Новости из света науке

[grigorije22]

Pronađena životinja poreklom s Marsa?

Komentara 7

"Tardigrejs" ili "Vodeni medved" je jedina životinja koja može da preživi u svemirskom vakuumu, zbog čega naučnici veruju da on odatle i potiče.

Životinjica koja može da preživi svemirski vakuum: Vodeni medved

"Vodeni medved" je osmonogi, mikroorganizam koji izgledom podseća na gusenicu i može se naći u vodi.

Ono što je specifično kod ove životinjice jeste da može da preživi u svemiru.

Naučnici već dugi niz godina šalju različite organizme u svemir, a "Vodeni medved" je prvi koji se sa tog putovanja vratio živ.

"Tardigrejs" je neobičan jer može da izdrži visoku radijaciju, ogromni atmosferski pritisak i ekstremne temperature, a poseduje nervni, mišićni i digestivni trakt sličan našem.

Naučnici veruju da je "Vodeni medved" ustvari došao sa planete Mars, na nekom od asteroida koji su pali na Zemlju, pre više hiljada godina.

[grigorije22]

http://www.plosgenetics.org/article/info:doi/10.1371/journal.pgen.1002932

[grigorije22]

četvrtak, 13. sep 2012, 17:22 -> 22:42

Identifikovana nova, „stidljiva“ vrsta majmuna

Lesula, do sada nepoznata vrsta majmuna, identifikovana je u Kongu, što je tek druga nova vrsta majmuna otkrivena u Africi u poslednjih 28 godina.

Tim naučnika identifikovao je do sada nepoznatu vrstu majmuna, endemičnu za centralnu Afriku, poznatu među lokalnim stanovništvom pod imenom lesula.

Majmun je srednje veličine, ima karakteristično narandžastosivo krzno i izduženo lice.

U izveštaju koji je ove nedelje izašao u naučnom časopisu "Plos One", istraživači su novu vrstu identifikovali kao Cercopithecus lomamiensis, endemičnu životinju koja naseljava prašume centralnog Konga.

Opisuju ga kao „stidljivog i tihog" majmuna, koji se hrani uglavnom voćem i biljem.

To je tek druga nova vrsta majmuna otkrivena u Africi poslednjih 28 godina.

Naime, Džon i Tereza Hart iz Prirodnjačkog muzeja „Pibodi", pri „Jejl" univerzitetu, prvi put su vrstu ugledali 2007. godine u kući jednog direktora škole u Opali – u pitanju je bila mlada ženka nepoznate vrste.

Tada su počeli da istražuju, pronašli primerke u divljini, a kasnije je genetskim testovima potvrđeno da je lesula do sada bila neregistrovana vrsta. Otkriće je tek ove nedelje obelodanjeno u pomenutom stručnom magazinu.

[Иван ♪♫]

au ako je ovo istina, bežična kontrola insekata na daljinu u cilju spasavanja ljudi

http://www.economist...sects?fsrc=rss/

Wirelessly firing pulses to the cerci spurs the roach into action and zapping either of the two antennae creates an illusion of an obstacle that induces the roach to turn. To prevent any neural damage, the microcontroller monitors the interface between the tissue and the current-carrying electrodes. The whole thing runs on a tiny lithium-polymer battery and weighs just 0.7 grams.

[sqny]

au ako je ovo istina, bežična kontrola insekata na daljinu u cilju spasavanja ljudi

http://www.economist...sects?fsrc=rss/

Spartansku verziju ovoga mozes i sam da napravis... evo uputstva

[grigorije22]

New Atlas May Help Solve Mysteries of the Human Brain

Charles Choi, LiveScience Contributor

Date: 19 September 2012 Time: 01:01 PM ET

A 3D rendering showing the exp

ression a single gene across the human brain, revealing areas with higher (red) and lower (blue) expression. [More Cool Brain Images]

CREDIT: Allen Institute for Brain Science

how the brain works or what are the genetic underpinnings of disease," researcher Ed Lein, a neuroscientist at the Allen Institute for Brain Science in Seattle, told LiveScience. "However, we hope they serve as a catalyst in human brain research for understanding the brain's complex chemistry and cellular makeup, what goes awry in disease, and how best to design and test treatments for disease."

Identifying where and when genes are active or expressed within the brain is a titanic endeavor. In fact, ever since the human genome was completely sequenced nearly a decade ago, researchers have strived to identify what exactly each gene might do, with great interest focused on any genes related to the brain.

The main challenge when it comes to understanding the human brain is the fact that it is the most powerful computer known. It consists of approximately 100 billion neurons with roughly 1 quadrillion (1 million billion) connections wiring these cells together, and each connection or synapse typically fires about 10 times per second.

For a few years scientists have possessed highly detailed maps of which genes are expressed in the mouse brain, but maps of its human counterpart had been relatively imprecise until now, due in part to the thousandfold difference in size and the difficulty in getting human brains for analysis. [See Images of the 3D Brain Slices]

The three men's brains were first scanned with functional magnetic resonance imaging (fMRI) to capture their precise anatomical details. The researchers then cut up the brain into many tiny slices and chemically analyzed genetic activity within about 900 precise areas.

Human brain slice from the Allen Human Brain Atlas.

CREDIT: Allen Institute for Brain Science

higher mental function in humans, they found gene activity was largely the same throughout it. Still, distinct patterns were seen within the areas linked with the senses and voluntary movements, and higher activity was seen in the frontal lobe, which is linked with behavior, planning, learning and personality.

The new atlas also will allow brain comparisons between humans and other animals such as mice and monkeys, which will help researchers see how brain research on lab animals may or may not reflect the human condition. As such, it may shed light on whether drugs meant to treat mental disorders actually work or not.

"One obvious direction in future human brain profiling is to push towards increasingly fine cellular resolution, even down to individual cells in the brain," Lein said. "Another major direction is to begin comparing normal gene expression patterns to those in neurological and neuropsychiatric diseases in order to help speed our understanding of how such diseases unfold in the brain and identify promising avenues for development of new therapies."

The scientists detail their findings in the Sept. 20 issue of the journal Nature.

Follow LiveScience on Twitter @livescience. We're also on Facebook & Google+.

[Иван ♪♫]

Теслине идеје се полако остварују:

PRIMOVE is a game-changing technology that enables the wireless charging of electric vehicles. Based on inductive power transfer, PRIMOVE liberates eMobility from the constraints of cables, wires and plugs - making urban transport more flexible and convenient than ever before.

http://primove.bombardier.com/

[grigorije22]

Evropski robot u Beogradu

October 1st, 2012 Svet nauke

Posle ASIMO robota, čije je nastupe prošle nedelje posetilo više od 10.000 ljudi za samo dva dana, u Beograd povodom manifestacije „Dani budućnosti: Robotika” dolazi ECCEROBOT, koji će gostovati na Velikoj izložbi robota 1. i 2. oktobra. Ovaj robot, poznat i kao organska mašina je u pravom smislu evropski robot. Razvijen je sredstvima Evropske komisije, na njemu su radili evropski naučnici, a među njima i robotičari iz Beograda.

ECCEROBOT (Embodied Cognition in a Compliantly Engineered Robot) napravljen je tako da se kreće i reaguje na spoljni svet na isti način kao i čovek. Njegov izgled je kopija čoveka. ECCEROBOT deluje pomalo zastrašujuće, sa telom koje kao da je ogoljeno, bez kože, a na njegovoj površini se jasno vide mišići, tetive i kosti, odnosno njihova verna imitacija izrađena od veštačkih materijala.

Zbog tako neobičnog izgleda, ali i svojih specifičnih mogućnosti – na primer da se vrlo nežno rukuje sa čovekom – ECCEROBOT se poslednjih godina našao čak i na naslovnim stranama svetski poznatih magazina.

Zanimljivo je da je pravljen, jednim delom, upravo u Srbiji. Istraživačka grupa ETF Robotiks, koju čine studenti doktorskih, master i osnovnih studija Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, pod rukovodstvom profesora Veljka Potkonjaka, učestvovala je u evropskom FP7 projektu ECCEROBOT koji je za cilj imao stvaranje jedinstvenog antropomimetičkog robota.

ECCEROBOT je, inače, zamišljen kao kućni robot koji pomaže ljudima u dnevnim poslovima i koji ima sposobnost interakcije sa ljudima na način koji je sličan njima samima. Na njegovom razvoju će se raditi još najmanje čitavu deceniju. Za sada su napravljena tek dva primerka, a do serijske proizvodnje proći će još mnogo godina.

U okviru manifestacije „Dani budućnosti: Robotika“ ECCEROBOT gostuje u Beogradu 1. i 2. oktobra. Biće izložen na Velikoj izložbi robota od 10 do 22 sata, u Knez Mihailovoj ulici 5, a posetioci će moći da ga vide i rukuju se sa njim.

Uporedo sa ECCEROBOT-om, na festivalu robota u ponedeljak 1. oktobra gostuje i jedan od najuglednijih robotičara na svetu danas – profesor kognitivne robotike na Univerzitetu u Saseksu Oven Holand koji je između ostalog, predavao i na Univerzitetu Eseksa, kao i na Kalteku, Kalifornijskom institutu za tehnologiju.

Izdvajamo iz programa:

Predavanja:

ponedeljak, 1. oktobar

18.00 – ECCEROBOT: Robot koji ima telo kao što je tvoje – prof. dr Oven Holand, Univerzitet Saseks, Engleska

19.00 – Upravljanje humanoidnim robotima – Predrag Milosavljević, Univerzitet u Beogradu, Elektrotehnički fakultet

utorak, 2. oktobar

18.00 – Roboti budućnosti – dr Duško Katić, Laboratorija za robotiku, Institut „Mihajlo Pupin“

19.00 – Roboti u svemiru – Aleksandar Ćosić, Laboratorija za robotiku, Institut „Mihajlo Pupin“

Filmski program

subota i nedelja, 29. i 30. septembar

12.00 – Animirani film Wall-E, režija: Endrju Stenton

od 14.00 – Ted Talks: Skriveni svet pakovanja kutija (12 min.), Roboti koji lete i sarađuju (17 min.), Bio-inspiring Flying Robots (3 min.)

15.00 – dokumentarni film Killer Robots: Robogames (Discovery Channel)

16.00 – Selekcija kratkih filmova sa robot film festivala

18.00 – igrani film Autostoperski vodič kroz galaksiju, režija: Gart Dženkins

ponedeljak, 1. oktobar

17.00 – Ted Talks: Lični roboti – Uspon ličnih robota, Mojih 7 vrsta robota, Roboti koji ispoljavaju emocije, Hod Lipson pravi samosvesne robote

utorak, 2. oktobar

17.00 – Ted Talks: Mars roveri: Čarls Elči o roverima na Marsu, kratki film Moonrush, režija: Džonatan Minard

[grigorije22]

Science News

... from universities, journals, and other research organizations

Save Email Print Share

Loop the Loop, DNA Style: One Or Two-Way Transcription Depends On Gene Loops

ScienceDaily (Sep. 28, 2012) — Scientists at EMBL and Oxford University discovered that, by forming or undoing gene loops, cells manipulate the path of the transcription machinery -- which reads out instructions from DNA -- controlling whether it moves along the genetic material in one direction or two.

Share This:

47

See Also:

Plants & Animals

• Genetics
  
• Biotechnology
  
• Biology
  

Matter & Energy

• Organic Chemistry
  
• Biochemistry
  
• Microarrays
  

Reference

• Morphogenesis
  
• Computational genomics
  
• Vector (biology)
  
• Introduction to genetics
  

In certain toy racecar tracks, sneaky players can flip a switch, trapping their opponents' vehicles in a loop of track. Cells employ a less subtle approach: they change the track's layout. In a study published online September 28 in Science, scientists at the European Molecular Biology Laboratory (EMBL) and Oxford University discovered that, by forming or undoing gene loops, cells manipulate the path of the transcription machinery -- which reads out instructions from DNA -- controlling whether it moves along the genetic material in one direction or two.

"We found that gene loops can turn bi-directional promoters into one-way systems," says Lars Steinmetz, who led the work at EMBL.

Three years ago, Steinmetz's lab discovered that when the transcription machinery lands on most genes' promoters -- the sequences that mark where transcription should start -- it moves not only along the gene, but also in the opposite direction, along the other 'lane' of DNA. But they were somewhat surprised that this didn't happen everywhere: some genes, it seemed, had promoters that worked only one-way.

Nicholas Proudfoot's group at Oxford University, in the meantime, discovered that genes can bend into a loop, so that when the transcription machinery reaches the end of the gene, it finds itself back at the beginning and starts again, like a trapped toy car. Proudfoot's group also found that inactivating a specific protein prevented these gene loops from forming.

Looking throughout the whole genome of yeast cells, Steinmetz, Proudfoot and colleagues have now found that when genes with 'one-way' promoters can't form loops, transcription from those promoters becomes bi-directional. It seems that with no transcription 'cars' trapped in a loop, more are free to move in the opposite direction. And by doing so, they can affect other genes. So by forming or undoing gene loops, cells can control not only what happens to the looping genes themselves, but also adjust the spread of regulation throughout the genome.

The researchers would now like to understand how and when loops form, for instance in response to changes in a cell's environment, and how unlooping affects the transcription of short DNA sequences within the gene. And Steinmetz has another burning question: what happens in cases where a promoter activates transcription of two genes? "Are they each in a loop? What's going on there?" he wonders.

Share this story on Facebook, Twitter, and Google:

http://www.sciencedaily.com/releases/2012/09/120928085218.htm

[grigorije22]

Znanstvenici s Harvarda su otkrili – na gramu DNK se može pohraniti 700 terabajta podatka

Prevela i uredila: Ljubica Šaran

Matrix World

Extreme Tech

Tandem bioinženjera i genetičara na Harvardskom Institutu Wyss je uspio pohraniti 5,5 petabita podataka (oko 700 terabajta) na jednom jedinom gramu DNK, s tim podvigom je ovaj dvojac premašio prijašnji rekord za 1000 puta.

Znanstveni rad kojeg su napravili George Church i Sri Kosuri, je otkrio kako se DNK može koristiti kao bilo koji drugi digitalni uređaj za pohranu podataka. Umjesto binarnog enkodiranja na magnetnim regijama tvrdih diskova, niti DNK su sintetizirane s 96 bita, sa svakom bazom (TGAC) koja u biti predstavlja binarne vrijednosti i to tako što T i G predstavljaju vrijednost 1, dok A i C predstavljaju vrijednost 0.

Da bi se iščitavali podatci na DNK, jednostavno je potrebno sekvencionirati, na isti način kako se sekvencionira ljudski genom. Nakon toga se TGAC sljedovi prebacuju u binarni kod. Kako bi se pomoglo sa sekvencioniranjem, svaka nit DNK ima adresu sačinjenu od 19-to bitnog bloka na samom početku (crveni bitovi na donjoj slici), tako da se cijeli niz DNK može sekvencionirati po redu, kako bi se dobiveni podaci prebacili u uobičajene vrste podataka uz pomoć tih istih adresa.

Način na koji se kodiraju i dekodiraju podaci na DNK-u.

Znanstvenici već neko vrijeme „bacaju oko“ na potencijal DNK kako medija za pohranu podataka, i sve to zbog nekoliko vrlo važnih razloga:

Mogućnosti pohrane podataka na DNK su iznimno velike jer se podaci mogu na njoj zapisivati s velikom gustoćom (jedan bit po bazi, a baza je veličine tek nekoliko atoma).

Zapisi podataka na DNK ostaju nevjerojatno stabilni – dok se ostali slični mediji moraju držati u vakuumu s temperaturama daleko ispod Celzijeve ništice. DNK može „preživjeti“ stotine tisuća godina u kakvoj kutiji u garaži.

Sekvencioniranje i sintetiziranje DNK je s nedavnim otkrićem i prednostima mikrofluidnih čipova postao uobičajen pothvat. Iako su bile potrebne godine da bi se analizirao jedan jedini ljudski genom unutar HGP-a (Human Genome Project), u kojemu postoji preko tri milijarde baznih parova DNK, isti posao mikro-fluidni čipovi obave u nekoliko sati. Ne može se reći kako je proces pohranjivanja podataka na DNK koji koriste Church i Kosuri brz, no dovoljno je brz za dugoročno pohranjivanje.

Promislite na trenutak: jedan gram DNK može pohraniti 700 terabajta podataka. To je oko 14000 Blu-ray diskova s 50 gigabajta prostora za pohranu. Na kapljici DNK koja može stati na vrh malog prsta naše ruke se mogu pohraniti svi ti silni podaci. Da bi pohranili istu količinu podataka na najboljim medijima koje poznajemo danas, bi trebali imati 233 3TB tvrde diskove, koji bi imali ukupnu težinu od 151 kilogram. Ako bi podatke koje su na gramu DNK pohranili Church i Kosuri prebacili u tiskane knjige, za istu količinu podataka bi im trebalo oko 70 milijardi knjiga.

Oba znanstvenika se raduju ovakvoj pohrani podataka, smatrajući da će nam biološka pohrana podataka omogućiti zapisivanje i čuvanje podataka o svemu i svačemu bez ikakvih rezervi. Danas nikome ne pada na pamet da snimi svaki kvadratni centimetar planete s kamerama kako bi očuvali jedinstvene informacije za buduća pokoljenja, razlog zašto mi to danas nismo u stanju je da za tako nešto nemamo dovoljno medija za pohranu podataka. Postoji još jedan razlog, a to je da back up podatci ne ostaju očuvani više od nekoliko tjedana, točnije najviše nekoliko mjeseci – nikome se ne isplati imati ogromnu količinu medija za pohranu podataka u nekom skladištu, naročito ako se zna da tvrdi diskovi mogu otkazati u bilo kojem trenutku. Kada bi se pohranilo cjelokupno ljudsko znanje, svaka knjiga, svaka riječ, svaki smiješni video s mačkom, tada nam ne bi bilo potrebno više od nekoliko stotina kilograma DNK, pa ipak ovakve stvari bi se mogle iskoristiti za neke druge naume o kojima ni ne želimo pričati (perfektno za savršenu policijsku državu).

Poznato je da se podatci mogu zapisivati i u DNK živih stanica – iako se ovakva pohrana može održati samo na kratko vrijeme. Zamislite pohranu podataka u stanicama vaše kože, to bi bilo fantastično za siguran transfer podataka. (I ovaj podatak više uznemirava nego li ulijeva sigurnost, pitamo se ne koristi li patokracija već takve tehnologije? Op. Ur.)

[Ignjatije]

Dečak pronašao očuvan skelet mamuta

Šetajući sa bratom pored reke Jenisej, na severu Rusije, 11-godišnji Jevgenij Salinder otkrio je gotovo savršeno očuvan skelet mamuta, sa sve fragmentima kože, mesa, masti, pa čak i nekih organa.

Jedan 11-godišnjak pronašao je u ledu odlično očuvane ostatke mamuta dok se sa bratom šetao obalom reke Jenisej na severu Rusije, izjavio je naučni ekspert za te životinje nestale pre mnogo vekova.

Senzacionalno otkriće na Tajmiru

Stručnjaci i ribari odvlače skelet do helikoptera

Otkriće se dogodilo u avgustu, nedaleko od Jenisejskog zaliva, na poluostrvu Tajmir, gde je životinja ostala do danas, očuvana u permafrostu (zemljištu u kojem je temperatura ispod nule ili na tački mržnjenja), objasnio je zamenik direktora Zoološkog instituta Ruske akademije nauka Aleksej Tihonov.

Okriće ne predstavlja samo skelet, već telo mamuta teškog pola tone, sa očuvanim fragmentima kože, mesa, masti, pa čak i nekih organa.

„Dečak star 11 godina, Jevgenij Salinder, šetao se sa bratom obalom reke Jenisej. Osetio je neprijatan miris i video da nešto viri iz zemlje – to su bile noge mamuta", rekao je Tihonov.

„Pronađen je na zabačenom mestu na kojem oluje skidaju slojeve zemlje sa rečne obale, zbog toga je mamut dospeo do površine", dodao je Tihonov.

„Skelet je praktično ceo, u grudima mu je možda i celo srce. Možemo da kažemo da je to mamut veka", naveo je ruski naučnik i ocenio da značaj otkrića prevazilazi samo pronalazak odraslog skeleta mamuta 1901. godine.

http://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=%D0%B4%D0%B5%D1%87%D0%B0%D0%BA%20%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D1%88%D0%B0%D0%BE%20%D0%BE%D1%87%D1%83%D0%B2%D0%B0%D0%BD%20%D1%81%D0%BA%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D1%82%20%D0%BC%D0%B0%D0%BC%D1%83%D1%82%D0%B0&source=web&cd=3&cad=rja&ved=0CCUQFjAC&url=http%3A%2F%2Fwww.rts.rs%2Fpage%2Fmagazine%2Fsr%2Fstory%2F511%2FZanimljivosti%2F1186904%2FDe%25C4%258Dak%2Bprona%25C5%25A1ao%2Bo%25C4%258Duvan%2Bskelet%2Bmamuta.html&ei=MQ1wUIG_GoTHtAbF9IGADg&usg=AFQjCNFXlbZrol1ojcpNGG_SnJT4c0mTKA

[grigorije22]

Jurassic Park Won't Happen: Dino DNA Dead

Based on the newly discovered decay rates for DNA, dinosaurs have been extinct too long to revive as clones.

Wed Oct 10, 2012 02:12 PM ET

Content provided by Megan Gannon, LiveScience Editor

(6) Comments | Leave a Comment Print Email

enlarge

An artist's rendition of an eagle attacking two extinct New Zealand moa. Click to enlarge this image.

John Megahan

In "Jurassic Park," scientists extract 80-million-year-old dino DNA from the bellies of mosquitoes trapped in amber. Researchers may never be able to extract genetic material that old and bring a T. rex back to life, but a new study suggests DNA can survive in fossils longer than previously believed.

The oldest DNA samples ever recovered are from insects and plants in ice cores in Greenland up to 800,000 years old. But researchers had not been able to determine the oldest possible DNA they could get from the fossil record because DNA's rate of decay had remained a mystery.

ANALYSIS: Woolly Mammoth to Be Cloned

Now scientists in Australia report they've been able to estimate this rate based on a comparison of DNA from 158 fossilized leg bones from three species of the moa, an extinct group of flightless birds that once lived in New Zealand. The bones date between 600 and 8,000 years old and importantly all come from the same region.

Temperatures, oxygenation and other environmental factors make it difficult to detect a basic rate of degradation, researcher Mike Bunce, from Murdoch University's Ancient DNA lab in Perth, explained in a statement.

WATCH VIDEO: What's the difference between a mastodons and a mammoth?

"The moa bones however have allowed us to study the comparative DNA degradation because they come from different ages from a region where they have all experienced the same environmental conditions," Bunce said.

Based on this study, Bunce and his team put DNA's half-life at 521 years, meaning half of the DNA bonds would be broken down 521 years after death, and half of the remaining bonds would be decayed another 521 years after that, and so on. This rate is 400 times slower than simulation experiments predicted, the researchers said, and it would mean that under ideal conditions, all the DNA bonds would be completely destroyed in bone after about 6.8 million years.

NEWS: Should We Have Cloned Lonesome George?

"If the decay rate is accurate then we predict that DNA fragments of sufficient length will preserve in frozen fossil bone of around one million years in age," Bunce said.

But he cautioned that more research is needed to examine the other variables in the breakdown of DNA.

"Other factors that impact on DNA preservation include storage time following excavation, soil chemistry and even the time of year when the animal died," Bunce said in a statement. "We hope to refine predictions of DNA survival by more accurately mapping how DNA fragments decay across the globe."

NEWS: Russian Boy Finds Wooly Mammoth

The study was published Oct. 10 in the journal Proceedings of the Royal Society B.

http://news.discovery.com/animals/dinosaur-dna-fossil-decay-jurassic-park-clone-121010.html

[Sir Oliver]

Ljute ptice za kvatnu fiziku

Finska tvrtka Rovio, proizvođač super popularne igre za mobilne uređaje, Angry Birds, objavila je suradnju s CERN-omkroz koju namjerava razviti "zabavno iskustvo učenja" ciljano na poticanje većeg zanimanja djece za znanošću.

Suradnja je dio nove inicijative Rovia kroz koju namjerava iskoristiti popularnost imena Angry Birdsa kao pomagala za učenje. Pod novim tržišnim imenom, Angry Birds Playground, namijenjenom djeci staroj od 3 do 8 godina, finska tvrtka promovira program učenja temeljen na finskoj naukovnoj osnovi za djecu u vrtićima.

Prema informacijama koje su CERN-ovi predstavnici objavili TechCrunchu, suradnja s Roviom će uključivati izradu dodatnih materijala za podršku učenju, uključujući knjige i igre na ploči. Više materijala će biti izdano kasnije.

CERN-ovi stručnjaci su također istaknuli kako je moderna fizika prisutna 100 godina, no još uvijek je misterija za veliki broj ljudi. Kroz suradnju s Roviom namjeravaju naučiti djecu kvantnoj fizici na način da je učine zabavnom i jednostavnom za razumijevanje.

[grigorije22]

http://www.plosone.org/article/info:doi/10.1371/journal.pone.0046610

[Andre Williams]

Кибернетско одело за раднике "Фукушиме"

Лабораторија јапанског Универзитета “Цукуба” представила на сајму роботике у Токију ново кибернетско одело, које ће се следеће године користити приликом радова у разореној нуклеарној електрани "Фукушима 1". Кибернетска одела представљају врсту спољног скелета који даје потпору људској мускулатури, омогућава лако ношење великих количина терета и регулише дисање.

Јапански научници и инжењери развили ново кибернетско одело које ће знатно олакшати рад на санацији разорене нуклеарне централе "Фукушима 1".

Одело које функционише као спољни скелет који подупире људску мускулатуру елиминисаће замор који настаје услед ношења тешког заштитног одела против радијације, омогућити радницима боље дисање и оспособити их да подижу више пута тежи терет него обично.

Увођење одела требало би не само да унапреди ефикасност рада, већ и да заштити животе људи и смањи потребу за новом радном снагом у "Фукушими".

Лабораторија јапанског Универзитета "Цукуба" под вођством професора Јошијукија Санкаија представила је на сајму роботике у Токију ново кибернетско одело, које ће следеће године бити коришћено приликом радова у разореној нуклеарној електрани "Фукушима 1".

Кибернетска одела представљају врсту спољног скелета који даје потпору људској мускулатури и омогућава лако ношење великих количина терета.

Одела се већ дуго развијају у земљама као што су Јапан, САД и Израел и до сада су углавном била замишљена као испомоћ спасиоцима који треба да извуку настрадале из срушених објеката.

Коришћена су и као средство које би параплегичарима и људима без удова омогућило кретање, односно као уређај који би војницима или фабричким радницима омогућио ефикасно баратање до сада незамисливим количинама терета.

Оно што кибернетско одело Универзитета "Цукуба" чини посебним јесте то што је прилагођено раду у условима високе радијације, односно то што штити од радиоактивних честица и у свом саставу има вентилатор који омогућава проток свежег ваздуха кроз заштитну маску.

У тешко оштећеној нуклеарној централи "Фукушима 1" тренутно ради преко 2.000 радника, а од изливања радијације средином марта прошле године њих четири је преминуло, сви од срчаног удара изазваног напрезањем у условима као што су велика спољна температура и отежано дисање под заштитним оделом.

Ново кибернетско одело омогућиће радницима ангажованим на уклањању истрошеног нуклеарног горива, инспекцији и учвршћивању структуре разорених реактора да раде у много бољим условима, јер ће елиминисати замор који се јавља услед ношења тешког заштитног одела, олакшати дисање и пружити додатну физичку снагу за уклањање препрека насталих услед експлозија у реакторима.

То би, очекује се, могло не само да повећа ефикасност и брзину радова на санацији електране, већ и да буквално спасе људске животе.

Кибернетски егзоскелет из "Цукубе" могао би донекле да смањи потребу за новом радном снагом, јер би радницима требало мање времена за одмор, те би се радови могли вршити у мање смена, у случају када нивои радијације у реакторима и око њих то дозвољавају. Обезбеђење довољне радне снаге до сада је био један од горућих проблема санације.

Кибернетско одело Универзитета "Цукуба" садржи сензоре у висини људских зглобова који детектују угао под којим се зглоб помера, тако да верно и брзо прати кретање човека који га носи.

Ово "паметно" одело са површине коже очитава биосигнале малог интензитета, односно слаби електрицитет који мозак упућује у мишиће и тако "схвата" које мишиће треба да подупре.

Информације које шаљу бројни сензори обрађују се у мини-рачунару који је уграђен у одело заједно са малим генераторима који напајају цео систем струјом. Компјутер се налази на куку, док су уређаји за напајање на раменима и испод колена.

Овај спољни скелет омогућује особи која га носи да подиже терет од око 40 кила, а да се притом осећа као да у рукама држи предмет тежине око два,три килограма.

Професор Санкаи поседује и сопствено постројење за производњу кибернетских одела под називом "Сајбердајн" у коме 50 одсто запослених чине носиоци докторског звања у области електротехнике, машинства, кибернетике и информационих технологија, физиологије и неурологије.

Компанија има у плануе јесте да сваке године произведе између 400 и 500 кибернетских одела. Стандардни модели до сада су коштали око 4.500 долара.

Интересантно је да ова јапанска фирма добила име по фиктивној компанији из популарне серије холивудских филмова Терминатор.

ртс