Који је разлог Христовог оваплоћења?

[Александар Милојков]

Шта мислите који је разлог Христовог оваплоћења? Ово је питање јако важно, много важније од питања "бесмртне душе".

[karadjordje]

Ево за почетак:

http://verujem.org/teologija/florovski_cur_deus_homo.htm

[Александар Милојков]

Хајде мало својим речима и схватањима. Знам ја да то Флоровски добро зна, али ме он овде не занима.

[karadjordje]

Ја мислим да сте ви већ дали одговор на ову тему јер сам вам ја поставио питање још прије двадесетак дана...

[marija]

ajd da probam, preživeću valjda

Bog je postao telo postao je čovek  da bi se čovek i telo ispunili Bogom, da bi nam približio Boga, da se Bog ne predstavlja više kao Zakon već kao Ljubav

da bi razumeli da bi shvatili, da bi se pokajali; preobrazili, da naučimo, da bi nam ukazao na Istinu i da bi nas pozvao na Put Istine

možda sutra kad ustanem budem  mudrija 

[w.a.mozart]

................svojima dodje

[karadjordje]

Да би људи могли да Га опипају,чују и виде и да покаже људима да је Он Онај Који се јављао Мојсију и Који је створио свијет.

Да би показао људима да истинитом БОГУ ни смрт не може ништа и да би показао да ће бити васкрсења.

[Александар Милојков]

Да видимо шта каже свети Григорије Богослов у својој Пасхалној беседи:

"За кога и ради чега се лије за за нас проливена крв, крв величанственог и преславног Бога и Архијереја и Жртве. Били смо у власти злога, продани под грех, ми сластима куписмо себи озледе ропства. А ако се свота за искупљење даје не неком другом него оном који нас држи под страховладом, ја питам: коме је и са којим разлогом плаћена та свота?

Ако ли је Нечастивоме, какве ли увреде! Десни разбојник добија своту искупљења, добија од Бога не само то, него добија и самога Бога, за своје мучење прима неизмерну плату, за коју би било правично да и нас поштеди. А ако се та свота плаћа Оцу, онда, прво, на који начин? Јер код Њега нисмо били у ропству. А друго, зашто би крв Јединороднога била пријатна Оцу када Он није примио ни Исака принесеног од стране Авраама, него је заменио жртвоприношење детета тиме што је уместо људске жртве узео овна. Зар се из тога не види да Отац прима жртву не зато што је захтева, нити зато што има потребу за њом, него по домостроју спасења, и стога што је човек требао да се освешта човештвом Бога, да би нас Он избавио, савладавши мучитеља силом и да би нас призвао Себи кроз Сина, Посредника и устројитеља свега у част Оца, Којем је Он у свему послушан."

Обратите пажњу да је "човек требао да се освешта Човештвом Бога". Шта то значи? Ако је душа бесмртна, како се то обично мисли, зашто је онда било потребно да се освештамо обоженом људском природом, "Човештвом Бога"? Зар нам постојање није загарантовано тиме што је душа "бесмртна"? Изгледа да није. Такође, изгледа да Христова Жртва није Жртва за увређену Божију Правду, већ нешто друго. Јер ако нам је бесмртност загарантована тиме што нам је Бог подарио бесмртну душу, онда је Христова Жртва само неопходна Жртва за наше грехе, за умилостивљење увређеног Бога. Међутим, Богу таква Жртва није била потребна, каже свети Григорије Богослов.

Шта је онда разлог Христовог оваплоћења? Размишљајте о томе.

[karadjordje]

Ја мислим да би показао да нам смрт не може ништа ако смо са Њим:као што је он васкрсао тако ћемо и ми васкрснути.

[Александар Милојков]

Стварајући свет Бог је желео да све створено постоји вечно. Створено само по себи не може постојати вечно, јер је створено из небића. Зато му је било потребно да се "освети Човештвом Бога", да би тим освећењем, обожењем човек и сво створено могло да постоји вечно.

Људи су позвани на вечни живот, што значи да су позвани на усиновљење, јер нас је Бог "призвао Себи кроз Сина". Бог Отац гледа творевину као свог Сина. Од човековог одговора на овај Божији призив зависи судбина и читаве творевине. Обожење читаве творевине зависи од јављања "синова Божијих", како каже апостол Павле. "Јер жарким ишчекивањем творевина очекује да се јаве синови Божији. Јер се твар покори таштини, не од своје воље, него због оног који је покори, с анадом да ће се и сама твар ослободити робовања пропадљивости на слободу славе деце Божије. Јер знамо да сва твар заједно уздише и тугује до сада. А не само она, него и ми који прве дарове Духа имамо, и ми сами у себи уздишемо чекајући усиновљење, избављење тела нашега." (Рим 8, 19-23)

Погледајте какав величанствени позив је упућен човеку! Човек је свештеник творевине. Позвани смо да у једној космичкој Анафори, себе и творевину кроз себе (кроз своје тело) узнесемо Творцу, у Заједницу са Њим. Позвани смо да својом слободном вољом омогућимо вечно постојање свега створеног. Ето, творевина жарким ишчекивањем чека и уздише да се јаве синови Божији! Ко су синови Божији? То су они који су се "освештали Божијим Човештвом!" То су они који су се изједначили са Христом - обожена и оцрковљена чеда Христова - Црква Божија - Тело Христово. То је једини начин вечног постојања - Тело Христово - Црква. То је и разлог Христовог оваплоћења - свет је створен да постоји вечно - свет је створен да постане Црква.

[marija]

da nam pokaže da nije bitna samo duša već i telo , mislim za vaskrsenje je potrebno i telo

[w.a.mozart]

aleksandre,nemam komentar sem .....g En i JJJ A l N o.....................

[Александар Милојков]

Да Христово оваплоћење и страдање нема јуридички већ онтолошки карактер, сведочи нам и свети Атанасије Велики.

"Дакле, тако је Бог створио човека и хтео да овај остане у непропадљивости. Али, људи су се због своје лакоумности одвратили од умовања о Богу, размишљајући и изумевајући за себе зло, као што је раније већ речено; због тога су у складу са претходним упозорењем, осуђени на смрт, и надаље нису били онакви какви су створени, него су их помисли развраћале, а смрт се зацарила у њима. Јер, преступање заповести довело их  је до стања које је по природи; наиме, као што су постали а да их раније није било, тако исто је природно да њихово биће кроз време подноси пропадљивост, коју нема по себи. Јер, ако је у складу са њиховом природом да никада не постоје, него су у постојање призвани присуством и човекољубљем Логоса, природно је да буду лишени вечног постојања, пошто су остали без појма о Богу и пошто су се вратили у небића (небића су лоша, а бића су добра јер су створена од истинског Бога)....По својој природи, дакле, човек је смртан јер је створен из небића. Но, по својој сличности са "Оним Кој јесте", коју је сачувао размишљањем о Њему, у стању је да одагна природну пропадљивост и да остане у непропадљивости...

...Па шта је онда Бог требало да постане или да учини у вези са тим? Да захтева од људи да се покају због преступа? То би, рећи ће неко, било достојно Бога; наиме као што је преступ довео до пропадљивости, тако и покајање доводи до непропадљивости...Али, покајање и не враћа човека из стања у којем је по природи, него само ослобађа од прегрешења. Наиме, кад би постојалосамо сагрешење и кад не би за њим следила пропадљивост, тада би покајање било довољно.Но, пошто је над људима, који су једанпут прибегли преступу, заваладала природна пропадљивост и пошто им је одузет образ Божији, шта је друго требало да се збуде? Или ко је требало да их поврати ка тој благодати ако не Логос Божији, Који је у почетку све створио? У Његовој власти је да оно што је пропадљиво доведе до непропадљивости и да над свима сачува власт Очеву."

Дакле, ако је душа бесмртна, тако парекселанс, како се то обично схвата, онда би за повратак Богу било довољно само покајање, како каже свети Атанасије. Међутим, за преступом следи "стање по природи" које никакво покајање не може исправити. Бог би лако опростио Адаму, зашто и не би, Адам се горко кајао. То би било веомпа просто: Адам има бесмртну душу, покајао се и све је у реду. Смрт је побеђена тиме. Али, неће бити да је тако. Било је потребно да Бесмртни по природи узме на Себе смртно по природи, те да тако дарује Живот онима који га сами по себи немају (јер су створени из небића). 

[Дејан]

Sta ce meni Bog koji ne zna sta znaci biti covek.Hristos bi se ovaplotio cak i da covek nije sagresio u raju.Onda verovatno ne bi ni stradao a ovako je to bilo potrebno.Gospod je prvo stvorio Andjele ,koji su duhovna bica a i on je duh.Ljudi su i od materije pa je i on bio od materije.Imao je telo kao sto ga ja imam,mnogo vece probleme nego ja,najvece stradanje je on podneo za mene a ja mu ne trebam za njegovo postojanje.Znaci ljubav.

[Александар Милојков]

Видите, заинтересованост за овакву тему показује колико (не)познајемо своју веру. Док расправе о смртности/бесмртности душе прете да дигну форуме у ваздух од препосећености, суштинска питања наше вере остају на маргини.

Када говоримо о животу и смрти, та питања имају смисла једино када је у питању човек као психосоматско биће. Душа одвојена од тела јесте мртав човек, па маколико душа била жива. Какве нам користи од бесмртне душе ако она без тела не може да има пуноћу живота? Душа не може да се каје, да се смеје, да плаче, да се Богу моли. Душа не може да загрли другог човека, не може да пружи руку да нежно помази по образима. Не може да пружи живе речи утехе другом човеку. Не може, јер нема тело. Не може, јер су и руке и срце и образи и сузе и језик  - тело. Ако је живот човеков да има пред собом другог човека, кога очи могу да виде и руке да опипају, онда је душа без тела заиста мртвац, па маколико жива и бесмртна била. Ако моји најмилији о васкрсењу не буду имали тело, онда је узалуд све. Јер ја хоћу да своје драге загрлим, хоћу да их привијем на груди, хоћу да говорим са њима. Никаква ми утеха бити неће ако су моји драги бестелесни духови. Заиста исто као да их нема.