Александар Милојков Написано Децембар 8, 2010 Аутор Пријави Подели Написано Децембар 8, 2010 Велико питање "Тајне Христове", питање наше смртности и бесмртност (тело-душа). Ево наиђох на речи Светог Јустина Ћелијског које ми разгалише срце и охрабрише разум: "Тек у личности Богочовека Исуса природа се људска причестила вечним блаженствима и БЕСМРТНИМ благословом, и осетила себе савршено светом, савршено Божијом, савршено безгрешном, савршено добром, савршено мудром, савршено БЕСМРТНОМ, савршено боголиком." Ава Јустин, Догматика 2, стр. 11 Амин, Свети Оче! Христос је, заиста, један и једини залог наше бесмртности. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Макрина Написано Јануар 30, 2011 Пријави Подели Написано Јануар 30, 2011 Видите, заинтересованост за овакву тему показује колико (не)познајемо своју веру. Док расправе о смртности/бесмртности душе прете да дигну форуме у ваздух од препосећености, суштинска питања наше вере остају на маргини. Када говоримо о животу и смрти, та питања имају смисла једино када је у питању човек као психосоматско биће. Душа одвојена од тела јесте мртав човек, па маколико душа била жива. Какве нам користи од бесмртне душе ако она без тела не може да има пуноћу живота? Душа не може да се каје, да се смеје, да плаче, да се Богу моли. Душа не може да загрли другог човека, не може да пружи руку да нежно помази по образима. Не може да пружи живе речи утехе другом човеку. Не може, јер нема тело. Не може, јер су и руке и срце и образи и сузе и језик - тело. Ако је живот човеков да има пред собом другог човека, кога очи могу да виде и руке да опипају, онда је душа без тела заиста мртвац, па маколико жива и бесмртна била. Ако моји најмилији о васкрсењу не буду имали тело, онда је узалуд све. Јер ја хоћу да своје драге загрлим, хоћу да их привијем на груди, хоћу да говорим са њима. Никаква ми утеха бити неће ако су моји драги бестелесни духови. Заиста исто као да их нема. Прелепо речено,можда мало сентименталније али заиста лепо confusedДостојно је сваког дивљења колико је Бог заволео човека,као што кажу молитве на Литургији"Јер Ти си тако заволео свет да си послао и Сина Свога Јединородног,да нико који верује у Њега не погине него да има Живот Вечни" Разлог Христовог оваплоћења је Љубав према човеку,а "последица" те љубави је да је да би се Бог оваплотио и да је Адам погрешио и да није. Такође сам некако убеђена да је Адам ликом потпуно подсећао на Христа То су нека моја расуђивања... Extra ecclesiam nulla salus. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Макрина Написано Јануар 30, 2011 Пријави Подели Написано Јануар 30, 2011 link=topic=828.msg66783#msg66783 date=1259177647] LJUBAV JER NISU EKSERI DRŽALI HRISTA NA KRSTU БРАВОООООООООО!!!!! Extra ecclesiam nulla salus. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
w.a.mozart Написано Јануар 30, 2011 Пријави Подели Написано Јануар 30, 2011 tu fali ova slika Zato kažem ti: opraštaju joj se gresi mnogi, jer je veliku ljubav imala; a kome se malo oprašta ima malu ljubav. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
јереј Бојан Написано Јануар 30, 2011 Пријави Подели Написано Јануар 30, 2011 О, колико је много разлога и узрока за Христово оваплоћење. Да се Христос није оваплотио, институција породице не би била толико јака. Да се Христос није оваплотио, не би се потврдиле речи старог завета да је човек створен по лицу и обличју Божијем. Да се Христос није оваплотио, не би имали потврду Господа Бога у сва три лица. Да се Христос није оваплотио, не би се научили понизношћу и смирењем. Да се Христос није оваплотио, не би маловерни људи имали доказ пред својим очима. Све је то могло да буде и другачије, да је само "сишао", рекао шта има и вратио се. Али не би имало јачину. Да се Христос није оваплотио, не би нам била јасна вредност будућег живота у Њему и са Њим. Тако да... баш је мнооооого разлога и узрока за оваплоћење, и хваљен Господ, па смо (додуше секундарни) верни сведоци оваплоћења, поштоваоци васкрсења и понизни мољеници вазнесења. aliluja је реаговао/ла на ово 1 Свакоме дајте што му припада: ономе ко тражи порез — порез, ко тражи данак — данак, ко тражи страх — страх, ко тражи част — част (Римљанима 13:1-14) Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Александар Милојков Написано Јануар 30, 2011 Аутор Пријави Подели Написано Јануар 30, 2011 Не само што је постао, већ је Господ и заувек остао човек. О томе треба мислити. У том факту налази се суштински значај Христовог оваплоћења - победа над смрћу, вечно постојање човека и света. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
јереј Бојан Написано Јануар 30, 2011 Пријави Подели Написано Јануар 30, 2011 Не само што је постао, већ је Господ и заувек остао човек. О томе треба мислити. У том факту налази се суштински значај Христовог оваплоћења - победа над смрћу, вечно постојање човека и света. Ваистину, брате у Христу. ја сам се базирао само на оваплоћење, али да: вечно оваплоћење, тј. вечно спојене Божанска и човечанска природа јесте суштина. Свакоме дајте што му припада: ономе ко тражи порез — порез, ко тражи данак — данак, ко тражи страх — страх, ко тражи част — част (Римљанима 13:1-14) Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Александар Милојков Написано Јануар 30, 2011 Аутор Пријави Подели Написано Јануар 30, 2011 За ЖИВОТ света - то је разлог Христовог оваплоћења. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Александар Милојков Написано Јануар 30, 2011 Аутор Пријави Подели Написано Јануар 30, 2011 Не само што је постао, већ је Господ и заувек остао човек. О томе треба мислити. У том факту налази се суштински значај Христовог оваплоћења - победа над смрћу, вечно постојање човека и света. Ваистину, брате у Христу. ја сам се базирао само на оваплоћење, али да: вечно оваплоћење, тј. вечно спојене Божанска и човечанска природа јесте суштина. 0442_feel Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Justin Waters Написано Јануар 30, 2011 Пријави Подели Написано Јануар 30, 2011 Мени се највише свиђа кратко објашњење за Христово оваплоћење: Бог је постао човјек, да би човјек постао бог. Српски менталитет карактеришу изненадни подвизи кратког даха, понесеност која прво улије наду, али капитулира у завршници, све се то после правда вишом силом и некаквом планетарном неправдом што само на нас вреба. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Александар Милојков Написано Јануар 30, 2011 Аутор Пријави Подели Написано Јануар 30, 2011 Мени се највише свиђа кратко објашњење за Христово оваплоћење: Бог је постао човјек, да би човјек постао бог. Управо је то ово о чему причамо, брате. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Макрина Написано Јануар 31, 2011 Пријави Подели Написано Јануар 31, 2011 Да Христос није у свему,у сваком камену,у свакој твари у свему што постоји,мој живот би био незамислив и празан.Био би једна долина плача из које је немогуће изаћи,из колоне слепаца једни другима обешени око врата. Све би ми било трагично и безсмислено јер не би било Смисла. Немогуће ми је да замислим да нема Оваплоћења Бога Логоса,немогуће,и то осећање,сигурна сам,искра је од Бога,јер и Њему је било"немогуће" да се не Оваплоти. Ово је лепа тема и као што рече брат Александар,штета је што смо лени и незаинтересовани за ову тему јер она је центар свега а толико пажње посвећујемо свему осталоме,чак шта више,у томе леже сви проблеми које имамо у последње време, јер,да више размишљамо о овоме,никоме не би пало на памет да оде од Цркве,да мрзи брата свога,да се одељује... aliluja је реаговао/ла на ово 1 Extra ecclesiam nulla salus. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Препоручена порука