Допинг у спорту

[Дејан]

Iako se na prvi pogleda čini kako je ideja korištenja nedozvoljenih sredstava vezana za napredak moderne medicine i farmakologije prvi podaci o dopingu u sportu stari su čak 2 700 godina. Naime, već su stari Grci na svojim drevnim Olipmijskim igrama koristili određene vrste gljiva da poboljšaju svoje performanse, a Azteci su u istu svrhu konzumirali ljudsko srce. Pred kraj 19. stoljeća europski su biciklisti uzimali heroin, kokain i šećerne tablete natopljene eterom, a osvajač olimpijskog maratona 1904. godine Tom Hicks je uzimao strihnin i brandy tijekom utrke. Na olimpijskim igrama u Rimu 1960. godine danski biciklist Knut Jensen jer preminuo za vrijeme utrke uslijed uzimanja amfetamina, a slična je sudbina zadesila i poznatog britanskog biciklista Tommya Simpsona za vrijeme Tour de Francea 1967. godine (slika 1.). Slika 1. Na žalost upotreba dopinga nije vezana samo za vrhunske sportiste, već ih sve više koriste i rekreativci i mladi sportisti. Šokatni nam podaci dolaze iz SAD-a i Kanade gde različite studije pokazuju kako skoro 5% sportista u dobi do 14 godina koristi humani hormon rasta. Takođe se procenjuje da 6% srednjoškolskih sportista koristi androgene anaboličke steroide, a 15% ih je počelo s uzimanjem pre 10 godine života! Iako su u široj javnosti androgeni anabolički steroidi najpoznatiji preparati koji se koriste u svrhu dopinga, postoji niz drugih sredstava s različitim učincima koji se koriste u različitim sportovima. Humani hormon rasta i eritropoetin su trenutno najviše "u modi", kao i već dugo poznati amfetamini i kreatin. U ovom članku će biti opisani najvažniji preparati koji se koriste kao doping, njihovo osnovno delovanje kao i sve opasnosti i nuspojave uzimanja tih preparata koje nisu nimalo bezazlene. Anabolički steroidi Na Svetskim igrama u Moskvi 1956. godine američki doktor John Ziegler je prvi puta vidio tadašnje sovjetske sportiste kako koriste testosteron. Testosteron je muški polni hormon koji se normalno proizvodi u ljudskom organizmu i odgovoran je za razvoj muških polnih karakteristika, kao i za izgradnju mišićne mase. Kako bi pomogao svojim sportistima da budu ravnopravni sovjetskim Ziegler je razvio anabolički steroid pod imenom Dianabol kao alternativu za testosteron. Dianabol se vrlo brzo proširio među sportiste koji su ga počeli koristiti u visokim dozama. Ziegler se cijeli život nakon toga kajao zbog svog postupka jer mu je ubrzo postalo jasno da je stvorio čudovište. Osnovni učinak visokih (suprafizioloških) doza anabolčkih steroida je povećanje nemasne tjelesne mase, kao i veličine i snage mišića. Ovaj je učinak osobito vidljiv kod sportistkinja koje korištenjem steroida povećavaju mišićni masu i smanjuju postotak masnog tkiva. (slika2) Poznat je slučaj plivačica iz bivšeg DDR-a koje su steroidi pretvorili u "teške lepotice", i koje su osvojile sve što se dalo osvojiti 70-h i 80-ih godina prošlog veka. Slična stvar desila se i s kineskim plivačicama i trkačicama koje su u razdoblju od 1992. do 1994. takođe došle niotkuda i postavile niz svjetskih rekorda. Testiranjem urina utvrđeno je da je čak 11 kineskih sportistkinja, uključujući 7 plivačica bilo pozitivno na anaboličke steroide. Nuspojave uzimanja anaboličkih steroida su vrlo ozbiljne i mogu uzrokovati niz problema. Utvrđeno je da steroidi povećavaju količinu holesterola i masnoća u krvi, povećavaju rizik od srčanog infarkta i moždanog udara, kao i karcinoma jetre. Takođe uzrokuju i psihičke promene kao i promene u ponašanju. Zabeleženo je da povećavaju iritabilnost i agresiju, te mogu uzrokovati maniju, hipomaniju i depresiju. Slika 2. Humani hormon rasta Humani hormon rasta (HHR) je protein koji se normalno stvara u ljudskom tijelu a luči ga prednji režanj žljezde hipofize koja se nalazi u mozgu. Zna se da je po principu delovanja anabolički hormon, što znači da potiče izgradnju i rast telesne mase. Osobe koje nemaju dovoljno HHR su niske građom, a kod onih koje ga imaju previše izaziva tzv. gigantizam, odnosno osobe postaju prevelike. Upravo zbog ovih učinaka sportstii su počeli koristiti HHR, nadajući se da će tako stimulisati procese koji će pojačati izgradnju mišićne mase. Zbog činjenice da je upotreba HHR u ove svrhe ilegalna, dostupan je tek manji broj studija koje nam daju podatke o stvarnim učincima ovog hormona. Čini se da HHR dovodi do povećanja nemasne tjelesne težine, ali ne i mišićne mase, te se stoga većina autora slaže da nema naučnih dokaza da upotreba HHR dovodi do poboljšanja performansi sportista. Uočene nuspojave uključuje zadržavanje vode, pojavu sindroma karpalnog tunela, kao i rezistenciju na inzulin. Takođe je uočeno da se vremenom mogu pojaviti određene promjene na mišićima - tzv. miopatije. Amfetamini i ostali stimulansi Neslužbeni podaci govore kako su amfetamini postali sastavni dio sportskih svlačionica već od 60-ih godina prošlog veka. Neslužbena anketa provedena među igračima jednog američkog profesionalnog bejzbol kluba je pokazala kako gotovo polovina igrača redovno koriste amfetamine, a slični su podaci vezani i za američki fudbal. Osnovni razlog zašto su amfetamini tako popularni jest činjenjica da pojačavaju metabolizam i trošenje masti, pojačavaju budnost i otpornost na umor. Takođe su određene studije pokazale da amfetamini pojačavaju jačinu mišića, anaerobni kapacite, kao i maksimlanu snagu i izdržljivost sportista. Najčešće korišteni preparati iz skupine amfetamina su efedrin i pseudoefedrin. Od mnogobrojnih nuspojava najčešće su pojava anksioznosti, srčanih aritmija, visokog prritiska i halucinacija. Takođe je uočeno da amfetamini uzrokuju ovisnost. Eritropoetin i krvni doping Ključni faktor od kojeg zavisi izdržljivost sportista jeste sposobnost prenošenja kiseonika putem krvi do tkiva. To znači da bi svaki preparat koji povećava sposobnost prenošenja kiseonika doveo do značajnog poboljšanja aerobnih performansi sportista. Jedan od najstarijih načina povećanja kapaciteta prenošenja kiseonika je boravak na visinama gdje je vazduh puno ređi i ima manje kiseonika. Zbog toga se telo prilagođava novonastalim uslovima i stvara više eritrocita (crvenih krvnih zrnaca) koji su odgovorni za prenošenje kiseonika do tkiva. Na žalost po povratku u niže predele stvar se vraća na normalu i učinak se tzv. visinskih priprema gubi. Druga mogućnost krvnog dopinga je putem atuologne transfuzije. To znači da sportista da određenu količinu vlastite krvi koja se dohrani. Zatim se pričeka da se krvna slika obnovi i dostigne normalne vrednosti, te se vrati sportisti spremljena krv. Na taj se način veštačkim putem povećava broj eritrocita u odnosu na ukupni volumen krvi (hematokrit). Najnovija metoda povećanja broja eritrocita jest upotrebom preparata pod imenom eritropoetin (EPO). To je hormon koji se normalno proizvodi u bubrezima, a njegova je uloga u organizmu da povećava koncentraciju hemoglobina koji se nalazi u eritrocitima i odgovoranje za vezivanje i prijenos kiseonika. Kod sportista se koristi tzv. rekombinantni EPO, a posebno je popularan među biciklistima, te ostalim aerobnim sportistima (slika 3).. Slika 3. Prema podacima iz postojećih studija, korištenje EPO povećava količinu hemoglobina za 7%, aerobni kapacitet za 5%, te za 34% produžava vreme iscrpljivanja sportista pri količini od 95% maksimalnog aerobnog opterećenja. Ovi svi podaci govore u prilog činjenici da EPO zaista povećava aerobnu izdržljivost sportista. Veštačko povećanje hematokrita može imati vrlo opasne posledice za sportiste. Primera radi 1987. neposredno nakon što je EPO ušao u upotrebu u Evropi, 5 je holandskih biciklista umrlo pod nerajašnjenim okolnostima. Također je u periodu između 1997. i 2000. umrlo još 18 biciklista od posledica moždanog udara, srčanog infarkta i plućne embolije. Svi ovi nemili događaji posledica su činjenica da povećanje hematokrita iznad normale povećava gustoću i viskoznost krvi, a samim tim i rizik od začepljenja krvnih sudova u mozgu, srcu ili plućima. Usled svih ovih događaja Međunarodni olimpijski odbor vrlo je strogo zabranio upotrebu ovog preparata. Kreatin Iako kreatin nije ilegalan preparat, već se prodaje kao dodatak ishrani njegova popularnost i raširenost upotrebe nameće potrebu da ga u ovom pregledu spomenemo. Iako je otkriven 1832. godine prvi puta su ga sportisti počeli koristiti na olimpijskim igrama u Barceloni 1992. godine. Od tada je postao vrlo popularan među anaerobnim sportistima, a određene studije prevalencije pokazuju kako gotovo 45% sportista na američkim visokim učilištima koristi kreatin. Kreatin je tvar koju normalno nalazimo u ljudskom organizmu, a primarno ga stvaraju jetra, gušterača i bubrezi. Oko 95% tako stvorenog kreatina uskladišteno je u mišićima. Spoljni izvori kreatina su sveža riba i meso. Uloga kreatina je da doprinosi brzoj resintezi molekule pod imenom adenozin trifosfat (ATP) tokom kratkotrajne anaerobne aktivnosti. Upravo taj mehanizam čini teorijsku bazu za primenu dodatnih količina kreatina. Mnoge studije su potvrdile tu teoriju i pokazale značajno povećanje jednostavnih, kratkotrajnih anaerobnih kapaciteta sportista. Posebno je popularan među dizačima tegova, sprinterima, plivačima i sl. Prema podacima iz literature čini se da je kratkotrajna primena kreatina sigurna, no svakako treba biti oprezan jer nisu do kraja istražene sve moguće nuspojave dugotrajne primjene ovog preparata. Zaključak Iz priloženog pregleda očigledno je da postoji niz preparata koji su u širokoj upotrebi među sportistima, a sve u svrhu poboljšanja vlastitih performansi i samim tim i rezultata. Na žalost, već dugo u sportu nije važno samo učestvovati već je potrebno i pobeđivati. Pobeda donosi slavu, a slava donosi novac i zbog toga sportisti ne prezaju od uzimanja dopinga, čak i po cenu vlastitog zdravlja. Iako je iluzorno očekivati da će doping nestati, potrebno je edukovati sve učesnike u sportu što mogu očekivati prilikom uzimanja dopinga, posebno u smislu neželjenih nuspojava opasnih za zdravlje. Na kraju, iako je ideja olimpizma i izvrsnosti kao posledice mukotrpnog rada i treniranja dobrano uzdrmana posvemašnjom komercijalizacijom modernog sporta, svakako treba ustrajati na sportu bez dopinga Alan Ivković, dr.med. Klinika za ortopediju Medicinski fakultet Zagreb

[Дејан]

Posledice dopinga                                                                                                                             Devojke dobijaju anoreksiju, mladii megareksiju. Devojke gladuju kako bi bile vitke i lepe,

mladici uzimaju doping kako bi bili razvijeni i misicavi. Medjutim, steta izazvana dopingom je

mnogo veca od koristi.

Ostecenja:

- anabolicki steroidi povecavaju razdracljivost i agresivnost

- jetra trpi promene kod svih osoba koje uzimaju anabolike

- mogu se dobiti ciste ispunjene krvlju i ciroza jetre

- povecan rizik nastanka zapaljenja prostate

- otezano mokrenje

- zastoj rasta

- akne na licu i gornjem delu tela

- opadanje kose

- srcani infarkt

- zakrecenje krvnih sudova

- poremecaj funkcije bubrega

- u pocetku dolazi do drasticnog povecanja polnog nagona koji kasnije potpuno iscezava

- atrofija testisa

- proizvodnja spermatozoida se smanjuje ili potpuno prestaje

- mladi ljudi mogu postati sterilni

- grcenje misica

- kidanje misica

Zene:

Pored gore opisanih nezeljenih posledica, anabolicki steroidi dovode kod zena do

produbljivanja boje glasa, rasta brade i poremecaja menstruacije.

[Дејан]

[Дејан]

Coleman Vs Schwarzenegger

[чтец Филип]

Coleman ima jacu prednju i zadnju lozu, listove..donji deo misica, meni je jaci donji deo daleko od gornjeg posto su misici na nogama najpotrebniji atleticarima. 0205_whistling

[pokajnik83]

На ЗОИ у Ванкуверу откривено 30. допингованих олимпијаца. Спорт све више постаје комерцијалан и губи драж, битније су новчане награде од такмичења, фер плеја...

КАТАСТРОФА је још већа ако се то све дешава на древним олимпијским играма!

[Дејан]

Ovo je toliko ekstremno da sam morao da objavim!

[Дејан]

http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/320176/Tragedija-u-Banjaluci-Tinejdzer-se-predozirao-steroidima-i-umro

[Crveni Baron]

Ovo je toliko ekstremno da sam morao da objavim!

Sta je bre ovo ?!

[Дејан]

To je užas...

[Дејан]

Gledaj ovoga...

[Number15648]

Ево како су се допинг контролори светили Новаку због коментара о казни Троицком

 

Д. Николић | 19. 11. 2013. - 10:28 сати | Фото: А. Димитријевић | Коментара: 185

Подигнете глас против начина функционисања Светске анти-допинг агенције (ВАДА), а онда вас она измалтретира иако се најбољи на свету. Или други, како то већ тврди АТП листа. Управо се то догодило Новаку Ђоковићу, недуго након што је коментарисао одлуку о једногодишњој суспензији Виктора Троицког, па му је баш током финала Дејвис купа "сервирана" освета од стране контролора ВАДА, и то у виду четири и по сата "притвора за спортисте".

 

 

На Новакове коментаре о томе шта је све Троицки преживео у Монте Карлу, када је замолио да дан касније да узорак крви јер се не осећа добро, а што му је контролорка одобрила, а потом је он оштро кажњен, председник ВАДА Џон Фехи је прекорио Ђоковића речима да он "не зна шта ова агенција ради". А онда је са речи, ВАДА прешла на дела. И то баш у Београду, баш током финала Дејвис купа.

 

Ђоковић је на допинг контролу позван за време меча дублова. Наравно, одазвао се, али није могао ни он, ни остали из српске репрезентације, да слути шта ће се дешавати.

Контролори ВАДА задржали су Новака четири и по сата у својеврсном "притвору за спортисте", а у тој, посебно одабраној свлачионици београдске Комбак арене морао је да буде толико дуго јер је образложење било да "узорак урина није био довољно квалитетан" (за анализу).

Током та четири и по сата, Ђоковић није смео да напусти просторију, морао је да једе више пута како би узорак био "довољно добар за анализу", а пуштен је напоље тек после четвртог, јер је тај коначно "био добар".

 

"Непријатност која се у суботу догодила последица је пооштрених критеријума да узорак урина мора да има одређену специфичну тежину и боју. По мени је то погрешан став агенције, јер ако се спортиста стриктно брине о исхрани као Ђоковић сасвим је нормално да узорак урина био је бистар и чист, без распадних продуката", рекао је за "Спортски журнал" проф. др Здеслав Милинковић, лекар тениске репрезентације Србије.

 

Он је у суботу све време био уз Ђоковића у поменутом "притвору за спортисте".

"Позвали су га после тренинга, између два меча, морао је да да четири узорка урина, да једе више пута како би узорак био у складу са прописаним критеријумима. Није смео да напушта просторију и буде са екипом у једином делу тениса који има тимски карактер. Уз сво поштовање антидопинг агенције, мислим да је одвајање најважнијег члана екипе за време меча недостатак слуха, да не кажем малтретирање спортиста", преноси "Спортски журнал" речи проф. др Здеслава Милинковића.

 

Извор: blicsport.rs

 

[DYNABLASTER]

Photoshop

[Kolega2357]

Da je bilo ko rekao protiv njih ne samo Đoković i njega bi maltretirali. ITF je jedna sekta koja radi šta hoće ne poštoje Srbiju na prvom mestu.

[Данче*]

Šarapova priznanjem šokirala ceo svet! (VIDEO)

Ruska teniserka je objavila da je bila pozitivna na doping testu tokom Australijan opena
 
Foto: Tanjug/AP
Ruska teniserka Marija Šarapova objavila je na vanrednoj konferenciji da je pala na doping testu tokom Australijan opena. Šarapova, trenutno sedma teniserka sveta, sazvala je konferenciju za medije dan ranije, koju je ceo teniski očekivao sa nestrpljenjem.
Supstanca na koju je bila pozitivna zove se Meldonijum. Priznala je da je uzela 12. decembra prošle godine, a ističe da nije znala da više nije dozvoljena od kako su se promenila pravila za 2016. godinu.
Svi su očekivali da će Ruskinja objaviti da ide u penziju. A Maša je šokirala sve priznanjem da je pala na doping testu.

Foto: Tanjug/AP

– Medikament meldonijum počela sam da koristim dok je još bio na listi dozvoljenih supstanci, a nisam znala da su se pravila promenila u 2016. godini i da je to postalo nedozvoljeno sredstvo.
– Snosim punu odgovornost zbog svog postpuka. Pismo od WADA o promenama naredne sezone dobila sam 22. decembra, a novu listu zabranjenih supstanci nisam pročitala.

Foto: Tanjug/AP

- Meldonijum sam prvi put počela da koristim 2006. godine, zbog toga što sam često bila bolesna. Imala sam i nedostatak magnezijuma u organizmu, a pojavili su se i znaci dijabetesa – obrazložila je Marija Šarapova.
Ruskinja je u karijeri osvojila 35 WTA titula, među kojima i pet na Gren slem turnirima. Ona ima trofeje sa sva četiri gren slema, a samo je Rolan Garos osvojila dva puta, 2012. i 2014. Na Vimbldonu je pobedila 2004, na US openu 2006, a na Australijan openu 2008.

Foto: Tanjug/AP

U karijeri je od turnirskih nagrada zaradila je skoro 37 miliona evra.
Poslednji meč odigrala je u januaru ove godine kada je na Australijan openu poražena od Serene Vilijams u četvrtfinalu.
Ovde pogledajte i njeno priznanje na konferenciji za medije.

(Telegraf.rs)