тајни причешћа осјетили присуство Христа као извор вјечног живота. Христос  је прошао кроз смрт да би је побједио и  тиме нам показао да морамо себе да промјенимо како бисмо били бољи људи. То треба да покажемо следујући  његов пут смирења,дуготрпљења и  љубави. Васкршња литургија коју је предводио протојереј-ставрофор Савић Раде, са протојерејем  Аничић Љубинком и ђаконом  Ракита Жељком завршена је читањем посланице у којој патријарх Иринеј каже: ,,Нека сјећања на Васкрс  ојачају нашу вјеру, дају нам  храброст,мудрост и снагу да прођемо тешке путеве наших живота и испунимо вољу Божију,,. Након  васкршње литургије многобројни вјерници су атмосферу празника пренијели у своје домове радосно се поздравqајући  са ,,Христос васкрсе,, и ,,Ваистину васкрсе,,! И заиста је то тако јер данас  милиони  људи, на свих пет континената, на разним језицима Христа прослављају,Њему пјесме пјевају и Његовом Васкрсењу се поклањају.

Ђакон Жељко Ракита

фотографије

[Guest]

ВАСКРС У БИХАЋУ

Сверадосним и свеспасоносним поздравом ХРИСТОС ВАСКРСЕ, ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ, клицало је на празник Свијетлог Христовог Васкрсења и мало стадо Христово у Бихаћу. Васкршњом Литургијом у капели „Жена Мироносица“ започели су вјерници Српске православне Цркве у Бихаћу овај Дан Господњи. Ово је први пут, након дуго времена, да се у Бихаћу у достојном амбијенту прославља Празник над празницима, стога је било и емотивно уз сузе радоснице. На крају св. Литургије Васкршњи поздрав и поруку Његове Светости Патријарха Српског Господина Иринеја вјерном народу прочитао је протонамјесник Далибор Ненић, парох бихаћки уз поздрав Неба и Земље

ХРИСТОС ВАСКРСЕ, ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!

фотографије