Критички осврт на богословље Јована Зизјуласа - Николаос Лудовикос

[Дража]

ЛИЧНОСТ УМЕСТО БЛАГОДАТИ И НАМЕТНУТА ДРУГОСТ:

КОНАЧНО БОГОСЛОВСКО СТАНОВИШТЕ ЈОВАНА ЗИЗИЈУЛАСА

НИКОЛАС Лудовикос

Превод: о. Дејан Николић

Линк: http://www.svetosavl..._Zizijulasa.htm

"Морамо признати, Зизијулас изгледа нуди идеалистичку, (готово по себи) безгрешну и "слободну" личност ("буди ти"!), практично поистовећену са благодаћу, личност која бежи од пасивне, нежелеће и не-активне природе (нарочито онда када неко "приноси" ову природу Богу), укидајући тако могућност психосоматског учествовања у Богу - без невоља модерних страсти и несвесног и без непријатности историје и недоумица сазнања. Исто тако, изгледа да он нуди једну лако схватљиву, па ипак филозофски и психолошки опасну концепцију заједнице (наметнути или трпети наметање), без одговорности опасно стварне дијалошке узајамности између стварних, природних бића. Он тиме може да задовољи и фундаменталисте и модернисте међу православним теолозима: прве због поништавања природе, а друге због поништавања сазнања и покајања, зато што он готово сваку унутрашњу духовну борбу поистовећује са психологизмом". [Исечак из текста]

Извор: Блог о. Дејана Николића

(http://www.earthisno...esto-blagodati/)

Објављено у часопису Видослов Епархије Захумско-Херцеговачке, бр. 51-2010.

(http://www.eparhija-...a.com/node/2754)

[Milan Nikolic]

Већ сам коментарисао овај текст Лудовикоса. Ко не познаје теологију Зизјуласа помислио би да Лудовикос истину говори. Нажалост, Лудовикос је овде начинио многе грешке у схватањима теологије Зизјуласа, тако да критика нема ни смисла.

Пре би се сада могли бавити Лудовикосовим погрешним разумевањем. Ја сам очекивао нешто квалитетније боглословље он њега, јер се тако причало.

[uros]

О овоме тексту довољно говори закључак који је отприлике да треба боље да пручавамо западне Свете Оце, а нарочито Аугустина. Није онда ни чудо онда што Лудовикос има проблема да разуме шта је Митрополит Зизијулас хтео рећи.

`Оно што овим радом покушавам да покажем јесте да сви горе поменути појмови, уколико се правилно схвате на начин како стварно постоје у светоотачким текстовима, отварају шире интелектуалне хоризонте за нас. Ово, уз потребу темељног преиспитивања порекла западне теологије – нарочито Августина и Аквинског, кога Зизијулас најчешће погрешно разуме – даће савременој православној теологији место које заслужује у контексту савременог теолошко-филозофског прегнућа.`

Мени се ово чини као сасвим океј студија Лудовикоса. Јел има негде критика ове студије? Може и Миланова ако нема од неког фенси теолога

[Milan Nikolic]

Може да се направи детаљна анализа која ће показати сваку погрешну формулацију Лудовикосових критика. Али то би било као брза храна, схватили би да Лудовикос нешто застрањује, али не би то суштински разумели.

Ко не истражује Зизјуласово богословље нема потребе ни да се интересује око ове критике.

[Milan Nikolic]

Овако сам одговорио у вези Лудовикосове критике, па ако може нешто да ти буде од користи. То је само површно:

С обзиром да сам чуо да је Лудовикос квалитетан богослов, чекао сам да прочитам нешто од њега. Ово је први чланак који читам.

Морам рећи да сам очекивао нешто квалитетније. У неким моментима приметио сам нешто што заслужује озбиљне замерке. Почећу редом да коментаришем оно што сам приметио.

Када је реч о ,,природи'', Лудовикос не даје јасноћу о којој је природи реч - када даје своје аргументе -, да ли о створеној или нествореној, и често меша или изједначава природе - када говори о ,,природи''. У вези овога, аргументи Лудовикоса могу произвести озбиљне и далекосежне проблеме.

У више наврата Лудовикос критикује Зизјуласа, може се рећи, неправедно. Налазим невероватно велики број нелогичних и неправедних критика, и што је најважније, недоследних. Као што је о појмовима ,,индивидуа'', ,,воља'', итд. Има заиста велики број нелогичних и неправедних и недоследних критика. Могао бих направити опширну анализу ако је то некоме потребно.

Највећи проблем код Лудовикоса је што, вероватно, не разуме појам ,,суштине Божије'' као апсолутно апофатичког стања (из наше перспективе=створених). Суштина Божија остаје непозната и неиспитива увек, и у есхатону и у Царству. Међутим, Лудовикос даје неке дефиниције (својства) суштине, односно покушава оно што је немогуће.

Као што сам рекао, могу навести доказе за многе нелогичности Лудовикосових критика. Сада ћу дати један. Лудовикос осуђује Зизјуласа на следећи начин:

(тринаести пасус)

,,Две карактеристике Зизијуласове тријадологије јесу следеће: прво, њен (превасходно) не-усијански карактер, и друго, одбацивање било какве узајамности;

(шеснаести пасус)

,,(...) Зизијуласов став јесте: (...) да рођење Сина и исхођење Духа немају ништа са суштином''.

Ова Лудовикосова критика била је централна у датом тексту, као некакав главни разлог за стављање Зизјуласове теологије на гледиште проблемâ.

Међутим, као многе погрешне замерке, и овде се очитава Лудовикосова недоследност. Ево како Зизјулас заправо мисли о појму ,,суштине Божије'' када је реч о рађању и исхођењу:

,,Дух не исходи од Сина, него излази из суштине Очеве, која је заједничка Оцу и Сину. (Тиме природни, суштински однос Духа према Оцу не престаје.) Што се тиче односа између Сина и Духа на равни суштине, може се говорити о зависности Духа од Сина... Ово је на неки начин тачно, али ствара и одређене потешкоће, јер ни Син ни Свети Дух не излазе право из суштине. Наиме, Син се рађа од Оца, а Дух исходи од Оца, односно од личности. Веома је тешко начинити разлику између равни суштине и равни ипостаси, пошто је ипостас та која даје постојање.'' (Зизјулас, Догм.теме, нови сад 2001, стр, 251)

Моје је мишљење да данас треба да дамо допринос теологији на што јаснији начин. Из датог текста Лудовикоса није се могло сагледати нешто корисно (а да то већ није било познато). Напротив, неке ствари су веома опасно изречене и узалудно је направљена комликација. Међутим, управо овакав текст Лудовикоса може се показати корисним ако на њега изнесемо критику.

Наиме, данас је неопходно да размотримо проблеме које стварају термини ,,природâ''. Не можемо о природи говорити без директног указивања о којој је природи реч. Да ли о Божијој, о човечијој или човекове средине. Свака од ових природа захтева посебан начин сагледавања и објашњења.

[Дража]

Мени се ово чини као сасвим океј студија Лудовикоса. Јел има негде критика ове студије? Може и Миланова ако нема од неког фенси теолога :huh:

Све је овде написано како треба и како јесте. Сад што се то следбеницима мисли и дела митрополита Зизијуласа не свиђа то је друга ствар. Ваљда се и њихова сујета кроз ову студиозну и озбиљну критику осећа прозвана (а ко сме њу да дира) па се сама по аутоматици јавља.  4chsmu1

[Milan Nikolic]

Ех брате,

сада се види да си овде реаговао из предубеђења. Ако се толико бориш против Западне теологије онда би требало да те оваква критика стави на страну Зизјуласа.

Ако тако наставиш да будеш на страни свакога који критикује теологију Зизјуласа, немој се само зачудити ако се нађеш непосредно поред самих језуита.

Видим хвалиш овај текст (Лудовикоса), а је ли си га прочитао? Ја сам изнео барем један конкретан пример да је Лудовикос потпуно превидео поенту. Засновао је критику на аргументу који нема подлогу у чињеници. Сам је пројектовао нешто што је уметнуо Зизјуласу у уста.

[uros]

Фала Милане, ће да прочитам.

[Mиљан Танић]

Hahaha, Čavez, dobro si rekao  0102_laugh I da neki Jehovin svedok napiše nešto protiv Zizjulasa, revniteljima (Dražo, ne optužujem tebe ovde da si revnitelj) bi se to dopalo odmah i hvalili bi Jehovistu kao pravoslavnog 

Nego, ima super kritika Lazićeve "knjige":

http://verujem.rs/teologija/Kritika%20_Ziziulasa.pdf

Kratko je, brzo se čita.

Međutim, moram da napomenem da Ludoviksovu kritiku još nisam čitao, ali znam da je neki ljudi čijem sudu verujem ocenjuju kao dobru kritiku - što ne znači da je sve što tu piše automatski i tačno. Ne znači to "dobra kritika".

[Guest о. Агапије]

Hahaha, Čavez, dobro si rekao  0102_laugh I da neki Jehovin svedok napiše nešto protiv Zizjulasa, revniteljima (Dražo, ne optužujem tebe ovde da si revnitelj) bi se to dopalo odmah i hvalili bi Jehovistu kao pravoslavnog  greengrin

Nego, ima super kritika Lazićeve "knjige":

http://verujem.rs/teologija/Kritika%20_Ziziulasa.pdf

Kratko je, brzo se čita.

Međutim, moram da napomenem da Ludoviksovu kritiku još nisam čitao, ali znam da je neki ljudi čijem sudu verujem ocenjuju kao dobru kritiku - što ne znači da je sve što tu piše automatski i tačno. Ne znači to "dobra kritika".

први пут видим да је о. Ђаковац се бавио Лазићевом критиком.....

Кад је ово написано Миљане ?

[uros]

Nego, ima super kritika Lazićeve "knjige":

http://verujem.rs/teologija/Kritika%20_Ziziulasa.pdf

Уф, дакле остали само дугмићи. Такође први пут видим, одлична критика

[Адмирал]

када мало боље размислим питање да ли је то све сам Лазић писао или су му помагали неки стручњаци који нису смели да се потпишу, а сада су на етно ливади или у Грчкој на условној или можда чак и у Шишатовцу. 0110_hahaha

У сваком случају је брука.

    Imam utisak da Zizjulas hoće da izmedju ostalog proturi ideju da je Adam stvoren smrtnim ili potencijalno besmrtnim.Meni se čini da je Adam stvoren kao besmrtan i da je imao besmrtnost.Neki kažu da bi se Hristos ovaplotio i da Adam nije sagrešio.Onda kakva je to bila besmrtnost kada je iziskovala ovaploćenje Sina.

[Guest свештеник Иван]

када мало боље размислим питање да ли је то све сам Лазић писао или су му помагали неки стручњаци који нису смели да се потпишу, а сада су на етно ливади или у Грчкој на условној или можда чак и у Шишатовцу. 0110_hahaha

У сваком случају је брука.

    Imam utisak da Zizjulas hoće da izmedju ostalog proturi ideju da je Adam stvoren smrtnim ili potencijalno besmrtnim.Meni se čini da je Adam stvoren kao besmrtan i da je imao besmrtnost.Neki kažu da bi se Hristos ovaplotio i da Adam nije sagrešio.Onda kakva je to bila besmrtnost kada je iziskovala ovaploćenje Sina.

Ух, сине, па не кажу неки него свети Максим Исповедник. 0110_hahaha Посвети се мало православној теологији. Шта значи бити бесмртан по Теби? Значи ли то ако те удари кола или паднеш са крушке или те неко исеће мачем да ти се одмах сабереш као у глупим америчким филмовима и опет си онај исти. Готово као код народњака:

[Адмирал]

када мало боље размислим питање да ли је то све сам Лазић писао или су му помагали неки стручњаци који нису смели да се потпишу, а сада су на етно ливади или у Грчкој на условној или можда чак и у Шишатовцу. 0110_hahaha

У сваком случају је брука.

     Imam utisak da Zizjulas hoće da izmedju ostalog proturi ideju da je Adam stvoren smrtnim ili potencijalno besmrtnim.Meni se čini da je Adam stvoren kao besmrtan i da je imao besmrtnost.Neki kažu da bi se Hristos ovaplotio i da Adam nije sagrešio.Onda kakva je to bila besmrtnost kada je iziskovala ovaploćenje Sina.

Ух, сине, па не кажу неки него свети Максим Исповедник. 0110_hahaha Посвети се мало православној теологији. Шта значи бити бесмртан по Теби? Значи ли то ако те удари кола или паднеш са крушке или те неко исеће мачем да ти се одмах сабереш као у глупим америчким филмовима и опет си онај исти. Готово као код народњака:

    Znači Adam nije strvoren besmrtnim.Kakvog značaja imaju onda reči Božije; U koji dan okusiš umrećeš,dali to znači da nije okusio nebi ni umro.Ako nebi umro znači živeo bi dovjeka.Zašto onda potreba ovaploćenja Sina i  da Adam nije ni sagrešio.Dakle potreba ovaploćenja Sina nije uslovljena Adamovim padom.

[Milan Nikolic]

Ако је неко пажљиво прочитао овај Лудовикосов текст, замолио бих да ми укаже на коју литературу Зизјуласа се позивао. Јер, колико ја видим и разумем, све оно што пише на српском језику од Зизјуласа (Догматске теме и други чланци) не садржи у себи ништа од онога што је Лудовикос навео.

У вези те проблематике написао сам један одговор који је постављен и овде на почетку теме. Сасвим је јасно да Лудовикос поседује некакав текст Зизјуласа који садржи богословље потпуно сопротно од онога на српском језику или је напросто у питању погрешно разумевање од стране Лудовикоса.

Зато бих замолио да неко да одговор и појашњење.